Title Text: 
00:00
 
Alt Text: 
00:00
 
Buda
Ned 11. Mar '12.
badbuddha's picture
badbuddha

Plenum, studentski sindikat, sekte, spontanost i seks

Imam jednu želju (i pored svesnosti o marginalnosti ovog teksta i malobrojnosti potencijalnih čitalaca), da ovaj tekst bude dovoljno hermetičan ne bi li pozvao svoje subjetke na samopreispitivanje ali i da bude dovoljno nehermetičan ne bi li bio razumljiv svakome ko ga se dohvati.

Čuo sam da u jednom zemlji na brdovitom Balkanu ljudi moraju(mnogo) da plaćaju ne bi li se obrazovali. Takođe sam čuo da je tamo u povoju organizovanje studenata koji se glasno protive takvom sistemu i koji žele da menjaju stvari. Ti studenti su nakon godina ekonomskog ugnjetavanja rešili da pruže otpor i iz otpora pređu u ofanzivu. Dosta puta su vagali, raspravljali i organizovali sastanke, zborove, plenume i bleju ne bi li na direktno demokratski način ustvrdili šta im je za činiti. Svaki put ih je bilo sve više i vremenom su bili sve smeliji u svojim nadanjima. Možda su čak u par navrata shvatali jačinu svog potencijala i na glas dolazili do formule besplatnog, kvalitetnog i svima dostupnog obrazovanja. Svaki put pre usvajanja tog plemenitog cilja dolazilo bi do nekakvih čudnovatih nezgoda(a nečijih zgoda) koje su prouzrokovale da taj precarski i prekopotrebni socijalni cilj zataji te se prelazilo na kompromisna, nedorečena, plašljiva i previše strateška rešenja. Od generacije do generacije, od situacije do situacije, izglasavani su zahtevi sa kojima se duboko u sebi niko nije stvarno slagao ali koji su tobože bili jedini ,,realni“.

No, šta činiti kada direktno demokratsko odlučivanje eto još nezrelo u toj zemlji, uvek povlađuje ,,realnim“ i ,,zdravorazumskim“ promatranjima? Da li dovesti u pitanje inkluzivnost i demokratičnost plenuma? Naravno da ne. To bi bila katastrofalna greška koja bi nas vratila u redove podanika mladih vođa studentskih protesta, mladih karijerista i autoritaraca.Direktna demokratija, jednakost, otvorenost i plenumašenje mora se negovati pa makar to bio metod koji je cilj sam sebi.

Plenum je najbolji lek protiv: studentski parlamenata, malo pre pomenutih karijerista, ulaženja u komprise zbog odnosa sa korumpiranim ili pak statičnim i status quo opredeljenim upravama fakulteta, strančarenja, mahinacija upućenih od gore(kakva je recimo kampanja 10 za Srbiju), itd...

Plenum je kao lekovita biljka ali lako može uvenuti ako se stablo ne učvrsti do određenog stadijuma. Ne sme imati nikakvu odrednicu u sebi, nikakav „prefiks“ ili ,,sufiks“. Bilo je dobronamernih(ali po mom mišljenju vrlo loših) predloga da eto plenum za stalno bude mesto koje će da okuplja ljude koji su isključivo za besplatno obrazovanje ili još prostije, da plenum sam po sebi bude struktura/organizacija/inijacitiva koja kao svoju konstantu ima borbu za besplatno obrazovanje bez ikakvih kompromisa. Takvo menjanje same svrhe plenuma neizbežno je pogrešno, uskače sebi u usta i urušava svaki princip koji plenum kao direktno demokratski metod predstavlja.

Ne sumnjam(bezočno) da će plenum kad tad izglasati svima dostupno, kvalitetno i besplatno obrazobanje kao svoj zahtev i cilj ali taj zahtev se može vrlo lako urušiti zbog krhkosti strukture plenuma, što je opet okej jer to je direktna demokratija. Samo pitanje je šta raditi? Kako premostiti ovaj problem?

Recimo jedna malciozna profesorka sa anglistike koja je aktivno radila na opstrukciji blokade filološkog predložila mi je da osnujem političku partiju i predvidela mi je uspešnu političku karijeru. Roditelji mi govore da odustanem od ideje jer je utopijska(oni živeše u utopiji ako ćemo tako?!). Drugari pružaju podršku ali tihu i pesimističnu. Besplatno obrazovanje umalo nije postala tabu, ružna reč ili psovka na plenumima filozofskog tokom blokade jer se kosila sa već izglasanim zahtevima pa je kanda mogla da ugrozi ,,ozbiljnost“ protesta, sliku studenata u blokadi i plenuma.

Sekte, sekte unutar pokreta. Reč sekta ovde ne uzimam bukvalno već radi karikiranja. Kao i u svakoj grupi ljudi i u ovom labavo oivičenom pokretu postoje podele po političkim stavovima, mišljenjima i delovanjima ali za razliku od ,,svake grupe ljudi“ atmosfera je u pokretu postalo previše intimna te se i najmanje razmirice uzdižu na nivo izdaje, zavereništva ili preuzimanja. Neću mnogo o tome jer smatram da ima mnogo više ljudi koji ne podležu sektama nego li koji podležu. Sa svim prethodno izrečenim na umu inijacitiva za studentski sindikat me je ostavila upitanog ali posle dosta promišljanja i razgovora sa raznim ljudima odlučio sam da napišem ovaj tekst.

Plenumom i pre svega blokadom uspelo se u javni diskurs ubaciti zanemareno pitanje obrazovanja, školarina, komercijalizacije... Sada je vreme da javni diskurs prihvati ideju besplatnog i svima dostupnog obrazovanja a za postizanje tog cilja plenum(tako usamljen) ne verujem da je trenutno za to sposoban, kao što nikad i nije bio u nas.

Sa druge strane struktura sindikata dozvoljava trajne ciljeve koji se teško mogu dovesti u pitanje. Studentski sindikat koji je nedavno nastao upravo je to i uradio, za svoj glavni cilj postavio je besplatno obrazovanje. E sad vraćajući se na priču o ,,sektama“ mnogi ovu inijacitivu za studentski sindikat vide kao pokušaj preuzimanja, guranjem svoje priče, čega sve ne.

Ja lično sindikat ne vidim ni kao nešto samo po sebi dobro ili loše ali mi se čini da je u ovoj situaciji više nego potrebna jaka inijacitiva sa nepromenjivim krajnjim ciljem, što sindikat i jeste.

Taj sindikat najavio je za 4. april protest za besplatno obrazovanje na platou ispred filozofskog.

Biću tamo ali ne u cilju podržavanja sindikata već u cilju podržavanja zajedničkog cilja sindikata i mene.

Biću tamo sa transparentom „Svi na plenum“ ili sa letcima koji upućuju ljude u to šta je plenum, šta je direktna demokratija, šta je inkluzivnost i otvorenost.

Ne idem tamo pod sumnjom da ću služiti sindikatu već da će sindikat služiti meni i mojim ciljevima. Osećam da će protest biti upravo zbog transparentnosti zahteva brojčano moćan te će samim tim ubaciti u javni diskurs ono što se u javni diskur ubaciti treba.

Znam, kao što i većina zna, da je sindikatu tu da malo prodmra i pokrene ono što se još od jesenas ustajalo, kao i što znam da ćemo svi, sada sa besplatnim obrazovanje kao prihvatljivom idejom u svojim glavama,  otići na plenum i dogovoriti dalje korake, van bilo kakvog sindikata i bilo kakve gnusne birokratije.

Ugrabiću priliku, neću biti sektaš, neće me brinitu lične i političke razmirice. Ovog puta je, mislim, stvarno potrebno razmišljati hladnih glava i otvorena uma.

E i da, spontanost i seks.

Pa ništa, samo vi meni budite spontani i imajte mnogo dobrog seksa(ako vas to loži).

Do sledećeg čitanja. 

p.s. Kome ovde ama baš ništa nije jasno možda pomogne kilo mog pređašnjeg teksta na istu/sličnu temu:

http://kontra-punkt.info/blogovi/badbuddha/post-blokadne-misli-jednog-blokadera

Tagovi: 
Studentske borbe