Title Text: 
00:00
 
Alt Text: 
00:00
 
IWW
Ned 28. Jul '13.
badbuddha's picture
badbuddha

Pogled iz suterena

Čuburski park je bio velika javna pseća klonja i kratkotrajni odmor zelene boje za oči naroda iz sve mračnijeg grada. Na klupi okrenutoj ka ulici, punim trolejbusima i prolaznicima-pešacima, sedeo je, činilo se, momak beskućnik pocepane majice, ukradenog šorca i bosih nogu. Da se neko bolje zagledao video bi da su toj osobi papuče ispod klupe, izuvene radi većeg užitka i opuštenosti, da je šorc tek kupljena nekvalitetna jeftina kopija, da je pocepana majica ustvari iznošena majica za spavanje, a da ta osoba pored sebe na klupi ima divnu, belu, porcelansku šoljicu punu vruće turske kafe.

Bojan je voleo, pre nego li krene put lopate i kanalizaije, da se budi zajedno sa gradom, da izađe iz svog iznajmljenog suterenskog sobička nalik podrumu i bar na trenutak bude u ravni sa ostalim ljudima jer vreme je uglavnom provodio ispod zemlje, što radeći, što spavajući.

Tog jutra, sa te klupe, dobro se zagledavši, uočavao je radne ljude u pokretu, što gradskim prevozom, što pešaka, ali i u jeftinijim automobilima, dok su svuda okolo bila parkirana skupa, nova, izglancala kola koja su čekala bar podne da se njihovi vlasnici ili deca njihovih vlasnika ne probude i ne odvezu sebe do obližnjih kafića ili restorana. Dalje se udubljujući video je pano koji je transparentno pokazivao kako će izgledati zgrada koja tu treba da se gradi, odmah uz park, preko puta ulice. Bila je profesionalno oslikana, arhitekture postmodernizma i minimalizma, sva u staklu i neobičnog sklopa, sa garažom pod zemljom i velikom egzotičnom baštom na svom ravnom krovu. Sa leve strane ograđenog, budućeg gradilišta bila je pekara poznatija u kraju kao Sirotinjac, pet sa pet metara, sa najjeftinjinim burekom i radnicom prijatne ličnost, dok je sa desne strane gradilišta bila oronula kuća sa kartonima na mestu prozora u čijem se se dvorištu bezbrižno igrali zemljom zaprljani Cigančići. Sledeća stvar koju je opazio bio je čovek u ranim četrdesetim ili kasnim tridesetim, sa skupocenim satom na ruci, obučen u donji deo šuškave trenerice poznate marke i golferskoj majici sa kragnom koja nije išla uz njegovu vrlo modernu i blago ekscentričnu frizuru. U levoj ruci nosio je nemirnu čivavu, dok je u drugoj stezao povodac svog drugug kućnog ljubimca, ogromne trome doge sive boje. Pošto je vlasnik dogu oslovljavao sa ,,Golijate (hajde požuri, moramo i mamicu da probudimo uskoro)“, Bojan je pretpostavio da se čivava zvala David. Malo dalje iza mladog gospodina sa Davidom i Golijatom videla se, nadomak kontejnera, ofucana kuja mešanka nabreklih dojki koju prate dva napaljena džukca. Sva tri psa vrzmala su se oko nogu lokalnog bradatog beskućnika zvanog Prljavi Hari.

Mladi fizički radnik sedeo malo duže u parku nego obično očekujući da vidi onu lepu devojku koja skoro svako jutro pod levu mišku nosi svežu Politiku a pod desnu staru majku. Nije je bilo. Pošto je ispio poslednju kap kafe jake i crne kao anarhija, krenuo je do kuće da se spremi za još jedan radni dan u zemlji, među cevima. Dok je kontemplirao o društvu i spremao se za posao pogled mu je leteo preko sobe pune knjiga i kroz rešetkama ukrašen prozor do trotara i brendirane obuće u pokretu. To je bio dan kada je odlučno počeo da se nosi mišlju o dinamitu, ruševinama, slobodi i jednakosti.