Title Text: 
00:00
 
Alt Text: 
00:00
 
Mnogo zajebana stvar
Pon 5. Dec '11.
Safet Olskjar Birdmann's picture
Safet Olskjar Birdmann

Par dana sa blokade Filozofskog

I tako, Filološki je blokiran. Ne mogu da kažem da nisam očekivao. Ne mogu da kažem ni da sam očekivao. Barikade su tu, uskomešanost je na mestu, svi su uzbudjeni, ima par stotina studenata. Svih profila. Čim se pročula vest o blokadi, svi zainteresovani su se sjatili na Filološki. Sad je nekih 8 naveče, malo je hladnjikavo, trenutno se razmislja o tome gde spavati, da li u 34 ili u podrumu. Čini mi se da će biti podrum, posto nemaju svi vreće, a I na onim fiksiranim klupama sa sedištima na rasklapanje je blago rečeno neudobno spavati. No, nije kao da će većina leći da spava dok su hiperaktivnost I svezina još tu.

Sreo sam Milicu I Ivanu. Prvi put razgovor sa Milicom nije bio nategnut I prenatrpan prošlošću. Valjda zbog blokade mogu da je vidim jasno prvi put posle mnogo vremena. A Ivana je moja davno izgubljena sestra bliznakinja.

Prošlo je već 4 ujutro, ekipa od 5-6 studenata je slušala moje predavanje o osnovama samoodbrane, razmenjivali smo znanja o jezicima I kulturama raznih naroda. Umorni smo, ali niko ne želi da spava. Nemamo para, što je malo problematično. Ne smem da kazem svojima da sam na blokadi, jer misle da ću biti instrumentalizovan u političke svrhe.

Blokiran je Filozofski. Par dana posle početka blokade Filološkog, evo I nas. Kao kada sam upisivao fakultet. Sada je drugačija situacija utoliko što sam mnogo bliži kraju studija. Osećaj je isti. Polemiše se o tome ko će držati noćnu smenu, da li će se zaključavati fakultet. Odgovor na to pitanje je uslovljen stavom o tome šta je zapravo fakultet. Ako je javna ustanova, u kojoj je znanje predmet razmene, cirkulacije I akumulacije, onda mora biti otvoren uvek, I za sve. Ako je blokada kao takva institucija za sebe, onda je prioritet očuvati je, stoga, zaključavanje nije na odmet.

Prve reakcije podrške su već tu. Javili su se pojedinci iz sfere javnosti koji nas podržavaju, došli su I ljudi radoznalih pogleda da vide kakva ekipa ljudi postavlja transparente na prozore fakulteta.

Mene nekako vise brine mogućnost napada od strane desničara, najviše od strane budala koje ne znaju sta znači biti skinhed, ili klince koji su željni prihvatanja u okvirima neprihvatljivog, I po nas problematičnog, dokazivanja. Nekako je njima najlakše manipulisati. Ne smatram da su opasniji od policije, ali ono što ne može policija zbog nepovredivosti akademskih prostora, radikalni desničari mogu.

Obožavam svoj fakultet. Zapravo, ljude na njemu. Večeras se desio najveći plenum do sada. Bilo je nekoliko stotina studenata. Studenti istorije su se pojavili u velikom broju, potpuno neočekivano, da podrže blokadu. Plašio sam se da će stereotipni antagonizmi izmedju navodno tradicionalno desno orijentisane istorije I jednako navodno levo nastrojene sociologije biti varnica. Nije. Moje kolege sa sociologije su se ponele bolje nego što sam mogao pretpostaviti, a istoričari su me oduševili argumentacijom. Nebitno kakvom, bitno je da je na plenumu bila argumentacija. Mislim da je upravo ta neutralnost plenuma najveća snaga, njegova nezainteresovanost I za sta van onoga sto se u njega unese rečima I prodiskutuje bez I jednog drugog kriterijuma sem zainteresovanosti za akutnu situaciju na fakultetu I u javnosti. Ako demokratija postoji, onda ona nije izbor na svake 4 godine, vec je to ono što smo stvarali mi večeras.

Shvatio sam da mogu na keca nabrojati stotinjak ljudi koje nisam poznavao do pre dve nedelje. Spavam na fakultetu otkad je blokada pocela. Mama je prestala da me zove da proveri što ne spavam kod kuće. Skontala je da sam na faksu. Tu mi je I sestra. Ne svidja mi se to ni najmanje. Ja znam u šta sam ušao, znam sa kime imam posla, znam na koga mogu da računam. Svestan sam rizika da mogu izgubiti pravo da studiram, da mogu biti krivično gonjen, da mogu biti povredjen. Ona to ne shvata. Možda je I bolje tako...uostalom, zašto bi ona razmišljala o političarima na fakultetima, uticaju crkvi I sitnim prodajama duše?

Ali ko će je štititi ako dodje do nepredvidjenog?

I tako, nacisti su napali. Ovaj put su razbili staklo na ulaznim vratima faksa. Zakasnio sam petnaestak minuta, nisam ni znao šta se dešava, samo sam zatekao srču I ljude pred faksom. Ortak je bio povredjen, srećom ništa strašno. Popizdeo sam jer nisam mogao da budem tu. Dužan sam skotovima za godine unazad, no, za razliku od njih, nemam manir napadanja rendom ljudi jer se osećam neispunjeno. Potonja ekipica koja se skupila I prošla okolinom fakulteta nikoga od aktera afere kamen. pajser-šmajser (pozdrav rektoru uz vinjak visoko od “pravih studenata'' sa Filozofskog) nije našla. Leći ćemo da spavamo, ali je izglasano da veća ekipa ostane na ulazu. Problem je to što uprava gasi grejanje otkad je počela blokada, pa je jezivo hladno nekim noćima. Sad je još I promaja jer onaj Pedja iz tehnicke službe ide noću po fakultetu kada spava tu I otvara sve prozore koji nisu zaključani ne bi li dodatno spustio temperaturu.

3.11.2011.

Danas smo imali posetu. Pored standardnog van-nastavnog kadra sa kojim imamo dobre odnose, ali to ne sme biti javno jer im uprava ne dozvoljava razgovor sa studentima u blokadi, imali smo I desetak kandidata za mistera blokade! Skockali su se, za sve pare, jedan lepši od drugog. I tako, blokiramo mi faks, oni nama odsekli prvi sprat I sve naviše. Pedja, onaj iz tehničke sluzbe (tako mi svega, slika mu ide na pikado), je zajedno sa kolegom koji je na diskutabilan način dobio posao (srodstvo sa profesorom) zavarili su požarni put. Ceo prvi sprat je smrdeo na upravino varenje (hehe, prim. Aut.).

I tako, oni kao hoće da nam odseku pola fakulteta svim vatrogasnim sredstvima, a mi im kao ne damo. Bilo je zanimljivo, oni stoje ka' pretorijanci na stepeništu, mi se zajebavamo I spreda I iza njih, nekako je posle 4 sata trčkaranja postalo sve suludo, jer oni kapiraju da ne mogu nikako da otmu fakultet od studenata. Genijalan momenat je bio drugo pravo koškanje, ne ono u kom je Vuk bio izgreban po glavi, Kosta šutnut I udaren u stomak, a Medeni davljen, već onaj drugi kad smo mi njih izolovali na drugom jer su shvatili da nas ima više I da nam strpljenje popušta. Kako sam se sjurio sa trećeg na drugi, misleći da je tuča krenula, mogao sam da vidim ekipu od tridesetak studenata koji stoje naspram desetak rmpalija. Osmesi, naspram ljudi koji ne zele da budu, I ne vide dalje od sebe.

Epilog dana: tri krivične I dve disciplinske prijave, protiv trojice drugara koji su dobili batine.