Zaks & Krig

Ostajemo živi

Ne, Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije nije dan samo za trans* osobe, to je dan za svakoga ko želi sa nauči šta strah, mržnja i nerazumevanje mogu da iznedre. To je dan kada ljudi mogu da shvate šta se uz pomoć obrazovanja, zajednice i razumevanja može da postigne. Taj dan ima kapacitet da pomogne da se spasu ljudski životi, dok se sećamo onih koji su umrli/e. To je tužan dan, ali i dan za koji se nadam da može da donese i promenu svima, kaže Džozefin Krig.

Ne, Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije nije dan samo za trans* osobe, to je dan za svakoga ko želi sa nauči šta strah, mržnja i nerazumevanje mogu da iznedre. To je dan kada ljudi mogu da shvate šta se uz pomoć obrazovanja, zajednice i razumevanja može da postigne. Taj dan ima kapacitet da pomogne da se spasu ljudski životi, dok se sećamo onih koji su umrli/e. To je tužan dan, ali i dan za koji se nadam da može da donese i promenu svima, kaže Džozefin Krig.

Od 1998, svakog 20. novembra, Međunarodnim danom sećanja na žrtve transfobije obeležava se sećanje na trans* osobe koje su ubijene zbog mržnje i transfobije. Ovim danom se skreće pažnja na kontinuirano nasilje s kojim se trans osobe širom sveta svakodnevno sreću.

Kao manifestacija, Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije se širi, i danas obeležava u više od 185 gradova širom sveta. Ove godine, ZAKS & KRIG, duet koji čine dvoje transrodnih aktivista i umetnika, Maksvel Zaks i Džozefin Krig, izdali su singl koji su napisali i snimili posebno za Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije. Njihov cilj je jednostavan: da skrenu pažnju na ovaj poseban dan i podele snagu i izdržljivost trans* osoba sa drugima. KEEPING YOU ALIVE je pesma koja govori o trans iskustvu. To je pesma o bolu i usamljenosti, o žudnji i očaju, koja se ipak završava porukom nade i opstajanja. KEEPING YOU ALIVE jednako je i poziv na solidarnost, isto koliko i izraz tuge.

ZACHSKRIEG 800px1

Pored singla, Džozefin i Maksvel pozivaju ljude da pomognu u podizanju svesti o ovom danu tako što će organizovati svoja dešavanja, a njih dvoje će doprineti svojim nastupima uživo bez naknade, putem besplatnog web feed-a i to bilo gde, bez obzira na lokaciju dešavanja.

Zašto nam je potrebna posebna pesma samo za Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije?

Džozefin: Ima tako mnogo razloga. Postoje neka iskustva koja su toliko teška da bi se izrazila jezikom, tako da su ponekad umetnost, muzika i pesma jedini načini da prenesete ono što osećate i mislite. Nekad ni ne umem da objasnim i nađem prave reči za to zašto nam je ovaj dan potreban i šta se njim obeležava. Ne znam kako da izrazim osećanje straha i izolacije koje neko može da iskusi, a koje dolazi iz kulture koja ume da bude izuzetno neprijateljska prema trans osobama. Kako preneti osećanje nade, nekad je to jako teško. To mi je cilj, i mislim da pesma može to da postigne. Ponekad pesma to može da postigne bolje od ostalih medija. Želja mi je da je čuju i van naših zajednica. Da možda izrazi naše priče, strahove i nade ostatku sveta i pomogne ljudima da shvate šta želimo da uradimo obeležavanjem ovog dana.

Maks: Ne postoji bolji način da dopremo do ljudi širom sveta nego pesmom. Muzika probija granice i kulturne barijere. Možete je čuti na radiju, ljudi je zvužduću i tako prenose, možete staviti slušalice i pustiti je tiho ili odvrnuti ton do daske. Jedna od stvari koju možete da primetite kada odete na dešavanja kojim se obeležava ovaj dan je to da se imena žrtava čitaju naglas, i ima ih na raznim jezicima, sa svih kontinenata. Želimo da naša poruka opstajanja i nade dopre do svake trans* osobe gde god ona bila, a dobra pesma može daleko da stigne i da se čuje. Za mene to isto znači da trans* osobe stvaraju svoju kulturu, jer ako ćemo da imamo neku pesmu za taj dan, lepo je to što je i autor trans osoba.

Čime ste bili inspirisani da napišete ovu pesmu?

Džozefin: Pa, moj prijatelj Maks je napisao stvar. Ono što me je inspirisalo da pevam i sviram s njim je to što mi je njegova priča tako poznata. Nažalost, opisano iskustvo je vrlo česta pojava. Iako je to njegova lična priča, lako bi mogla da bude i moja, a mislim i mnogih drugih trans osoba širom sveta.

Maks: Znate ono „Polako, živi dan po dan, skoncentriši se na danas, o sutra ćeš misliti sutra“. To je kul ideja, ali kada si ubeđen/a da je bolje da si mrtav/a, i da je samo pitanje vremena kada će te neko ubiti ili ćeš to završiti sam/a, jedan dan je zapravo jako dug i puno je to vremena. U jednom trenutku sam došao da tačke kada sam umesto ’dan po dan’ preživljavao iz minuta u minut, govorio sam sebi, „To je to, ne mogu više, još jedna sekunda i pući ću“, a onda bih se borio, brojao do šezdeset, i preživeo bih još jedan minut, uprkos samom sebi. Shvatio sam da ako bih pustio neku pesmu mogao bih da preživim još nekoliko minuta. Prosečna pesma traje oko tri minuta i otud ideja za ’Keeping you alive’ – održaću vas u životu narednih nekoliko minuta – to je moja ideja kako da doprem do ljudi koje nikada nisam upoznao, koji su tamo negde,  zure u svoje šake i misle „Stvarno ne mogu više“. To je moj način da im poručim, ti i ja, mi imamo ovu pesmu, i preživećemo sledeća tri minuta, a ako uspemo to, onda ćemo možda uspeti i nešto više od toga.

Dan sećanja na žrtve transfobije – šta ovaj dan znači vama lično?

Džozefin: To je dan kada se sećamo onih koje smo poznavali i onih koje ne znamo, a koji su umrli iz pogrešnih razloga. Otrgnuti od nas i oterani strahom, mržnjom, nerazumevanjem. Znam kako to izgleda i da nije bilo mojih prijatelja i zajednice, ne znam šta bi bilo sa mnom. Taj dan je dan kada se okupimo i sećamo, ali isto tako i dan kada treba da pokušamo da dopremo do drugih i probamo da nešto promenimo.

Maks: Dan sećanja na žrtve transfobije ima veze sa održavanjem sećanja na sve one koje smo izgubili, i ima veze i sa solidarnošću sa trans* osobama širom sveta koje žive u strahu. Taj dan je i dan kada kažemo Dosta je! kontinuiranom nasilju. Uz ogromnu stopu samoubistva međ trans osobama, to treba da bude i dan kada stojimo složni kao zajednica kako bismo se suprtostavili i tom tihom ubici među nama. U pesmi kažemo, “You’re doing me a favour, a favour by not leaving, so keep opening your eyes and I’ll try to keep breathing”. To ima veze sa međusobnim pomaganjem i podrškom u teškim vremenima...

Nije li to dan samo za trans* osobe?

kriegDžozefina: Ne, 20. novembar nije samo za trans* osobe, to je dan za svakoga ko želi sa nauči šta strah, mržnja i nerazumevanje mogu da iznedre. To je dan kada ljudi mogu da shvate šta se uz pomoć obrazovanja, zajednice i razumevanja može da postigne. Taj dan ima kapacitet da pomogne da se spasu ljudski životi, dok se sećamo onih koji su umrli/e. To je tužan dan, ali i dan za koji se nadam da može da donese i promenu svima.

Maks: Ne nikako! Taj dan koji ima mnogo funkcija, a jedna je da se pruži podrška trans zajednici u trenutku kada su u žalosti. Druga je da naši saveznici koji nisu trans ustanu i pruže nam podršku i solidarnost, a možda je i najvažnija uloga ovog dana da naši progonitelji, siledžije, čuju našu poruku, poruku da se ne predajemo.

Sa kim ste radili na ovom projektu?

Džozefin: Potpuno sam oduvana interesovanjem koji ljudi pokazuju sa ovu pesmu. Kako nastavljamo da radimo na ovom projektu, sve više i više ljudi se priključuje. Upravo smo završili video spot sa režiserkom Bite Anderson (Dyke Hard produkcija), i dobili smo i zvaničnu podršku od švedske LGBTQ organizacije RFSL, koja će promovisati ovaj projekat širom sveta kao deo manifestacija kojim se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije. Podrška stiže sa svih strana, i iskreno, potpuno sam oduševljena i iznenađena.

Maks: Džozefin je već pomenula organizaciju RSFL. Što se mene tiče, najveća zahvalnost ide upravo Džozefini, koja trpi moje ludorije, veruje u mene kada se zanosim velikim snovima i govori mi istinu kada moje fantazije pređu granicu i kad malo preteram. Možda sam ja napisao muziku, ali je ona ta koja je udahnula život u moje reči, tako da mi je bila čast da sa njom radim.

Možete li da nam kažete nešto o svojim trans* iskustvima i procesima?

Džozefin: Ono što mogu da kažem o svojoj priči je da svakako ne bih bila ovde, da ne nije bilo ljubavi, brige i podrške ljudi za koje mi je čast da ih poznajem. Preživela sam jer su ljudi, trans, ne-trans, queer, strejt i kako god se oni identifikovali/e, bili/e uz mene i pomagali mi da pronađem svoj put ka tome ko sam... Uz snagu koju su mi oni pružali, želim da uradim sve što je u mojoj mogućnosti da olakšam i pomognem svima onima koji žele da prođu kroz sličan proces.

Kada biste mogli da promenite tri stvari za trans* osobe, šta bi one bile?

zachMaks: Zdravstvena zaštita. Pristup zdravstvenoj zaštiti za sve trans osobe, i to ne samo tranzicionoj terapiji, mislim na čitavu stvar. Prošle godine sam imao upalu pluća i lekar je odbio da me posluša jer sam imao ožiljke od masektomije. Dok sam uspeo da nađem drugog lekara, već sam bio teško bolestan i trebalo mi je nekoliko meseci da se oporavim i ozdravim. Živim u jednoj od najbogatijih država na svetu, ali nemam pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti - ne mogu ni da zamislim kako je trans* osobama u siromašnijim zemljama!

Sigurno mesto za trans* osobe, mesto gde mogu da se upoznaju i druže. Sigurno od bombi, metaka, mesto gde prosto mogu da budu zajedno, popiju čaj i budu viđeni i shvaćeni onakvi kakvi su. Kada je tvoje pravo biće, tvoja suština stalno nevidljiva, to je strašno, a kada si sa ljudima koji vide pravog/u tebe ispod svih fasada, to je jedina stvar koja može da povrati ono što je oduzeto. To je jako važno.

Ideja da je transeksualnost bolest koja može da bude izlečena. To nije bolest i nema leka za ono što jesi. Moramo da se pretvaramo da je to bolest, da ne bismo morali da priznamo sebi da su kategorije koje smo stvorili loše i da imaju mana, ali ima drugih načina da se bude ljudsko biće, tradicionalno muško i žensko su samo dva od mnoštva. Niste bolesni/e, samo ste drugačiji/e.

ZAKS & KRIG– ‘KEEPING YOU ALIVE’: Pesmu za Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije 2013 možete da skinete sa iTunes i Amazona od 1. novembra (uskoro i sa našeg sajta besplatno).

Izvor: 

Povezano