Pobesneli Maks: ratno dobošarenje sa duf kola iz Puta besa ne predstavlja duf, kaže autor dokumentarca

„Duf kola“ iz Puta besa Pobesnelog Maksa upoznala su svet sa terminom australijskog slenga za tehno muziku, ali čovek koji pravi dokumentarac o australijskoj duf kulturi kaže da fantastično vozilo na pogrešan način predstavlja tu reč.

U filmu se pojavljuju duf kola prepuna zvučnika koja prevoze muškarce koji biju o ratne doboše i hevi metal gitaristu koji visi u vazduhu.

Novi dokumentarac tvrdi da je reč „duf“ (doof) skovana 1993. kada se jedna žena žalila na bučnu tehno muziku koja je dolazila iz susedne kuće. Politički motivisana tehno pank scena je usvojila tu reč, opisujući svoje nelegalne noćne žurke kao „dufove“.

Neki sa te scene su takođe usvojil estetiku inspirisanu Pobesnelim Maksom, mada je njihova vizija budućnosti bila manje distopična od one koja je prikazana u filmovima.

Etimologija dufa

Početkom 1990-ih grupa anarhista i anarhistkinja je održavala noćne žurke na kojima su nastupali pank bendovi i održavana tehno dešavanja, u skladištu koje se nalazi u sidnejskom Čipendejlu, poznatom kao Dželi Hedz (Jelly Headz).

Žurke u skladištu Dželi Hedz sud je zabranio u julu 1993, ali grupa je nastavila da održava žurke na otvorenom u Sidnejskom parku ili na drugim mestima.


Foto: Peter Strong (u centru) i John Jacobs (desno u pozadini) nastupaju sa Non Bossy Posse u Sidneju.

Te godine jedan od bendova sa scene, Non Bossy Posse, džemovao je do kasno u noć u jednoj kući u sidnejskom Njutaunu kada je njihova prva komšinica, Nemica Helga, počela da udara u ulazna vrata.

„Helga je rekla: 'Kakav je ovo duf, duf, duf? Ovo nije muzika.“, rekao je član benda Piter Strong (Peter Strong).

Džon Džejkobs (John Jacobs), današnji tonac u ABC-u u Melburnu, takođe je bio u bendu i seća se kako je ovaj termin brzo postao skraćenica za ritam ritam mašine ovog benda.

„[Mi bismo rekli] uključi duf, ili pojačaj duf, ili možeš da počneš sa dufom“, rekao je. Oni su uskoro primetili da njihovi prijatelji počinju da koriste tu reč, prvo da bi opisali muziku a onda da bi opisali tajne tehno žurke na otvorenom, koje je često bilo teško naći.

„Pokušavali biste da čujete [muziku] i prvo što biste čuli bilo bi duf, duf, duf... krenuli biste u pravcu dufa“, rekao je gosn. Džejkobs.

Žurka kao protest

Pol Flekni (Paul Fleckney), koji piše knjigu pod nazivom „Techno Shuffle“ o elektronskoj muzičkoj sceni iz Melburna 1990-ih, rekao je da je duf prihvaćen od strane brojnih dižejeva iz Melburna kojima je smetala komercijalizacija rejv scene iz skladišta.

„U početku niste mogli da razlikujete ... tehno rejvere u skladištima i buš dufere“, rekao je.

„Isti didžejevi bi nastupali na oboma.“

Gosn. Flekni je rekao da se Earthcore-u koji je održan 1993, u Državnoj šumi Tulangi severoistočno od Melburna, odaje priznanje kao prvom organizovanom buš dufu.

Duf je inspirisan pokretom Slobodnih žurki (Free Party) iz Engleske, rekao je, koji je sa svoje strane inspirisan jamajaknskom saund sistem kulturom, ali Džon Džejkobs je rekao da je duf imao neporecivu australijansku aromu.

Foto: Reclaim the streets žurka u Sidneju 1999.

„Bilo je to prilično sirovo ali upotrebljivo, i imalo je određeni aspekt australijske skitnice“, rekao je gosn. Džejkobs.

Piter Strong, koji producira dokumentarac o pokretu Do It Yourself kulture, rekao je da je duf „apsorbovao puno energije panka“.

On je rekao da je pokret bio nehijerarhijski i da je prigrlio internet kao sredstvo za kolektivno organizovanje svojih dešavanja.

„To je postalo dešavanje koje pripada zajednici i koje je bilo s one strane profita, bilo je to na neki način sporo odvijanje revolucije u komunikacijama, i nova vrsta muzike“, rekao je gosn. Strong.

Duferi „luđi od Maksa“

Ovaj pokret žurka-kao-protest dobio je na zamahu tokom 1990-ih, sa dešavanjima poput Reclaim the Streets u Sidneju i Melburnu korsteći mobilno ozvučenje i horde densera da blokiraju puteve protestujući protiv kulture automobila.

Do kraja 1990-ih nomadski duferi su se uputili u pustinju u sklopu kampanje protiv iskopavanja uranijuma, noseći sa sobom ozvučenje koje radi na solarnu energiju i estetiku Pobesnelog Maksa.

Umetnici poput Robina Kuka (Robin Cooke), koji su došli u Australiju iz evropskog pokreta slobodnih žurki, koristili su pustinju kao umetničko platno za skulpture inspirisane Pobesnelim Maksom.

„Mi smo stalno govorili da je ono što smo radili 'luđe od Maksa'“, rekao je Piter Strong.


Foto: Gomila zvučnika spremnih za duf u zabačenom delu Australije

On je rekao da dok se Pobesneli Maks vrteo oko rata i benzina, duf je bio fokusiran na mir i alternativnu energiju.

Anarhisti koji su učestvovali u pokretima koji poput dufa pozajmljuju estetiku iz filmova bili su „veoma prijateljski nastrojeni“, rekao je, dok je Pobesneli Maks prikazivao svet bez vlade u kom se ljudi bore do smrti.

Gosn. Stronga je zabavilo kada je video duf kola u Pobesnelom Maksu - Put besa (Fury Road), i premda je razočaran što je ta reč povezana sa udaranjem o ratne doboše, on se neće uznemiravati zbog filmske fantastike.

„Ja ne mislim da to dobro predstavlja duf“, reko je.

Gosn. Strong je rekao da iako se reč duf još uvek danas koristi da bi se opisale buš žurke „postoji nešto veoma posebno u vezi sa ranim devedesetm“.

„Pokret za zaštitu životne sredine, duf tehno pokret, podzemni politički pokret sve se to nekako pomešalo u ovu veliku stvar i to je bilo prilično uzbudljivo“, rekao je.


Foto: „Plane Henge“, jedna od skulptura Robina 'Mutoida' Kuka koje su inspirisane Pobesnelim Maksom, u pustinji na jugu Australije.

Izvor: 

Povezano