Alt Text: 
00:00
 
Mostar
Mostar

Benefit za Mostar

Datum: 
Petak, 9. maj 18:00
Mesto: 
Zadruga Oktobar
Adresa: 
Strahinjića Bana 33, Beograd

Početkom februara 2014, u Bosni i Hercegovini se dogodila masovna narodna pobuna, eksplozija nezadovoljstva koja je prvi put od početka devedesetih i potonjih besmislenih ratnih i moralnih razaranja, ukazala na prave probleme u bosanskom društvu, skoro identične onima u drugim državama nastalim nakon raspada bivše Jugoslavije. Socijalna nejednakost, korumpiranost, nacionalizam, siromaštvo, besperspektivnost, kapitalistička ekonomija, sprega političara i kapitala – prepoznati su najzad na širem društvenom planu kao izvori problema, a ne kao nešto “normalno”, “neizbežno”, ili čak “poželjno”.

Ubrzo nakon erupcije nezadovoljstva, oličenog u masovnim demonstracijama i paljenju zgrada kantonalnih vlada 7. februara 2014, počeli su da se dešavaju dvostruki procesi. Sa jedne strane bili su to procesi koje su inicirali demonstranti: u mnogim gradovima BiH iznikli su plenumi, kao direktnodemokratski organi odlučivanja pomoću kojih je narodno nezadovoljstvo pokušalo da se kanališe i učini konstruktivnijim. Sa druge strane nalazila se masivna propagandna i represivna kampanja vodećih političkih faktora u BiH i van nje, kojom su oni pokušali da zaštite sopstvene interese te da, ili zavade pobunjene demonstrante po nacionalnoj liniji, šireći strah i dezinformacije, ili da ih iskoriste za sopstvene ciljeve, koji su redom značili odbranu postojećeg poretka. Tako su hrvatski političari govorili da demonstriraju isključivo Bošnjaci, bošnjački su govorili da su to Srbi došli da pale, srpski su stalno ponavljali kako je pravi razlog za proteste napad na Republiku Srpsku, a evropski predstavnici su osuđivali nasilje i tražili reformu postojećih institucija i tako u krug.

Vremenom su protesti sve više jenjavali, a represija nad preostalim protestantima i protestantkinjama se, iza kulisa i bez medijski bombastičnih novinskih i televizijskih naslova, samo povećavala.

Protesti u Mostaru, kao i rad plenuma, nastavili su se do današnjeg dana, nekoliko meseci kasnije. Lokalni političari su na različite načine pokušali da ih ugase i marginalizuju. Dolazilo je do ucenjivanja protestanata, pretnji, prebijanja, policijske blokade slobodnog kretanja kroz grad, itd. Na samom početku protesta, profesor i sindikalista Josip Milić prebijen je u sred bela dana, od strane "nepoznatih" lica, zbog podrške koju je davao protestima. Krajem marta, pri pokušaju mirne šetnje kroz grad, policija je na zamišljenoj etničkoj granici grada po ko zna koji put sprečila Mostarce da pređu u “hrvatski” deo grada, i tom prilikom brutalno pretukla jednog starijeg demonstranta. Upravo je u toku pokušaj da se protiv ovog demonstranta podigne optužnica za “napad na službeno lice”, i pored postojanja video snimaka na kojima se jasno vidi policijsko nasilje nad njim, kao i činjenice da je zbog posledica povreda dobijenih od tih istih “službenih lica” danima ležao na bolničkom odeljenju za neurologiju. Još jedan od načina na koji se vrši pritisak na ljude u protestu je i masovno slanje prekršajnih prijava na njihove kućne adrese, bez prethodnog legitimisanja ili objašnjavanja razloga za podnošenje prijave. Tako je do sada poslato 30-ak prijava, svaka pod pretnjom kazne od 500 konvertibilnih maraka (oko 250 evra), a zbog navodnog dobacivanja policajcima koji su sprečavali šetnju. Ljudi u protestu u Mostaru odbijaju da plate te kazne.

Odlučili smo se da organizujemo veče solidarnosti sa svim protestantima i protestankinjama u Mostaru, koji zbog svog zalaganja za pravednije i poštenije društvo, trpe policijsku i drugu represiju - i to iz tri razloga.

  1. Želimo da, koliko možemo, materijalno pomognemo ljude u protestu u Mostaru za koje znamo da i kada bi hteli da plate pomenute kazne, to ne bi bili u stanju. To vidimo kao naš mali čin solidarnosti, ograničen sopstvenim egzistencijalnim (ne)mogućnostima, a poslat od srca.
  2. Želimo svima da skrenemo pažnju na represivne i manipulativne procese koji traju u Bosni i Hercegovini (a uz svesrdnu pomoć političkih elita iz regiona) i kojima pokušava da se ugasi i kontroliše narodno nezadovoljstvo. Ovi procesi su postali mnogo vidljiviji i snažniji od kako su započeli protesti. Verujemo da su ti represivni procesi suštinsko obeležje svake države i kapitalističkog sistema i u tom pogledu ne pravimo razliku između vlasti/sistema u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Hrvatskoj, Brazilu ili Kini…Ono što se danas dešava demonstrantkinjama i demonstrantima u BiH čeka svakoga od nas u trenutku kada se pobunimo.
  3. Želimo da izgradimo mostove koji su porušeni eksplozijom ludila početkom devedesetih, ludila koje je nosio nacionalizam i koje nam je, pored ratnih razaranja i ubistava, svima donelo osiromašenje, “restrukturaciju ekonomije” u interesu krupnog kapitala, te izrabljivačke zakone koje nam ja nametnuo i koje nam nameće MMF. Ne verujemo da vlast bilo koje od država bivše Jugoslavije može i treba da gradi ove mostove (oni su ih i porušili), već to moramo mi sami, jedni između drugih ponovo da uradimo. Verujemo da je potpuno odbacivanje nacionalizma, kao i ponovna izgradnja međuljudske solidarnosti i zajedništva na prostoru bivše Jugoslavije, ključna komponenta klasne borbe radništva i naroda bivše Jugoslavije.

Ovo je veče za Mostar, ali našu solidarnost šaljemo celoj BiH i svima onima koji se, zbog svoje borbe, širom sveta nalaze u sličnoj poziciji. Sav novac sakupljen na benefitu, predaće se ljudima u protestu u Mostaru, da odluče koji je najbolji način da ih iskoriste u borbi za svoju budućnost.

Ljudi u solidarnosti/Beograd