Oranice Oranice

Strancima srpske oranice na dar

Šta srpskom agraru donosi Sporazum o pridruživanju EU i koliko naših hektara je dosad prodato. Niko osim Srbije nije pristao da zemlju nudi pre ulaska u Evropsku uniju.

AKO se, u međuvremenu, nešto ne promeni, stranci će srpsku zemlju slobodno moći da kupuju već od leta 2017. Rok od četiri godine, koliko Srbija ima da sa Sporazumom o stabilizaciji i pridružuvanju EU (SSP), koji to, inače, predviđa, uskladi sopstveno zakonodavstvo, teče, praktično, od 18. juna kada je taj sporazum, posle svih drugih članica, ratifikovao i parlament Litvanije.

- Činjenice su nemilosradne: tačka dva člana 63 SSP daje Srbiji rok od četiri godine da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu - precizira za „Novosti“ dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije. - Konkretno, reč je izmeni stava tri člana jedan tog našeg zakona koji stranim pravnim i fizičkim licima sada uskraćuje pravo sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem.

Na nešto slično, nastavlja naš sagovornik, nije pristala nijedna druga evropska zemlja, naprotiv. U Poljskoj zabrana prodaje i dalje traje, mada je od ulaska te zemlje u EU, prošlo 12 godina. Hrvatska je uspela da se izbori za moratorijum od sedam godina, a Mađari su ne bi li, posle početnog gorkog iskustva u EU, spasli najvažniji nacionalni resurs, posegli čak i za referendumom.

- Zbog slobodne prodaje obradive zemlje posle ulaska u EU, Mađari su u zapadnom delu zemlje praktično ostali bez suvereniteta, da bi je naknadno kao država ponovo otkupljivali. Onda je premijer Viktor Orban predložio zakon o zabrani prodaje, EU ga za to oštro ukorila, ali je on organizovao referendum i dobio podršku čak 87 odsto Mađara - objašnjava Prostran.

Na drugoj strani, Srbija će, kako stvari sada stoje, biti jedina zemlja koja je pristala da svoje glavno nacionalno bogatstvo strancima prodaje i pre ulaska u EU!

- Čak i ako se ostvare optimističke prognoze i u EU uđemo 2020. biće to tri godine pošto su stranci već dobili pravo da kupuju naše oranice - kaže Prostran. - Stoga bi ovaj problem trebalo izdvojiti kao prioritetno nacionalno pitanje i, kada u januaru naredne godine počnu pregovori o primeni SSP, insistirati na izmenama sadašnjih odredaba.

Sa tim se, mada put do izmena neće biti lak (saglasnost treba da da svih 28 zemalja članica EU), slaže i dr Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

- Treba insistirati da nas bar izjednače sa Hrvatskom koja je, pored moratorijuma od sedam godina, dobila i saglasnost da se državna zemlja trajno izuzme, pa su oni, neposredno pred nedavni ulazak u EU, veliki deo preveli u taj status - kaže Ševarlić.

U Srbiji je, registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima bi, najpre, moglo da bude onih oko 450.000 koji su, tokom poslednjih desetak godina, iz društvenog prešli u privatno vlasništvo.

- Reč je o najuređenijim kompleksima, a prvi će oranice početi da prodaju zemljišni špekulanti, neretko i uz zaradu hiljadu puta veću od ulaganja - kaže Ševarlić.

- Jer, neki su najbolju zemlju privatizovali i po ceni od svega desetak-petnaest evra po hektaru, a danas ona dostiže i 15.000 evra!

VEĆ ZNAJU ŠTA HOĆE

INTERESOVANJE za kupovinu srpskih oranica koje se svrstavaju u najbolje u Evropi, sigurno će biti veliko. To, svakako, potvrđuje i činjenica da oni, uprkos aktuelnoj zabrani iz Zakona o poljoprivrednom zemljištvu, uglavnom u Vojvodini, već poseduju preko 23.000 plodnih hektara. S koliko interesovanja i pažnje stranci čekaju vreme kada će slobodno moći da kupuju srpske oranice, najbolje govori iskustvo Milana Prostrana sa jednog stručnog predavanja u Veroni.

- Jedan od prisutnih Italijana me je, sasvim konkretno, pitao za potez između Bečeja i reke Tise, u Bačkoj - objašnjava Prostran.
- A to je, da podsetim, najplodnija zemlja, ne samo u Vojvodini.

POTPISAO ĐELIĆ

SSP sa pogubnom odredbom o slobodnoj prodaji zemlje strancima je, u ime Srbije, 29. aprila 2008, uz gromoglasnu pompu, potpisao Božidar Đelić, tadašnji potpredsednik vlade . Đelić je, kaže Prostran, Vensana Dežera, šefa delagacije EU u Beogradu, nedavno pitao može li u njemu sada nešto da se menja, a odgovor je glasio da će Srbiji za to morati da se obrati – Briselu!

BROJKE

* 15 evra je cena po kojoj se privatizovao hektar
* 15.000 evra sada koŠta hektar oranica
* 12 godina zabrana prodaje zemlje u Poljskoj

Stranci srpsku zemlju kupovali od preprodavaca

PREMA odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je, ratifikacijom u parlamentu Litvanije u junu ove godine, praktično stupio na snagu, Srbija će do 2017. morati da izmeni svoje zakone i omogući da stranci slobodno mogu da kupuju njene oranice.

Stranci su, uprkos zakonskim ograničenjima, na mala vrata već ušli na srpske njive i, prema istraživanju našeg lista, u Vojvodini poseduju najmanje 23.850 hektara najbolje zemlje.

- Samo u opštini Odžaci dve kompanije, irski „Baltik properti investmen limitid“ i hrvatska „Žito grupa“ iz Osijeka, vlasnici su 7.300 prvoklasnih hektara - potvrđuje Nenad Ilić, predsednik Udruženja malih akcionara „Obruč“. - Reč je o preduzećima „Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca, „Miletić“ iz Srpskog Miletića i „Ratkovo“ iz Ratkova.

Prva dva su vlasništvo Iraca, a treće Hrvata. U sva tri je, inače, primenjen identičan princip: prethodno ih je, na aukciji koju je organizovala Republička agencija za privatizaciju 2003. kupio lokalni tajkun Borislav Lilić, da bi ih, četiri godine kasnije, uz posredovanje somborskog „Agri biznis partnera“, preprodao sadašnjim vlasnicima.

- On je, prethodno, uz pomoć lokalnog katastra nepokretnosti, zemlju ekspresno uknjižio na svoje ime, i to je bila ključna tačka cele „operacije“ - dodaje Ilić. - Sličan princip primenjivan je i u drugim sredinama, s tim što su tadašnje više instance vlasti, od pokrajinskih do republičkih, pritiskale lokalne katastre da uknjižbu obave što pre, čak i kada je reč o zadružnoj zemlji čija privatizacija apsolutno nije bila moguća!

Na sličan način u posed naših oranica su, tokom prethodnih desetak godina, ušle i kompanije iz Hrvatske, Mađarske, pa čak, doduše posredno, i iz SAD! Tako je, recimo, 2007. jedan od vlasnika poznatog gazdinstva „Krivaja“ iz istoimenog mesta nadomak Bačke Topole, bio beogradski „BG rent“, osnovan kapitalom američke kompanije „Alter market“ sa sedištem u Delaveru! U transakcijama, „Krivaja“ je, međutim, kao i gazdinstva u Bajši i Čonoplji, pripala mađarskoj kompaniji CBA.

- Zanimljivo je da su sva ta preduzeća prethodno dovedena u stečaj i da ih je, pre prodaje, vodio isti stečajni upravnik - kaže Slobodan Pešut, predsednik Udruženja malih akcionara „Krivaje“. - danas je direktor svih preduzeća mađarski državljanin, a sedište im se svako malo seli i odnedavno je u Bačkoj Topoli.

REVIZIJA I EKSTRAPROFIT

Procenjuje se da je u Srbiji, u poslednjih desetak godina, privatizovano oko 450.000 hektara najbolje zemlje. Prosečna cena za hektar je, kaže dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije, bila tek 150 evra, a danas se kreće između 12.000 i 15.000! - Jasno je da je privatizacija sprovedena katastrofalno, bez svesti šta se zapravo prodaje i koliko to stvarno vredi - kaže Prostran. - Zagovornik sam stava da se hitno uradi revizija i da vlasnici plate neku vrstu naknade za ekstraprofit.

Strane kompanije koje poseduju zemlju u Srbiji
IRSKA HRVATSKA MAĐARSKA

Matična kompanija
"Baltik properti investments limited"
10.500 ha

Matična kompanija
"Agrokor"
6.000 ha
Matična kompanija
"Hajdu Avis"
1.500 ha
Matična kompanija
"Kornvel"
1.000 ha
Matična kompanija
"Žito grupa"
2.200 ha
Matična kompanija
"CBA"
2.650 ha

Krivične za prodaju zemlje čame po fiokama

OSMIŠLjAVANjE strategije za izmenu odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koja će, kako su „Novosti“ pisale u četvrtak i petak, strancima omogućiti da srpsku zemlju slobodno kupuju već 2017, mora da bude prioritet novog ministra poljoprivrede. Sa tim su saglasni ne samo eksperti za agroekonomiju, već i svi oni koji ozbiljno promišljaju nacionalnu budućnost.

- Rok od četiri godine posle kojeg će prodaja zemlje strancima biti slobodna, praktično je počeo da teče u junu, kada je SSP, posle drugih članica EU, u svom parlementu ratifikovala i Litvanija - podseća dr Milan Prostran iz Privredne komore Srbije. - Stoga, najkasnije do januara naredne godine, kada će početi pregovori o njegovoj primeni, Srbija mora da ima jasnu i ubedljivu argumentaciju da i ona, poput drugih zemalja, treba da dobije odgovarajući moratorijum koji će, takođe, važiti tek posle ulaska u EU.

I Prostran, i drugi eksperti su, inače, apsolutno saglasni da je privatizacija društvenih kombinata, a time i otprilike oko 450.000 naše najbolje zemlje, bila jedna od najcrnjih tačaka prethodne srpske decenije.

- Ključna tačka te neviđene pljačke bila je Agencija za privatizaciju, koja je morala da spreči, a nije, nezapamćeno krčmljenje najznačajnijeg nacionalnog resursa - kaže, za naš list, republički poslanik Saša Dujović koji je, u prethodnom sazivu, kao predsednik skupštinskog Odbora za predstavke i predloge, u više navrata inicirao otkrivanje svih mahinacija sa oranicama.

Tada, kako kaže, nije bilo političke volje, ali je ona sada mnogo izglednija. U to se uzdaju i desetine hiljada ljudi koji su, posle privatizacije kombinata, ostali bez posla. Njihove oči uprte su, pre svega, u one kojima je borba protiv kriminala glavni posao.

- Što preko našeg saveza, što pojedinačno preko udruženja malih akcionara, do sada je za malverazacije prilikom privatizacije kombinata, Tužilaštvu za organizovani kriminal podneto više desetina krivičnih prijava - potvrđuje Veselin Muhedinović, predsednik Saveza udruženja malih akcionara Vojvodine.

Među njima su, nastavlja on, i privatizacije „Ratkova“ iz Ratkova koje je, kako smo pisali, u međuvremenu, preprodato Hrvatima, „Žito grupi“, zatim „Miletić“ iz Srpskog Miletića i „Vojvodina“ iz Bačkog Brestovca koje su, takođe iz druge ruke, kupili Irci, „Krivaja“ iz Krivaje do koje su, na isti način, došli Mađari. Ali i „Zmajevo“ u kojem je radio i Muhedinović, pa „Zobnatica“ iz Bačke Topole, „Jadran“ iz Feketića, „Agrokombinat“ iz Subotice... Dokle je stigao rad na tim prijavama, „Novosti“ su pokušale da saznaju u samom tužilaštvu, ali odgovori na naša pitanja poslata početkom ove sedmice još nisu stigli.

- Prema našim saznanjima, krivične prijave su prosleđene teritorijalno nadležnim višim tužilaštvima - kaže Muhedinović. - Izuzetak je, navodno, samo privatizacija „Zobnatice“ koja se povezuje sa Darkom Šarićem, pošto je beogradska ispostava kompanija iz Liberije, koja je to poljoprivredno dobro kupila, u Beogradu bila registrovana na istoj adresi gde i njegove firme.

A upravo primer odbeglog pljevaljskog narko-bosa više nego rečito govori kako je tekla, i dokle je dovela, privatizacija srpske zemlje posle 2000. Pre sedam-osam godina on je, na veliko, kupovao imanja po Vojvodini, pa je, tako, od takođe kontroverznog Mileta Jerkovića, koji ih je prethodno kupio na aukciji, a onda nije mogao da ih u celosti isplati, prekupio i više od 1.000 prvoklasnih hektara „Mladog borca“ iz Sonte i „Jedinstva“ iz Gajdobre. Ta gazdinstva su mu docnije doduše oduzeta, ali su, u međuvremenu, toliko devastirana da nisu ni senka nekada vrlo uspešnih poljoprivrednih kombinata.

Povezano