Tortura na severu Bačke: Policijaci reketiraju i tuku azilante

Nezadovoljni niskim primanjima, predstojećom zimom ili čime god, policajci Ivice Dačica koriste svaku priliku da popune rupe u skromnom porodičnom budžetu. Osim raznih vidova korupcije, uniformisani predstavnici srpskih vlasti koji su skloni agresiji i paljevini, a žele da brzo i lako zarade neku neoporezovanu kintu, dosetili su se kako da spoje lepo sa korisnim - otišli su u improvizovani azilantski kamp kod Subotice i u maniru varoških giliptera, zatražili "gradski porez".

Prema svedočenjima azilanata, srpska policija najpre traži novac, a nevoljnik, ako ga kojim slučajem nema, dobije porciju batina. Ono malo bede što ju je poneo sa sobom iz rodnog Avganistana ili Pakistana policija spali. Ako azilant ipak ima novca, policija mu taj novac otme, ali njegovu imovinu svejedno zapali. Uopšte, reklo bi se da policija mnogo voli da pali, skoro kao SNP Naši. Gonjeni vatrom azilanti se razbeže glavom bez obzira, i taj prizor, uz svu silu vatre kojom gori imovina sirotana, sigurno dodatno greje uniformisana srca.

Na tragu priče o toj toploj, pretoploj dobrodošlici, novinari mađarskog portala Mindennapi uputili su se u azilantski kamp pored Subotice i snimili kratku video-reportažu u kojoj nevoljnici koji su u Srbiju potegli čak iz daleke Azije, iz čiste dosade valjda, objašnjavaju simpatično nejasnim engleskim jezikom i tragično jasnom gestikulacijom kakvoj su torturi izloženi. Na početku reportaže dvoje meštana Subotice objašnjavaju da azilanti kampuju oko Subotice još od proleća. Čovek na tratkoru svedoči da su mu ulazili u dvorište i uzimali vodu i da misli da će se na zimu smrznuti. Žena kaže da je mnogo njih viđala na deponiji koja se nalazi u blizini, da je nikada nisu uznemiravali ali da se svejedno plaši kada sama tuda prolazi, ne zna ko su, ni odakle dolaze i naravno, ne razume šta govore. Sve ostalo nije potrebno prevoditi - samo je po sebi razumljivo, jer se jezik bede, patnje, straha i neizvesnosti oduvek, pa i u ovom slučaju, mogao podičiti svojom užasnom univerzalnošću.

Čitava priča možda i ne bi bila toliko potresna da nije cinizma koji se na sve strane ceri u lice zdravom razumu i ljudskoj čestitosti, da nije ispričana u sramna vremena ksenofobne, antiazilantske histerije u Srbiji: skupovi na kojima navodno brižni roditelji drhte nad sigurnošću svoje dece - zbog azilanata; bojkot nastave, zapravo hvatanje krivina i nipodaštavanje obrazovanja - zbog azilanata; građanske patrole, crne trojke, mrtve straže kraj mrtvih kasarni, kuka i motika - zbog azilanata; preventivna događanja naroda protiv azilanata čak i tamo gde ih nema. Ne jeftina, kičerajska samouverenost kojom se leči patološki osećaj inferiornosti, ne ni naramak odgovornosti za genocid kog vucaramo, ne ni samoubilački ratovi, ni zbegovi, ni ulizištvo sa višnjicom idolopoklonstva na vrhu, ni samoživost, ništa od toga nije nam došlo glave ali azilanti hoće. I onda slika jednog od njih propisno naflekanog jer nije imao keša da podmiti uniformisanog srpskog plavca.

Istovremeno njegov šef Ivica Dačić puva se pred novinarima kako je u akciji njegovih ljudi, tom "važnom spoljnopolitičkom događaju od velikog značaja za MUP i Srbiju", uhapšeno 17 ljudi osumnjičenih za krijumčarenje migranata iz Afrike i Azije. Uhapšenih valjda zato što nisu ispunili kvotu i oteli dovoljno para tim istim migrantima ili, ako i jesu, zato što nisu čitavu sumu prijavili "centrali". Ali, ta priča je tabu kojim policija štiti svoje momke, jer su u hapšenjima trgovaca ljudskim dušama, pored bombastično prezentovane Dačićeve škvadre za borbu protiv kriminala - počujte samo ta imena: Uprava kriminalističke policije, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala u koordinaciji sa tužalštvom za organizovani kriminal, pa sve to u saradnji sa policijama Mađarske i Austrije - učestvovali i policajci iz područne policijske uprave iz Subotice, vrlo verovatno isti oni koji su azilante tukli zbog para.

Izvor: 

Povezano