Antiamerički protesti u porastu

"Čini se da je ono što oni rade nešto drugo od pukog protestovanja protiv ovog filma. I ja mislim da se na to obraća manja pažnja nego što bi trebalo."

Vidžaj Prašad je profesor međunarodnih studija na koledžu Triniti. Među mnogim knjigama koje je napisao su: „The Darker Nations: A People's History of the Third World“ i „Arab Spring, Libyan Winter“. On takođe redovno piše za „Asia Times Online“, magazin „Frontline“ i „Counterpunch“.

Prevod transkripta, odlomak

POL DŽEJ, UREDNIK, TRNN: U ponedeljak, u Bejrutu je protestovalo više desetina hiljada ljudi protiv filma koji je izazvao slične proteste širom Bliskog istoka i na Filipinima.

Sada će nam se pridružiti Vidžaj Prašad, koji će sa nama prodiskutovati o ubistvu američkog ambasadora u Libiji. (…) Pa, pre svega, hajde da sumiramo ono što se dešavalo tokom poslednjih par nedelja, tokom kojih su se desili protesti, naravno ono što se desilo u Libiji, i onda ćemo razmotriti vaše mišljenje o značenju svega ovoga.

PRAŠAD: Pa, ovaj film je snimljen prošle godine, a 13-minutni trejler je uploadovan na web, na YouTube. U septembru je trejler preveden na arapski. I onda gotovo da nije bilo sumnje šta će se potom dogoditi.

Postoje dve grupe TV kanala koji su počeli da objavljuju priloge o ovom videu. Jednu su činili kanali koji su za Mubaraka. I postoji teorija po kojoj je to bio pokušaj, u izvesnom smislu, da se pokaže haos nakon Mubarakovog pada i da se demonstrira koliko je opasno kada su stvari u rukama Muslimanske braće.

Druga teorija – i, usput, ove teorije nužno ne isključuju jedna drugu, one su obe verovatno tačne – drugi pristup je bio taj da su salafistički (vehabijski, prim. prev.) kanali, takozvani salafistički satelitizam, kanali poput Al-Nas, počeli da prenose priloge i kratke odlomke iz filma. I tako su oni u izvesnom smislu apelovali na svoju selafističku bazu.

I u Egiptu ste imali prve velike demonstracije ispred ambasade. Zid ambasade je probijen. Bilo je nasilja. I onda, za ne više od par sati, velike demonstracije su održane u Bengaziju ispred konzulata, koji su čuvala samo četiri libijska, znate, radnika obezbeđenja. Konzulat je pregažen. U jednom trenutku, pucano je na konzulat i na zgradu iza njega iz raketnih bacača i drugog vatrenog oružja. Mislim da masa nije znala da je ambasador, Kris Sivens, bio u rezidenciji. On je došao tog jutra bi se sastao sa predstavnicima velike naftne kompanije u Bengaziju. I bio je teško ranjen i umro je u bolnici.

Protesti, neredi, proširili su se po čitavom svetu i stigli do Sudana, u Šri Lanki i Kašmiru su bile ogromne demonstracije, u Karačiju, Pakistanu, širom Aapskog sveta. Čak i u Iranu su bile velike demonstracije. I tako je ovo poprimilo globalnu važnost, čak iako gro ljudi koji protestuju nisu ni videli bilo koji deo iz trejlera, a sigurno nisu gledali film. Čini se da je ono što oni rade nešto drugo od pukog protestovanja protiv ovog filma. I ja mislim da se na to obraća manja pažnja nego što bi trebalo.

DŽEJ: Mnogi od ljudi koji protestuju nisu neobavešteni o Zapadu, u smislu da mnogi ljudi znaju da u Sjedinjenim Državama ne bi bilo normalno da se prosto strogo kazni autor filma ili da se film zabrani ili nešto slično. Sigurno da ljudi poput Nasralaha iz Hezbolaha, lidera Hezbolaha - on je politički veoma sofistikovana osoba koja zna vrlo dobro kakav je američki zakon. Ustvari, on se zalaže za neku vrstu novog zakona koji bi rešavao problem ovakvih kulturnih prodizvoda koji su uvredljivi za sve religije, premda, naravno, i on je isprovociran uvredama na račun Muhameda i islama. Pa ipak on poziva na proteste. Dakle, da li ovo ima veze samo sa pritajenim gnevom zbog spoljne politike SAD?

PRAŠAD: Pa, naravno. Mislim, vratimo se par godina unatrag. Setimo se veoma važnih demonstracija koje su održane širom sveta nakon što je papa 2006. nesmotreno izjavio da Muhamedov doprinos i nije bio bog zna šta u poređenju sa doprinosom Isusa Hrista. On je to rekao na univerzitetu u Nemačkoj. I on je otvoreno kritikovan zbog toga. Bilo je protesta. Njegovi komentari su se pojavili svega nekoliko meseci nakon kontroverze oko danskih karikatura iz 2005. A one, naravno, su se desile nakon najreprezentativnijih globalnih protesta tog tipa, protesta iz 1989. protiv knjige Salmana Ruždija Satanski stihovi. Ali protesti iz 2005. i 2006. i ovi sada imaju sličan kvalitet: ni jedan od tih kulturnih artefakata – znate, karikature ili ovaj film – uopšte nisu izašli u javnost. Većina ljudi uopšte nije čula papin govor niti šta je on rekao, niti su razumeli, zaista, tu tajnovitu referencu, znate, 14-vekovni citat koji je on je izneo.

Ali ono što zapravo treba uzeti u obzir je to što ovi protesti signališu osećanje frustriranosti, znate, u svetu koji kaže: zašto nastavljate da nam gazite po gušama? Znate, zašto mislite da je prihvatljivo da nas kulturno ismevate? I na jednom nivou vi možete reći, znate, zašto oni ne istupe otvoreno i direktno protestuju protiv, na primer, politike MMF-a, ili zašto oni ne protestuju protiv, recimo, baza na Bliskom istoku, ili možda protiv napada bespilotnim letilicama. Naravno da ima nekh protesta u vezi sa ovim stvarima, ali oni nisu tako veliki.

Radi se o tome da je tokom poslednjih 45 godina došlo do stvarno, gotovo koordinisanog uništenja javnog prostora u mnogim od tih društava, znate, za protestovanje u vezi sa ekonomskim pitanjima ili u vezi sa pitanjima koji imaju direktne veze sa politikom. Pa, ono što je nekada bilo dozvoljeno, što je bilo dati prostor u mnogim od tih mesta koja su nekada bila diktature, sada su bili protesti zbog vređanja religije. I sa tom gramatikom se nastavlja.

Povezano