COP21 Konačni sporazum će sadržati nedostatke Kjoto protokola

Mary Lou Malig iz Global Forest Coalition kaže da pregovori u Parizu teže tržišnim rešenjima koja neće sačuvati planetu i da je najbolji mogući scenario koji nam preostaje da se spolja izvrši snažan pritisak na vlade od strane naroda.

Objavljeno na The Real News Network 3. decembra 2015.

ŠARMINI PERIS (SHARMINI PERIES), IZVR. PRODUCENTKINJA, TRNN: Dobrodošli na Real News Network. Ja sam Šarmini Peris i javljam se iz Baltimora.

Dvonedeljna konferencija Ujedinjenih Nacija o klimi u Parizu poznata kao COP 21 ušla je u svoj treći dan. Počela je u ponedeljak sa istaknutim ciljem pregovaranja o sporazumu o globalnoj klimi koji bi bio obavezujućeg karaktera i kojim bi se ograničio rast prosečnih globalnih temperatura na 2 stepena Celzijusa. Međutim, naša sledeća gošća, Meri Lu Malig (Mary Lou Malig), kaže da pregovori od početka imaju nedostatke, i da su prethodni sporazumi poput Kjoto protokola pokazali kako tržišni mehanizmi i tržišta ugljenika vode do velikih prevara što se tiče ciljeva za ograničavanje emisija.

Meri Lu Malig nam se danas javlja iz Pariza. Ona je istraživačica i tržišna analitičarka i koordinatorka kampanje Globalne koalicije za zaštitu šuma (Global Forest Coalition). Ta grupa je nedavno objavila izveštaj čiji naslov glasi: Zemlja, šume i prazna priča (Land, Forests, and Hot Air). Meri Lu Malig, hvala vam što se danas sa nama.

MERI LU MALIG: Hvala vama. Hvala što ste me pozvali, Šarmini.

PERIS: Pa Meri Lu, vi kažete da je ova konferencija, COP 21, od početka falična. Zašto?

MALIG: Da, zbog činjenice da su dozvolili mehanizam fleksibilnosti iz Kjoto protokola. U Kjoto protokolu se priča o istorijskoj odgovornosti 37 industrijalizovanih zemalja i kako je naučno dokazano da su one odgovorne za zagađenje i zagrevanje planete. I one su imali zakonsku obavezu da smanje emisije za barem 5 procenata ispod nivoa iz 1990. u toku perioda u kom su preuzeli tu obavezu, od 2008-2012.

Ipak, umesto da su morale isključivo da smanje emisije na izvoru, što znači smanjivanje prljave industrije kod kuće, smanjivanje vaše potrošnje fosilnih goriva, smanjivanje potrošnje uglja, smanjivanje drugih prljavih izvora energije, Kjoto protokol je dozvolio mehanizam fleksibilnosti što je značilo da tih 37 industrijalizovanih zemalja mogu da kompenzuju svoje emisije tako što će se angažovati na čistim razvojnim projektima u zemljama u razvoju, ili kupovinom i prodavanjem njihovih ugljeničnih kredita.

PERIS: Navedite nam neke primere tog scenarija kompenzacije ugljeničnih kredita.

MALIG: Scenario bi bio da jedna od tih 37 zemalja, jedna od 37 industrijalizovanih zemalja, umesto da zatvori termoelektranu na ugalj, ona bi onda otišla u siromašnu, zemlju u razvoju, dala im novac da zasade neko drveće. Recimo milion stabala. I onda bi oni zaradili kredite na osnovu toga. I zbog kredita koje su zaradili, oni ne moraju da zatvaraju termoelektranu, zato što su kompenzovali svoje zagađanje.

PERIS: I zašto kažete da to ne funkcioniše, i da je varanje?

MALIG: Pa, zato što imamo samo jednu atmosferu. Znate, nije to ... to je tržište, čitava ova ideja trgovanja ugljenikom, je veoma nerealna. Mislim, nije to, nije to kao ako ste zasadili neko drveće da će to onda poništiti zagađenje termoelektrane na ugalj. I takođe, mnoge plantaže drveća i mehanizmi čistog razvoja čistih razvojnih projekata koje su realizovali bili su štetni po zajednice, štetni za životnu sredinu, štetni za biodiverzitet tog mesta. Na primer, čitava oblast u Indoneziji gde su zbrisali, gde su uklonili neke – na silu su uklonili neke zajednice da bi zasadili plantaže. I onda su te plantaže trebale da apsorbuju, tobože, umisije ugljenika ekvivalentne Mančesteru.

Dakle to je naučna fantastika. Mislim, to je ... mi imamo samo jednu atmosferu.

PERIS: Plus to je dovelo do, u mestima poput Kanade gde smo imali vladu konzervarivaca nekih deset godina, i gde su korporacije zapravo lobirale vladu da potpuno napusti Kjoto protokol.

MALIG: A-ha. I takođe, to je dovelo do propasti šeme trgovanja emisijama, zato što je cena ugljenika bila suviše niska. Tako su propala tržišta. Oni nisu imali nikoga ... niko, niko više nije kupovao. Tako da je to bilo precenjivanje. Oni su cenili, oni su izbacili previše ugljeničnih kredita na tržište, pa je to previše oborilo cenu i šema za trgovanje emisijama Evropske unije je propala.

PERIS: I vi takođe kažete da Svetska banka, zato što je podržavala smanjenje emisija od deforestacije i degradacije šuma, što su zvali crvenom šemom, i konačna pravila koja bi trebalo da budu formalno usvojena u Parizu, značajno je dodatno doprinela ovom vidu varanja.

MALIG: Da, tačno. I oni imaju novi predlog koji se zove Klimatski pametna poljoprivreda, što se zapravo odnosi na stvaranje novog tržišta za zemljište. Za zemlju, za ... dakle, u pregovorima bi ovo bilo podvedeno pod upotrebu zemlje. Ali upotreba zemlje i promena upotrebe zemlje i šumarstvo, to zvuči vrlo tehnički. I ni ne biste stvarno pomislili ... vi ne biste stvarno pomislili da to ima veze sa poljoprivredom, ali zemlja – to definitivno ima veze sa poljoprivredom.

I novi predlog Svetske banke je da se kreira taj novi program koji se zove Klimatski pametna poljoprivreda, što zvuči vrlo lepo. Ali zapravo, to se tiče toga kako da ugljenično knjigovodstvo određuje poljoprivrednu politiku. Jer ono što oni žele da urade je da proizvedu više hrane i manje zemlje sa usevima koji su u stanju da podnesu sušu ili poplavu ili kišu, ili bilo kakvo vreme, što znači da su GM, genetički modifikovani. I da će biti u stanju da apsorbuju ugljenik. I onda će to biti uvedeno, tržište zemlje, da bi oni onda mogli da trguju kreditima koje imaju od apsorbovanog ugljenika u svom zemljištu, što je sumanuto, pre svega zbog nepsotojanosti ugljenika apsorbovanog u zemlji, ali takođe i zato što će to stvoriti još jedan razlog za otimanje zemlje, kao što je „red“ postao otimanje šuma od zajednica, klimatski pametna poljoprivreda će za farmere postati otimanje zemlje.

PERIS: Meri Lu, koji je scenario najboljeg slučaja kome se možete nadati pod ovim ograničenim okolnostima u Parizu?

MALIG: Pa, mi stvarno ne očekujemo dobar sporazum. Definitivno, nesumnjivo, ono što je na stolu znači više tržišta, neće biti – verovatno neće biti pravno obavezujući. Ili ako ga učine pravno obavezujućim onda neće u to uključiti nameravane nacionalno determinisane doprinose.

Tako da stvarno, mi očekujemo loš sporazum. Mislim, ja znam da mnogi ljudi kažu da oh, Pariz će spasiti svet. Ali to nije istina. I ja mislim da je najbolji mogući scenario taj da zajednice koje su najisturenije i ljudi koji su na grassroots nivou, ljudi koji na nacionalnom terenu biju te bitke, stvarno se udruže i da spolja izvrše pritisak za promene. Ja mislim da ako ne možemo da ga promenimo, ako ne možemo da dobijemo dobar dil zato što su UN preuzele korporacije, onda je najbolji mogući scenario koji nam preostaje da narod prevlada. I da narod izvrši pritisak iz, iz svojih borbi, i da pritisne na nacinalnom nivou. I da pritisne, pritisne svoje vlade da im budu odgovorne, da imaju [ekološki] čiste poslove, da imaju pravičnu tranziciju, da imaju pravu energiju, čistu energiju, da imaju nultu deforestaciju. I da stvarno izvrše pritisak u pravcu promene sistema. Zato što ćemo na taj način krenuti napred.

PERIS: Meri Lu Malig, puno ti hvala što si danas bila sa nama, i unapred se radujemo našem ponovonom susretu.

MALIG: Hvala vam puno na prilici i što ste me pozvali.

PERIS: Nema na čemu. I hvala vama što se bili sa nama na Real News Networku.

Povezano