Islamofobija i izazov Bilu Maru

Kumar kaže da je ono što je rekao Bil Mar savršen primer liberalne islamofobije

Dipa Kumar (Deepa Kumar) je vanredna profesorka medijskih studija i bliskoistočnih studija na univerzitetu Rutgers.

Njen rad je potaknut aktivnim bavljenjem ključnim pitanjima koja karakterišu naše doba – neoliberalizmom i imperijalizmom. Njena prva knjiga, „Van okvira: korporativni mediji, globalizacija i štrajk UPS-a“ (University of Illinois Press, 2007), bavi se pitanjem moći kolektivne borbe da na efikasan način dovede u pitanje prioritete neoliberalizma.

Ako neoliberalna globalizacija karakteriše ekonomsku logiku našeg doba, „rat protiv terorizma“ definiše njegovu političku logiku. Kumar je započela svoje istraživanje politike imperije ubrzo nakon burnih dešavanja 11. septembra.

Njena druga knjiga, „Islamofobija i politika imperije“ (Haymarket Books, 2012), razmatra kako je tokom istorije „muslimanski neprijatelj“ bio mobilisan da služi ciljevima imperije.

POL DŽEJ (Paul Jay), GLAVNI UREDNIK, TRNN: Dobrodošli na Mrežu pravih vesti. Ja sam Pol Džej. Takođe, dobrodošli u [serijal] Realnost koja se nameće.

Nedavno, Bil Mar (Bill Maher) je optužio liberale, da su meki prema islamu dok su hiperkritički nastrojeni prema američkoj desnici. Evo šta je rekao:

Predsednik Obama nastavlja da insistira na tome da IDIS nije islamska. Pa, možda je mislio da praktikuju muslimansku veru na isti način kao on. (smeh) Ali, ako ogroman broj muslimana širom sveta veruje, a veruju, da čovek zaslužuje da umre samo zato što ima drugačije ideje, ili zato što je nacrtao karikaturu, napisao knjigu, ili zato što je pobegao sa pogrešnom osobom, ne samo da muslimanski svet ima nešto zajedničko sa IDIS-om, on ima previše zajedničkog sa IDIS-om.

Da biste se računali u liberala, morate da ustanete u odbranu liberalnih principa: slobode govora, odvajanja crkve i države, slobode praktikovanja bilo koje vere, ili ni jedne, bez pretnje nasiljem, poštovanje manjina uključujući homoseksualce, jednakost za žene. Zapanjuje me kako mi ovde u Americi totalno odlepimo zbog najsitnijeg kršenja ovih prava, dok se ignorišu grozni zločini širom sveta.

Naša gošća u [serijalu] Realnost koja se nameće smatra da je to islamofobno. I sada, da bi govorila o svemu tome, sa nama u studiju je Dipa Kumar (Deepa Kumar).

Dipa je vanredna profesorka medijskih studija na univerzitetu Rutgers i takođe je službenica nastavničkog sindikata. Ona je autorka dve knjige, Van okvira: korporativni mediji, globalizacija i štrajk UPS-a, i najnovije, koja se zove Konstruisanje terorističke pretnje: kulturna politika Države nacionalne bezbednosti.

Hvala vam što ste sa nama.

DIPA KUMAR, VANREDNA PROF. MEDIJSKIH STUDIJA I BLISKOISTOČNIH STUDIJA, UNIVERZ. RUTGERS: Hvala vama što ste me pozvali. Čast je biti ovde.

DŽEJ: Dakle, obično počinjemo sa ličnom istorijom, ali zato što smo već dirnuli u Bila Mara, prvo ćemo se pozabaviti njime a onda ćemo u sledećem segmentu odraditi ličnu biografiju …

KUMAR: To zvuči okej.

DŽEJ: … zato što mislim da će svi hteti da čuju kako i zašto ćete oštro ktitikovati Bila Mara.

KUMAR: Da.

DŽEJ: Dakle, šta nije u redu sa onim što je rekao Bil Mar? Bil Mar kaže da u većem delu muslimanskog sveta postoji veliko uskraćivanje prava, ne samo u Islamskoj državi, već i u Saudijskoj Arabiji i tako dalje, i da nema puno glasne kritike toga. I sigurno američka levica troši mnogo više vremena na kritikovanje domaće desnice. Pa, zar nije u pravu?

KUMAR: Pa, ono što je rekao Bil Mar je savršen primer onoga što nazivam liberalnom islamofobijom, a to je da koristite liberalne teme, poput ljudskih prava, prava žena, prava gejeva i lezbejki, prava na slobodu govora i tako dalje i da biste kreirali slučaj takozvanog muslimanskog sveta, kao da je to jedan veliki monolit u kom su ta prava uniformno uskraćena ljudima, i da onda nastavite sa izjednačavanjem, u suštini, politike IDIS-a sa politikom 1,5 milijarde ljudi koji praktikuju islam, kada ustvari zapravo posmatrate zemlje sa muslimanskom većinom, što je termin koji ja preferiram, koje u velikoj meri variraju u pogledu, na primer, statusa žena. U Bangladešu, na primer, imali smo dve žene koje su bile na čelu države koje su na vlast došle glasanjem, Kaledu Zia i Šeik Hasinu. Ali u Saudijskoj Arabili, ženama nije dozvoljeno da voze.

I tako naravno da ima takvih primera iz zemalja sa muslimanskom većinom kao što je Saudijska Arabija, Iran, gde su prava žena ograničena. Ali fokusiranjem na samo te zemlje i nekako to izjednačavajući sa problemom islama umesto sa problemom politike, on završava u produžavanju te ideje da su svi muslimani nazadni, što je sama suština islamofobije.

DŽEJ: On radi nešto drugo, takođe. On pripisuje, u suštini, fundamentalizam što se tiče kurana, i onda su svi koji veruju u isalm su nekako takođe fundamentalisti.

KUMAR: Tako je.

DŽEJ: Ali on to ne radi za hrišćanstvo, jer mislim da ima podjednako ludosti u bibliji koliko i u kuranu. Ne znam. Možda ih ima malo više. Ne znam.

KUMAR: Ne, znate, bilo koji verski tekst, bilo da je u pitanju kuran ili biblija i tako dalje, može biti interpretiran na više načina. Postoje progresivne interpretacije i reakcionarne interpretacije. I stoga, znate, mislim, zamislite ovaj primer. Zamislite da za svaki teroristički akt koji je počinio hrišćanski fundamentalista, neko iz ekstremno desničarske milicije poput Vejda Majkl Pejdža (Wade Michael Page), koji je otišao u Ouk Krik, Viskonsin, i pucao na hram sika i ubio ljude i tako dalje, sad zamislite kada bismo generalizovali od Vejda Majkl Pejdža do svih hrišćana, do svih iz Sjedinjenih Država, i recimo, sada bi svi drugi trebalo da osude tog čoveka i da se distanciraju od njega; u suprotnom, svi ste krivi. Dakle, to je potpuno smešno, i naravno da bi bilo smešno kad bismo govorili o hrišćanima na Zapadu, ali izgleda da je to potpuno prihvatljivo kad govorimo o muslimanima. I čak je i predsednik Obama rekao da bi umereni muslimani trebalo da se odvoje od IDIS-a i drugih grupa i tako dalje. Zašto? Na koji način, u kom obliku, ili formi su obični muslimani iole odgovorniji za fundamentalizam nego što su obični hrišćani orgovorni za hrišćanski fundamentalizam ili obični jevreji za jevrejski fundamentalizam? Jasno vam je šta hoću da kažem. Mi vidimo te ljude kao ekstremno krilo određene verske interpretacije.

Na koji način, u kom obliku, ili formi su obični muslimani iole odgovorniji za fundamentalizam nego što su obični hrišćani orgovorni za hrišćanski fundamentalizam ili obični jevreji za jevrejski fundamentalizam?

DŽEJ: Ali postoji malo oklevanja kod američke levice, posebno što se tiče Islamske države, da budu stvarno oštri u pogledu onoga što ona jeste? Mislim, možda ne biste želeli da upotrebite reč fašistička, samo zato što fašizam ima određne modernije implikacije u smislu Evrope, ali ima mnogo toga zajedničkog u smislu da izgleda da su sasvim u stanju da počine genocid, izgleda da su sasvim u stanju da ubijaju ljude samo zbog njihovih uverenja.

KUMAR: Oh, naravno.

DŽEJ: Mislim, to je prilično varvarska stvar.

KUMAR: Nema sumnje.

DŽEJ: Dakle, samo sam hteo da dodam jednu stvar kad kažem da, samo za gledaoce – oni su me čuli, to rekao i pre – nema ničeg što je Islamska država uradila što može da se upotredi sa varvarskim aktivnostima koje u Sjedinjene Države počinile u Iraku i tako dalje, sve do bacanja atomske bombe na Japan. Pa ako ćemo da govorimo o razmerama, Islamska Država nije ništa u poređenju sa onim što su Sjedinjene Države uradile.

Imajući to na umu, nije potrebno da se uzdržavamo od nazivanja ID varvarskom, brutalnom silom koju će ljudi iz regiona u celini prezirati, onoliko koliko Avganistanci preziru talibane.

KUMAR: Apsolutno. Ja se potpuno slažem sa tim. Ja mislim da – znate, u mojoj knjizi, zapravo, ja imam prilično snažnu kritiku partija političkog islama, i ja ne mislim da bi trebalo da budemo blagi po tom pitanju. Postojala je tendencija u 1970-im, znate, kada je Fuko (Foucault) otišao u Iran i tako dalje, da se vidi … posebno u Francuskoj je postojala tendencija da se islamisti nekako vide kao progresivni i da se progresivnim bojama oboji iranska revolucija i tako dalje. Ali ja ne mislim da ta tendencija još postoji. Ja mislim da, ako išta … Jedan od prvih par članaka koje sam na pisala na ovu temu tiče se levice i njenih stavova o političkom islamu, o tome koliko je levica neupućena, zapravo, u pitanje islamofobije u smislu izjednačavanja islamista sa čitavim islamom i sa svim muslimanima i tako dalje. Znači mislim da postoji, u Sjedinjenim Državama posebno, neka vrsta slepe mrlje što se tiče islamofobije i manjak nijansirane analize toga ko su bile te grupe, zašto su došle na vlast, i koji istorijski uslovi su uticali na njihov uspon.

DŽEJ: Čini mi se da ono gde je on … jedan je taj deo gde on širi to na svakoga ko veruje u islam i pokušava da učini sam islam … i da iskopa neke citate iz kurana koji su posebno nazadni, to je jedna stvar. Ali druga stvar, a to je ideja da on govori o našem društvu koje ima liberalne vrednosti i slobodu govora i ovo i ono, može se raspravljati o tome u šta se to pretvara i sa ovom državom nacionalne bezbednosti i tako dalje, ali to je i dalje istina. Mislim, u poređenju sa mnogim društvima, …

KUMAR: Da, ali hajde da …

DŽEJ: … mi možemo da – ovaj, dopustite mi da poentiram. Mislim, mi možemo da vodio ovaj razgovor, i nećemo zbog toga biti uhapšeni čim izađemo napolje.

KUMAR: Tako je.

DŽEJ: Kako god, nema spora imate te stvari. Sjedinjene Države su 50, 60 godina svuda podržavale najgore vrste diktatura, a posebno na Bliskom istoku, bilo da podržavaju Saudijce itd, itd. Nema podrške za takve vrednosti kad su u sukobu sa američkim interesima u inostranstvu.

KUMAR: Tako je. U delu u kom sam vas prekinula, htela sam da kažem da je narativ koji je konstruisan na Zapadu i koji Bil Mar i ljudi poput njega ponavljaju retorika sukoba civilizacija, jel tako, koju je skovao Bernard Luis (Bernard Lewis) i koju je kasnije popularizovao Samjuel Hantigton (Samuel Huntington), a to je ideja da u periodu posle hladnog rata, sukob više neće biti političke prirode, biće kulturni, i da postoji sedam ili osam civilizacija, od koji svaka ima svoju jedinstvenu kulturu – Zapad i islamski svet i tako dalje – i da su one osuđene da se međusobno sukobe.

Znao to ili ne, Bil Mar ponavlja retoriku kolonijalizma

Problem je, mislim, postoji više problema. To je aistorično, to je prosto pogrešno, i tako dalje. Ali ono što ja vidim kao problem, jedan problem, najmanje, je da to negira činjenicu da su prava koja ljudi imaju u ovoj zemlji, bilo da govorimo o radničkim pravima, o pravima afričkih Amerikanaca do glasačkog prava, prava žena da glasaju, to se nije desilo automatski zato što su benevolentni predsednici tako odlučili. To je zato što su narodni pokreti, žene koje su se 100 godina borile zajedno sa svojim prijateljima muškarcima dovele su do prava glasa, jel tako? I, stoga, da se nekako pretpostavi liberalna oblanda da je to navodno prirodno nasleđe onoga šta znači biti na Zapadu, počevši od Grčke do danas, i posmatravši Bliski istok, posebno zemlje sa muslimanskom većinom, kao zaglibljene u varvarstvu, to je klasičan jezik kolonijalizma, koji bez obzira da li to Bil Mar zna ili ne, je ono što on ponavlja. I, ustvari, čak i na Istoku ste imali, znate, u Iranu, u Egiptu, imali ste feminističke pokrete, imali ste pokrete za prava žena, za koje jedva da smo čuli.

DŽEJ: Pa, koreni toga sežu sve do ranih dana katoličke crkve i borbe protiv … do kristaških pohoda, i potom protiv Otomanske imperije. Mislim, to se tada uopšte nije ticalo liberalnih vrednosti. To je bilo pitanje pravog boga, i oni su imali lošeg boga, i mi ćemo ići da se borimo protiv toga. Ali to je na neki način … koreni sežu dosta duboko.

KUMAR: Apsolutno, zbog čega se moja knjiga zove Islamofobija i politika imperije i ona počinje sa krstaškim pohodima, zato što je svakoj imperiji potreban neprijatelj. Barem jedan od motiva za krstaške pohode je bio stvaranje tog idealnog islamskog neprijatelja, koji bi onda mogao da motiviše ljude da odu i vode ratove. Ali uvek je postojala vrlo kontradiktorna ideja o tome kako gledamo na Istok, zato što čak i dok su trajali krstaški pohodi, imali ste najužasnije stereotipe o muslimanima i sve ostalo u vezi s tim.

U al-Andalsu, što je ime koje je dato muslimanskoj vladavini na Iberijskom poluostrvu, Španiji i Portugaliji, imali ste najnapredniju civilizaciju. Setite se, Evropa je u to vreme u Mračnom dobu (rani Srednji vek), jel tako, i imamo al-Andalus gde imate uličnu rasvetu, imate razvoj nauke, medicine, i tako dalje. U tom regionu, Evropljani su imali vrlo pozitivnu predstavu o muslimanima i onome što su oni razvili zato što su imali realan kontakt sa njima. Znači, tipično je da ova ideja o muslimanskom neprijatelju radi u slučaju kada ljudi nikada nisu sreli nekoga sa Bliskog istoka ili iz Severne Afrike ili nikada nisu putovali. I onda stereotipi mogu da funkcionišu, baš kao što rade u slučaju IDIS-a i prestravljuju ljude na smrt.

DŽEJ: Ali ja mislim da jedna od stvari koje uvek promaknu u ovakvim razgovorima u mejnstrim medijima je da su to klasna društva o kojima govorimo, muslimanska društva, arapska društva. I u mnogima od njih, klase koje su na vlasti su varvarske i nazadne i one izvlače najgore od čega god da možete izvući iz islama, na isti način na koji možete naći hrišćanske fanatične režime u Latinskoj Americi i drugde.

KUMAR: Apsolutno.

DŽEJ: Ali vi imate – da se vratim na Marovu poentu, čak iako smatram, mislim, slažem se sa vama; način na koji on to formuliše je islamofoban, ali postoji neka vrsta suzdržavanja. Na primer, čak i kad je u pitanju Iran – i to nije toliko islamsko pitanje, iako jeste malo – veći deo levice u Sjedinjenim Državama je bio vrlo suzdržan da kaže nešto što je kritički nastrojeno prema iranskom režimu. Iranski režim guši … ne govorim sad o liberalima, demokratskim liberalma, naravno da oni kritikuju Iran. Ja govorim o levici, koja samo govori o sankcijama SAD Iranu i agresiji SAD protiv Irana itd, itd, i oni ne kažu ni reč o načinu na koji iranska država tlači sopstveni narod. I bude malo toga. Mislim da je to deo onoga na šta je hteo da ukaže Mar, čak iako mislim da to radi brutalno i … znate.

KUMAR: Mislim, mislim da postoje dva načina da se to uradi, zar ne? S jedne strane, postoji da tako kažem Bil marovski način da se to uradi, a to je da se predstavi vlada SAD kao nekakva sila dobra u regionu, jel tako? To je breme starog belca.

DŽEJ: Ali kada bi govorio o ratu u Iraku, on bi oštro kritikovao američku politiku prema raku. Po ovom pitanju, to što mu se ne sviđa ono što misli je licemerno. Mislim, smatram da je potpuno naivan u načinu na koji to formuliše.

KUMAR: Ja bih to formulisala drugačije, to jest ja sigurno kritikujem diktature i cenzuru i kršenje radničkih prava, na primer, u Iranu i tako dalje. Ali činjenica je da imate vrlo važne ljude iz Irana, poput Širin Ebadi, dobitnicu Nobelove nagrade, koja je razotkrila razmere kršenja građanskih prava, kršenje ljudskih prava, i tako dalje.

I ključno je, smatram, da imamo solidarnosti, internacionalnu solidarnost, i da govorimo o problemima, bilo da su to radnička prava, ženska prava, šta god, u smislu kako da se okupimo na grassroots nivou da bismo uzvratili udarac. To je vrlo drugačiji način formulisanja, u odnosu na ono što govori Bil Mar, dakle, da se sva ta muslimanska društva ne razlikuju od IDIS-a.

DŽEJ: Mislim da je deo toga – i mislim da ste to spomenuli na početku – da je potpuno aistorično, to što govori. Na primer, ako ste u bilo kojoj od muslimanskih zemalja i vidite kakva je bila američka politika na Bliskom istoku, vi ćete – sem ukoliko ste deo elite i nekako imate korist od toga, ali čak i među elitama mislim da će biti nezadovoljstva, i da ćete imati … Dakle stvar je u sledećem: šta drugo postoji spram čega se mogu imati simpatije sem islamističke opozicije? Zašto? Zato što su američka politika i izraelska politika uništile sekulatnu opoziciju.

KUMAR: Tako je. To je tačno. I to se dešavalo tokom trajanja hladnog rata, kada je bilo jasno da sekularni nacionalisti, bilo da govorimo o Gamalu Abdelu Naseru u Egiptu, ili govorimo Muhamedu Mosadeku u Iranu, kada je otkriveno da ne mogu biti kooptirani u interese SAD u regionu, ključna politika od 1958. nadalje sa Ajzenhauerovom (Eisenhower) doktrinom je bila da se kreira islamski bedem protiv sekularnog nacionalizma. I vi možete da pročitate u nekim izveštajima o onome šta je radila CIA, i oni stavljaju otrov u Naserove cigarete, oni pokušavaju da stave otrov u njegove čokolade, neke od tih groznih stvari koje mislite da se dešavaju samo u filmovima. Ali na vrlo sistemskom nivou ono što oni rade je finansiranje i sponzorianje svakojakih radikalnih islamističkih grupa, sve od Irana i širom regiona.

SAD sistematski finansira i sponzoriše svakojake radikalne islamističke grupe

DŽEJ: Pa, i što je najvažnije, to počinje za Ruzveltom (Roosevelt), dil sa Saudijcima. Mislim, Saudijci su u srcu svega ovoga. I ovo je bio dil, da će Saudijci upotrebiti odbranu Meke kao silu za širenje vehabizma širom regiona, i sav taj ekstremizam je deo američke politike.

KUMAR: Apsolutno. Ustvari, jezik koji su koristili u stejt departmentu je da su želeli da saudijski monarh bude islamski papa i da koristi legitimitet čuvara Meke i Medine i da zapravo odvrati ljude od sekularizma. Znači da, apslolutno. I Saudijska Arabija je imala vrlo sistematičan program islamizacije, bilo da je distribuirala kuran besplatno, bilo da je davala tone petrodolara za osnivanje medresa svuda redom. Ne samo na Bliskom istoku, već i u Pakistanu oni su osnovali škole i fakultete i slali svoje propovednike tamo itd. I krajnji rezultat su mudžahedini, al-Kaida.

I, mislim, smatram da je veoma važno da se to kaže, zato što postoji tendencija da se nekako misli o partijama političkog islama kao nekakvoj vrsti logičnog ishoda ovog regiona – znate, to je sve što musliamni mogu da prozvedu. Ali ako ne govorite o tome kako su levičarske sekularne alternative sistematski uništavane od strane SAD, Saudijske Arabije, Izraela, i tako dalje, onda vi nemate svest o tome da su ti ljudi baš kao i bilo ko drugi ko ima raspon političkih opcija.

DŽEJ: I ne samo levičarsko sekularne; oni su uništili u Avganistanu normalniji kapitalistički razvoj. Oni su imali kralja koji je bio modernizator. Oni su želeli da imaju moderniji kapitalizam. I oni su sve to izbacili kroz prozor da bi uvukli Rusiju u rat i onda naoružali sve džihadiste i, mislim, seoske starešine koji, mislim, nisu ništa znali, dali im raketne lansere, i oni su postali novi powerbrokers1. I onda se pitate odakle su došli talibani.

KUMAR: Tako je. Ustvari, u odnosu na svaki reformistički i prodemokratski pokret koji je nastao na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, SAD su uvek bile na pogrešnoj strani, čak i u Saudijskoj Arabiji. Postojao je skromni pokret Pokret slobodnih prinčeva, koji je želeo ustavnu monarhiju. Da li su SAD htele da to pomognu? Apsolutno ne. One su odmah poslale svoje snage da se pobrinu da te snage budu marginalizovane. Takođe je postojao radnički pokret u šiitskom istočnom regionu koji je pokušavao da osnuje sindikate, ali Aramco, u to vreme u američkom vlasništvu, nije hteo ni da čuje. I oni su se otarasili toga. Tako da su SAD na svakom koraku ka stvaranju prava za čitavu grupu ljudi, od radnika do žena i tako dalje, uvek bile na pogrešnoj strani, uključujući i ono što se desilo nakon arapskog proleća 2011, zar ne? Znači ako pogledate ulogu koju su igrale SAD: podrška diktatorima do poslednje sekunde, i onda podržavanje kontrarevolucionara, bilo da je to Egipat i vojska ili davanje zelenog svetla Saudijskoj Arabiji da uguši otpor u Bahreinu, šta god. SAD su uvek …

DŽEJ: Ili, pre svega, napravile dil sa Katarom da imaju Muslimansko bratstvo.

KUMAR: Tačno tako.

DŽEJ: I onda su dopustile … oni znaju da ako će to nastaviti da bude režim, oni se ne kreću ka bilo kakvoj velikoj demokratiji.

KUMAR: Tako je. Tako je. I, dakle, ja mislim da je taj okvir važan, zato što onda možete početi da vidite da su ljudi sa Bliskog istoka i iz severne Afrike isti kao i bilo ko drugi. Oni žele ekonomska prava. Oni žele politička prava i tako dalje. I ako bi SAD prosto prestale da se mešaju, videli bismo procvat drugačijeg društva.

DŽEJ: Okej. Dakle evo izazova Bilu Maru. Ako neko tamo poznaje Bila Mara, recite mu da pogleda ovo, jer, znate, on nije loš u pogledu mnogih stvari. Znate, izgleda da on na izvestan način evoluira u svom razmišljanju. Ali izgleda da je prilično zaglibio po ovo pitanju. Tako da ako bilo ko poznaje Bila Mara – a mi imamo puno gledalaca u Los Anđelesu, u Holivudu – pa, ćušnite mu ovo pred oči i vidite da li ima hrabrosti da pozove Dipu, ili Dipu i mene, u svoju emisiju da porazgovaramo o ovome, zato što je do sada bio totalno primljen na neznanje.

Mi ćemo nastaviti ovaj razgovor. Molim vas da nam se pridružite u sledećem delu Realnosti koja se nameće na Mreži pravih vesti.

Napomene

1 - Powerbroker, osoba koja namerno utiče na distribuciju političke i ekonomske moći vršenjem uticaja i intrigama.

Povezano