Izveštaj UN: klimatske promene će širom sveta ugroziti proizvodnju hrane

Stručnjak za klimatske promene, Majkl Man (Michael Mann), govori o najznačajnijim nalazima drugog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), i o tome kako mediji pojačavaju glasove kontraške manjine koja nastoji da diskredituje zaključke iznete u ovom izveštaju.

Dr Majkl E. Man je redovni profesor meteorologije na Državnom univerzitetu Pensilvanije, i istovremeno radi na Odeljenju za geologiju i Zemlju i na Institutu za sisteme životne sredine (EESI). On je takođe direktor Centra za izučavanje Zemaljskih sistema (ESSC).

Dr Man je glavni autor poglavlja Posmatrana klimatska varijabilnost i promene, Trećeg naučnog izveštaja o proceni Međuvladinog panela o klimatskim promenama iz 2001, a 2003. je bio predsednik organizacionog komiteta Nacionalne akademije nauka Granice nauke. On je dobio više priznanja i nagrada uključujući nagradu NOAA za izuzetnu publikaciju u 2002. Scientific American ga je odabrao za jednog od pedeset vodećih vizionara u nauci i tehnologiji u 2002. On je učestvovao, zajedno sa drugim IPCC autorima, u dobijanju Nobelove nagrade za mir 2007. On je nagrađen 2012. medaljom Hansa Oeschgera koju dodeljuje Evropska geološka unija i dobitnik je Nacionalne nagrade za dostignuća u konzervaciji u oblasti nauke za 2013. koju dodeljuje Nacionalna federacija za divlje životinje. On je uvršten na Bloomberg News-ovu listu pedeset najuticajnijih ljudi u 2013. On je saradnik Američke geofizičke unije i Američkog meteorološkog društva.

Dr Man je autor više od 160 recenziranih i editovanih publikacija, i objavio je dve knjige, među kojima su „Dire Predictions: Understanding Global Warming“ (2008.) i „The Hockey Stick and the Climate Wars: Dispatches from the Front Lines“ (2012.). On je takođe suosnivač i predani suradnik nagrađivanog sajta RealClimate.org.

DŽESIKA DEVERO (Jessica Desvarieux), PRODUCENTKINJA TRNN-A: Dobrodošli na Mrežu pravih vesti. Ja sam Džesika Devero, nalazim se u Baltimoru.

Nobelovom nagradom ovenčani Međuvladini panel UN o klimatskim promenama, ili IPCC, upravo je objavio svoj dugo očekivani izveštaj, Klimatske promene 2014: uticaj, adaptacija i ranjivost. Zaključci su, u najmanju ruku, strašni: ne samo da se već osećaju posledice klimatskih promena na svakom kontinentu, već svet nije pripremljen za ono što nam sledi. Izveštaj je pisalo više od 300 naučnika i on je deo serije izveštaja koji se smatraju najopsežnijim procenama klimatskih procena i njihovim uticajima do danas.

Da nam pomogne da analiziramo neke od ključnih nalaza ovog izveštaja sa nama je naš gost, Dr Majkl Man. On je ugledni profesor i direktor Centra za izučavanje Zemaljskih sistema na Državnom univerzitetu Pensilvanije, i on je autor knjige „The Hockey Stick and the Climate Wars“.

Hvala vam što ste nam se pridružili, Majkl.

DŽESIKA DEVERO (Jessica Desvarieux), PRODUCENTKINJA TRNN-A: Dobrodošli na Mrežu pravih vesti. Ja sam Džesika Devero, nalazim se u Baltimoru.

Nobelovom nagradom ovenčani Međuvladini panel UN o klimatskim promenama, ili IPCC, upravo je objavio svoj dugo očekivani izveštaj, Klimatske promene 2014: uticaj, adaptacija i ranjivost. Zaključci su, u najmanju ruku, strašni: ne samo da se već osećaju posledice klimatskih promena na svakom kontinentu, već svet nije pripremljen za ono što nam sledi. Izveštaj je pisalo više od 300 naučnika i on je deo serije izveštaja koji se smatraju najopsežnijim procenama klimatskih procena i njihovim uticajima do danas.

Da nam pomogne da analiziramo neke od ključnih nalaza ovog izveštaja sa nama je naš gost, Dr Majkl Man. On je ugledni profesor i direktor Centra za izučavanje Zemaljskih sistema na Državnom univerzitetu Pensilvanije, i on je autor knjige „The Hockey Stick and the Climate Wars“.

Hvala vam što ste nam se pridružili, Majkl.

DEVERO: Znači, Majkl, ako vas dobro razumem, ono što nam u suštini govori ovaj izveštaj je to da će šteta koju smo već napravili tek imati prave posledice po nas, u sadašnjosti i u budućnosti. Ali zemlje koje će biti poplavljene i koje će pogoditi suša ili koje će sve ovo najteže pogoditi, to su uglavnom najranjivije zemlje. Zato ću vam postaviti političko pitanje. Da li mislite da bi trebalo da budu uvedene neke mere adaptacije? Da novac koji je potreban za nošenje sa posledicama uzmemo od zemalja koje su najveći zagađivači.

MAN: Pa, apsloutno. Znate, ponekad se govorilo da će rešenje za ovaj problem, kako se nositi sa ovim problemom, biti neka kombinacija štete, štete koju ćemo pretrpeti, adaptacije i ublažavanja posledica. I znači mi moramo da odlučimo, znate, o ravnoteži tih stvari. Koliko investicija će biti za preduzimanje adaptivnih, preventivnih mera za nošenje sa promenama koje su već u toku? Koliko napora ćemo uložiti u smanjivanje emisije gasova staklene bašte i minimizovanje nanošenja dodatne štete? I u izvesnom smislu, u meri u kojoj mi ne uradimo ono što je neophodno na način adaptacije i ublažavanja posledica, jedini drugi izbor je patnja, i očigledno mi to želimo da izbegnemo.

I znači ovaj izveštaj stvarno jasno ukazuje da postoje adaptivne mere koje već možemo da preduzmemo da bismo pokušali da smanjimo našu ranjivost ovde u industrijalizovanom svetu, u zemljama u razvoju, i ta adaptacija nije dovoljna. Ako pogledamo promene koje ćemo verovatno videti narednih decenija ako nastavimo sa uobičajenim emisijama fosilnih goriva, mi ćemo nesumnjivo prekoračiti naš adaptivni kapacitet, i druga živa bića, ekosistemi, životinjske vrste, one će prekoračiti svoj adaptivni kapacitet. Promene koje ćemo videti ako ništa ne uradimo u pogledu ovog problema daleko su veće od naše puke adaptacije.

Ali već ima nekih dodatnih uticaja koji se ne mogu otkloniti. Biće naneto još dodatne štete samo zbog dosadašnjih emisija, samo zbog dodatnog zagrevanja i klimatskih promena koje su u toku. I to znači da mi moramo da investiramo u adaptivne mere. Mi moramo da pomognemo zemljama u razvoju, koje su, kao što vi kažete, u slabijem položaju – one su manje bogate, one imaju manju mogućnost preduzimanja raznih mera koje su neophodne za smanjivanje svoje ranjivosti od uticaja klimatskih promena. U mnogim slučajevima, zemlje u razvoju, tropske zemlje posebno, suočiće se sa gorim promenama od nas koji nismo u tropskom pojasu. To posebno važi za poljoprivredu, gde će čak i malo zagrevanja dovesti do oštrog pada produktivnosti žitarica u velikim tropskim nacijama.

I znači jasno je da mi već moramo da, znate, počnemo – da preduzimamo akciju, da počnemo da pomažemo drugim nacijama da se adaptiraju na promene koje su u toku, i da učinimo sve što možemo da minimizujemo dodatnu štetu koju pravimo tako što ćemo redukovati našu emisiju fosilnih goriva.

DEVERO: Vratimo se na trenutak na vesti koje su ostavile poseban utisak na mene, zaista. Jedan od vodećih autora ovog izveštaja je Ričard Tol (Richard Tol), profesor ekonomije na Univerzitetu Saseks u Engleskoj. On je ispao iz autorskog tima, nazvavši izveštaj, citiram, „alarmističkim“, „previše alarmističkim“. Koji je vaš odgovor na to?

MAN: Pa, znate, sa tim sesuočavamo maltene stalno. Mislim, svaki važan izveštaj o proceni, bilo da se radi o izveštajima IPCC-a ili raznim izveštajima Nacionalne akademije nauka, često ćete videti jednog otpadnika, disidenta, ako hoćete, naučnika, tipično je to naučnik kontraš, đavolji advokat, neko ko voli da se ne slaže sa svima ostalima.

IPCC proces nastoji da bude ekstremno inkluzivan. I to znači da ćete neizbežno imati nekog od tih kontraških naučnika koji su među autorima izveštaja. I u ovom slučaju, znate, Ričard Tol je najpoznatiji po tome što je kontraš, što je neko ko ne priznaje štetu koju su nanele klimatske promene. Ustvari, pre neki dan – nisam siguran da li ću se setiti tačnog citata, ali on je rekao nešto kao, znate, što se tiče pitanja štete za poljoprivredne prinose, on je rekao, pa, poljoprivrednici će se prosto prilagoditi. I, znate, nauka to ne podržava. Ako pogledamo potencijalne strategije koje mogu biti preduzete da bismo se adaptirali na uticaje klimatskih promena na poljoprivredu, toliko toga se može uraditi. Kada vidimo da su se suše zahvataju sve šire oblasti, da ima više katastrofalnih toplotnih talasa i ekstremnih vremenskih prilika povrh zagrevanja planete, svaka druga procena je ukazivala da ćemo videti ekstremno velike štete za prehrambene resurse, za poljoprivredu.

Njega je izgleda pogodilo to što je jedan od 25 članaka, kako se sećam, za koje je procenjeno da imaju veze sa pitanjem štete, poljoprivredne štete, da taj jedan od 25 članaka nije dovoljno istaknut. Bilo je 24 od 25 članaka koji zastupamu stanovište koje sam vam upravo opisao, nalaz da će šteta za prehrambene resurse, prehrambene resurse ljudi, prevazići naš adaptivni kapacitet. Samo jedna studija od 25 se nije slagala s tim. I pogodite šta? Bila je to studija Ričarda Tola. I njega je pogodilo to što nije sva težina prebačena na njegovu kontrašku studiju a ne na konsenzus maltene svih drugih ekonomista koji su proučavali ovaj problem, među kojima su dobitnici Nobelove nagrade poput Martija Vajcmana (Marty Weitzman) sa Univerziteta Harvard.

DEVERO: I, Majkl, veliki deo medija to shvata vrlo ozbiljno i daju veliku težinu izjavi profesora Tola, kao da ona na neki način podriva ukupni sadržaj izveštaja koji je sastavio IPCC. Šta vi mislite o takvim postupcima, takvom načinu izveštavanja od strane medija?

MAN: Pa, to je vrlo jadno, zar ne? Mislim, znate, uvek možete da nađete nekog pojedinca koji je spreman da se ne slaže sa preovlađujućim konsenzusom svetskih naučnika. Mi smo videli da … u slučaju duvana, bilo je naučnika koji su tvrdili da nema nikakvih problema sa pušenjem cigareta, da nema pretnje po zdravlje ljudi. Naravno, oni greše, i mnogi životi su izgubljeni zbog ljudi koji ih slušaju. Mi smo slušali istu stvar po pitanju nestajanja ozonskog omotača, koji tek sad počinje da se oporavlja zbog mera, mera predostrožnosti koje smo preduzeli pre nekoliko decenija. Mi smo slušali to sa, znate, pretnjom farmaceutskih proizvoda, netestiranih farmaceutskih proizvoda. Znači uvek možete da nađete jednog kontraša koji je spreman da se ne slaže sa, znate, ostatkom naučne zajdnice. I ako ćemo da slušamo samo te kontraške glasove ili da se suviše oslonimo na njih, upravo na tu marginalnu manjinu glasova, onda ne bismo učinili ništa po pitanju duvanskog problema, mi nebismo uradili ništa po pitanju kiselih kiša, mi ne bismo uradili ništa po pitanju problema nestajanja ozonskog omotača.

I sve dok mediji ili barem neke medijske kuće daju toliku težinu jednom marginalnom kontraškom glasu to nanosi štetu javnom diskursu. To javnost dovodi u zabunu i truje širi diskurs koji se tiče, znate, ovog kritičnog problema šta uraditi sa vrlo realnom pretnjom klimatskh promena koje su izazvali ljudi.

DEVERO: Dobro. Dr Majkl Man, puno vam hvala što ste bili sa nama.

MAN: Hvala vama. Bil mi je zadovoljstvo.

DEVERO: I hvala vama što ste bili sa nama na Mreži pravih vesti.

Povezano