Klimatske promene: Da li smo došli do tačke bez povratka?

Dar Džamejl (Dahr Jamail) i Gaj Mekferson (Guy McPherson) kažu da je shodno mnogim novim istraživanjima i modelima, vraćanje klimatskih promena unatrag pusti san, i da treba da se spremite za udar i izumiranje ljudi.

Intervju objavljen 16. avgusta 2015. na „The Real News Network“

ŠARMINI PERIS (Sharmini Peries), IZVR. PRODUCENTKINJA, TRNN. Ovo je Mreža pravih vesti. Ja sam Šarmini Peris i javljam vam se iz Baltimora.

Primeri smrtonosnih ekstremnih vremenskih prilika su alarmantni. Suše, ubistveni toplotni talasi, požari koji duže traju, glečeri koji se tope drastičnom brzinom, tajfuni, i ekstremne kišne padavine koje dovode do poplava i klizišta kao i porast nivoa mora i masovno izumiranje životinja, sve to čini to prilično jasnim. Za naučnike, debata je odavno gotova. Klimatske promene su ovde i ove vremenske prilike su nešto što u budućnosti možemo da očekujemo u većoj meri. Ali da li smo došli do tačke bez povratka? Da li su ekstremne vremenske prilike novo normalno stanje stvari?

Da bismo prodiskutovali o ovome, sa mnom su Dar Džamejl i Gaj Mekferson. Dar Džamejl je stalni dopisnik „TruthOut“-a. Fokus mu je trenutno na životnoj sredini i klimatskim promenama. Gaj Mekferson je penzionisani profesor konzervacione biologije na Univerzitetu Arizone. Hvala vam obojici što ste danas sa nama.

DAR DŽAMEJL, ISTRAŽIVAČKI NOVINAR I PISAC: Hvala. Čast mi je.

PERIS: Hajde da počnemo od vas. Nedavni izveštaj Džejmsa Hensena (James Hansen) prevazilazi sva prethodna predviđanja u vezi sa porastom nivoa mora. Zašto se to dešava?

DŽAMEJL: To je zato što fenomen koji se dešava, a zove se nagle klimatske promene, i zapravo je nešto čega sam stvarno počeo da budem svestan još 2013, kao i sa Dr Mekfersonona i njegovog rada i obavio sam opširan intervju sa njim, i napisao dugačak članak za TomDispatch.com pod nazivom „Da li smo već upali u klimatski ambis?“. I kad pročitate članak odgovor je jasan, da.

Da li smo već upali u klimatski ambis? Odgovor je jasan, da.

I činjenica je, kada pogledate na, kada povežete sve tačke, što je Dr Mekferson uradio i radi već popriličan broj godina, da to pokazuje da kada pogledamo obrazac na primer predviđanja IPCC-a za najgori mogući slučaj, bilo da se radi o porastu temperature ili rastu nivoa mora, ili CO2 u atmosferi, realnost nastavlja da dramatično odmiče od scenarija najgoreg mogućeg slučaja. I dakle scenariji najgoreg mogućeg slučaja u modelovanju se koriguju sa pristizanjem novih podataka, i realnost je da realnost nastavlja da im odmiče u meri kada u kojoj čak ni modelovanje ne može da je prati. I mi vidimo da se sada stvari dešavaju tako brzim tempom što se tiče slučajeva ekstremnih vremenskih prilika, poplave koje se dešavaju jednom u 1000 godina postaju poplave koje se dešavaju na 100 godina, pa postaju poplave koje se dešavaju na 10 godina. Isto je i sa požarima i rekodnim porastom temperature, i sve se to dešava tako brzo i dramatično da nema sumnje da to traje već godinama.

Bilo koje ideje o promeni situacije pusti san i stvarno ne odražavaju obim znanja o tome koliko smo daleko već otišli. I mi smo sada u poziciji kada treba da se spremimo za udar.

I ja mislim, da skratim priču, da se ovo kaže na početku, mislim da su bilo koje ideje o promeni situacije pusti san i stvarno ne odražavaju obim znanja o tome koliko smo daleko već otišli. I mi smo sada u poziciji kada treba da se spremimo za udar.

PERIS: Gaj, mnogi eksperti u vašem polju evolucione biologije kažu da ulazimo u period šestog masovnog izumiranja. A vi idete tako daleko da kažete da bi ljudi mogli biti među onim vrstama koje će u bliskoj budućnosti izumreti. Koji su dokazi za to, i koji su činioci koji bi mogli da dovedu do toga?

GAJ MEKFERSON, UNIVERZITET ARIZONE: Pa, jedan od činilaca su nagle klimatske promene. Mi smo prošli kroz istoriju o kojoj smo svi učili, o relativno sporim, linearnim klimatskim promenama, i ušli smo u fazu naglih klimatskih promena, koje je Zemlja iskusila mnogo puta u prošlosti.

Što se tiče šestog velikog izumiranja, prilično je jasno da je naučna zajednica kao i uvek konzervativna, posebno akademska naučna zajednica. Kada rad objavljen u Science Advances, pre samo par meseci, konačno zaključi da se nalazimo u sred šestog velikog izumiranja, pa, ako se vratimo pet godina unatrag i pogledamo izveštaj Ujedinjenih Nacija, ovog meseca će biti pet godina, Ujedinjene Nacije zaključuju u tom izveštaju da mi dnevno dovodimo do izumiranja 150 do 200 vrsta. Svakog dana. Dakle znali smo na osnovu konzervativnih izvora da smo u sred događanja masovnog izumiranja. I konačno naučna zajednica i akademska zajednica počinju da hvataju priključak.

Stepen evolucije putem prirodnog odabira prati stepen klimatskih promena sa faktorom od 10.000 sudeći po radu objavljenom u izdanju [nejasno] iz [avgusta 2013.]. I bilo je, bilo je nekoliko radova koji su objavljeni nakon toga koji ukazuju na to da se krupniji organizmi, krupniji sisari poput nas, neće izvući. I čak i široko rasprostranjeni organizmi, kako je objavljeno prošle nedelje u [nejasno] časopisu, verovatno neće umaći samo zato što su široko rasprostranjeni.

Dakle dugo smo mislili da nam neke stvari idu na ruku. Mi smo stvarno pametni i široko rasprostranjeni. Mi smo u stanju da živimo u raznovrsnim habitatima. Ništa od toga izgleda nije važno s obzirom na podatke o očuvanju vrsta i naglim klimatskim promenama.

PERIS: I šta mislite da su faktori koji doprinose tome?

MEKFERSON: Pa, klimatske promene su pokrenute emisijama ugljen dioksida u atmosferu. U prošlosti je bilo pomeranja u zemlji koja su doprinela manjem zagrevanju. I zatim tu je bio ugljen dioksid koji je oslobođen iz okeana. Okean je veliki akumulator. On akumulira toplotu i akumulira ugljen dioksid. Devedeset procenata zagrevanja u paleoekološkim dešavanjima dolazi ... 90 procenata zagrevanja je došlo nakon što je ugljen dioksid oslobođen iz okeana. Pa, u našem slučaju mi smo počeli da koristimo fosilna goriva, i da stavljamo ugljen dioksid u atmosferu, i taj ugljen dioksid je poslužio kao prekrivač koji će zadržati toplotu koja se spušta dole blizu zemlje. I kao posledicu toga pokrenuli smo gomilu samojačajućih povratnih sprega, od kojih su mnoge nepovratne, uključujući oslobađanje metana sa Arktika, na primer, i takođe metana iz permafrosta. Kako se permafrost razlaže on se razlaže u metan.

Tako da smo prevazišli to da je ugljen dioksid glavni doprinosilac [globalnom zagrevanju]. Takođe imamo i vodenu paru u atmosferi, posebno u [nerazumljivo]sferi, i metan koji se takođe oslobađa. Tako da smo otišli s one strane tačke ljudske potrošnje fosilnih goriva kao pokretača ovog dešavanja, i sada smo ušli u fazu naglih klimatskih promena kakve naša vrsta do sada nije videla.

PERIS: I, Dare, približite nam šta se dešava na Arktiku što je suštinski važno za ono što se trenutno dešava.

DŽAMEJL: Pa, ja mislim da je u ovom trenutku opša javnost dovoljan broj puta upoznata sa tom informacijom. Ja ću samo preleteti preko toga. Led Arktičkog mora, jedna od njegovih važnih uloga je odbijanje solarnog zračenja. Belo bukvalno odbija solarnu radijaciju i šalje je natrag u svemir, sprečavajući veliku količinu te toplote da bude absorbovana u tamošnju vodu. Dok se topi, dok gubi na masi i dosegu, to čini sve manje. I to otvara Arktički okean za apsorbovanje utoliko većeg solarnog zračenja, i to je jedna od povratnih sprega koje su se otele kontroli o kojima govori Dr Mekferson. Kada se istopi led sa mora, to omogućava radijaciji da bude apsorbovana. Voda se zagreva, morski led se topi još brže, i tako dalje i tako dalje i tako dalje.

I dakle to se dešava. I to je zapravo jedan od glavnih pokretača, i bilo je naučnih izveštaja koji su govori o tome i prošle godine, pokazujući da uticaj vremenskih prilika i doprinos koji gubitak morskog leda ima na ekstremne vremenske prilike poput dve dramatično ledene zime na severoistoku, i takođe treba uračunati i ono što se dešava širom Atlantika i čak sadašnjim uticajem na Zapadnu Evropu i UK, sve to je povezano sa gubitkom morskog leda. I to samo ubrzava efekte naglog narušavanja klime širom planete.

I kao što je ranije govorio Dr Mekferson, mi bismo bukvalno mogli do kraja, krajem ovog leta, da doživimo po prvi put od kako su ljudi na planeti, makar i za samo nekoliko dana, ali ipak Arktik bez leda krajem ovog leta. I ako se to ne desi ovog leta šanse su još veće da će se to desiti narednog leta. U ovom trenutku to je neminovno. Mi ćemo to videti uskoro u naredne dve, maksimalno tri godine. I jednom kada to počne da se dešava, svake godine će se povećavati vreme bez leda od možda jedne nedelje porašće na dve nedelje pa na tri nedelje, i na kraju će doći do meseci, u kom trenutku ćemo videti ono što se sada dešava.

Poželećemo da se stvari dešavaju na ovom nivou, ovim tempom i ovim intenzitetom.

Mi ćemo poželeti da su stvari ovako, da se dešavaju na ovom nivou, ovim tempom i ovim intenzitetom. Stvari će se stvarno oteti kontroli što se tiče toga koliko mnogo će vremenski sistemi biti sasvim destabilizovani. Mi ćemo videti dramatičan rast suša, poplava, jednostavno ogromnih kolebanja vremenskih prilika, zato sam sklon da to nazivam klimatskom disrupcijom umesto samo klimatskim promanama. Zato što bukvalno klima na neki način ulazi u fibrilaciju pokušavajući da se stabilizuje i neće biti u stanju da to uradi. Ne u nešto što smo... ne u planetu na kojoj smo odrasli, tako reći, pošto nemamo dovoljno ledene kape na Arktiku. Grinland se topi rekordnom brzinom. Još jedan izveštaj o kom sam pisao, koji je objavljen pre par meseci, pokazao je – procenio je da će do 2100. svi glečeri na severnoameričkom kontinentu verovatno mogli da nestanu. Procena je između 70 i 99 procenata, čini mi se. I oni su rekli da je realistično da će biti bliže 99 procenata.

Pa razmislite o tome, s obzirom da se najveći ledeni pokrivač u jednom komadu na planeti nalazi na području Jukona, najveći komad ledenog pokrivača izvan polova, to znači da bi čitav ledeni pokrivač mogao da nestane. Pa samo razmislite o tome, oni među nama koji žive u državama gde ima glečera, i pokušajte da zamislite pejzaž bez ikakvih glečera. I sve ovo je naravno povezano sa onim što se dešava na Arktiku, samo da vam dam ideju.

PERIS: Dar, čini se da postoji prava diskonekcija u pogledu politike vlade SAD i hitnosti problema, i doprinosa fosilnih goriva svemu ovome. Možeš li da prokomentarišeš najnovije saopštenje predsednika Obame i da li će to da ima bilo kakvog efekta na ono što danas opisujete?

DŽAMEJL: Pa, u novinarsvu uvek važi: sledite novac. Vi to znate, ja to znam. Mislim da neki od bolje obaveštenih gledalaca, da su verovatno odavno toga bili svasni. Uvek je to: sledite novac, i to nikada ne bi moglo biti tačanije nego u politici na nacionalnom nivou u ovoj zemlji, gde kad vidite one koji podržavaju Obamu i vidite moć lobija fosilnog goriva u ovoj zemlji, oni su ono što je kreiralo i što je finansiralo i nastaviće da finansira takozvani pokret poricanja. Sve veze su tamo. To je crno belo, to nije mišljenje. Novac braće Koh (Koch), Eksonov (Exxon) novac, osnivanje tih tink tenkova '50-ih koji su se razvili u pokret za poricanje klimatskih proemna. Sve je tu crno na belo.

Naomi Oreskes je pisala o tome vrlo, vrlo precizno i nadugačko u „Trgovcima sumnje“ (Merchants of Doubt) i nekim od njenih novijih članaka i knjiga takođe, kao što su i mnogi drugi ljudi i novinari. I dakle kada pogledamo Obamine izjave o, hm, ja ću da uradim ovo zbog klimatske disrupcije ili čega god, mislim, to je bukvalno menjanje rasporeda stolica na Titaniku. To je propaganda. Zato što sa jedne strane on kaže te stvari koje potpuno neobavešteni konzument vesti bi mogao čuti i reći, oh, da, izgleda da Obama nešto radi, dok on dopušta Šelu (Shell) da počne sa bušenjem na Arktiku, dok otvara čitavu atlansko primorje za bušenje u priobalnom pojasu; dok dopušta fraking industriji širom zemlje da hara svuda u SAD, gde bukvalno u ovom trenutku više nema ničega da se frakuje; dok on nije bio lider u bilo kom smislu.

Pa ipak neverovatno mi je da čak i na široj levici još uvek postoji ta ideja da nekako može biti reforme, ili da će nekako doći do političkog pritiska koji je generisan sa ciljem da se uradi prava stvar.

Pa ipak neverovatno mi je da čak i na široj levici još uvek postoji ta ideja da nekako može biti reforme, ili da će nekako doći do političkog pritiska koji je generisan sa ciljem da se uradi prava stvar. I to je kao,... ne znam šta je to. Starno je teško zamisliti takvo ponašanje. Mislim, mi, ... izveštaj na koji je referirao Dr Mekferson o šestom velikom izumiranju u koje smo zvanično zašli i naučni izveštaj, čak i izveštaj to jasno kaže, nije to samo mišljenje Dr Mekfersona, ali izveštaj kaže da se očekuje da će ljudi biti u prvom talasu vrsta koje će izumreti u ovom šestom velikom izumiranju. To će potrajati stotinama godina.

I mi smo na prednjem kraju toga na geološkoj veremnskoj skali što se, čak i na geološkog vremenskoj skali, dešava tako brzo da naša nauka jedve da može da drži korak sa tim. Pa ipak imate Obamu koji priča o smanjenju od 30 procenata tokom X godina, i tako dalje, dok avion ponire kljunom nadole, pravo ka zemlji velikom brzinom.

PERIS: Gaj, koje su neposredne pretnje što se tiče ovih disrupcija i naglih klimatskih promena sa kojima se suočavamo? Koje su najneposrednije pretnje sa kojima ćemo se suočiti?

MEKFERSON: Pa, mi već vidimo da emisija metana u atmosferu raste eksponencijalno, a metan je mnogo, mnogo puta moćniji gas staklene bašte od ugljen dioksida, molekul za molekul. Mi ćemo videti veći broj oluja. Stvarno katastrofalnih nepogoda, poput onih sa kojima ste započeli ovaj intervju, navevši nekoliko njih. To nije za nama. To traje neko vreme, barem od Katarine iz 2005, pre deset godina. Tako da mi još uvek nismo u potpunosti osetili uticaj ugljen dioksida koji je oslobođen 2005. Te ogromne oluje su još jedan od tih samojačajućih povratnih sprega. Zato što te velike oluje ubijaju puno biljaka, posebno veliko drveće, i to pokreće još više oslobađanja ugljen dioksida u atmosferu. Što pogoršava situaciju, što doprinosi velikim olujama i tako dalje.

Tako da ja mislim da ćemo videti još više istog. Kada su veliki pisci naučne fantastike, Džordž Orvel (George Orwell) i Rej Bredbery (Ray Bradbury) i Oldos Haksli (Aldous Huxley) pitani na kaju svojih života da li mogu jasno da vide budućnost, svaki od njih je u suštini odgovorio na isti način: oni su samo izveštavali o onome što vide danas. I dakle uzmete današnjicu i ekstrapolirajte je u budućnost, mi ćemo videti još toga. Prosto apsolutno više. Više naglog zagrevanja, više oluja, više i više rapidnog gubitka leda u arktičkom moru i topljenje glečera, i tako dalje.

U ne tako dalekoj budućnosti je da neće biti habitata za ljude

I kuda to vodi u ne tako dalekoj budućnosti je da neće biti habitata za ljude. Mi smo skloni da zaboravimo da smo mi ljudske životinje. I poput drugih životinja, nama su potrebni razni atributi da bismo preživeli. Poput hrane. Hrana je stvarno korisna i ja je stvarno volim, takođe.

PERIS: Gaj – i ovo pitanje je za obojicu, ali počeću sa Gajem. Neki medicinski eksperti su smatrali da bi klimatske promene trebalo klasifikovati kao hitan medicinski slučaj, i mi bi trebalo da budemo spremni da preduzmemo odgovarajuće i hitne mere. Kakvo je mišljenje o tome, i da li trenutno postoji bilo koji način za obuzdavanje temperature?

Jedini način da se isključi zagrevanje zemlje je okončanje civilizacije

MEKFERSON: Pa, zaista ne postoji politčki održiv pristup za nošenje sa klimatskim promenama. Rad Tima Gareta (Tim Garrett), naučnika koji se bavi proučavanjem atmosfere na Univerzitetu Jute koji je objavljen 2009, a on je objavio još nekoliko radova nakon toga, taj rad ukazuje na to da je sama civilizacija motor zagrevanja. I jedini način da se isključi zagrevanje zemlje je da se okonča civilizacija. Pa, ja ne mislim da je to politički održiv pristup. I bilo koji političar koji se bi se kandidovao sa takvom kampanjom ne samo da bi izgubio, već bi takođe možda bio namazan katranom i posut perjem. Niko ne želi da čuje za kraj ovakve postavke koegzistencije relativno privilegovanih ljudi na globalnom severu.

Dakle pored toga, čini se da je Garetov inicijalni rad, koji je napisan per više od osam godina, ukazuje da jedino kolaps civilizacije sprečava razuzdane klimatske promene. Pa, ispostavilo se da sada znamo da kolaps industrijske civilizacije takođe dovodi do naglih klimatskih promena. Tako da kako god okrenete ne valja. Ili ćemo isključiti motor zagrevanja, što prouzrokuje nagli porast prosečne globalne temperature u roku od nekoliko dana, ili ćemo ostaviti motor zagrevanja da radi i on će prouzrokovati isti porast temperature za nekoliko godina. Odaberite svoj otrov, ali barem priznajte da je to otrov.

PERIS: I Dar, vaša završna reč o tome da li ovo može biti obuzdano?

DŽAMEJL: Ja bih se složio sa onim što smo upravo čuli. Ja mislim da u ovom trenutku to ne može biti obuzdano. Ja mislim da je najbolji mogući scenario ako se sve vlade udruže i narede hitno prekidanje upotrebe svih fosilnih goriva i prebace se na obnovljive izvore energije, i tako dalje i tako dalje, sve ovo, moglo bi da na srednji rok malo ublaži stvari, i to je od prilike najbolja stvar kojoj bi realistično mogli da se nadamo. I ja mislim da svako od nas treba da razmisli o tome šta ovo znači, da pomno prati naučna istraživanja, šta se dešava, i da budemo vrlo jasni o tome šta je važno u životu i kako svako od nas treba da živi.

I budite u toku zato što je to jedinstven... misao sa kojom ću vas ostaviti je ta da smo u jedinstvenom periodu u istoriji u kojoj je ovo tek šesto masovno izumiranje ikada. I jedino koje su prouzrokovali ljudi. I eto nas na njenom prednjem kraju, i neverovatan je trenutak biti na planeti, i ja mislim da svi treba da obratimo vrlo, vrlo pomnu pažnju na ono što se dešava oko nas u ovom trenutku.

PERIS: Dare Džamejl i Gaje Mekferson, hvala vam puno što ste danas bili sa nama.

DŽAMEJL: Hvala.

MEKFERSON: Hvala.

PERIS: I hvala vama što ste bili sa nama na Mreži pravih vesti.

Povezano