„Kontrarevolucija 1776.“: Da li je rat za nezavisnost SAD bio konzervativna pobuna u korist ropstva?

Dok se Sjedinjene Države pripremaju za proslavu Dana nezavisnosti, razmatramo zašto je 4. jul uopšte povod za slavlje. Za autohtone Amerikance, to može biti gorko podsećanje na kolonijalizam, koji je doneo fatalne bolesti, kulturnu hegemoniju i genocid. Niti je nova republika svoje obećanje „života, slobode i traganja za srećom“ proširila na afričke Amerikance. Kolonisti koji su proglasili svoju slobodu od Engleske nisu podelili svoje novouspostavljeno oslobođenje sa milionima Afrikanaca i Afrikanki koje su zarobili i primorali na ropstvo. Razgovaramo sa istoričarom Džeraldom Hornom (Gerald Horne), koji smatra da je takozvani revolucionarni rat zapravo bio konzervativno nastojanje američkih kolonista da sačuvaju svoj robovlasnički sistem. On je autor dve nove knjige: „The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America“ i „Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow“. Horn je profesor istorije i afričko američkih studija na Hjustonskom univerzitetu.

Gerald Horne, profesor istorije i afričko američkih studija na Hjustonskom univerzitetu. On je autor dve nove knjige: The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America i Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow.

Pročitajte uvod u „The Counter-Revolution of 1776

"The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America." By Gerald Horne

"Race to Revolution: The U.S. and Cuba during Slavery and Jim Crow." By Gerald Horne

EJMI GUDMAN (Amy Goodman): Ovo je Democracy Now!, democracynow.org, The War and Peace Report. Ja sam Ejmi Gudman i nalazim se u Čikagu zajedno sa našim sledećim gostom. Huan Gonzales (Juan González) je u Njujorku.

HUAN GONZALES: Pa, narednog vikenda, Sjedinjene Države proslavljaju Četvrti jul, dan kada su 1776. američke kolonije proglasile svoju nezavisnost od Engleske. Iako će mnogi Amerikanci okačiti zastave, učestvovati u paradama i gledati vatromete, Dan nezavisnosti uopšte nije povod za slavlje. Za autohtone Amerikance, to je samo još jedno gorko podsećanje na kolonijalizam, koji je doneo smrtonosne bolesti, kulturnu hegemoniju i sveopšti genocid. Niti je nova republika svoje obećanje „života, slobode i traganja za srećom“ proširila na afričke Amerikance. Kao što naš sledeći gost primećuje, beli kolonisti koji su proglasili svoju slobodu u odnosu na krunu nisu podelili svoju novouspostavljenu slobodu sa milionima Afrikanaca koje su zarobili i primorali na ropstvo.

EJMI GUDMAN: Profesor Džerald Horn zastupa mišljenje da je takozvani revolucionarni rat zapravo kontrarevolucija, delimično, a ne progresivni korak napred za čovečanstvo, već konzervativno nastojanje američkih kolonijalista da zaštite robovlasnički sistem.

Da nam kaže nešto više o tome, ovde u našem studiju u Čikagu, sa nama je profesor Horn. On je autor dve nove knjige: The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America i još jedne nove knjige, koja je upravo izašla, Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow. Profesor Horn predaje istoriju i afričko američke studije na Hjustonskom univerzitetu.

Dobrodošli na Democracy Now! Sjajno je što ste sa nama. Pa, pošto ulazimo u nedelju Dana nezavisnosti, šta bi trebalo da razumemo u vezi sa osnivanjem Sjedinjenih Država?

DŽERALD HORN: Mi bi trebalo da razumemo da 4. jul 1776, na mnogo načina, predstavlja kontrarevoluciju. To jest da je ono što je pomoglo da dođe do 4. jula 1776, bila zajednička svest evropskih naseljenika na severnoameričkom kopnu o tome da se London ubrzano kreće ka ukidanju ropstva. Ta svest je nastala zahvaljujući Samersetovom (Somerset) slučaju, slučaju koji je rešen u Londonu juna 1772. i koji je po svemu sudeći sugerisao da abolicija, koja ne samo da bi trebalo da bude ratifikovana od strane samog Londona, već i da pređe Atlantik i da se zapravo proširi po čitavoj unutrašnjosti i da na taj način ugrozi brojna bogatstva, ne samo ona koja su zasnovana na ropstvu, već i na trgovini robljem. To je kratak odgovor.

Duži odgovor bi uključio vraćanje do druge revolucije – to jest, takozvane Slavne revolucije u Engleskoj 1688, koja je, između ostalog, uključivala uzmicanje monarha, kralja, i korak naptred za rastuću trgovačku klasu. To je dovelo do deregulacije trgovine afričkim robljem. To jest, Kraljevska afrička kompanija je zahvaljujući tome ostvarila kontrolu nad trgovinom robljem, ali sa rastućom moći trgovačke klase, ta trgovina robljem je deregulisana, što je dovelo do onoga što ja nazivam slobodnom trgovinom Afrikancima. To jest, trgovci su se obrušili na afrički kontinent bacajući u okove svakog Afrikanca i Afrikanku na koje su naišli, sa energijom raspomamljenih i sumanutih pčela, odvlačili ih preko Atlantika, posebno na Karibe i kontinentalni deo Severne Amerike. To je bilo izazvano činjenicom da su profiti za trgovinu robljem bili ogromni, ponekad i do 1.600 ili 1.700 procenata. I kao što znate, čak i danas ima onih koji će prodati svoje prvorođeno dete zarad takvog profita. Ovo je, sa druge strane, pomoglo da se pojačaju proizvodne snage i na Karibima i na kontinentu, ali je dovelo do brojnih pobuna robova, ne samo na Karibima, već takođe i na kontinentu, što je pomoglo kontinentalcima da porazmisle o preliminarnim koracima Londona u pravcu abolicije.

HUAN GONZALES: Džeralde Horn, jedna od stvari iz vaše knjige koja je ostavila utisak na mene je ne samo vaša glavna teza, da je ovo velikim delom bila kontrarevolucija, naš … rat Sjedinjenih Država za nezavisnost, već vi takođe pravite blisku vezu između onoga što se dešavalo u karipskim kolonijama Engleske, kao i u Sjedinjenim Državama, ne samo u smislu onoga što se dešavalo među robovima u obe oblasti, već takođe među belim stanovništvom. I, ustvari, vi ukazujete da je popriličan broj onih koji su završili ovde u Sjedinjenim Državama podstičući američku revoluciju zapravo bili izbeglice iz bitaka između belaca i robova na Karibima. Možete li da nam objasnite to?

DŽERALD HORN: Dobro je poznato da je sve do sredine 18. veka London smatrao da su karipske kolonije – Jamajka, Barbados, Antigva, posebno – na neki način vrednije od kontinentalnih kolonija. Problem je bio u tome što je na karipskim kolonijama Afrikanaca bilo više od evropskih naseljenika, negde u odnosu 20 na jednog, što je olakšavalo pobune robova. Bilo je velikih pobuna robova u Antigvi, na primer, 1709. i 1736. Maruni – to jest, Afrikanci koji su pobegli iz jurisdikcije Londona na Jamajku – vrlo ozbiljno su ugrozili krunu. To je dovelo, kao što vaše pitanje sugeriše, do toga da su mnogi evropski naseljenici na Karibima otišli u veliku seobu na kontinent, pošto su isterani sa Kariba od strane gnevnih Afrikanaca. Na primer, ja sam vršio istraživanja za ovu knjigu u Njuportu, Roud Ajlandu, u glavna tamošnja biblioteka, do današnjeg dana, zove se Abraham Redvud (Abraham Redwood), koji je pobegao sa Antigve nakon pobune robova 1736. zato što su mnogi od njegovih „Afrikanaca“ učestvovali u pobuni robova. I on je pobegao uplašen i osnovao je glavnu biblioteku u Njuportu, koja je to i dan danas, i pomogao je da se zapravo osnuje taj grad na atlanskoj obali. Dakle, postoji bliska veza između onoga što se dešavalo na Karibima i što se dešavalo na kontinentu. I istoričari treba da priznaju da čak iako ove kolonije nisu nužno bile jedinstven projekat, da je bilo bliskih i intimnih veza među njima.

EJMI GUDMAN: Znači, zašto postoje ovako velike razlike u načininu na koji ljudi u Sjedinjenim Državama govore o mitu postanja Sjedinjenih Država, ako tako može da se kaže – ja ne govorim o urođeničkim narodima, autohtonom američkom narodu – i ta priča koju ste istraživali?

DŽERALD HORN: Pa, može se reći da su Sjedinjene Države pružile utočište Evropljanima. Svakako, mislim da je deo „genijalnosti“ projekta SAD, ako takva genijalnost postoji, bila činjenica da su osnivači u Sjedinjenim Državama zapravo pozvali na upostavljanje formalnog primirja, formalnog prekida vatre, što se tiče verskog rata koji je mučio Evropu decenijama i vekovima – to jest, protestantski London, takozvani, protiv katoličkog Madrida i katoličke Francuske. Ono što su naseljenici na severnoameričkom kontinentu uradili bio je poziv na formalno primirje kada je u pitanju verski sukob, ali onda su otvorili novi front kada je u pitanju rasa – to jest, Evropljani protiv ne-Evropljana.

To je, odjednom, proširilo bazu za naseljenički projekat. To jest, oni su mogli da se oslone na one koji su definisani kao belci i koji su imali korene od Atlantika do uralskih planina, i svakako čak i u arapskom svetu, ako pogledate ljude poput Ralfa Nejdera (Ralph Nader) ili Marla Tomasa (Marlo Thomas), na primer, čiji koreni su u Libanu ali se smatraju za „belce“. To je očigledno proširilo populacionu bazu za naseljenički projekat. I zato što su mnoga prava tada dodeljena tim novoskovanim belcima, to je očigledno pomoglo tome da se obezbedi da mnogi od njih budu dužnici zemlje koja je tada nastala, Sjedinjenih Američkih Država, a oni među nama koji nisu bili definisani kao belci su izvukli deblji kraj, ako tako može da se kaže.

HUAN GONZALES: I, Džeralde Horn, kao rezultat toga, tokom američke revolucije, kakva je bila percepcija ili stav afričkih robova u SAD prema tom sukobu? Vi takođe … vi govorite o ..., u kolonijalno doba, mnogi robovi su radije bežali u španske kolonije ili u francuske kolonije, umesto da ostanu u američkim kolonijama Engleske.

DŽERALD HORN: U pravu ste. Činjenica je da je Španija naoružavala Afrikance od 1500-ih. I naravno, zato što je Španija naoružavala Afrikance i onda ih puštala na kontinentalne kolonije, posebno na Južnu Karolinu, to je nametnulo kompetitivni pritisak na London da postupi na sličan način. Problem je bio u tome što su se naseljenici na kontinentu upustili u projekat i model razvoja koji nije bio konzistentan sa naoružavanjem Afrikanaca. Naravno, njihov projekat je uključivao porobljavanje i bacanje u okove svakog Afrikanca na kog naiđu. To produbljava raskol između kolonija i metropole – to jest, Londona – te na taj način pomaže podsticanje pobune protiv britanske vladavine 1776.

Dobro je poznato da se više Afrikanaca borilo zajedno sa crvenim mundirima nego što su se borili sa naseljenicima. I to je razumljivo, zato što ako razmislite o tome duže od nanosekunde, malo ima smisla da se robovi bore na strani robovlasnika da bi robovlasnici mogli da pooštre progon porobljenih i, naravno, kao što se desilo nakon 1776, dovesti više Afrikanaca na kontinent, dovesti više Afrikanaca na Kubu, dovesti više Afrikanaca u Brazil, zarad sopstvenog profita.

EJMI GUDMAN: Mi razgovaramo sa istoričarem Džeraldom Hornom. On je autor dve nove knjige. Mi govorimo o knjizi Kontrarevolucija 1776. podnaslov knjige je Otpor robova i poreklo Sjedinjenih Američkih Država. I njegovoj najnovijoj knjizi, koja je upravo izašla, a zove se Rasa revoluciji: SAD i Kuba tokom ropstva i Džim Kroa. On je profesor istorije afričko američkih studija na Hjustonskom univerzitetu. Kada se vratimo, govorićemo o toj drugoj knjizi o Kubi. Ostanite sa nama.

EJMI GUDMAN: „Slavery Days“ u izvođenju Burning Spear, ovde na Democracy Now!, democracynow.org, The War and Peace Report. Ja sam Ejmi Gudman u Čikagu. Huan Gonzales je u Njujorku. Pre nego što porazgovaramo o knjizi o ropstvu, htela bih da se osvrnemo na opaske predsednika Obame sa prošlogodišnje proslave Četvrtog jula u Beloj kući. Evo kako je predsednik Obama opisao ono što se desilo 1776.

PREDSEDNIK BARACK OBAMA (Barack Obama): 4. jula 1776, mala grupa patriota proglasila je da smo mi ljudi koji su stvoreni jednaki, slobodni da misle i bogosluže i da živimo kako želimo, da nam našu sudbinu neće krojiti drugi, da ćemo je krojiti sami. I to je bilo smelo, to je bilo hrabro. I to je bilo bez presedana. To je bilo nezamislivo. U to vreme u ljudskoj istoriji, odlučivali su kraljevi i prinčevi i carevi. Ali te patriote su znale da postoji bolji način rada, da je sloboda bila moguća, i da bi ostvarili tu slobodu, oni su bili spremni da polože svoje živote, svoje blagostanje i svoju čast. I zato su oni poveli revoluciju. I malo je onih koji bi se kladili na njih. Ali po prvi put od mnogo budućih puta, Amerika je dokazala sumnjičavcima da greše. I sada, 237 godina kasnije, ovaj neverovatan eksperiment u demokratiji, Sjedinjene Američke Države, stoji kao najveća nacija na Zemlji.

HUAN GONZALES: Ovo je bio predsednik Obama koji govori o značenju 4. jula. Džeralde Horn, vaša knjiga, Kontrarevolucija 1776, direktno je pobijanje ovog, kako za nazivate, mita o postanju. Možete li da nam kažete nešto o tome?

DŽERALD HORN: Pa, sa dužnim poštovanjem prema predsedniku Obami, ja mislim da on predstavlja, u tim opaskama koje ste citirali, opšte prihvaćeno gledište. To jest da, s jedne strane, gotovo da nema sumnje da 1776. predstavlja korak napred u pogledu pobede nad monarhijom. Problem sa 1776. je da je potom uspostavila ono što nazivam prvom državom aparthejda. To jest, prava o kojima govori gosn. Obama su bila dodeljena samo onima koji su bili definisani kao belci. Do tog stepena, kako argumentujem u knjizi, 1776. je, na mnogo načina, bila analogna Unilateralnoj deklaraciji o nezavisnosti u zemlji koja je tada bila poznata kao Južna Rodezija, sadašnjem Zimbabveu, u novembru 1965. UDN, Univerzalna deklaracija o nezavisnosti je na mnogo načina bila pokušaj da se spreči dekolonizacija. 1776, na mnogo načina, bio je pokušaj da se spreči ukidanje ropstva. Taj pokušaj je uspeo sve dok eksperiment nije propao 1861. sa građanskim ratom u SAD, najkrvavijim sukobom, do tog trenutka, u kom su učestvovale Sjedinjene Države.

EJMI GUDMAN: Pa, Džeralde Horn, kako se ova priča, ova, kako je vi nazivate, kontrarevolucija, uklapa sa vašom najnovijom knjigom, Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow?

ERALD HORN: Pa, postoji određena konzistentnost između te dve knjige. Imajte na umu da je 1762. Britanija privremeno oduzela Kubu od Španije. I jedan od propisa koje je Britanija nametnula razgnevio je naseljenike, kao što to argumentujem u obe knjige. Ono što se desilo je da je Britanija nastojala da reguliše trgovinu robljem, a naseljenici na severnoameričkom kontinentu su želeli deregulaciju trgovine robljem, te da na osnovu toga dovedu više Afrikanaca. Ono što se desilo je da je to bila jedna od tačaka spoticanja koja je 1776. dovela do detonacije i pobune protiv britanske vladavine.

U knjizi o Kubi ja dalje pričam o tome kako je jedan od mnogih razloga zašto imate toliko mnogo crnaca na Kubi taj što je manična energija američkih trgovaca robljem i preprodavaca robova, koji su posebno zalazili u basen reke Kongo i odvlačili Afrikance i Afrikanke preko Atlantika. Slično, u prethodnoj knjizi o trgovini afričkim robljem u Brazilu zastupao sam mišljenje da je jedan od mnogih razloga zašto imate toliko mnogo crnaca u Brazilu, više od bilo kog drugog mesta izuzev Nigerije, još jednom, zbog manične energije američkih trgovaca robljem i preprodavaca robova, koji su odlazili u Angolu, posebno, i dovlačili Afrikance preko Atlantika u Brazil.

Čini mi se da je jako teško pomiriti mit o postanju ovog velikog skoka unapred za čovečanstvo kada, nakon 1776. i osnivanja Sjedinjenih Američkih Država, Sjedinjene Države preuzimaju od Britanije kontrolu nad afričkom trgovinom robljem. Britanija tada postaje dežurni policajac koji pokušava da uhapsi i spreči američke trgovce robljem i preprodavce robova. Rekao bih da ako je ovo bio korak napred za čovečanstvo, to sigurno nije bio korak napred za Afrikance, koji, poslednji put kad sam proverio, čine značajan procenat čovečanstva.

HUAN GONZALES: I, Džeralde Horn, dakle, drugim rečima, dok objašnjavate angažovanost američkih kompanija u trgovini robljem u Brazilu i Kubi, ta knjiga i takođe vaša Kontrarevolucija 1776. ističe istu stvar da ropstvo nije samo pitanje koje je interesovalo vlasnike plantaža na jugu, već da su na severu, banke, osiguranja, trgovci, brodarstvo takođe bili uključeni u trgovinu robljem.

DŽERALD HORN: Pa, Huan, kao što dobro znate, Njujork siti je bio citadela trgovine afričkim robljem, čak i nakon formalne abolicije uloge SAD u trgovini afričkim robljem 1808. Rod Ajland je takođe bio centar trgovine afričkim robovima. Isto važi i za Masačusets. Delo jedinstva severa i juga se satojao u tome da je na severu obavljano finansiranje trgovine atričkim robljem, a na jugu su deponovali Afrikance. To pomaže podrivanju, do određenog stepena, vrlo uprošćenog mišljenja da je sever bio abolicionistički a da je jug bio za ropstvo.

EJMI GUDMAN: Dakle, Džeralde Horn, šta vas je najviše iznenadilo tokom vašeg istraživanja u vezi sa Kubom, ropstva u SAD i Džim Kroa (Jim Crow)?

DŽERALD HORN: Pa, ono što me je najviše iznenadilo u pogledu oba od ovih projekata bila je neposlušnost, buntovnost Afrikanaca koji su bili uključeni u to. Dobro je poznato da su Afrikanci na Karibima bili poprilično uključeni u razne zavere iskorenjivanja, zavere likvidacije, nastojeći da ukinu, silom oružja i nasiljem, instituciju ropstva. Nažalost, mislim da su istoričari na severnoameričkom kontinentu bili skloni potcenjivanju neposlušnosti Afrikanaca, i mislim da je naneta šteta potomcima populacije porobljenih Afrikanaca sa kontinenta. To jest, zato što je neposlušnost Afrikanaca u Sjedinjenim Državama potcenjena, to danas navodi mnoge afričke Amerikance da ili a) misle da su njihovi preci bili balvani, ili b) da su bili budaci, to jest da su stajali po strani dok im je krojena sudbina. Ja mislim da obe ove knjige nastoje da pobiju te sasvim naopake predstave.

EJMI GUDMAN: Pa, dok nam se bliži vikend Dana nezavisnosti, šta imate da kažete ljudima u Sjedinjenim Državama?

DŽERALD HORN: Ono što imam da kažem ljudima u Sjedinjenim Državama je da ste dokazali da možete biti od kritičnog značaja za ono što smatrate da je revolucionarni proces. Vi imate više profesora i intelektualaca koji dobro zarađuju kritikujući kubansku revoluciju iz 1959, kritikujući rusku revoluciju iz 1917, kritikujući francusku revoluciju iz 18. veka, ali stiče se utisak da je sve ono što se desilo 1776. bilo pozitivno, što je prilično daleko od realnosti, s obzirom na sve ono što sam vam upravo izneo što se tiče onoga kako je stradanje porobljene afričke populacije pogoršano 1776-om, da ne spominjem kasniju likvidaciju nezavisnih uprava autohtonih Amerikanaca što je rezultat 1776. Ja smatram da nam treba uravnoteženija prezentacija osnivanja Sjedinjenih Američkih Država, i ja mislim da nema boljeg trenutka da se počne s tim od  sledeće nedelje, 4. jula 2014.

EJMI GUDMAN: Pa, Džeralde Horn, želim da vam se zahvalim što ste bili sa nama. Istoričar Džerald Horn je autor dve nove knjige: The Counter-Revolution of 1776: Slave Resistance and the Origins of the United States of America kao i Race to Revolution: The U.S. and Cuba During Slavery and Jim Crow. On je profesor istorije i afričko američkih studija na hjustonskom univezitetu.

Povezano