Kvebek nakon izbora: studenti pobedili po pitanju poskupljenja školarina, borba za besplatno obrazovanje se nastavlja

Nakon održavanja provincijalnih izbora u Kvebeku, izabrana je nova vlast. Parti Kebekva (fr. Parti Quebecois) predvodi manjinsku vladu koja je, između ostalog, obećala da će ukinuti planirano povećanje školarina. Zahvaljujući tome, između ostalog, srušen je Jean Charest, lider Liberalne partije.

O vezi između izbora i studenstkog pokreta govori Jérémie Bédard-Wien. On je student CEGEP-a iz Montreala. Za one koji ne poznaju kvebečki sistem, CEGEP je neka vrsta večernje škole (community college). Jérémie je organizator studentske organizacije CLASSE.

Izvodi iz intervjua:

- [Studentska pobuna] je u velikoj meri doprinela [padu Charesta i liberala]. Pre svega, pre izbora, štrajkački pokret je ta dva pitanja – pitanje povećanja školarina, ali takođe i dublja pitanja u vezi sa obrazovanjem, pre svega pitanje besplatnog obrazovanja i korporatizacije našeg postsekundarnog sistema – su istaknuta u prvi plan. I partije su morale da reaguju. PK (Parti Quebecois), koja je pobedila na izborima, naravno, u pokušaju da pridobije glasove studenata, nosila je nakratko crveni kvadratić i obećala da će obustaviti povećanje školarina.

(…)

Mi smo takođe nastavili sa postavljamo ta pitanja za vreme leta tokom turneje u 30 kvebečkih gradova. CLASSE nije igrala direktnu ulogu u izborima, ali možete videti iz stopa izlaznosti, ovi izbori su ovi izbori bili krupna stvar, posebo zato što su studenti glasali više nego na prethodnim izborima. Tako da su faktički doprineli padu liberalne vlade.

- Početkom avgusta u nekoliko navrata se glasalo o štrajku. Bio je to vreme predizborne kampanje i mnogi studenti su odlučili da sačekaju rezultate izbora. Neki su nastavili sa štrajkom i videli smo mnogo epizoda policijske represije, čak i na kampusima, ne samo na Montralskom univerzitetu, u koji je upala policija i čak, znate, hapsila profesore zbog fotografisanja, zatvorila studente u učionicama dok su bili na generalnoj skupštini – nestvarne scene.

Ali sada studenti, ti studenti koji još uvek štrajkuju vratiće se na svoje generalne skupštine (…). Većina će okončati štrajk, ali još uvek postoji vrlo velika mogućnost da će se vratiti na štrajk ukoliko PK ne ispuni svoja obećanja i ukine povećanje školarina.

- Ja definitivno mislim da oni [kvebečka javnost] doživljavaju ovo kao pobedu studenata/kinja. I mi to svakako slavimo to kao pobedu studenatskog pokreta. Veoma je važn naglasiti da pobeda ne pripada PK-u. Da nije bilo tako snažnog štrajkačkog pokreta na proleće, PK nikada ne bi obećala ukidanje povećanja školarina. Njihova vizija obrazovanja je podjednako neoliberalna koliko su i oni sami. Ona je, zapravo, jako bliska viziji koju su zastupali liberali Jeana Charesta.

I ovaj zaokret ulevo i odgovaranje na zahteve studenata/kinja je omogućen ogromnom količinom pritiska koji je narod izvršio na njih tokom štrajka i tokom predizborne kampanje, kao i strahovanjem da će se studenti ponovo vratiti štrajku, totalnom štrajku, ako ne usliše te zahteve.

- Nadam se da će njihova vlada biti nešto manje neoliberalna od prethodne vlade. Ali PK je neka vrsta manjeg zla. Važno je znati da je tokom istorije PK znatno pre znala da usliši zahteve društvenih pokreta, pošto oni odgovoraju na takve grupe za pritisak kao što su društveni pokreti. 1996, na primer, Pauline Marois, koja je bila ministarka obrazovanja i vladi PK, predložila je da se povećaju školarine. Suočila se sa neograničenim generalnim štrajkom, i za dve nedelje je ustuknula od povećanja školarina. To je potpuno drugačije od stava koji smo navikli da očekujemo od liberala, naravno, koji su čekali nedeljama i nedeljam pre početka pregovora.

PK se puno plaši društvenih pokreta, i mi se svakako nadamo novim pobedama u predstojećih nekoliko nedelja, pošto su obećali da će održati samit, samit o obrazovanju, na kom će odlučiti o budućnosti obrazovanja u Kvebeku. Videćemo od čega se sastoji taj samit. Ako da više mesta korpoarcijama, na primer, ja ne očekujem da ćemo učestvovati. Ali ako je zasnovan na fer uslovima, mi ćemo sigurno pogurati naš glavni zahtev, glavni zahtev studentskog pokreta od 1969, a to je besplatno obrazovanje, besplatno obrazovanje koje je dostupno svima i besplatno obrazovanje koje je lišeno korporativnog uticaja.

- Naša šira vizija se uvek odnosila pre svega na besplatno obrazovanje. I ako smo pobedili kada je u pitanju povećanje školarina, mi sigurno možemo da očekujemo da će studentska udruženja – iako ne bih da prejudiciram šta će odlučiti generalne skupštine, ja očekujem da će ta studentska udruženja sada zauzeti borbeniji stav po pitanju besplatnog obrazovanja, pogurati ga dalje sada kada smo odneli prvu pobedu, po pitanju povećanja školarina. I ta pozicija će biti branjena na samitu. Biće branjena na demonstracijama. Mi smo već pripremili protest koji je zakazan za 22. septembar. I, naravno, kratkoročno naš prioritet će biti da se postaramo da ovo povećanje školarina bude ukinuti i da dodatno radikalizujemo naše saveznike u sindikalnom sektoru, na primer, pred samit.

- Nisam siguran da ovo ima veze sa studentskim pitanjem koje je podelilo kvebečko stanovništvo. I, ustvari, da je bilo tako, nisam siguran da bi PK pobedila na izborima. (…)

Charestovi liberali mogu da računaju na podršku, stabilnu podršku određenih zajednica, pre sveg anglofonih zajednica. Većina anglofonih novina su podržale vladu, kao i mnoge frankofone novine. (…) Postoje mnogi, mnogi parametri koje moramo da uzmemo u obzir prilikom objašnjavanja zašto su Charestovi liberali imali tako jake rezultate koji nisu predviđeni prethodnim anketama.

- [Tradicionalno, tokom poslednjih decenija, studentski pokret je u velikoj meri bio povezan sa suverenističkim pokretom, pokretom za nezavisnost Kvebeka]. To sigurno nije slučaj sa CLASSE. Mi smo se trudili da ne diskutujemo o naciji, da diskutujemo o tome koji ej najbolji način da proširimo našu borbu za besplatno obrazovanje, da proširimo našu borbu za dostupno kvalitetno obrazovanje izvan granica Kvebeka. Tokom leta mi smo napravili nekoliko turneja, pre svega u Ontariju, i otvorili se prema drugim zajednicama, drugim aktivistima/kinajma izvan Kvebeka. I dakle tendencija unutar CLASSE je sada više usmerena ka internacionalizaciji naše borbe i ideja koje mi zastupamo. I to je nešto sa čim ćemo nastaviti tokom jeseni, pošto smo pozvani u mnoge gradove širom Sjedinjenih Država, ali takođe i širom sveta.

Povezano