Nakon sveopšte pobune kolumbijska vlada primorana da suspenduje zakon o kontroli semena

Nakon 21-dnevnog štrajka i blokade više od 40 puteva, u kojima su učestvovale hiljade poljoprivrednika, vozači autobusa i kamiona, rudari, studenti i drugi građani i građanke koji su se uključili u masovne demonstracije širom zemlje, uključujući i zabačena mesta, kolumbijska vlada je primorana na pregovore o odbacivanju zakona o poljoprivredi i oslobađanju pritvorenih demonstranata.

OSCAR LEÓN, TRNN PRODUCER: U Kolumbiji, nakon 21-dnevnog štrajka u kojem su učestvovale hiljade poljoprivrednika, koje su podržali vozači autobusa i kamiona, rudari, studenti i drugi koji su se uključili u masovne demonstracije u gradovima i mestima širom zemlje, čak i onim zabačenim kao što su Boyacá, Cundinamarca, Cauca, Huila, Putumayo, Caldas, Cundinamarca, i Nariño, i blokirali više od 40 puteva, u istorijskom trenutku, poljoprivrednici su protestima naterali kolumbijsku vladu na pregovore o odbacivanju zakona o poljoprivredi i oslobađanju pritvorenih demonstranata.

U nedelju, 8. septembra, podpredsednik Angelino Garzón se sastao sa Pregovaračkom komisijom štrajkača u Popayanu i pristao na suspenziju Zakona 970, onog koji je vladi dao kontrolu nad semenom. Njima je takođe obećano oslobađanje 648 uhapšenih tokom štrajka i pisanje novog zakona o rudnicima.

Na osnovu ovog i provizornog sporazuma, vlada će nadoknaditi gubitke poljoprivrednicima kada se takmiče sa jeftinijim proizvodima koji su uvezeni na osnovu čak deset sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama širom sveta. U drugim slučajevima će suspendovati uvoz takvih proizvoda.

Štrajk je okončan i počeli su pregovori na kojima će se diskutovati o predlozima poljoprivrednika. Proces pregovora, kao i konačni sporazum i njegova primena, biće verifikovani od strane Ujedinjenih Nacija.

U Putujamu, na severu zemlje, vođe poljoprivrednika i drugih aktera kolumbijskog društva sastali su se sa predsednikom Santosom i drugim predstavnicima vlasti i zvanično započeli pregovore nakon potpisivanja inicijalnog dokumenta.

Uništavanje zaliha pirinčanog semena, semena koje su poljoprivrednici čuvali za setvu naredne godine, desilo se 2012. u Kampo Alegreu i drugim gradovima. Neki od tih prizora su postali simbol štrajka poljoprivrednika za pravo da zadrže svoje seme. Kontrolu nad semenom predsednik Santos je opisao kao "usklađivanje sa međunarodnom realnošću".

Suspendovanje zakona 970 delimična je a ipak simbolična pobeda za društveni pokret Kolumbije. Ne samo da su suspendovali kontrolu nad semenom, već, a to je najvažnije, primorali su vladu da prizna vođstvo Mesa de interlocución agraria, Stola za pregovore o poljoprivredi, tela koje je izabrano od strane Koalicije društvenih i političkih pokreta Kolumbije da pregovara sa vladom u slučaju organizovanja štrajka.

Štampa je izvestila o brojnim pokušajima vlade da pregovara i izvuče koncesije sa raznim grupama poljoprivrednika. Ali 13 regiona su i dalje bili u štrajku, i vlada je bila primorana da konačno sedne za sto poljoprivrednika i da pregovara.

Ovo je sušta suprotnost od nedavne prošlosti Kolumbije. Grupe za ljudska prava poput Amnesty Internationala zabeležile su napade na kolumbijske poljoprivrednike i sindikalne lidere, koji su bili kidnapovani, mučeni i masakrirani od strane paravojnih snaga, i ponekad čak i od strane vojske, sudeći po brojnim izveštajima koje je objavio Amnesty International.

http://www.amnesty.org/en/library/info/AMR23/038/2013/en

Index Number: AMR 23/035/2013

http://www.amnesty.org/en/library/asset/AMR23/035/2013/en/ab9d3e3a-ccac-...

Jedan od gradova koji su pokrenuli društvene sukobe bio je El Katatumbo, u Tubuu, severno od Santandera na severozapadu Kolumbije, gde su lokalni poljoprivrednici pružali otpor 51 dan u uličnim bitkama poput ove u prilogu.

Borba El Katatumba je inspirisala hiljade drugih poljoprivrednika koji su "ostali bez straha", i oko mesec dana nakon toga, oni su započeli nacionalni štrajk poljoprivrednika, štrajk koji je 21 dan pre svog početka, uspeo da primora vladu da suspenduje zakon 970 i da barem prouči njihove predloge.

Da bi podstakli ponovo pokretanje pregovora, štrajkači su otvorili puteve koje su blokirali. Pregovori su u toku, i oni moraju da donesu odluke o pitanjima koja su više strukturne prirode.

Ovo su neki od njihovih stavova:

  • Odrediti cene poljoprivrednih proizvoda nezavisno od međunarodnog tržišta, i osnovati fond za pokrivanje razlika da bi lokalni poljoprivrednici mogli da dobiju fer cenu i da vlada može da garantuje za njihove useve;
  • Smanjenje cene benzina i dizela, putarina, i smanjenje cena đubriva i drugih sirovina;
  • Poništavanje aktuelnih poljoprivrednih mera, uključujući kontrolu nad semenom, ali takođe i druge mere koje ne pogoduju malim i srednjim poljoprivrednicima;
  • Zaustaviti uvoz mnogih proizvoda, ali najvažnije je suspendovati i revidirati sporazume o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim Državama, Evropskom Unijom, Kinom i drugim zemljama;
  • Oprostiti dugove malih i srednjih poljoprivrednika, i usvajanje "mekšeg kredita" za poljoprivrednike posredstvom državnih banaka;
  • Zaustaviti i poništiti prodaju državne zemlje međunarodnim vlasnicima i vratiti je lokalnim poljoprivrednicima.

Rudarski sektor je takođe obećao da će štrajkovati i čak je inkorporirao svoje zahteve, među kojima su:

  • Učešće tradicionalnih i malih rudarskih operatera prilikom određivanja politike kojom se reguliše industrija;
  • Prekid važenja pa čak i poništavanje nekih rudarskih koncesija i javnih ugovora sve dok ne bude utvrđeno od strane lokalnih zajednica da li ima negativnih uticaja po njih, da li imaju koristi od resursa koji su generisani u rudnicima, i da li je dozvoljen rad malim lokalnim operacijama.

RUDAR: U mom gradu, veliki otvoreni rudnici će uništiti način života koji smo imali 500 godina. To nam srca ispunjava tugom, zato što smo se istorijski borili za te zemlje, za tradiciju zanatskog rudarstva.

LEÓN: Kada je u pitanju opšta populacija, oni zahtevaju investiranje u seosko stanovništvo i gradove da bi im bilo dostupno obrazovanje, zdravstvena zaštita, javne službe i pristupačno stanovanje. Mnogi od ovih zahteva su u suprotnosti sa jezgrom neoliberalne politike koja je usvojena od strane prethodne kolumbijske administracije.

Štrajk je predstavljao širi segment populacije nego što je u početku mislilo. Ono što je započelo kao štrajk poljoprivrednika i rudara vrlo brzo se pretvorilo u generalni štrajk, u kom su učestvovali vozači autobusa, kamiondžije, studenti pa čak i opšta populacija koja je izašla na ulice sa svojim zahtevima.

Došlo je do svakakvih uličnih borbi, poput one u Bosi, La Libertad, susedstvu izvan Bogote, u kom su mnogi demonstranti pokušali da zauzmu policijsku stanicu.

Organizatori štrajka su prijavili 600 zabeleženih slučajeva kršenja ljudskih prava. Policijska brutalnosti i nespremnost predsednika da prizna vodeću ulogu poljoprivrednika, kao i teška ekonomska situacija sa kojom se svakodnevno suočavaju Kolumbijci/ke, sa minimalnom zaradom od 291 dolara u cenom benzina 4,6 dolara po galonu (1 galon = 3.78541 litara, prim. prev.). Sve to je stvorilo savršene uslove za oluju koja je eksplodirala u avgustu.

Policija je prijavila 648 hapšenja. Organizacija poljoprivrednika je tvrdila da je 262 od njih nezakonito pivedeno. U prošlonedeljnim protestima ranjemo je 485, a mrtvih je 12. I dok Santos vodi političku borbu, na kraju krajeva, pošto mu je popularnost spala na rekordno niski nivo do 21%, njegova vlada je primorana da prizna da je trebalo da prihvati i pregovara sa liderima nacionalnog štrajka.

Tek treba da vidimo da li će Santosova administracija napraviti dodatne ustupke zahtevima poljoprivrednika, posebno one koji su više strukturalne prirode.

Za Real News, izveštava Oscar León.

Povezano