Naoružana nuklearnim oružjem Severna Koreja je primorala SAD da preispitaju svoje ratne igre

"...[K]ada takođe pogledate istoriju tekućeg Korejskog rata i ako pogledate prirodu rata iz sredine [dvadesetog] veka, najistaknutiji istoričar Korejskog rata, Bruce Cumings sa čikaškog univerziteta, istakao je da su u ovom ratu SAD gospodarile vazduhom, i bio je to asimetričan rat koji je doveo do ukupno oko četiri miliona mrtvih, od čega su većinu činili civili. A samo u Severnoj Koreji, statistika Severne Koreje o njenim gubicima kaže da je ostala bez 3,5 miliona ljusi, od čega su 70% civili."

Dok Severna Koreja preti napadom na Sjedinjene Države, Obamina administracija tiho izražava zabrinutost zbog mogućnosti da su njeni nedavni postupci bili suviše provokativni i da su možda nehotično aktivirali još dublju krizu. O najnovijim dešavanjima u vezi sa Severnom Korejom i tenzijama u regionu, Democracy Now! razgovra sa Christine Hong, asistentkinjom na Univerzitetu Kalifornije, i članicom izvršnog odbora Instituta za korejsku politiku. Ona je provela neko vreme u Severnoj Koreji, i bila deo severnoameričke mirovne delegacije koja je posetila tu zemlju.

JUAN GONZÁLEZ: Današnju emisiju počinjemo rastućom tenzijom između Severne Koreje i Sjedinjenih Država. The Wall Street Journal danas izveštava da Bela kuća preispituje svoj agresivni stav prema Severnoj Koreji iz straha da bi neplaniralno mogla da aktivira još dublju krizu.

Proteklih dana, Severna Koreja je premestila svoju raketu srednjeg dometa na istočnu obalu, zapretivši da će pokrenuti nuklearni napad na Sjedinjene Države, i zapretivši da će ponovo pokrenuti svoja nuklearna postrojenja.

Prošlog meseca, SAD su poslale iznad Južne Koreje nevidljive bombardere koji mogu da ponesu nuklearno naoružanje. Sjedinjene Države su takođe poslale u vode Južne Koreje dva razarača sa navođenim raketama i objavile planove za razmeštanje naprednog odbrambenog raketnog sistema u Guamu tokom narednih nedelja, dve godine pre planiranog roka.

AMY GOODMAN: Journal piše da Sjedinjene Države sada stavljaju na pauzu ono što je nekoliko zvaničnika opisalo kao step-by-step plan koji je Obamina administracija ratifikovala ranije ove godine, nazvan „playbook“, u kome je izložena sekvenca i planirani publicitet demonstracije sile SAD tokom godišnjih ratnih igara sa Južnom Korejom. Jedan viši zvaničnik administracije je rekao, citiram: „Postojala je zabrinutost da smo povećavali mogućnost pogrešne percepcije od strane Severnih Korejanaca, i da bi to moglo da dovede do pogrešnih procena.“

Da bismo rekli nešto više o najnovijim zbivanjima u vezi sa Severnom Korejom, sa nama je Christine Hong, asistentkinja na Univerzitetu Kalifornije, i članica izvršnog odbora Instituta za korejsku politiku. Ona je provela neko vreme u Severnoj Koreji, i bila deo severnoameričke mirovne delegacije koja je posetila tu zemlju.

Profesorka Hong, dobro došli na Democracy Now! Recite nam nešto o najnovijoj krizi koju smo mogli da vidimo sinoć na sve strane po TV ekranima i u tekstualnim porukama naroda. Do nas stižu udarne vesti – da Severna Koreja preti nuklearnim napadom na Sjedinjene Države.

CHRISTINE HONG: Tako je. Pa, rekla bih da vesti sa kojima ste počeli ovaj razgovor, a to je da su se Sjedinjene Države povukle, navodi nas da se fokusiramo ne samo na pretnje Severne Koreje, već zapravo na ono što su SAD radile i koje su moguće posledice koje bi mogle proisteći iz toga. I ja mislim da smo stvarno ušli u novu eru. Mislim, ovo više nije ono što smo imali pre deset ili dvadeset godina, kada je denuklearizacija izgledala kao ostvarljiva politika. Takođe može biti slučaj da smo ušli u eru u kojoj je fait accompli da je Severna Koreja de facto nuklearna sila. Naravno, ona sada ističe da je njena nuklearna moć odvraćanja napada suštinski važna za njen suverenitet.

I tako, donedavno sunovraćivanje, bila je putanja na kojoj su bile SAD, sa ovim „playbookom“, to zapravo pokazuje... imajući u vidu ovu vrstu samoprecenjujućeg prikazivanja vojne sile. I mi smo išli putem sunovrata koji vodi do jednog potencijalnog rešenja, takoreći, za nuklearizaciju Severne Koreje a to je da SAD prve napadnu Severnu Koreju, što je nezamislivo.

I ja mislim da jedna stvar o kojoj se izuzetno malo govori u medijima SAD je činjenica da je jedan od odgovora na koje SAD verovatno nisu bile u potpunosti pripremljene bila činjenica da je Kina koncentrisala snage, vojne snage, i ljudstvo, vozila, itd. duž granice sa Severnom Korejom. I takođe, znate – i o tome su izvestile ruske vesti, iranske vesti, i druge globalne vesti – Kina je takođe imala vežbe sa bojevom municijom u Zapadnom moru u znak podrške Severnoj Koreji. I ovo je, naravno, bila neka vrsta direktne paralele, definitivno ne u pogledu razmera, veličine i obima ratnih igara SAD i Koreje, ali definitivno neka vrsta protivteže tim ogromnim ratnim igrama, koje su trenutno u toku.

JUAN GONZÁLEZ: I, profesorka Hong, [recite nešto] u vezi sa tim ratnim igrama, tim godišnjim vežbama u kojima učestvuju Sjedinjene Države, s obzirom na činjenicu da još uvek nije potpisan mirovni sporazum kojim bi zapravo bio okončan Korejski rat, agresivna priroda ili ratoborna priroda, kako ih vidi Severna Koreja, tih konstantnih godišnjih vežbi Južne Koreje i Sjedinjenih Država?

CHRISTINE HONG: Mislim da je vrlo interesantno da je članak sa kojim je Amy započela [razgovor] navodi strah Vašingtona da bi Severna Koreja mogla pogrešno da protumači neke od njegovih skorašnjih postupaka, koje je, sve do nedavno, sekretar odbrane Chuck Hagel opisivao kao „neprovokativne“. I, znate, mislim da ako razmislite o donekle paralelnim okolnostima – i ja mislim da nam je u SAD ta misao nepojmljiva – ako samo možete da zamislite, na primer, Meksiko, koji sa istorijskim neprijateljem Sjedinjenih Država poput Rusije, sprovodi ogromne vojne vežbe južno od granice Sjedinjenih Država i u susednim vodama i da simulira invaziju na Sjedinjene Države i zajedničku okupaciju Sjedinjenih Država od strane Meksika i Rusije, uključujući prvi nuklearni napad, mislim, teško je zamisliti da SAD ne bi to smatrale za čin neprijateljstva i agresije. I svakako, Severna Koreja to tako tumači.

I mislim da je potrebno znati jednu stvar u vezi sa tim ratnim igrama a to je da su, prošle godine, nakon smrti Km Džon-ila, SAD implementirale nešto, zajedno sa svojim južnokorejskim saveznikom, što se zove OPLAN 5029. OPLAN 5029 je operativni plan koji... znate, i to je sprovedeno u delo tokom ovih ratnih igara. I zapravno, oni su simulirali scenario pada režima u Severnoj Koreji. I kada je zvaničnik Južne Koreje upitan za to, on je rekao da je smrt Kim Džong-ila predstavljala ranjivost na strani Severne Koreje, i stoga je bio dobar trenutak da se implementira takav tip ratnog scenarija.

AMY GOODMAN: Želim da vam pustim komentar sekretara odbrane Chucka Hagela od prošlog četvrtka kada je odbio tvrdnje da su vojne vežbe SAD i Južne Koreje provokacija.

MINISTAR ODBRANE CHUCK HAGEL: Mi imamo ovde bezbednosnih pitanja i moramo da pružimo zaštitu, i imamo obaveze i naše bezbednosne interese. Tako da, ne, ne mislim da radimo bilo šta neobično ili provokativno ili izvan – izvan orbite onog što nacije rade kada štite svoje interese i pružaju uverenja, kao što je general rekao, ne samo našem južnokorejskom savezniku, već i našim drugim saveznicima u tom regionu, da mi moramo jasno da poručimo da su te provokacije Severne ozbiljno shvaćene i da ćemo odgovoriti na to.

AMY GOODMAN: Bio je to Chuck Hagel u četvrtak, ministar odbrane. Profesorka Hong, vaš odgovor?

CHRISTINE HONG: Znate, i to zapravo ima veze s nečim što je Juan govorio, takođe. Znate, mislim, Korejski rat je nezavršeni rat. To je najduži tekući konflikt u kojem su SAD bile uključene tokom istorije. Ove godine se navršava 60 godina od potpisivanja primirja, Sporazuma o primirju korejskog rata iz 1953, kojim je dogovoreno da se u roku od tri meseca, da će potpisnice – Kina, DPRK i SAD – sesti za pregovarački sto i da iskovati stalni mirovni sporazum.

Druga odredba, ili preporuka je bila da bi sve strane trupe trebalo da budu povučene sa Korejskog poluostrva. Skočimo do sadašnjeg trenutka: mi se još uvek nalazimo u stanju rata sa Severnom Korejom. Kina je povukla svoje snage gotovo odmah sredinom [dvadesetog] veka. SAD, do dana današnjeg, ima 28.500 ljudi stacioniranih na južnokorejskom poluostrvu i operiše sa više od 40 vojnih baza.

I tako, znate, kada takođe pogledate istoriju tekućeg Korejskog rata i ako pogledate prirodu rata iz sredine [dvadesetog] veka, najistaknutiji istoričar Korejskog rata, Bruce Cumings sa čikaškog univerziteta, istakao je da su u ovom ratu SAD gospodarile vazduhom, i bio je to asimetričan rat koji je doveo do ukupno oko četiri miliona mrtvih, od čega su većinu činili civili. A samo u Severnoj Koreji, statistika Severne Koreje o njenim gubicima kaže da je ostala bez 3,5 miliona ljusi, od čega su 70% civili.

I tako, kada govorite o tim vrstama vojnih ispada sa nevidljivim bombarderima B-2 i mogućnošću nuklearnog napada, koje su SAD ustanovile kao opciju i pretile Severnoj Koreji devet puta tokom istorije, onda morate – morate da razumete poziciju Soverne Koreje, ona je izgrađena na dubokom istorijskom i ličnom shvaranju uništenja od strane Sjedinjenih Država. I naravno, da – kampanja bombardovanja koju su SAD istorijski, znate, vodile protiv Severne Koreje je nazvana od strane Brucea Cumingsa „holokaust bombarodvanjem“ (bombing holocaust), i on je rekao da je priroda rata iz vazduha genocidna.

AMY GOODMAN: I vrlo brzo, poslednje pitanje: šta mislite da bi moglo da donese mir na poluostrvo, Svernoj i Južnoj Koreji?

CHRISTINE HONG: Znate, mislim da je ono što bi moglo da donese mir na poluostrvo ozbiljost shvatanje Sjedinjenih Država da imaju posla sa nuklearnom Severnom Korejom, da shvate da je to, praktično, fait accompli, i da bi sklopile mir sa svojim istorijskim neprijateljem. Znate, predsednik Barack Obama je došao na vlast rekavši da će pružiti ruku onim neprijateljima Sjedinjenih Država koji su podigli svoje pesnice.

I ma koliko da mediji govore da sve provokacije dolaze samo od strane Severne Koreje, ja mislim da je zapravo važno prisetiti se poruke koju su uputili i ambasador u Severnoj Koreji Donald Gregg i sin Billyja Grahama, Franklin Graham, i to je veoma ozbiljna poruka, i to je zapravo poruka Dennisa Rodmana koju je preneo Baracku Obami i koju je Bela kuća odbila da primi. I suština poruke je bila: „Ja ne želim rat. Pozovi me.“ I u suštini stvari, ono što SAD treba da uradi i što Barrack Obama treba da uradi i što još nije preduzeo je politka uspostavljanja kontakta sa Severnom Korejom.

Cool guy, Kim Jong-un

Povezano