Naučnici povezuju katastrofu u Fukušimi sa oštrim rastom broja oboljenja štitaste žlezde

Nuklearni ekspert i istraživač Džozef Mangano (Joseph Mangano) objašnjava rezultate svog istraživanja koje povezuje rast hipotiroidizma kod novorođenčadi na zapadnoj obali SAD sa nuklearnom katastrofom u Fukušimi

Džozef Mangano (Joseph Mangano) MPH MBA je zdravstveni istraživač, i izvršni direktor Projekta za radijaciju i javno zdravlje (RPHP). Ta grupa je jedina u SAD sa izričitom misijom proizvodnje istraživanja opasnosti nuklearnih reaktora i oružja po zdravlje. Među Manganovim ostvarenjima su 32 članka u medicinskim žurnalima, 53 novinska editorijala, 3 knjige, 27 pres konferencija o nalazima istraživanja, i svedočenje za 19 vladinih agencija.

DŽESIKA DEVERO (Jessica Desvarieux), PRODUCENTKINJA TRNN-A: Dobrodošli na „The Real News Network“. Ja sam Džesika Devero u Baltimoru.

Puno se pričalo na internetu o tome kako nakon nukelarne katastrofe u Fukušimi japanska energetska kompanija, Tepko, ispušta radioaktivnu vodu u Tihi okean. Zato smo mi iz „Real News“-a želeli da znamo da li postoji realna opasnost od ovih aktivnosti, posebno u svetlu činjenice da je visokoradioaktivna voda iz ovog postrojenja curela u podzemne vode i luku ispred elektrane.

Da vidimo da li bi to trebalo da nas stvarno zabrine sa nama je naš gost, Džozef Mangano (Joseph Mangano). On je zdravstveni istraživač i ekspert za opasnosti nuklearnog naoružanja i reaktora. On je takođe vodeći autor nedavno objavljenog članka u recenziranom časopisu „Open Journal of Pediatrics“. Naslov mu je „Nuklearne padavine iz Fukušime: Oštećenja štitastih žlezda kalifornijskih beba“ (Fukushima Fallout: Damage to the Thyroids of California Babies).

Hvala što se sa nama, Džo.

DŽOZEF MANGANO, IZVR. DIR., PROJEKAT ZA RADIJACIJU I JAVNO ZDRAVLJE: Oh, hvala što ste me pozvali.

DEVERO: Pa, Džo, bez odlaganja, šta vi tvrdite da ste pronašli u vašem istraživanju?

MANGANO: Pa, mi znamo da topljenje jezgara nuklearnih reaktora (meltdown), da radijacija od topljenja reaktora u Japanu dolazi u Sjedinjene Države na dva načina. Pre svega, 2011, kada se to desilo, više od 100 tih radioaktivnih hemikalija je dospelo u vazduh i otišlo pravo oko sveta, obišavši u potpunosti severnu hemisferu, uključujući Sjedinjene Države. I one su dospele u našu životnu sredinu putem atmosferskih padavina, u vodu za piće, na pašnjake gde se krave napasaju [nerazumljivo] mleko i tako dalje.

Drugi način na koji su dospele u našu ishranu i naša tela još uvek traje. Od 2011, Japanci nisu bili u stanju da kontrolišu topljenje reaktora i ispuštaju te radioaktivne hemikalije u Tihi okean, i one su se stalno kretale od zapada ka istoku, udarajućitreba da udare o zapadnu obalu [SAD].

DEVERO: Okej. Znači u vašoj studiji, vi govorite o hipotiroidizmu koji se javlja kod dece. Možete li to da elaborirate?

MANGANO: Da. Pa, ne samo da znamo da je radijacija dospela u vodu i da su najveće količine na zapadnoj obali, nego mi takođe generalno znamo da ljudi koji su najpodložniji uticaju radijacije su vrlo mladi – fetusi, bebe, mlada deca. Određena doza za odraslu osobu nije ni iz bliza štetna kao ista ta doza za fetus ili novorođenče.

Mi takođe znamo da je štitasta žlezda ekstremno podložna uticaju radijacije. Štitasta žlezda je žlezda... izgleda kao leptir koji kao da se obavio oko grla. Jedna od hemikalija koja je u toj radioaktivnoj smeši je radioaktivni jod. A kada progutamo jod, on odmah ide iz vašeg stomaka u krvotok i onda do štitaste žlezde, gde napada i ubija ćelije.

Tako da u vreme kada smo počeli rad na članku, jedini podaci iz 2011. koje smo zaista imali bili su novorođenčad sa hipotiroidizmom. Svaka beba u ovoj državi, u ovoj zemlji, svaka novorođena beba je testirana na određene bolesti, od kojih je jedna hipotiroidizam. I mi smo pogledali u Kaliforniji, koja je, naravno, najnaseljenija država, i mi smo pogledali promene u stopi hipotiroidizma tokom devet meseci nakon Fukušime u poređenju sa prethodnom godinom, i mi smo ustanovili porast od 26 procenata u stopi hipotiroidizma.

DEVERO: Okej. Ja znam da će biti nekih skeptika koji će reći, kako možete da napravite tu direktnu korelaciju samo zato što ste uočili ovaj efekat. Kako znate da je on zaista prouzrokovan nuklearnom katastrofom u Fukušimi? Možete li samo da nam kažete koji su drugi uzroci hipotiroidizma? I kako znate da možete da ih isključite u ovoj studiji?

MANGANO: Postoji veoma malo drugih poznatih uzročnika hipotiroidizma sem izloženosti radioaktivnom jodu, a ista stvar važi i za rak štitaste žlezde, čiji rizik takođe povećeva jod, stvari kao što su ishrana, znate, nedovoljno joda, neradioaktivnog, u ishrani. Ali to se ne dešava u SAD. To je uglavnom u zemljama trećeg sveta. Druge stvari, poput naslednog faktora i tako dalje. Što se tiče pravog razloga – oh, i istorije hipo... bolesti štitnjače, koja se ne dešava kod novorođenčadi. To su novorođenčad. Stvarno, to je to.

Dakle mi ne kažemo da ne postoji drugi razlog koji uzrokuje ovo, ali mi imamo jak razlog da verujemo da je radijacija iz Fukušime koja je uticala na te male fetuse glavni razlog, da je najverovatnije glavni razlog za to. I da bismo to dokazali, mi želimo da uradimo dalje istraživanje drugih zdravstvenih stanja beba – druge urođene poremećaje, smrtnost beba, rođenje beba nedovoljne telesne težine, prevremene porođaje, stvari te prirode.

DEVERO: Da li su sprovedena slična istraživanja u Japanu? Možete li da nas uputite na njih? Ja pretpostavljam da ukoliko vidimo da se to dešava u Kaliforniji, mislim, trebabalo bi da to u japanu bude zaprepašćujuće.

MANGANO: To je dobro pitanje, zato što su doze u Japanu zaista stotinama, hiljadama puta veće nego što su bile na zapadnoj obali [SAD]. Nažalost, u Japanu nije bilo istraživanja sem jednog, a to je ono na kojem radi Medicinski univerzitet Fukušime. Oni se nisu bavili hipotiroidizmom, ali su uradili sledeće: oni su uzeli 200.000 dece mlađih od 18 godina koji žive relativno blizu Fukušimi, i oni su ih testirali na dve stvari. Prvo što su testirali bio je rak štitnjače. I oni su ustanovili da je do 59 dece imalo rak štitaste žlezde. U normalnoj populaciji, to se vrlo retko dešava kod dece. U normalnoj... očekivali bismo jedan ili dva. Oni imaju 59.

Druga stvar koju su pronašli je to da su putem ultrazvuka pregledali da li štitaste žlezde dece imaju predkancerne izrasline, znate, ono što oni nazivaju cistama ili čvorićima. I do sada, 56 procenata dece nadomak Fukušime imaju predkancerne ciste ili čvoriće. I to svake godine raste – pre dve godine, bilo je 35 procenata, prošle godine 45 procenata, ove godine 56 procenata. Uskoro ćemo otkriti da maltene svako dete u toj oblasti ima predkancernu izraslinu na svojoj štitastoj žlezdi. I to je... za mene je to moćna konstatacija koliko je bilo opasno ovo topljenje reaktora.

DEVERO: Ali budimo pošteni. Vlada i zvaničnici koji se zapravo staraju za ovo čišćenje nisu istakli tu opasnost. I htela bih da se osvrnemo na zvanični stav koji je plasiran od strane Tepkovog šefa za čišćenje, predsednka nadzornog komiteta Fukušime, Dejla Klajna (Dale Klein). Njega je intervjuisala Radio televizija Australije, i evo šta je on imao da kaže. Poslušajmo ga.

DEJLK KLAJN, PREDSEDNIK, KOMITET ZA MONITORING NUKLEARNE REFORME: Na kraju krajeva, kad voda bude ispuštena, biće oslobađena tako da bude toliko razređena da neće biti rizika za javno zdravlje i bezbednost. Ali to je emotivno pitanje.

DEVERO: Pa, Džo, koji je vaš odgovor na to?

MANGANO: Ta izjava je polu-tačna. Da, naravno da radijacija bude razređena. Ona je najintenzivnija najbliže Fukušimi pošto dospe u Tihi okean. I kako se širi, znate, miljama i miljama, ona biva sve više razređena.

Međutim, to ne znači da ta radijacija ne predstavlja rizik po zdravlje. Svaka radijacija je zdravstveni rizik, čak i u relativno malim dozama. I to je ono što verujemo da se sada dešava na zapadnoj obali, zato što ona stalno dolazi i dolazi.

Jedna stvar je da su sve te izjave o tome kako je radijacija bezopasna preuranjene zato što reaktori još uvek nisu pod kontrolom. Oni još uvek cure. Oni još uvek izbacuju te užasne otrove. Čak je i topljenje reaktora poput onog u Černobilu 1986, koje je da ponovim otišlo oko... kao Fukušima, otišlo je oko planete i bilo uzročnik bolesti i umiranja mnogih, mnogih ljudi, to je bilo gotovo nakon par nedelja. Oni su bili u stanju da bace zemlju i so na reaktor i da postave sarkofag preko njega.

Fukušima još uvek izbacuje radijaciju. Ona još uvek nije pod kontrolom. I to skoro tri godine kasnije. I to... tako da je bilo koja izjava o zdravlju, posebno ona da to ne predstavlja rizik, vrlo preuranjena i stvarno je razočaranje da bilo koji zvaničnik može da kaže tako nešto.

DEVERO: I tri godine kasnije, znate, ljudi još uvek ovo shvataju ozbiljno na ovoj strani Tihog okeana. U San Francisku, gradsko veće San Franciska je u decembru glasalo za testiranje nivoa radijacije u vodi. Pretpostavljam da će se na posletku oni, ako neko ovo gleda, zapitati: da li bi trebalo da se zabrinem? Da li bi trebalo da se zabrinem za ribu koju jedem koja bi mogla da dođe iz te oblasti, ili čak lokalnu ribu koja će doći iz Tihog okeana?

MANGANO: Pa, ja mislim da smo dokaz za to dobili prošlog meseca, novembra 2013, od strane naučnika sa Univerziteta Aljaske u Ferbanksu. Oni su radili monitoring jedne od tih hemikalija iz Fukušime koja se zove cezijum-137, i oni pronalaze više nivoe u vodama Tihog okeana u Aljasci. I oni procenjuju da će na kraju nivoi doseći istu visinu na kojoj su bili sredinom 1960-ih.

Dakle, sredinom 1960-ih, Sjedinjene države i Sovjetski savez su vršili nadzemne probe atomskih bombi, stotine njih, više od 400. I ljudi su bili veoma, veoma uplašeni, ne samo zbog nuklearnog rata, već zbog nuklearnih padavina (fallout), do tačke kada su obe zemlje i Ujedinjeno Kraljevstvo potpisale sporazum kojim su zabranjene sve nadzemne probe. Svi bi se složili da je to bila pretnja za javno zdravlje. Predsednik Džon F. Kenedi (John F. Kennedy) je održao govor u kome je govorio o tome kako nam je poteban taj sporazum zato što rizikujemo zdravlje naše dece. I mi ovde na Univerzitetu Aljaske kažemo da će ovo biti ista stvar. Tako da ja verujem da bi trebalo da budemo na sličan način zabrinuti kao pre 50 godina.

DEVERO: U redu. Džozefe Mangano, puno vam hvala što ste bili sa nama.

MANGANO: Oh, hvala vama na pozivu.

DEVERO: I hvala vama što ste bili „The Real News Network“-om.

Povezano