Protesti u Venecueli: Još jedan pokušaj desničarskih grupa koje podržavaju SAD da zbace demokratski izabranu vlast?

Protesti u Venecueli: Još jedan pokušaj desničarskih grupa koje podržavaju SAD da zbace demokratski izabranu vlast?

Džordž Čikareljo-Mar (George Ciccariello-Maher), autor knjige „Mi smo stvorili Čavesa: Narodna istorija venecuelanske revolucije“ i nastavnik političkih nauka na univerzitetu Dreksler u Filadelfiji, razmatra skorašnju istoriju uloge SAD u Venecueli u opozicije Čavesovoj i Madurovoj vladi.

U Venecueli, proteklih dana najmanje šest ljudi je poginulo u seriji protesta protiv vlade. Poslednja žrtva je bila lokalna misica koja umrla od prostrelne rane. Do protesta je došlo manje od godinu dana nakon smrti Uga Čaveza (Hugo Chávez) i to je najveći izazov novom predsedniku Venecuele, Nikolasu Maduru (Nicolás Maduro). Ranije ove nedelje, vođa desničarske opozicije Lepooldo Lopez (Leopoldo López) predao se nacionalnoj gardi nakon što su prošle nedelje vlasti izdale nalog za njegovo hapšenje, optužujući ga za izaizvanje smrtonosnih sukoba. U ponedeljak, Maduro je naredio proterivanje tri konzularna činovnika SAD tvrdeći pri tom da su se Sjedinjene Države svrstale na stranu opozicije. Naš gost, Džordž Čikareljo-Mar (George Ciccariello-Maher), razmatra skorašnju istoriju uloge SAD u Venecueli u opozicije Čavesovoj i Madurovoj vladi. On je autor knjige „Mi smo stvorili Čavesa: Narodna istorija venecuelanske revolucije“ i predaje političke nauke na univerzitetu Dreksler u Filadelfiji.

HUAN GONZALES (JUAN GONZÁLEZ): Sada se okrećemo Venecueli, gde je proteklih dana poginulo najmanje šestoro ljudi tokom serije protesta protiv vlade. U sredu, lokalna lepotica je umrla od prostrelne rane. Do protesta je došlo manje od godinu dana nakon smrti Uga Čaveza i predstavlja najveći izazov novom predsedniku Venecuele, Nikolasu Maduru. Ranije ove nedelje, vođa desničarske opozicije Lepooldo Lopez (Leopoldo López) predao se nacionalnoj gardi nakon što su prošle nedelje vlasti izdale nalog za njegovo hapšenje, optužujući ga za izaizvanje smrtonosnih sukoba. U ponedeljak, Maduro je naredio proterivanje tri konzularna činovnika SAD tvrdeći pri tom da su Sjedinjene Države stale na stranu opozicije.

EJMI GUDMAN (Amy Goodman): Pa, da saznamo nešto više o tome, idemo u Filadelfiju da bismo razgovarali sa Džordžom Čikareljom-Marom, autorom knjige „Mi smo stvorili Čavesa: Narodna istorija venecuelanske revolucije“. On predaje političke nauke na univerzitetu Dreksler u Filadelfiji, a prethodno je predavao na Venecuelanskoj školi planiranja u Karakasu. Šta se danas dešava u Venecueli?

DŽORDŽ ČIKARELJO-MAR: Pa, puno toga se dešava, i ja mislim da ste pogodili kada ste rekli da je ovo ključni test za Madurovu vladu. I ja mislim da je naša obaveza da to smestimo u svoj širi istorijski kontekst da bismo razumeli ko šta radi. I ja mislim da postoji tendencija … postoji nesrećna tendencija, ako pratite Tviter ili ste na internetu, da, znate, u ovom nekakvom „post-Occupy“ trenutku i nakon arapskog proleća, svaki put kad vidimo … svaki put kad vidimo demonstrante na ulicama, mi počnemo da retvitujemo o tome, i mi počnemo da na neki način, znate, saosećamo, a da ni ne znamo koja je priča u pozadini, da nismo nužno upoznati sa pozadinskom pričom. I ja mislim da smo u ovom slučaju obavezni da to uradimo. I pošto pogledamo tu pozadinsku priču, ono što vidimo je još jedan pokušaj u dugom nizu pokušaja venecuelanske opozicije da zbaci demokratski izabranu vladu, ovog puta iskorišćavajući studentsku mobilizaciju protiv … znate, tobože protiv nesigurnosti i protiv ekonomskih teškoća koje dovode do toga.

HUAN GONZALES: Pa, Džordže Čikareljo, ko je Leopoldo Lopez? Vašington Post ga opisuje kao 42-godišnjeg, harvardski obrazovanog, umerenjaka koji naginje ulevo. Šta vi znate o njegovoj istoriji?

DŽORDŽ ČIKARELJO-MAR: Umerenjak koji naginje ulevo je prilično nategnuto tumačenje. Leopoldo Lopez predstavlja ekstremnu desnicu venecuelanskog političkog spektra. Što se tiče njegove lične i političke istorije, imamo nekoga ko je obrazovan u Sjedinjim Državama od pripremne škole do posdiplomskih studija na harvardskom fakultetu Kenedi. On je potomak prvog predsednika Venecuele, navodno čak od Simona Bolivara (Simón Bolívar). Drugim rečima, on je predstavnik ove tradicionalne poltičke klase koja je smenjena kada je bolivarska revolucija došla na vlast.

Što se tiče njegove vrlo specifične politike istorije, njegova prva partija je došla na vlast kao predstavnik – Primero Justicia, osnovana je kroz ... na raskršću korupcije i intervencija SAD – korupcije u kojoj je njegova majka navodno preusmeravala sredstva, znate, iz venecuelanske naftne kompanije u tu novu partiju i, sa druge strane, koja je finansirana od strane NED-a, USAID-a, od institucija vlade SAD, takozvanih organizacija civilnog društva. Dakle, nakon … pošto je Čavez došao na vlast, tradicionalne partije Venecuele su propale, i domaćoj opoziciji i vladi SAD je bilo potrebno da stvori nekakvog drugog posrednika putem kog će se suprotstaviti Čavesovoj vladi, i ova partija na čije čelo je došao Leopoldo Lopez je jedan od njih – jedan je od tih posrednika. Tako da to je zapravo ono odakle on dolazi.

U ovom trenutku, ipak, čak i njegov bivši sunarodnik iz te partije, Enrike Kapriljes (Henrique Capriles), koji je bio zajednički predsednički kandidat opozicije u aprilu, shvatio je da pokretanje uličnih akcija u pokušaju zbacivanja demokratske vlade prosto neće proći. I Leopoldo Lopez, kao i drugi ekstremno desni lideri poput Marije Korine Mačado (María Corina Machado) i Antonija Ladezme (Antonio Ledezma) su svi zaista nestali – u ovom pokušaju rušenja vlade.

EJMI GUDMAN: Dakle, ubrzo nakon hapšenja Leopolda Lopeza, njegova opoziciona partija Narodna volja objavila je video snimak na kom on govori a koji je navodno snimljen pre nego što se predao trupama venecuelanske vlade. Ovo je deo onoga što je Lopez rekao:

LEOPOLDO LOPEZ: Ja bih hteo da kažem svim Venecuelancima da ne žalim ni zbog čega što smo do sada uradili, kao što je pozivanje na proteste, što smo radili duže vreme. Ali 12. februara, na Dan mladosti, stotine hiljada ljudi su izašle na ulice Venecuele, ne samo u Karakasu kao u prošlosti, već u čitavoj Venecueli, u gradovima i mestima. Bilo je 10 ili 50 ili 1.000 ili 10.000 ili 70.000, ali ljudi su izašli. Narod je progovorio. Danas ste, više nego ikada pre, potrebni Venecueli, vi koji ovo gledate, i da se svako od nas obaveže da želi promenu. Ali ta obaveza ne sme biti pasivna. Ta obaveza mora biti aktivna.

EJMI GUDMAN: Dakle to je Leopoldo Lopez. Takođe, predsednik Maduro je izbacio tri konzularna činovnika, konzularna činovnika SAD, rekavši da su se uključili u pružanje podrške opoziciji. Možete li da nam kažete nešto o tome, Džodrže Čikareljo-Mar?

DŽORDŽ ČIKARELJO-MAR: Naravno. Pa, Obamina vlada nastavlja da finansira ovu opoziciju još otvorenije nego što je to radio Buš (Bush) – nego što je to radio Bušov režim. Ako pogledate tamošnji budžet, znate, Obama je posebno zahtevao finansiranje tih grupa venecuelanske opozicije uprkos – znate, uprkos antidemokratskim aktivnostima u prošlosti, uprkos činjenice da su Lopez i drugi bili među potpisnicima puča iz 2002. i učestvovao je u nasilnim akcijama zbog kojih je protiv njih podignuta optužnica 2002. I tako, to da Lopez sada dođe i tvrdi da je neko ko se na ulicama bori za demokratiju je stvarno prilično … znate, prilično komično. Ali ono što on pokušava da uradi je da zapravo preuzimanje kontrole nad ovom opozicijom od umerenijih elemenata.

I tu se nameće jedno interesantno pitanje, naime činjenica da je venecuelanska vlada, ako slušamo reči žene Leopolda Lopeza, njene nedavne izjave – venecuelanska vlada se angažovala na zaštiti Lopezovog života, koji je bio izložen određenim pretnjama, znate, pretnjama smrću. I venecuelanska vlada, ako pogledamo način na koji je Lopez uhapšen, je bila prilično velikodušna, i svakako velikodušnija nego što je to bio Lopez u prošlosti, tokom puča, na primer, kada je predvodio neku vrstu lova na veštice za čavističke ministre koji su izvedeni i javno tučeni na putu do hapšenja. I možete se pitati – Lopezu je dan nakon hapšenja dopušteno da govori nekoliko minuta putem megafona od strane onih – od strane jedinica koje su ga uhapsile. I možda ćete pitati zašto – znate, zašto je Madurova vlada, na mnogo načina, tako velikodušna prema ovom lideru? I stvarnost je da, oni ga možda preferiraju kao lidera opozicije zato što je on neko ko jednostavno ne može da bude izabran za predsednika Venecuele, zato što on stvarno predstavlja viši, viši sloj venecuelanskih elita.

HUAN GONZALES: Pa, slike koje dobijamo u komercijalnim medijima ovde u Sjedinjenim Državama prikazuju Venecuelu kako sve više gubi kontrolu nad rastućim kriminalom, kako postoji nestašica hrane, kako ima visoku inflaciju. Koja je vaša procena realne situacije u zemlji trenutno?

DŽORDŽ ČIKARELJO-MAR: Da budem savršeno jasan, nestašica hrane je bila problem, i nesigurnost je ogroman problem u Venecueli. I oboje su stvarno duboki i neukrotivi problemi koji su … znate, koji imaju izvesne veze sa vladom, vladinim neuspesima da se suoči sa njima na određene načine, ali takođe i sa radnjama raznih drugih aktera. U slučaju kriminala, infiltracija mafije je bila moćna snaga tokom proteklih godina. I u slučaju oskudice, uloga privatnih kapitalista u zadržavanju i gomilanju robe, kao i u valutnim špekulacijama, bila je izuzetno destruktivna sila koja liči na odjek čileanskog scenarija pružanja pomoći za uništavanje ekonomije kao pripreme za rušenje vlade.

Ali realnost je, da to nisu … ta dva faktora, za koje studenti tvrde da su pokretači protesta, su zapravo … oni ne objašnjavaju zašto je sada došlo do pojave tih protesta. Zašto? Zato što je kriminal zapravo u padu, u ovom trenutku, i zato što oskudica hrane ni izbliza nije toliko loša koliko je bila početkom ove godine. Naprotiv, to objašnjava da je ono što se trenutno dešava, da je ovo trenutak u kom – nakon decembarskih izbora, na kojima je opozicija vrlo loše prošla, ovo je trenutak kada je desno krilo te opozicije reklo: „Dosta. Znate, još jednom, dosta. Završili smo sa izborima. Mi idemo na ulice, i mi ćemo pokušati da srušimo ovu vladu.“

Ali, znate, u međuvremenu, venecuelanski revolucionarni pokreti, narodne organizacije, koje su, na kraju krajeva, temelj ove vlade ... ovo nije – ovo se nikada nije ticalo Čaveza, kao osobe. To nema veze sa Madurom, današnjim [istaknutim] pojedincem. Ali to ustvari ima veze sa milionima i milionima Venecuelanaca i Venecuelanki koji grade bolju demokratiju, dublju i direktniju demokratiju, koji grade društvene pokrete i organizacije i radničke savete i studentske savete i seljačke savete, i takođe lokalne komune. Ti ljudi nastavljaju da se bore i nastavljaju da grade. I dok oni konstantno izlaze da brane Madurovu vladu, oni su na neki način fokusirani na mnogo širi horizont. I ova distrakcija, koja je uglavnom ograničena na najbogatije oblasti Karakasa, otprilike na Beverli Hils Karakasa, neće ih nekako odvratiti od tog zadatka.

EJMI GUDMAN: A koja je uloga SAD?

DŽORDŽ ČIKARELJO-MAR: SAD nastavljaju da finansiraju ovu opoziciju. Ja mislim da ćemo verovatno naknadno saznati, kao što to obično biva, do kog stepena su SAD umešane u te procese. Ali realnost je da je ovo – ovo je pogrešna procena opozicije. Ja mislim da je sumnjivo to što su Sjedinjene Države rekle opoziciji da upotrebe ovu taktiku, zato što to baš i nije strateška taktika. Ali, znate, mi znamo da je ovo opozicija koja je bila u direktnom kontaktu sa ambasadom, koja prima novac od vlade Sjedinjenih Država. I dakle, ovo je – na temelju široke pozadinske intervencije SAD i finansiranja venecuelanske opozicije, ovo je akcija autonomne venecuelanske opozicije koja, još jednom, izgleda da će se raspasti.

EJMI GUDMAN: Džordže Čikareljo-Mar, mi vam se zahvaljujemo što ste bili sa nama. On je autor knjige „Mi smo stvorili Čavesa: Narodna istorija venecuelanske revolucije“ i predaje političke nauke na univerzitetu Dreksler u Filadelfiji.

Povezano