Šok i panika u Turskoj: 128 mrtvih nakon najsmrtonosnijeg terorističkog napada u istoriji te zemlje

128 ljudi je ubijeno u Turskoj u subotu kada su gotovo simultane eksplozije raznele mirovni miting u glavnom gradu zemlje, Ankari. Više od 245 ljudi je povređeno. Bombe su eksplodirale dok su se kurdske grupe, sindikalci i levičarske organizacije pripremali da počnu marš protestujući protiv obnavljanja sukoba između turske države i kurdskih militanata. Ranije tokom dana, turski premijer Ahmet Davutoglu je okrivio IDIS za napad. Ali organizatori marša su optužili vladu da nije uspela da ga spreči. Bombaški napad koji se desio u nedelju desio se se tri nedelje pre održavanja prevremenih izbora u Turskoj. Tenzije u Turskoj su eskalirale od juna, kada je vladajuća partija AKP izgubila svoju parlamentarnu većinu a predsednik Redžep Tajip Erdogan pretrpeo veliki poraz. Opoziciona partija HDP je osvojila 13 posto glasova, obezbedivši prvi put mesta u parlamentu. Nakon izbora, došlo je do nagle eskalacije neprijateljstava između turskih snaga bezbednosti i kurdskih militanata. Mi razgovaramo sa turskim parlamentarcem Hisjarom Ozsojem (Hisyar Özsoy) i profesorkom sa UCLA, Asli U. Bali (Asli Ü. Bâli).

Ovaj intervju je objavljen 12. oktobra 2015. na Democracy Now!

EJMI GUDMAN (Amy Goodman): Čak 128 ljudi je poginulo u Ankari, Turska, u subotu (10. oktobra) kada su gotovo simultane eksplozije raznele mirovni skup u prestonici. Više od 245 ljudi je povređeno. Bombe su eksplodirale u trenutku kada se velika skupina kurdskih grupa, sindkata i levičarskih organizacija spremala da započne marš protestujući protiv obnavljanja sukoba između turske države i kurdskih militanata. Na video snimku sa tog skupa vide se aktivisti koji miroljubivo skandiraju i drže transparente neposredno pre eksplozija. To je najsmrtonosniji teroristički napad u istoriji turske republike. Očevidci su opisali užasne posledice bombaškog napada.

OČEVIDAC: Čuli smo zvuk eksplozije iz pravca odakle je dolazio konvoj HDP-a.

EJMI GUDMAN: Prethodno u toku dana, turski premijer Ahmet Davutoglu je okrivio IDIS za ove napade. Ali organizatori marša su optužili vladu da nije uspela da spreči napad.

Selahatin Demirtaš (Selahatin Demirtaş) je lider opozicionog HDP-a, ili Narodne demokratske partije, koja je organizovala ovaj marš. Ovaj bombaški napad se desio tri nedelje pre održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Tenzije u Turskoj su eskalirale od juna, kada je vladajuća partija AKP izgubila svoju parlamentarnu većinu a predsednik Redžep Tajip Erdogan (Recep Tayyip Erdoğan) pretrpeo veliki poraz.

Opoziciona partija HDP je osvojila 13 posto glasova, po prvi put obezbedivši mesta u parlamentu.

Od održavanja izbora, naglo su eksalirala neprirateljstva između turskih snaga bezbednosti i kurdskih militanata. Stotine ljudi je ubijeno, uključujući desetine pripadnika snaga bezbednosti. U julu, Turska je počela sa vazdušnom kampanjom protiv kampova kojima upravalja PKK u severnom Iraku. Te borbe su prekinule mirovni proces koji je pokrenut da bi se okončako sukob tokom kojeg je ubijeno više od 40.000 ljudi od 1984. Satima nakon bombardovanja, PKK je, kako je unapred očekivano, naredila svojim borcima da prekinu operacije u Turskoj sem ukoliko ne budu izloženi napadu. Turska je odbacila prekid vatre i nastavila je sa vazdušnim napadima protiv PKK meta u severnom Iraku i jugoistočnoj Turskoj.

Da nam kažu nešto više o Turskoj, sa nama su dva gosta. Hisjar Ozsoj (Hisyar Özsoy) je poslanik HDP-a, Narodne demokratske partije, u turskom parlamentu. Asli Bali (Asli Bâli) je profesorka međunarodnog prava i nova direktorka Centra za bliskoistočne studije na UCLA. Ona je jedna od urednika turske stranice Jadaliyya. Pre nego što krenemo sa naša dva gosta, poslušajmo svedočenje jednog očevidca o onome što se desilo.

OČEVIDAC: Čuli smo zvuk eksplozije iz pravca iz kog je stizao konvoj HDP-a. Svi su bežali, i moj drug Zia je pokušavao da smiri ljude, kada je eksplodirala druga bomba. Moj drug Zia je prišao bliže do mesta na kom je pukla druga bomba, i ja sam bio blizu njega. Dvoje ljudi iza mene su raskomadani, i mog druga Ziu je ranio komad šrapnela. On se onesvestio i pao na zemlju, ubrzo nakon toga, on je umro. ...

Komadi mesa su se zalepili za nas. Zemlja je bila klizava od krvi. Dok smo pokušavali da odnesemo ranjene, policija nas je napala sa suzavcem. I nekih pola sata smo pokušavali da pobegnemo od policije. Oni su pokušavali da nas spreče da odnesemo ranjene. Nekih 45 minuta, ranjeni su morali da čekaju na mestu eksplozije. Hitna pomoć nije došla. Oni nisu dozvoljavali hitnoj pomoći da dođe. Na neki način, oni su dovršili misiju bombaša.

EJMI GUDMAN: Selahatin Demirtaš, lider opozicionog HDP, odnosno Narodne demokratske partije, koja je organizovala marš, opisao - okrivio je vladu zato što nije uspela da spreči napad.

SELAHATIN DEMIRTAŠ: U Ankari, glavnom gradu Turske, ako i ptica poleti, država to zna. Ptica! Ovo je uporište obaveštajne agencije. Imamo miting od 100.000 ljudi, a nema ni jedne bezbednosne mere – ni u sporednim, ni u glavnim ulicama. Nije bilo ni jedne bezbednosne mere. Pogledajmo njihove mitinge. Bezbednosne mere počinju 10 ulica dalje [od mesta dešavanja]. Danas, kao da su namerno pustili dvojicu bombaša samoubica u masu, koja je želela mir – bez ikakvog proveravanja, bez obezbeđenja. Ničeg nije bilo, nedovoljno. Bombaš samoubica se digao u vazduh. Bilo je ranjenih na zemlji, skoro 500 ljudi. Oni nisu mogli da dišu. Policiji je dato naređenje da baci suzavac. Ranjeni su bili na ivici smrti. Oni su morali da se bore i sa suzavcem. Oni koji su nosili ranjene su se borili sa suzavcem. Oni su se borili sa vodenim topovima policije. Sto mrtvih, 500 ranjenih na zemlji, i ljudi moraju da se bore sa suzavcem i vodom. Da li je to vaše shvatanje pravde?

EJMI GUDMAN: Sada idemo u Ankaru gde se nalazi Hisjar Ozsoj, poslanik u turskom parlamentu. Možete li da opišete reakciju na ono što se desilo? I da li ste bili na mirovnim protestu u Ankari?

HISJAR OZSOJ: Ne. Zdravo. Ne, nisam bio na mirovnom mitingu. Ja sam bio u Bingolu, mom rodnom gradu. I sada sam u rodnom gradu. Imali smo sastanak zakazan za 11. oktobar. Zato nisam mogao da budem na mitingu.

Situacija je vrlo sumorna. Ljudi su izuzetno tužni, i takođe su ljuti, vrlo ljuti, posebno su ljuti na predsednika zemlje. Bilo je demonstracija, bilo je protesta, u vezi sa ovim događajem, bombaškim incidentom. Ljudi pokopavaju svoje mrtve. Dvoje od preminulih su iz mog rodnog grada. Jedan od njih je sahranjen u Istanbulu. Drugog smo sahranili sinoć, u pitanju je mladi inženjer, 28-godišnji inženjer koji je otišao na miting, iz Bingola. Ljudi su u šoku. Ima panike. Ali takođe i neverovatne posvećenosti da se nastavi sa borbom za mir, da se ispoštuje sećanje na mirovne mučenike, kako ih narod zove.

EJMI GUDMAN: Šta ste do sada saznali o tim eksplozijama, i ko je po vama iza njih?

HISJAR OZSOJ: Mislim, u toku je istraga državnih službi, ali mislim da nam treba,... potrebna nam je šira perspektiva. Ne radi se samo o tome ko je izveo bombaški napad. Mi treba da prodiskutujemo o turskoj politici prema Siriji, turskoj podršci svakakvim džihadističkim grupama, a posebno al-Nusra i IDIS, turskom doprinosu militarizaciji tamošnjeg konflikta, turskom doprinosu ili podršci svim grupama koje se bore protiv Kurda u Siriji, zato što situacija koju sada imamo, ovaj bombaški incident u Ankari, je na neki način znak koji ukazuje da se Turska pretvorila u Siriju. I ovo je krajnji rezultat vrlo agresivne i militarističke politike turskog predsednika prema Siriji i posebno prema Kurdima u Rožavi, kurdskom regionu Sirije.

I možda znate, Turska je preduzela izrazito agresivne mere u pokušaju da spreči Kurde na severu Sirije da dobiju neku vrstu političkog statusa. I u tom cilju, oni su podržavali islamističke grupe. Oni su ih snabdevali sa logistikom, diplomatijom, svakakvim mrežama. Uprkos činjenice da Turska tvrdi da su kategorizovali IDIS kao terorističku organizaciju, vrlo dobro je poznato da je Turska podržavala te grupe, zato što se bore protiv Kurda. Ustvari, tokom opsade Kobanea, Turska je imala vrlo agresivan odnos prema Kurdima. Čak su rekli da je IDIS bolja od kurdskih boraca, YPG, posebno, PYD. Oni su rekli da je IDIS bila mnogo bolja od tamošnjih kurdskih grupa. I za njih, Kurdi su pretnja po nacionalnu bezbednost, i svaka grupa koja ima na meti Kurde, ubija ih, uništava, podriva njihov politički status, je, pod navodnicima, „nacionalni saveznik Turske“.

I dakle, mi smo ih u više navrata upozorili da će njihova politika prema Siriji i njihova politika prema Kurdima u Siriji, vladina politika prema Kurdima u Siriji, pretvoriti Tursku u Siriju, rat će doći ovde, i to je veoma opasno. Vrlo je opasno takve grupe snabdevati oružjem. I jednog dana, to oružje će biti upereno u Tursku. I sada, nažalost, nema puno razlike između Ankare, glavnog grada Turske, i Bagdada i Damaska ili Alepa ili Kobanea.

I dakle, Turska je želela da osvoji Siriju – to im je bila politika, gosn. Erdogan je želeo veliku pobedu. On je želeo – on je zapravo podržavao sve grupe u Siriji. I sada, nažalost, umesto osvajanja Sirije, sada je IDIS u Ankari i podriva čitav tamošnji politički sistem. Puno je haosa, puno panike, puno šoka. I ovo je krajnji reultat turske politike prema Siriji. I zbog toga ljudi zapravo krive Erdogana. Mislim, da li su neki sektori ili neke grupe u turskoj državi bili deo ovog bombaškog incidenta, ne znam. Mi to možda nikada nećemo saznati. Ali mi znamo da je turska politika prema Siriji, turska politika prema Kurdima je kreirala kontekst, širi kontekst u okviru kog je desio ovaj događaj. I u tom smislu, oni su definitivno odgovorni, posebno predsednik, Redžep Tajip Erdogan.

EJMI GUDMAN: Mi razgovaramo sa poslanikom turskog parlamanta, Hisjarom Ozsojem. Kad se vratimo, sa nama će biti Asli Bali, profesorka sa UCLA. Ovo je Democracy Now! i vraćamo se za trenutak.

[pauza]

EJMI GUDMAN: Ovo je Democracy Now!, democracynow.org, vesti o ratu i miru, sada se okrećemo turskom premijeru, Ahmetu Davutogluu, koji je rekao da su bombaši samoubice možda odgovorni.

PREMIJER AHMET DAVUTOGLU: Mi ćemo nastaviti sa našom istragom u vezi sa ovim napadom. Trenutno, potencijalne grupe koje mogu da sprovedu takav napad su očigledne: Daeš (IDIS), PKK, levičari, MLKP i DHKP/C. Sveobuhvatna istraga potencijalno osumnjičenih je u toku. ... Naši ministri zdravlja, pravde i unutrašnjih poslova su izneli detaljne informacije u vezi sa napadom. Sudeći po dokazima sa kojima raspolažemo, postoje snažne indicije da je napad sproveden od strane dvojice bombaša samoubica.

EJMI GUDMAN: U subotnjem obraćanju, lider HDP-a Selahatin Demirtaš je osudio zapažanja turskog premijera izrečena nakon napada.

SELAHATIN DEMIRTAŠ: Oni su došli dotle da impliciraju da je HDP bacio bombe na sopstveni miting i pobio ljude da bi pridobio simpatije i glasove. Premijer je govorio oko pola sata. On je potrošio 20 minuta preteći mi dok je govorio o pogibiji 100 ljudi. Da li ste čuli jednu reč osude za IDIS? Ne.

EJMI GUDMAN: Naš gost je Hisjar Ozsoj, poslanik u turskom parlamentu, sa nama razgovara iz Turske – on je član HDP-a – i Asli Bali, profesorka sa UCLA i jedna od urednica turskih stranica Jadaliyya-e. Da li možete za početak, profesorka Bali, da kažete nešto o tome ko je organizovao mirovni miting?

ASLI U. BALI: Pa, mnogo radničkih organizacija je učestvovalo u tome, pored HDP, kao što ste već imali prilike da čujete od vašeg drugog gosta, među kojima su Konfederacija sindikata iz javnog sektra, Konfederacija progresivnih sindikata, Tursko medicinsko udruženje, Komora turskh inžinjera i arhitekata, i tako dalje. Dakle, bile su to levičarske i krudske demonstracije osmišljene tako da pozivaju na mir i osuđuju zaokret vlade koji smo videli nakon izbora od 7. juna, u pravcu eskalacije sukoba, polarizacije i nasilja.

EJMI GUDMAN: I zašto je miting bio zakazan ovog vikenda? Recite nam nešto o značaju HDP-a, njegovom napretku u osvajanju mesta u parlamentu.

ASLI U. BALI: Pa širi kontekst onoga što se desilo je da su 7. juna održani parlamentarni izbori i AKP je očekivala da će osvojiti apsolutnu većinu, kao što je činila na svim izborima u kojima je učestvovala od 2002. Nije osvojila apsolutnu većinu. I razlog za to je posebno interesantan.

Dakle, tokom poslednjih desetak godina, imali smo tri partije u parlamentu – ultranacionalističku partiju, sekularnu republikansku partiju i AKP. I one su imale od prilike stabilnu podelu glasova, gde je AKP imala lavovski deo mesta u parlamantu. To je uglavnom zbog toga što postoji izborni prag, što znači da partije koje osvoje do 9 procenata, ili barem ispod 10 procenata, dobijaju taj deo glasova ali ne dobijaju mesta u parlamentu. One ne ulaze u parlament sem ukoliko ne osvoje 10 procenata izbornog udela na nacionalnom nivou. I ovo je taktika koja je istorijski korišćena da se spreči da i islamističke partije i kurdske partije uđu u parlament. Ta taktika je spektakularno omanula u pogledu islamističkih partija od uspona AKP, i čak i pre toga, jer su lako mogli da pređu taj prag. Dakle, imali smo proislamističke partije u parlamentu od sredine 1990-ih. Nažalost, ipak, kurdske partije, posebno zato što je njihovo biračko telo često koncentrisano u određenim provincijama, nisu bile u stanju da na nacionalnom nivou pređu prag i nisu bile u stanju da uđu u parlament sem kao nezavisni kandidati.

7. juna, desilo se nešto vrlo drugačije i HDP je osvojila 13 procenata i bila je u stanju da uđe u parlament, ali i da zadrži čitav blok svog biračkog tela, što je značilo... ono što se obično dešava je da, ukoliko partija ne bude u stanju da pređe izborni prag, njen udeo mesta se onda distribuira sledećoj najpopularnijoj partiji, što je neizbežno bila AKP, koja onda dobija sva ta mesta. Znači, ne samo da je HDP dobila svoja mesta, već je uskratila AKP kurdska mesta koja je očekivala da će imati. I to je dovelo AKP, koja je već pokazala znake napuštanja takozvanog mirovnog procesa koji su inicirali sa kurdskom zajednicom tri godine pre toga – oni su već pokazivali znake napuštanja mirovnog procesa kada su počeli da izoluju Abdulaha Očalana (Abdullah Öcalan), jednog od lidera kurdskog pokreta u Turskoj, sa kojim su do tog trenutka pregovarali. Oni su počeli da ga izoluju u proleće, i oni su pokazali znake nezainteresovanosti za to.

Sve ovo je povezano sa predsedničkim ambicijama predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Šta hoću da kažem, on je trenutno predsednik, ali on želi da promeni ustavni sistem u Turskoj da bi ga pretvorio u „prezidencijalistički“ sistem, kako on to kaže, pod čim on misli na izuzetnu relokaciju moći u izvršnu vlast, a posebno u kabinet samog predsednika, da promeni turski ustavni poredak od onog u kom imate i parlament i predsednika, i predsednik ima relativno slaba ovlašćenja, barem iz njegove perspektive, u onaj u kom parlamentarna vlast ide predsedniku. To bi zahtevalo ustavni amandman. I da bi obezbedio ustavni amandman, AKP je potrebno više od dela glasova koje dobija, više od mesta koje ima u parlamentu. Nadali su se koaliciji sa Kurdima pokretanjem ovog mirovnog procesa i tako što su imali, znate, ekvivalentnu razmenu, u suštini, sa Kurdima dok bi koalicija oko mirovnog procesa takođe podržala ove ambicije AKP. I postalo je jasno tokom ove godine da se to neće desiti, da kurdska zajednica neće podržati tu ambiciju, i AKP je počela da okreće leđa tom mirovnom procesu, davno pre izbora.

Ali jednom kada su na izborima ostvareni zapanjujući rezultati, da je HDP dobila mesta u parlamentu i dobila 13 procenata glasova, i da AKP po prvi put nije bila u stanju da obezbedi većinu u parlamentu, smer je neobično oštro okrenut ka eskalaciji, polarizaciji, podelama, u čemu je prednjačio predsednik i za metu je posebno imao HDP interno, pored PKK, u sklopu vojne kampanje.

EJMI GUDMAN: Kako se to uklapa u širi plan sa Sirijom?

ASLI U. BALI: Pa, kao što je, dakle, Hisjar Ozsoj spominjao, turska vlada je dugo podržavala sunitske ekstremističke grupe u Siriji, protiv predsednika Sirije Bašara al-Asada i otvoreno je tražila zbacivanje Asada, zahtevala je njegov odlazak, insistirala je da je to preduslov bilo kakvih pregovora o Siriji, i otvorila svoje granice, kreirala neverovatno poroznu granicu sa Sirijom omogućavajući borcima da beže u Tursku, omogućavajući zalivskim biznismenima da dođu i angažuju se u finansijskim aktivnostima i naoružavanju grupa u Siriji. Na jugoistoku Turske, bilo je izuzetno mnogo prelazaka granice u oba smera, što je omogućilo opozicionim grupama u Siriji, od kojih su mnoge islamističke, da u suštini imaju sigurnu bazu u Turskoj iz koje mogu da operišu i da potom pređu u Siriju. Sem toga, turska vlada, sudeći po brojnim izveštajima, direktno je podržavala neke od tih islamističkih boraca – i naravno, čuli ste da Hisjar Ozsoj tvrdi isto.

I to je bila šira slika turske kampanje – sve do, dakle, ovog leta, nakon izbora. Turska vlada je zauzela stav da Sjedinjene Države ne mogu da koriste NATO baze u Turskoj da bi se angažovale u vazdušnom bombardovanju Islamske Države do jula ove godine. U julu, nakon bombaškog napada, koje je ponovo imalo na meti kurdske aktiviste i za koji se takođe sumnjalo da je delo Islamske Države, turska vlada je odlučila da kaže, da javno tvrdi, da će se pridružiti koaliciji protiv Islamske Države na čijem čelu su Sjedinjene Države, da će otvoriti svoje baze za avione SAD i da će se priključiti vazdušnoj kampanji. Ishod toga je, da, to da su Sjedinjene Države mogle da upotrebe te baze, ali u smislu vazdušne kampanje koju su započeli Turci.

EJMI GUDMAN: Da li je to Indžirlik?

ASLI U. BALI: Da, jeste, da, Indžirlik i oblast Adana. Što se tiče vazdušne kampanje koju je sprovela sama turska vlada, ona je bila potpuno protiv PKK. Samo mali deo napada je bio protiv Islamske Države i ogromni lavovski deo ...

EJMI GUDMAN: Znači oni dobijaju novac od Sjedinjenih Država da napadaju IDIS, ali oni ga koriste da bi napadali sopstvene neprijatelje, vladine neprijatelje.

ASLI U. BALI: Oni su se pridružili koaliciji sa Sjedinjenim Državama navodno protiv Islamske države, i ona koriste tu koaliciju kao pokriće za napade na PKK. Znači, u suštini, oni su radikalno eskalirali militarizaciju sopstvenog sukoba sa PKK, i to je u širem kontekstu politike SAD prema Siriji, koja je omogućila turskoj vladi da nastavi sa ovom kampanjom.

EJMI GUDMAN: Sada ćemo čuti još komentara lidera HDP, Selahatina Demirtaša. On se obratio turskom premijeru direktno u svojim komentarima nakon užasnog napada koji se desio u subotu u Ankari tokom kog je ubijeno možda čak 128 ljudi.

SELAHATIN DEMIRTAŠ: Kao premijer, bez srama, rekli ste da ste uhapsili počinioca bombaškog napada u Suruču. Izjavili ste pre sat vremena. Rekli ste: „Mi smo uhapsili Abdurahmana Alagoza (Abdurrahman Alagöz) i predali ga u ruke pravosudnog sistema“. Ustvari, Abrurahman Alagoz, bombaš samoubica, razneo se na komade. Koga ste uhapsili? Kom pravosudnom sistemu ste ga predali? Da li je moguće da išta dobro dođe od nekoga ko ovako laže kad se obraća naciji? Da li je ikada bilo masakra u kom ste pronašli kriminalce koji su odgovorni za to? Da li ste promašli ko je izvršio masakr u Roboskom? Da li ste otkrili ko je ubio decu na protestima u Geziju? Da li ste otkrili koje bacio bombu na miting u Dijarbakiru? Da li je suručki masakr rešen? Ni za ovaj masakr neće biti zadovoljena pravda, zato što iza njega ne stoje „tamne ruke“. Oni šalju poruku: „Mi možemo da vas ubijemo i da vas raznesemo u komade u sred dana u sred Ankare.“ Ovo nije samo napad na nas. Oni žele da nam pošalju sledeću poruku: „Mi možemo da ubijemo svakoga ko nam se usprotivi, AKP-u, i da to prikrijemo.“


EJMI GUDMAN: Bio je to lider HDP-a. Vratimo se Hisjaru Ozsoju, koji nam se pridružuje iz Turske. On je poslanik u turskom parlamentu koji je bio na više sahrana nakon ovog užasnog terorističkog napada koji se desio u nedelju, na kome je po vladinim procenama, mislim da su tako rekli, ubijeno 97 ljudi, drugi kažu da je ubijeno 128. Možete li da se nadovežete na ono što je rekao lider HDP-a, na kraju, šta mislite da treba da se desi sada?

HISJAR OZSOJ: Mislim, naš predsednik, Selahatin Demirtaš, s pravom kaže da vlada nikada nije istražila prethodne napade. U Dijarbakiru, na našem mitingu koji je održan 5. juna, na kom je ubijeno mnogo ljudi, oni su samo našli osobu koja je to uradila, ali nikada nisu zašli dublje u situaciju. Mislim, ko su ljudi koji su organizovali ovo dešavanje? Nije to prosto dešavanje. Mislim, vi izvršavate bombaški napad u nezvaničnom glavnom gradu Kurda, Dijarbakiru, vrlo simboličnom mestu. I onda se desio incident u Suruču, i mi ne znamo šta se zapravo dešava – mislim, iza onoga što možemo da vidimo. Jedan mladić je to uradio, ali onda, mislim, ko je organizovao sve to? U Ankari, opet, mislim, vlada nikada nije istražila ovakve napade, i mi nismo optimisti u tom pogledu. I najverovatnije, bez neke vrste pomoći od strane turske obaveštajne službe ili nekih državnih organa, nije tako lako organizovati tako veliko dešavanje i ubiti više od 130 ljudi. I ako je tako, ako nema, mislim, državnog učešća ili upletenosti obaveštajnih službi u čitavu ovu situaciju, onda se čini da, mislim, turska država definitivno ne funkcioniše. Oni nisu u stanju da zaštite svoje građane u glavnom gradu. A napad se desio, recimo, tri kilometra od turskog parlamenta.

EJMI GUDMAN: I, Hisjare, šta pričaju ljudi na sahranama? Šta sada zahtevaju?

HISJAR OZSOJ: Oni pokušavaju iz sve snage, neverovatno žestoko, da se nekako čitava ova situacija ne transformiše u osvetu. Znači besni su. Neverovatno su tužni i besni, ali pokušavaju da spreče da se to pretvori u osećaj osvete. I oni insistiraju – insistiraju na tome. A turska država želi rat. I ovaj događaj ... dozvolite mi da to pojasnim: ovaj događaj se desio na dan kada je PKK proglasila jednostrani prekid vatre, jel tako? I evo kako je odgovoreno na prekid vatre, na ovo primirje je odgovoreno ovim događajem. I iste noći, zapravo, na dan samog događaja – niko ne priča o tome, ali tursko ratno vazduhoplovstvo, oni su napali baze PKK na mestu koje je blizu mog rodnog grada, nekih 70 kilometara daleko od mog rodnog grada, i ubili između osam i 11 militanata PKK, koji se nisu borili, koji su samo bili na svojim položajima, zato što je na snazi bio unilateralno prekid vatre, primirje, barem do održavanja izbora.

I tako, borbe se nastavljaju, ali mi insistiramo: mi insistiramo da našem zahtevu, a to je mir. I to činimo i zbog sećanja na ljude koje smo izgubili. To je bio mirovni miting. I mi insistiramo na ovoj politici mira u vreme kada je država najagresivnija i najmilitarističkija. I mi ne znamo, zaista ... mislim, mi ne znamo da li možemo opstati ili mi ... kako se možemo suprostaviti ovako velikom nasilju. Mi pokušavamo da smirimo ljude i da se koncentrišemo na izbore. Za tri nedelje, imaćemo izbore, i mi tu želimo da zaustavimo Erdogana. Ali zbog Erdogana smo zauzeti raznim atacima i bombaškim napadima i sahranama. I on je odabrao ... odabrao je da održi izbore pod senkom ovog rata i smrti, ovog režima smrti. I mi ćemo insistirati na politici mira. I nadamo se, 1. novembra ćemo ga ponovo zaustaviti. I ljudi su posvećeni. Uprkos svom ovom haosu i nestabilnosti i panici i šoku, mi pokušavamo da se koncentrišemo na našu predizbornu kampanju. U toku je trodnevna žalost. Mi nismo vodili nikakvu kampanju i bilo kakve aktivnosti u vezi sa izborima, ali sutra ćemo početi ponovo. I mi ćemo učiniti sve što je u našoj moći da zaustavimo Erdogana na demokratski način glasanjem 1. novembra. I nadamo se ...

EJMI GUDMAN: Moraćemo tu da prekinemo, ali želim da vam se zahvalim oboma što ste bili sa nama. Naravno, mi ćemo nastaviti da pratimo šta se dešava u Turskoj. Bili su to Hisjar Ozsoj, poslanik u turskom parlamentu, patija HDP, i Asli Bali, profesorka međunarodnog prava i nova direktorka Centra za bliskoistične studije na UCLA-u u Los Anđelesu.

Ovo je Democracy Now! Kada se vratimo, desetine hiljada je marširalo u Vašington Di-Siju, povodom 20-godišnjice Marša milion ljudi. I danas je za neke Kolumbov dan, za druge je Dan urođeničkih naroda.

Povezano