Svoboda i istorija ukrajinskog nacionalizma (1. deo)

Istoričar Per Rudlging razmatra uticaj ukrajinske ekstremno desničarske nacionalističke partije Svoboda i istorijske korene ukrajinskog nacionalizma.

Per Anders Rudling je asistent na odeljenju za istoriju na Univerzitetu Lund, njegova uža specijalnost je nacionalizam, holokaust i ekstremna desnica u pograničnom području Poljske, Ukrajine i Belorusije. On je autor knjige „Uspon i pad beloruskog nacionalizma, 1906-1931.“, koju će u julu objaviti izdavačka kuća Pitsburškog univerziteta. Dr. Rudling ima doktorat iz istorije koji je dobio 2009. na Unverzitetu Alberte (Edmonton, Kanada), a postdoktorske studije je završio na Univerzitetu Grajfsvald (Greifswald), Nemačka. On takođe ima master iz ruskog, sa Univerziteta Upsale (1998.), i master iz istorije, sa Državnog univerziteta u San Diegu (2003.).

DŽESIKA DEVERO (Jessica Desvarieux), producentkinja TRNN-a: Dobrodošli na Mrežu pravih vesti. Ja sam Džesika Devero, nalazim se u Baltimoru.

I talje traju tenzije između Rusije i SAD oko Ukrajine i krimske oblasti, a ključno pitanje je predstojeći referendum, koji će biti održan na Krimu nad kojim kontrolu ima Rusija. Mi iz Pravih vesti želimo da odemo korak unatrag i da sagledamo širu perspektivu ukrajinskih protesta i nove tranzicione vlade.

S jedne strane, izveštavaji ruskih medija, kao i ruski predsednik Vladimir Putin, karakterišu učesnike ukrajinskih protesta kao desničarske ekstremiste koji su predvodili zbacivanje ukrajinskog predsednika Janukoviča. Sa druge strane, predsednik Barak Obama, zvaničnici SAD i drugi segmenti američkih medija govorili su o ovim dešavanjima kao o legitimnoj narodnoj revoluciji.

Da razmotrimo šta je zaista tačno sa nama je Per Rudling. Rudling je asistent na odeljenju za istoriju na Univerzitetu Lund, i bavi se nacionalizmom i ekstremnom desnicom u pograničnom području Poljske, Ukrajine i Belorusije.

Hvala vam što ste sa nama, Per.

PER ANDERS RUDLING, Dr, asistent, Univ. Lund, Švedska: Hvala vama.

DEVERO: Pa, kao što smo prethodno spomenuli, Per, mi ovde imamo dva suprotstavljena narativa. Imamo ukrajinske proteste kao desničarske ekstremiste, i zbacivanje Janukoviča kao neku vrstu puča koji su podržale SAD, i takođe karakterizaciju ustanka kao narodnog protesta. Ali mi takođe imamo i činjenice, i činjenicu da je desničarska nacionalistička partija u Ukrajini, Svoboda, dobila mesta u ukrajinskog tranzicionoj vladi, uključujući zamenika premijera i zamenika sekretara nacionalne bezbednosti. Možete da li nam kažete nešto o ideologiji partije i njenoj istoriji? Koliki je realno njihov uticaj?

RUDLING: Hvala. Dakle, vlada u Ukrajini je tranziciona vlada. Ona se sastoji od dve partije, mada su se tokom protesta istakle tri partije. Jedna je Jacenjukova partija, a to je partija Julije Timošenko kojom sada upravlja njen zamenik. Tu je i Kličkova partija, UDAR, što je neka vrsta borbe protiv korupcije. Obe partije su partije desnog centra. A tu je i radikalna desničarska partija Svoboda. Te tri partije su zajedno učestvovale u protestima opozicije. I dve od njih – Svoboda i Batkivščina, ili Otadžina, Jacenjukova partija – čine vladu. I Svoboda ima četiri člana u vladi, a tu su još tri člana koji pripadaju ekstremnoj desnici.

Svoboda je partija čije uporište je uglavnom u zapadnoj Ukrajini, prevashodno u regionima koji su pre 1940, 1939, bili deo Poljske, i oni su izrasli iz tradicije Ukrajinskog nacionalizma iz međuratnog perioda. Oni se pre svega identifikuju sa Organizacijom ukrajinskih nacionalista, koja je bila aktivna tokom Drugog svetskog rata i pre Drugog svetskog rata. To je partija koja je regionalna ali tvrdi da je svenacionalna – tačan naziv partije je sveukrajinska partija, Svoboda. Ali baza joj je izrazito regionalna. Ona pripada ekstremno desničarskoj evropskoj perspektivi. Ona je članica takozvane Alijanse evropskih nacionalnih partija i pokreta. To znači da blisko sarađuje sa partijama kao što je Britanska nacionalna partija iz Britanije, Jobik iz Mađarske, u Švedskoj sa malom partijom koja se zove Nationaldemokraterna (Nacional demokrate). I oni se bave promovisanjem politike na etničkim osnovama. Oni smatraju da su Ukrajinci podjarmljeni u svojoj zemlji, i oni su želeli da uvedu, na primer, napomenu o nacionalnosti u pasoš. Oni žele da uzdignu status ukrajinskog jezika na nivo zvaničnog jezika, što su uspeli da urade, poništavajući zakon koji je bio usvojen par nedelja pre toga. To je partija koja pripada ekstremno desnom političkom spektru. Ali politički, ekonomski, oni neka vrsta centra. Poput mnogih ekstremno desničarskih partija, ono što ih čini ekstremnim nije ekonomska politika već ta neka identitetska politika koju primenjuju. I Svoboda je svoje heroje i idole našla prevashodno u izrazito razdornom periodu Drugog svetskog rata, i oni posebno veličaju lidera Organizacije ukrajinskih nacionalista, Stepana Banderu, koji je tokom Drugog svetskog rata predvodio pokret, koji je učestvovao u zverstvima, pre svega protiv prilično velike poljske manjine u zapadnoj Ukrajini, ali takođe je učestvovao u zločinima ili progonu Jevreja i drugih manjina.

DEVERO: Drago mi je što ste to spomenuli, zato što želim da zađemo u istoriju ove ekstremno desničarske frakcje i da se vratimo na početak 20. veka. Kako su oni uopšte nastali, ti ukrajinski desničarski nacionalisti?

RUDLING: Pa, Ukrajina je bila jedna od onih zemalja u Evropi u kojoj nacionalni pokret omanuo ili nije uspeo da osnuje nacionalnu državu 1920, 1919. Ukrajinci su bili i sada su jedna od najvećih etničkih grupa u Evropi, ali oni nisu uspeli da ostvare državu. I Ukrajina je podeljena između četiri države, pre svega od strane Sovjetskog Saveza i Poljske 1920. i 1921. I tokom 1920-ih, ukrajinski nacionalizam je primarno bio levičarski ili fenomen levog centra i pre svega demokratski, ali kako je Sovjetski Savez postajao sve više -- znači, pod Staljinom – autoritaran, i primorao je na gladovanje milione Ukrajinaca, i istovremeno poljska vlada je nakon 1926. postajala sve autoritarnija, nakon maja 1926, došlo je do uspona ekstrmne desnice. I to je bio deo šireg evropskog fenomena Evrope 1930-ih, posebno ovog dela Evrope, koji je postao autoritaran, i kojim su dominirali ekstremno desničarski pokreti. Ukrajinci tu nisu bili izuzetak. Znači, kako su politički uslovi postali takvi da su u Sovjetskom Savezu Ukrajinci bili masovno ubijani, umirali su od gladi, zbog izgladnjivanja pod Staljinom, a u Poljskoj su ukrajinske partije diskriminisane, postojala je struja koja je pokrenula oružanu borbu protiv poljskih vlasti. Oni su želeli da stvore nezavisnu Ukrajinu, ustvari veliku Ukrajinu koja je trebalo da sadrži sve etnografski ukrajinske teritorije. I ta organizacija, organizacija koja se zvala Organizacija ukrajinskih nacionalista, OUN, osnovana je 1929. Ona je postala, tokom 1930-ih, a posebno tokom Drugog svetskog rata, predominantna ukrajinska nacionalistička snaga. I pošto su Hitler i Staljim podelili Poljsku 1939, mnogi ukrajinski nacionalisti iz zapadne Ukrajine su završili pod nemačkom kontrolom. I oni su se rekonstituisali u Krakovu, i sarađivali su sa Nemcima, tvrdili su da će Nemci biti taj katalizator koji će promeniti status quo u Evropi. Dakle nisu samo ukrajinski nacionalisti, već i hrvatski nacionalisti i slovački nacionalisti, počeli da se okreću ka Nemačkoj, koja će srušiti … ako bi neko mogao da sruši ovaj poredak, onda je to Nemačka. Ali to je takođe bilo udruživanje po ideološkom osnovu. OUN je želela jednopartijsku državu pod svojim rukovodstvom, etnički čistu jednopartijsku državu bez mesta za Jevreje i Poljake i druge manjine. I oni su nastojali da to ostvare upotrebom političkog terorizma, putem atentata, putem sveopšte upotrebe političkog nasilja. Dakle istorijsko pozicioniranje OUN, čini mi se da je to još uvek predmet popriličnih sporenja. Ali ja verujem, kao i drugi, druge moje kolege koji takođe veruju da OUN može biti klasifikovana kao fašistički pokret, neka vrsta specifičnog istočnoevropskog fašizma. Znači trebalo bi da razlikujemo nacizam i fašizam. Ali ako govorimo o fašizmu kao većem opštem fenomenu radikalnih desničarskih pokreta koji nastoje da zbace postojeće društvo i da preporode društvo na temelju novog poretka, u tom smislu, OUN je stvorila – po mojoj proceni, fašistički pokret.

Kada je izbio Drugi svetski rat, došlo je do talasa antijevrejskog nasilja u zapadnoj Ukrajini, i OUN je, sudeći po najnovijim istraživanjima, igrala ključnu ulogu u organizaciji tih pogroma, i između 17.000 i 35.000 Jevreja je ubijeno tokom prvih nekoliko nedelja rata.

OUN je kasnije, dakle, oni su pokušali da uspostave nezavisnu ukrajinsku državu, ali Nemci, za razliku od slučaja Slovaka i za razliku od slučaja Hrvata, oni nisu bili spremni da ih priznaju za saveznike. Ustvari, Ukrajinci su bili tretirani kao niža rasa i prema njima je nacistička uprava postupala ekstremno surovo, i oni nisu bili zainteresovani za saradnju sa Nemcima i gušenje ukrajinskog nacionalizma je usledilo ubrzo nakon invazije.

Ipak, neki od tih ukrajinskih i nacionalistikih snaga, pošto nisu bili priznati za partnere, mnogi od njih su otišli u nemačku policiju tokom 1942. i 1943. I nakon Staljingrada, došlo je do potpunog raskida, i OUN-ovi policajci su Nemcima uskratili svoju dalju podršku, i oni su organizovali takozvanu Ukrajinsku ustaničku armiju (UPA, Ukrajinska Povstanska Armija), koja se borila za nezavisnu Ukrajinu od prilike kao oružano krilo OUN. Tada su opet učestvovali u ubijanju Jevreja, a posebno u etničkom čišćenju Poljaka u zapadnoj Ukrajini. Bila je to – zapadna Ukrajina je bila etnički izmešana oblast i da biste uklonili Poljake da biste sprečili posljka posleratna potraživanja ovog regiona, zato što je on bio deo Poljske u međuratnom periodu. Poljska, kao što znamo, je gurnuta 400 kilometara na zapad od strane Staljina. Ono što je bila Poljska je postala zapadna Ukrajina. Tako da su Poljaci uklonjeni od strane UPA.

Ali oni su nastavili s tim i nakon rata. Ako je rat barem na zapadu okončan 8. maja, 9. maja 1945, u Ukrajini je nastavljen nacionalistički ustanak na čelu sa UPA, koji je bila pod komandom OUN, nastavljen je oružani ustanak sve do početka 1950-ih, 1952, '53.

DEVERO: Per, ovde ću vas sada prekinuti, i nastavićemo razgovor o tome šta se desilo sa ukrajinskim nacionalizmom u svetu posle Drugog svetskog rata. Hvala vam puno što ste bili sa nama.

RUDLING: Hvala vama. Puno vam hvala.

DEVERO: I hvala vama što ste bili sa nama na Mreži pravih vesti.

Povezano