Ilustracija: Grejs Vilson (Grace Wilson).

Anarhistički vodič za Božić

Do sada neobjavljeni arhivski izvori koji su nedavno otkriveni u Moskvi otkrivaju da je Kropotkin bio fasciniran svojim porodičnim vezama i svojom zapanjujućom fizičkom sličnošću sa likom Božić Bate, koji je popularizovan 1823. objavljivanjem „Posete svetog Nikole“ (poznatija kao „Noć pred Božić“).

Ruth Kinna je urednica časopisa Anarchist Studies i profesorka političke teorije na univerzitetu Lafboro. Ona je autorka knjige Anarchism: A Beginners Guide i takođe William Morris: The Art of Socialism. Ovaj članak je originalno objavljen u STRIKE! magazinu.

Ne iznenađuje saznanje da je anarhistički teoretičar Petar Kropotkin bio zainteresovan za Božić. U ruskoj kulturi, sveti Nikola (Николай Чудотворец) obožavan je kao zaštitnik potlačenih, slabih i ugroženih. Kropotkin je delio ista osećanja. Ali među njima je takođe postojala i porodična veza. Kao što svi znaju, Kropotkin je mogao da prati svoje poreklo do drevne ruske dinastije koja je vladala Rusijom pre naglog uspona Romanovih i koja je, od prvog veka nove ere, kontrolisala trgovačke puteve između Moskve i Vizantijskog carstva. Nikolina grana porodice je bila poslata da patrolira Crnim morem. Ali Nikola je bio duhovan čovek i nastojao je da pobegne od piratstva i pljačke po kojima je bila poznata njegova ruska vikinška porodica. Tako se pod novim imenom nastanio u južnim zemljama carstva, današnjoj Grčkoj, i odlučio da upotrebi bogatstvo koje je zgrnuo tokom svog života bavljenja kriminalom za ublažavanje patnji siromašnih.

Do sada neobjavljeni arhivski izvori koji su nedavno otkriveni u Moskvi otkrivaju da je Kropotkin bio fasciniran svojim porodičnim vezama i svojom zapanjujućom fizičkom sličnošću sa likom Božić Bate, koji je popularizovan 1823. objavljivanjem „Posete svetog Nikole“ (poznatija kao „Noć pred Božić“).

Kropotkin nije bio siromašan kao Bata, ali mislio je da može da prođe sa ušuškanom tunikom. Njegov prijatelj Elize Rekli (Elisée Reclus) savetovao ga je da odbaci krzneni ukras sa svog odela. Bila je to dobra ideja zato što će mu to ujedno omogućiti da nosi malo više crnog sa crvenim. On je odlučio da posluša Elizeov savet u pogledu irvasa, i da počne da koristi saonice na ručni pogon. Kropotkin se obično nije zanimao za oblačenje. Ali iskoristiti sličnost [sa Nikolom] da bi se širila anarhistička poruka bila je izvrsna propaganda delom.

Anticipirajući V, Kropotkin je mislio da bismo svi mogli da nastupimo kao Božić Bate. Na margini jedne strane Kropotkin piše: „Upasti u prodavnice, pokloniti igračke!“

U izbledelim ostacima na poleđini razglednice piše:

U noći pre Božića, bićemo spremni
Dok ljudi budu spavali, shvatićemo našu snagu
Eksproprisaćemo robu iz prodavnica, jer to je pošteno
I podeliti je naširoko, onima kojima je potrebna briga

„Svi mi znamo“, napisao je, „da su velike prodavnice – John Lewis, Harrods i Selfridges – počele da koriste prodajni potencijal Božića, osnivanjem magičnih jama, pećina i fantastičnih zemalja čuda da bi namamili našu decu i primorali nas da kupujemo poklone koje ne želimo i ne možemo da priuštimo“.

„Ako si jedan od nas“, nastavio je, „shvatićeš da magija Božića zavisi od sistema proizvodnje Božić Bate, a ne od pokušaja prodavnica da nas navedu da trošimo na beskoristan luksuz“. Kropotkin je opisao radionice širom Severnog pola, u kojima su tokom čitave godine radili patuljci, srećno jer nisu znali da proizvode zarad zadovoljstva drugih ljudi. Napominjući da su te radionice bile striktno neprofitne, zasnovane na zanatima i upravljane u skladu sa komunalnim principima. Kropotkin ih je tretirao kao prototipe fabrika budućnosti (što je skicirao u Poljima, fabrikama i radionicama).

Neki su ljudi, smatrao je, mislili da je san Božić Bate da vidi kako su na Božić svi dobili poklone, bio donkihotovski. Ali on može biti ostvaren. Naravno, širenje radionica – koje su bile prilično skupe na Arktiku – olakšalo bi generalizovanu proizvodnju zarad [zadovoljenja] potreba i transformaciju povremenog davanja poklona u stalno deljenje. „Mi treba da kažemo ljudima“, napisao je Kropotkin, „da komunalne radionice mogu biti osnovane bilo gde i da mi možemo da udružimo naše resurse da bismo se postarali da svačije potrebe budu zadovoljene!“

Jedno od pitanja koje je najviše morilo Kropotkina u vezi sa Božićem bio je način na koji je inspirativna uloga koju je Nikola igrao u evociranju božićnih mitova pravila zabunu u pogledu etike Božića. Nikola je pogrešno predstavljen kao milosrdan, benevolentan čovek: sveti zato što je bio milostiv. Apsorbovani u ličnosti Božić Bate, Nikolini motivi za davanje su postali dodatno izvitopereni viktorijanskom fiksacijom na decu.

Kropotkin nije stvarno razumeo te veze, ali smatrao je da je to odražavalo pokušaj moralizovanja detinjstva putem koncepta čednosti koja je simbolizovana rođenjem Isusa. Naravno on nije mogao da zamisli kreaciju Velikog Brata Deda Mraza koji zna kada deca spavaju i kada su budna i koji dolazi u grad očigledno znajući koje dete se usudilo da plače ili se duri.

Ali pre ili kasnije, upozorio je, ova ideja čednosti biće upotrebljena za razlikovanje nevaljale od dobre dece i samo ona iz druge grupe će biti nagrađena sa poklonima.

Kako god, važno je povratiti princip Nikolinog saosećanja od ovih konfuznih koještarija i folklorističkog porekla Deda Mraza. Nikola je davao zato što ga je pritiskala svest o tegobama drugih ljudi. Iako nije bio ubica (koliko je to Kropotkin mogao da zna), on je delio istu etiku sa [nihilistkinjom] Sofijom Petrovskajom. I dok je očigledno bilo važno brinuti za dobrobit dece, anarhistički princip je bio da se uzmu u obzir patnje svih.

Slično, za praksu davanja pogrešno se smatralo da zahteva primenu centralno dirigovanog plana, koji nadgleda sveznajući administrator. To je bilo prilično pogrešno: Božić Bata je proistekao iz mašte naroda (uzmite u obzir samo raspon lokalnih imena koje je Nikola akumulirao – Sinterklaas, Tomte, dr Kerstman). I širenje dobrog raspoloženja – putem svetkovina – bilo je organizovano odozdo nagore.

Duboko u Božiću, smatrao je Kropotkin, bio je solidaristički princip uzajame pomoći.

Kropotkin je poštovao značaj rituala i realnu vrednost koju su pojedinci i zajednice vezivali uz karnevale, akte sećanja i komemoracije. On ništa više nije želeo da ukine Božić nego što je želeo da vidi njegovu republikanizaciju putem nekakvog uvrnutog birokratskog reorganizovanja kalendara.

Bilo je važno, ipak, odvojiti etiku koju je podržavao Božić od osobenosti njegove proslave. Imati svetkovine bilo je samo to; proširenje principa uzajamne pomoći i saosećanja na svakodnevni život bilo je nešto drugo. U kapitalističkom društvu, Božić je omogućavao prostor za izuzetno dobro ponašanje. Iako može biti moguće da se jednom godišnje bude hrišćanin, anarhizam je doživotan.

Kropotkin je shvatio da bi njegova propaganda imala najbolju šansu za uspeh ukoliko bi mogla da pokaže kako je anarhistička poruka takođe ugrađena u mejnstrim kulturu. Njegove beleške otkrivaju da je medij za svoje ideje tražio posebno u Dikensovoj Božićnoj pesmi. Ta knjiga je cenjena zato što je učvrstila povezanost ideja ljubavi, veselja i dobre volje sa Božićem. Kropotkin je genijalnost ove knjige uočio u njenoj strukturi. Šta drugo je bila priča o Tvrdičinom susretu sa duhovima prošlog, sadašnjeg i budućeg Božića nego prefigurativni prikaz promene?

Sagledavanjem svoje sadašnjosti kroz svoju prošlost, Tvrdici je data šansa da promeni svoje cicijaško ponašanje i da preoblikuje svoju budućnost i budućnost porodice Kračit. Čak iako je se setimo samo jednom godišnje, smatrao je Kropotkin, Dikensonova knjiga je dala anarhistima savršeno sredstvo za podučavanje ove lekcije: menjanjem onoga što radimo danas, modeliranjem našeg ponašanja po uzoru na Nikolu, mi možemo pomoći izgradnju budućnosti koja je Božić!

Povezano