10 stvari iz novog izveštaja o klimi IPCC-a koje treba da znate

Objavljen je novi izveštaj IPCC-a i vesti nisu dobre. Ukoliko hitno nešto ne učinimo, suočićemo se sa „daljim zagrevanjem i dugotrajnim promenama u svim komponentama klimatskog sistema, povećavajući verovatnoću ozbiljnih, sveprisutnih i nepovratnih uticaja na ljude i ekosisteme.“

Objavljen je novi izveštaj IPCC-a i vesti nisu dobre. Predsedavajući Međuvladinog panela o klimatskim promenama, Rajendra Pačauri, nazvao je izveštaj „najjačim, najrobusnijim i najobimnijim“ koji je do sada objavio IPCC, koji prati klimatske promene od 1988. To je „još jedan poziv na buđenje globalnoj zajednici da moramo da delamo brzo i agresivno“, rečeno je u [licemernoj] izjavi Bele kuće.

Jezik izveštaja je oštriji nego što je bio prethodnih godina: Zagrevanje je „nedvosmisleno“, i promene koje vidimo su sveprisutne, jasno se to kaže. Mi moramo brzo da delamo da bismo smanjili našu zavisnost od fosilnih goriva, upozorava se u izveštaju. Ako to ne učinimo, suočićemo se sa „daljim zagrevanjem i dugotrajnim promenama u svim komponentama klimatskog sistema, povećavajući verovatnoću ozbiljnih, sveprisutnih i nepovratnih uticaja na ljude i ekosisteme.“

Kao što smo objasnili prošle nedelje, vi možda doživljavate déjà vu – to je zato što su od septembra 2013. objavljena tri izveštaja IPCC-a. Ovaj današnji predstavlja završni deo u ciklusu izveštaja; nazvan je sintetičkim izveštajem, namera mu je da sumira i razjasni tri izveštaja koja su mu prethodila. Svi delovi zajedno čine kompletan Peti izveštaj o proceni, ili AR5, sveobuhvatni pogled na klimatske promene kakav nije objavljen od 2007.

Svi koji su učestvovali u njegovoj izradi [naivno se] nadaju da će se politički lideri i pregovarači U.N. rukovoditi istraživanjem koje je sažeto u njemu dok [tobože] budu pokušavali, tokom naredne godine, da se dogovore o smanjenju emisija i da nas sve spasu.

Iako je po standardima IPCC ovaj izveštaj mali, ima svega 116 strana sa 40 strana sažetka za kreatore politike, mi smo ga saželi još više. Ovde, sa nekim grafikonima, navedeno je 10 ključnih stvari koje treba upamtiti – mnoge od njih su poznate iz IPCC-ovih parcijalnih izveštaja koji su objavljeni tokom proteklih 13 meseci.

1. Mi ljudi smo stvarno odgovorni za klimatske promene, ignorisanje te činjenice je neće učiniti manje istinitom. „Ljudski uticaj na klimatski sistem je očigledan, i skorašnje antropogene emisije gasova staklene bašte su najveće u istoriji“, kaže se u izveštaju. Atmosferske koncentracije ključnih gasova staklene bašte – ugljen dioksida, meatna, i azotnih oksida – su „bez presedana u poslednjih najmanje 800.000 godina“, upozorava izveštaj, i za to krivicu snose naše ekonomije koje pogone fosilna goriva kao i stalno rastuće stanovništvo.

2. Klimatske promene se već dešavaju. Svaka od poslednje tri decenije je bila toplija od prethodne, i toplija od bilo koje decenije od kad smo počeli da beležimo podatke. Nivo mora je u porastu. Akrtički ledeni prekrivač se smanjuje. Prinosi useva se menjaju – sve češće su manji. Sve je vlažnije, a oluje i toplotni talasi su sve jači.

3. … i biće daleko gore: „Toplotni talasi će se dešavati češće i trajaće duže – slučajevi ekstremnih padavina će postati jači i češći u mnogim regionima. Okeani će nastaviti za se zagrevaju i zakiseljuju, i globalni prosečan nivo mora će porasti“, navodi se u izveštaju. Ako ostanemo na sadašnjem putu, mogli bismo videti 3,7 do 4,8 stepeni celzijusa zagrevanja – ili čak još više – do kraja veka. Ovi grafikoni pokazuju projektovane promene porasta nivoa mora i površinske temperature s obzirom na različite scenarije emisija:

4. Većina skorašnjeg zagrevanja se desilo u okeanima. Oko 90 procenata energije koja je otišla u klimatski sistem od 1971. završilo je u okeanima. To znači toplije, šireće okeane, što utiče na stvaranje jačih oluja. To takođe podrazumeva rastući nivo mora i eroziju obale.

5. Okeani takođe postaju kiseliji. Apsorbovanjem tolike količine ugljen dioksida koji su ljudi izbacivali od industrijske revolucije do danas, okeani su postali 26% kiseliji i njihgova pH vrednost je u padu. Naučnici smatraju da bi to moglo da ima sveopšte i jake posledice po život u moru – sve češće, zakiseljenje okeana se naziva „drugim CO2 problemom“.

6. Klimatske promene će posebno žestoko pogoditi države u razvoju, ali svi smo ranjivi. Klimatske promene će prehrambene sisteme učiniti nepouzdanijim, pogoršaće zdravstvene probleme, raseliti ljude, oslabiti infrastrukturu zemalja, i podsticati sukobe. Dotaći će sve sfere života. Dok temperatura bude rasla ekonomski reast će biti spor, nastaće nove zamke siromaštva, i otkrićemo da siromašvo ne može biti eliminisano a da se prvo ne izborimo sa klimatskim promenama.

7. Biljke i životinje su još ranjivije od nas. Dok se klima bude menjala, čitavi ekosistemi će biti primorani na selidbu, međusobno se sudarajući. Mnoge biljke i male životinje neće biti u stanju da se presele dovoljno brzo da bi uhvatile korak, a ukoliko globalno zagrevanje nastavi da maršira nesmanjenom žestinom, izumreće.

8. Mi moramo do 2050. da u najvećoj meri pređemo na obnovljive izvore energije, i da ukinemo fosilna goriva do 2100. Da bismo izbegli najštetnije i potencijalno nepovratne uticaje na klimatske promene (npr. u izveštaju se navodi: „znatno izumiranje vrsta, globalna i regionalna prehrambena nesigurnost, posledično ograničavanje uobičajenih ljudskih aktivnosti i ograničeni potencijal za adaptaciju“), moraćemo da se postaramo da do sredine ovog veka naše emisije gasova staklene bašte budu žestoko smanjene. Trebalo bi da imamo za cilj „do kraja veka skoro nulte emisije CO2 i drugih dugovečnih gasova staklene bašte“.

Ovaj grafikon pokazuje koliko naših emisija bi moglo da ode gore ili dole pod različitim emisionim scenarijima:

9. Mi već imamo odgovore koji su nam potrebni da bismo se izborili sa klimatskim promenama. Dostupne su nam neophodne tehnologije, i ekonomski rast neće biti jako pogođen ukoliko krenemo u akciju, tvrdi se u izveštaju. Kao što kaže kliše, sve što je potrebno je volja da se deluje. Ali mi moramo da delujemo jedinstveno, navodi se u izveštaju: „Delotvorno smanjenje neće biti ostvareno ukoliko pojedinačni akteri budu nezavisno isticali svoje interese. Kooperativni odgovori, uključujući međunarodnu saradnju, stoga su neophodni da bi se efikasno umanjile emisije gasova staklene bašte i da bi se adresirala druga pitanja klimatskih promena“.

10. Ovaj strašni izveštaj je definitivno konzervativan. Efekti klimatskih promena bi mogli da budu mnogo gori od onoga što ovaj izveštaj pedstavlja. Kao što objašnjava Kris Muni (Chris Mooney), mnogi naučni eksperti kažu da panel greši na strani predostrožnosti. On piše:

… nova studija koja je upravo objavljena u Biltenu Američkog meteorološkog društva … optužuje IPCC za fokusiranje na izbegavanje onoga što se naziva greškom „tipa 1“ – kada se tvrdi da se nešto dešava kada se zapravo ne dešava („lažno pozivitno“) – umesto da se usredsredi na izbegavanje grešaka „tipa 2“ – kada se ne tvrdi da se nešto dešava što se zapravo dešava („lažno negativno“).

Tako da pravi efekti klimatskih promena mogu biti još jači, i još čudniji, u odnosu na ono što IPCC opisuje.

Izvor: 

Povezano