Sam Mbah

Afrički anarhizam

Kao oblik i osnov društvenog uređenja anarhizam je Africi stran, tvrdi Sam Mbah. Ali kao sastavni komunalnog sistema društvenog uređenja koji je postojao i još uvek postoji u različitim delovima Afrike, u kom ljudi svoje živote provode unutar zajednica i smatraju se sastavnim delom tih zajednica, aspekti solidarnosti, društvene kohezije i harmonije, uključujući uzajamnu pomoć i autonomni razvoj malih društvenih jedinica, svakako imaju veze sa načelima anarhizma.

Ovo je odlomak iz intervjua sa Semom, koji je snimljen u martu 2012. u Enuguu, Nigeria. Čitav tekst intervjua možete pročitati ovde ili da poslušate audio snimak intervjua.

Za one među nama koji nisu u skorije vreme pročitali vašu knjigu Afrički anarhizam, možete li da u par crta ponovite šta za vas znači anarhizam i kako je povezan sa nekim od suštinskih aspekata afričke kulture?

Sem: Dobro, u knjizi sam odmah istakao da je Africi anarhizam kao ideologija, kao ideološki korpus, i kao društveni pokret, stran. To sam vrlo izričito naznačio na početku knjige. Ali anarhizam kao oblik društvenog uređenja, kao osnov za uređenje društava – to nam nije strano. On je sastavni deo naše egzistencije kao naroda. Pozivao sam se na komunalni sistem društvenog uređenja koji je postojao i još uvek postoji u različitim delovima Afrike, gde ljudi živote provode unutar zajednica i sebe smatraju sastavnim delom tih zajednica, i koji daju nemerljiv doprinos opstanku svojih zajednica kao [društvenih] celina. Ukazao sam na aspekte solidarnosti, na aspekte društvene kohezije i harmonije koji su postojali u brojnim afričkim komunalnim društvima, i pokušao da ih povežem sa načelima anarhizma, uključujući uzajamnu pomoć, autonomni razvoj malih [društvenih] jedinica, i sistem koji nije zasnovan na monetizaciji sredstava i proizvodnih snaga u društvu.

Dakle, kada pogledam unatrag, osećam da su to stvari koje će, ako ih dodatno istražimo, dodatno rasvetliti kako su ta društva uspela da prežive. Ali, opet, sa dolaskom kolonijalizma i inkorporiranjem afričkih ekonomija i društava u globalnu kapitalističku orbitu, neke od ovih stvari su se promenile. Pojavila se klasa bogatih, pojavila se klasa političkih vladara koji su počeli da gospodare nad svim drugim ljudima. Počeli smo da imamo društvo koje je veoma militarizovano, u kojem Država i oni koji kontrolišu Državu dele monopol nad instrumentima nasilja, i rado ih upotrebljavaju protiv običnih ljudi. Time se oni bave.

Prošlo je petnaestak godina od objavljivanja knjige. Da li vam pada na pamet nešto što biste voleli da dodate ili promenite u knjizi i idejama koje ste u njoj izneli?

Sem: Da, hteo bih da se osvrnem na ideje koje bih dodao, ne promenio. Još od objaviljivanja knjige sakupljao sam dodatni materijal na koji sam nailazio tokom pisanja i istraživanja. Smatram da ima mesta za proširenje knjige; nema mnogo toga za prepravljanje ili brisanje. Smatram da postoji prostor za proširenje knjige, i to je nešto što sam već započeo, u smislu da sam za špansko izdanje, koje je objavljeno 2000, napisao obiman uvod u kojem sam pokušao da artikulišem neke zaključke koje smo propustili u originalnoj knjizi. Pokušao sam da se osvrnem na više afričkih društava koja su imala zajedničke svojstva i osobine, poput Igboa, Tiva, Efika, Talensija i mnoštva plemena i društvenih grupa koje imamo u Nigeriji, a koje sam već pomenuo u knjizi. Takođe sam pokušao da istražim grupe u drugim krajevima sveta, posebno u Latinskoj Americi, i uspeo sam da povučem izvesne paralele između njihove socijalne egzistencije i sistéma društvenog uređenja, i svojstva i osobine anarhizma, onako kako ga ja shvatam.

Da li postoji još nešto što biste hteli da dodate?

Sem: Da, želim da uputim par reči našim anarhističkim prijatelji(ca)ma i grupama koje su se u prošlosti povezivale sa nama, podržavale nas na ovaj ili onaj način, naročito onima iz Evrope i Severne Amerike. Poručujem im da anarhizam u Africi nije mrtav. Ali važno je da razumeju da će anarhizmu kao pokretu, kao političkom pokretu, kao ideološkoj platformi, trebati još neko vreme da se ovde iskristalizuje. Ali, u međuvremenu moramo nastaviti da radimo sa ostatkom društva. Moramo nastaviti da sistematski ispitujemo vladu vladom u raspravama onda kada nam se za to pruži prilika. Upravo to je navelo neke od nas da se priključe nevladinim organizacijama. Kada u ovom delu sveta pričate sa ljudima o anarhizmu, oni su u fazonu: „Pa? O čemu se tu radi? A, ne, ne, ne – anarhizam je nered, haos, konfuzija.“ Naravno, kada uradite racionalnu analizu društvenog uređenja i pokažete kako je to [pogrešno razumevanje anarhizma] u skladu sa anarhističkim principima [o tome kako ideologija kontroliše ljude], onda možete da ga učinite razumljivim.

U ovom delu sveta je teško početi izgradnju pokreta zasnovanog isključivo na anarhističkim načelima. Ali mi možemo da izgradimo pokret koji je zasnovan na pokušajima da se vlada poziva na ogovornost, na pokušajima borbe za životnu sredinu, na pokušajima borbe za rodnu jednakost, na pokušajima borbe za ljudska prava. Jer to su minimalna načela sa kojima se slaže veliki deo naroda, i ima smisla nastaviti sa interakcijom i sistematskim ispitivanjem socijalne egzistencije i državne politike na toj osnovi. I nastojati da se postaramo da građansko društvo ne bude potpuno ugašeno. Dok će, istovremeno, oni/e među nama koji/e iskreno veruju u anarhizam nastaviti da organizuju i razvijaju organizacione alate koji će jednog dana dovesti do nastanka anarhističkog pokreta.

Povezano