Biotehnološki blickrig

Biotehnološki blickrig

GMOnsanto, preduzetnička nauka i uspon prehrambenog imperijalizma

Borba za budućnostTekst je objavljen u knjizi Borba za budućnost (Pokret za slobodu, 2012).

Bio-technology
Ain’t what’s so bad
Like all technology
It’s in the wrong hands

- Jello Biafra

P

relomni trenutak za budući eksplozivni rast i razvoj biotehnološke industrije desio se 1980. u SAD kada je u slučaju Dajmond protiv Čakrabartija (Diamond v. Chakrabarty), tesnom većinom (5:4), Vrhovni sud presudio u korist patentiranja živih organizama (u ovom slučaju to se konkretno odnosilo na genetski modifikovanu bakteriju), pod obrazloženjem da je vlasnik patenta uveo novi genetski materijal u ćeliju bakterije i na taj način stvorio nešto što nije proizvod prirode, te je shodno tome podložno patentiranju.

Na temelju te odluke, pet godina kasnije (1985.), Služba za patente i robne marke SAD (U.S. Patent and Trademark Office, USPTO) odlukom u slučaju Ex Parte Hibberd otvorila je vrata patentiranju biljaka koje se razmnožavaju polnim putem. To je, dalje, omogućilo da se biljke tretiraju kao „pronalasci“, farmeri onemoguće da čuvaju i presađuju seme, i spreči slobodno naučno izučavanje bilo koje patentirane vrste.2

Drugim rečima, nakon dvovekovnog odbijanja američkog kongresa da poklekne pred pritiscima i dozvoli patentiranje osnovnih životnih namirnica, pod izmenjenim istorijskim okolnostima i zahvaljujući uticaju lobiranja agrohemijskih kompamnija, par sudskih odluka je iz korena promenilo dotašnju praksu i odredilo kurs budućeg razvoja. To se pre svega odnosi na značajno proširenje obima prava na intelektualnu svojinu, koje je označilo početak „tihe pljačke“ (Bollier) putem komodifikacije prirode, privatizacije i monopolizacije obnovljivih resursa koji su se nekada slobodno razmenjivali.

Genetski modifikovani organizmi (GMO) prvi put su se našli u maloprodaji 1994. nakon što je Uprava za hranu i lekove SAD proglasila paradajiz „Flavr Savr“3 bezbednim za ljudsku upotrebu. Narednih godina, na osnovu sumnjivih istraživanja i gotovo bez ikakve javne rasprave, upotreba GM useva je proširena po Severnoj Americi do te mere da je danas 86% kukuruza, 88% pamuka, 93% soje koji se uzgajaju u SAD genetski modifikovano, dok tri agrohemijska giganta – Monsanto, DuPont Pioneer i Syngenta – kontrolišu 53% globalnog tržišta semena, a deset najvećih semenarskih firmi, većinom iz SAD, zauzimaju 73% tržišta.4

U izveštaju Nacionalnom farmerskom sindikatu SAD iz 1999. godine, Hafernan (Haffernan) tvdi da su značajni delovi globalnog prehrambenog lanca pod kontrolom tri korporativna klastera: Cargill/Monsanto, ConAgra i Novartis/ADM. Udruživanjem snaga, ove kompanije nadopunjuju jedne druge i na taj način znato dublje zadiru u globalni poljoprivredni sistem nego što bi to mogle da učine samostalno. Tako konsolidovani prehrambeni sistem proteže se od laboratorije do supermarketa: prehrambeni proizvod prolazi kroz različite faze ali nikada ne menja vlasnika, kao što se ne menja ni mesto na kom se odlučuje. Sa druge strane, farmer prestaje da bude autonomni subjekt i postaje uzgajivač, neko ko obezbeđuje radnu snagu i često deo kapitala, ali nikada ne odlučuje o važnim stvarima, ne upravlja, niti je vlasnik proizvoda koji prolaze kroz sistem. Drugim rečima, stepen kontrole, moći i uticaja na globalni prehrambeni sistem kojim raspolažu korporativni klasteri dostigao je nivo bez presedana.5

GMOnsanto

Ovako dramatično preuređivanje ili, možda je bolje reći, biotehnološka kolonizacija procesa proizvodnje hrane, rezultat je sticaja različitih istorijskih okolnosti, ali nesumnjivo najistaknutiju ulogu u tom procesu imala je najveća biotehnološko-semenarska kompanija na svetu, Monsanto.

Njenu burnu istoriju, pored izuzetno širokog asortimana ekološki hazardnih proizvoda6, od kojih su neki ekstremno toksični i kao takvi zabranjeni7, obeležilo je ratno profiterstvo8, izrazito agresivna poslovna politika, predatorski kapitalizam i kartelizacija, genetski inženjering i „biopiratstvo“9.

Roundup

Iako se polemike o ovoj „kontroverznoj“ kompaniji najčešće tiču genetskog inženjeringa, jedna od ključnih, ako ne i najvažnija, poluga njene tržišne dominacije je zapravo glifozat, totalni herbicid opšte namene poznatiji po imenu robne marke Roundup, čiji je on aktivni činilac. Patent nad ovim slučajno otkrivenim molekulom (1973.), omogućio je Monsantu da u trenutku velike krize koja je čak pretila bankrotom – zbog rastućeg broja tužbi i troškova čišćenja životne sredine zagađene raznim izrazito toksičnim hemikalijama koje su u nju dospele kao gotovi proizvodi ali i kao emisije iz proizvodnih pogona ove kompanije10 – koliko je to moguće, utiče na kolektivno pamćenje i pomeri fokus javnosti sa svoje katastrofalne reputacije kao glavnog proizvođača nekih od najtoksičnijih hemikalija na planeti koje su, u ratnim i mirnodopskim uslovima, imale i imaju užasne posledice po ljude i životnu sredinu. Zato je za Mosnanto pronalazak glifozata bio pravi „spas sa neba“. Šta više, za svega par godina Roundup će postati Monsantova „protifna muzara“ (cash cow).

Takođe, licenciranje GM semena otpornog na Roundup postaje važan izvor profita ove kompanije. Licencni ugovori o korišćenju Monsantove intelektualne svojine, koji su neretko tajni i izrazito resriktivni, zahtevaju od proizvođača i prodavaca semena da favorizuju Monsanto u odnosu na konkurentske kompanije.

Kada poljoprivrednik u SAD ili Kanadi kupuje modificiranu RoundUp Ready soju od Monsanta, od iste korporacije dobije ugovor na potpis. U ugovoru se obavezuje da će sijati sjeme samo jednu sezonu te da će koristiti herbicide isključivo Monsantove proizvodnje i vlasništva. Također nema garancije rezultata. Monsanto ima pravo tri godine nadgledati polja farmera i za to koristi nenajavljene posjete privatnih detektiva koje unajmljuje, a otvorio je i telefonsku liniju na koju susjedi mogu tužiti jedni druge ukoliko sumnjaju da se ilegalno sije GM sjeme od Monsanta.11

Dakle, pored policijskog nadzora nad svojim klijentima, podsticanjem suseda na međusobnu špijunažu i cinkarenje Monsanto remeti međuljudske odnose lokalnih zajednica i doprinosi razvoju podozrivosti i nepoverenja među farmerima što utiče na rast otuđenja i socijalnoj atomizaciji. Izloženi ovakvim pritiscima, zastrašeni i nepoverljivi, neki farmeri radije biraju da svoje mišljenje zadrže za sebe pa tamo gde je do juče postojao zdrav komšijski odnos sada je u većoj meri prisutna poslovna suzdržanost.

Sa razvojem biljaka koje su otporne na razorno dejstvo glifozata (tzv. „Roundup ready“ tehnologija), otvorene su nove mogućnosti i shodno tome Monsanto menja svoju strategiju i ulaže ogroman novac u preuzimanje nezavisnih semenara koji su ujedno i glavni kupci Monsantovih sorti. Sa druge strane, mnogi nezavisni proizvođači su dovedeni do bankrota i na taj način „izbačeni iz igre“.

U strahu da ne ostanu kratkih rukava, konkurentske kompanije (DuPont, Dow, Syngenta i dr.) svim silama su nastojale da sačuvaju svoju poziciju i, po ugledu na Monsanto, krenule su u opšti grabež semenarskih preduzeća.

Sve to dešava od sredine 1990-ih, u kontekstu okončanja Urugvajske runde multilateralnih pregovora o trgovini u okviru Generalnog sporazuma o carinama i trgovini (GATT), usvajanja Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS) i osnivanja Svetske trgovinske organizacije (WTO). Drugim rečima, u jeku pojačanih aktivnosti u pravcu globalne integracije kapitalističkih privreda, shodno interesima transnacionalnih korporacija, dolazi do stvaranja institucionalnog okvira koji je „inherentno protivan radničkim pravima, zaštiti prirode i zdravlja ljudi“.12

Od sredine 1990-ih broj nezavisnih semenara u SAD je od nekadašnjih cca 300 spao na manje od 100, dok tržištem dominira „velika četvorka“: Monsanto, DuPont, Syngenta i Dow. Smatra se da tržište nije kompetitivno onda kada određene firme kontrolišu 40% tržišta (Howard 2009)13, a ove kompanije kontrolišu 80% američkog tržišta kukuruza i 70% tržišta soje.14

Zato ni ne čudi stalni rast cena koji je karakterističan za ova tržišta, iako bi zbog masovne upotrebe nove tehnologje trend trebalo da bude suprotan. Naime, na kompetitivnim tržištima na kojima se brzo uvode, usvajaju i široko primenjuju nove tehnologije, obično dolazi do drastičnog pada cena. Međutim, u periodu od 2000. do 2010. tokom kojeg je tržištem zagospodarila GM soja, cena semena je porasla za 230%.15

„Sudeći po Službi za ekonomsko istraživanje ministarstva za poljoprivredu SAD, prosečna cena soje i kukuruza po jutru porasla je za 325%, odnosno 259%, između 1995. i 2011. Ovo je od prilike vremenski period kada je površina u jutrima pod GM sojom porasla sa manje od 20% na više od 80-90%.“16

To, drugim rečima, znači da je Monsantov agresivni poslovni model postao opšteprihvaćen i da je potpuno preustrojena dotadašnja industrija proizvodnje i prometa semena. Za manje od deset godina Monsanto je postao najveća semenarska kompanija na svetu koja kontroliše tržišta kukuruza, soje, pamuka i povrtarskog semena. Pored toga, Monsanto licencira svoje genetski modifikovane sorte drugim kompanijama. Kada se pogleda ukupni efekat njihovog poslovanja, ispada da se u SAD godišnje zasadi više od 80% kukuruza i više od 90% soje čiji patent je u vlasništvu kompanije Monsanto.17

One kompanije koje su opstale, ili se još uvek bore da opstanu, prinuđene su na takmičenje sa dobavljačem od kog zavise, što im sužava, ako ne i poništava, mogućnost izbora. Povrh toga, cene GM semena rastu brže od cena gotovog proizvoda, pa farmeri uprkos poskupljenju žitarica beleže gubitke.

Seme neokolonijalizma

Čuvanje semena za novu setvu praksa je na kojoj počiva poljoprivreda koja je pre 11.000 godina opredelila dalji razvoj čovečanstva, no ne nužno i nabolje. Danas, zahvaljujući genetskom inženjeringu industrija svim silama nastoji da prekine tu praksu i da, pozivajući se na tzv. pravo intelektualne svojine, uzapti rezervoar kulturnog nasleđa čovečanstva i ostvari potpunu dominaciju.

To, sa druge strane, ili, možda zapravo na prvom mestu, ima i značajne političke implikacije jer je kontrola nad proizvodnjom i prometom prehrambenih proizvoda moćan politčki instrument.

Dakle, farmeri i seljaci gube pravo da samostalno uzgajaju svoje useve, da se neposredno staraju o elementarnoj prehrambenoj sigurnosti svojih porodica i zajednica, dok istovremeno bivaju primorani na rastuću i sve skuplju kupovinu agrohemijskih inputa koje proizvode kompanije poput Monsanta.

Agrobiznis

To znači da je u svim fazama proizvodnje uzgoj GMO useva skuplji i da favorizuje industrijski agrobiznis koji operiše sa velikim ekonomijama obima. Za male poljoprivrednike, posebno one sa globalnog juga, dodatni troškovi često mogu da znače gubitak zemlje i smrt, bukvalno.

A upravo su mali zemljoradnici – seljaci koji u Meksiku i Gvatemali gaje kukuruz, u Peruu i na Andima krompir, u Bangladešu i jugoistočnoj Aziji pirinač itd. – čuvari hiljada različitih sorti, čuvari biodiverziteta. Njihov rad, često od strane zapadnjačkog agrobiznisa omalovažavan kao „zaostao” i „prevaziđen”, zapravo je od suštinskog značaja za, nije preterano reći, opstanak ogromnog broja ljudi, ako ne i samog čovečanstva. To, svakako, podrazumeva i opstanak samog agrobiznisa, koji bi davno poklekao pod pritiskom raznih bioloških i klimatskih izazova da nema tog rezervoara različitih kultura koje omogućavaju razvoj novih vrsta hibrida. Pa ipak, zahvaljujući politici MMF-a i Svetske banke, mnogi od njih se danas bore za goli život.

Uopšte, problemi sa kojima se suočavaju poljoprivrednici na tržištu kojim dominiraju agrobiotehnološke multinacionalne kompanije daleko se drastičnije ispoljavaju u tzv. zemljama u razvoju. Primera radi, procenjuje se da je 270.000 malih poljoprivrednika sa Filipina u nemilosti dobavljača koji je najčešće istovremeno i zajmodavac koji zajmove uslovljava obavezivanjem farmera da će uzgajati GM kukuruz, tj. da će od njega kupovati seme.

Cena kukuruznog semena je od uvođenja GM tehnologije u poljoprivrednu proizvodnju Filipina porasla za 282%, što čini 18-21% ukupnog troška proizvodnje filipinskog poljoprivrednika.18

Poznat je slučaj Indije gde je neverovatan broj poljoprivrednika izvršio samoubistvo. Prema podacima indijskog Nacionalnog zavoda za evidenciju krivičnih dela iz 2009, od 1995. taj broj je veći od 250.000!19 Mereno od 1998, to je oko jednog samoubistva na svakih pola sata! U 2011-12. bujica samoubistava je bila posebno izražena među uzgajivačima Bt pamuka.20 Taj skokoviti rast broja onih koji su digli ruku na sebe pripisuje se prelasku sa autohtonih poljoprivrednih kultura na patentirano, skupo GMO seme kojem je onemogućen normalni reproduktivni ciklus, i zbog kog su poljoprivrednici gurnuti u dužničku klopku koja svaku setvu pretvara u ruski rulet. U zemlji u kojoj oko 95% semena pamuka kontroliše Monsanto, ukoliko vremenske prilike ispolje neki od ekstrema, što sa rastućim klimatskim promenama postaje pravilo, i ako zbog tog ili nekog drugog razloga žetva podbaci ili potpuno propadne, vraćanje dugova za preskoupo GM seme i pesticide21 postaje „nemoguća misija“. U tom slučaju seljacima ne preostaje puno izbora. Mnogi od njih sebi presuđuju, gorke li ironije, ispijanjem pesticida.

Vezu između katastrofalnog stanja u kom se nalaze indijski uzgajivači pamuka koji su sa konvencionalnog prešli na Monsantov Bt pamuk, potvrđuje i prošlogodišnje „curenje“ u javnost dokumenta indijskog ministarstva poljoprivrede u kome se skreće pažnja državama koje uzgajaju pamuk da su „uzgajivači pamuka u dubokoj krizi od kako su prešli na Bt pamuk“. Sa tom sumornom situacijom upoznala se i grupa od 31 poslanika indijskog parlamenta koji su se u avgustu 2012. sreli sa stotinama udovica uzgajivača genetski modifikovanog pamuka. Između ostalog, oni su posetili i selo koje je Monsanto promovisao kao „selo za ugled“, i otkrili da su tamošnji poljoprivrednici zapravo želeli da se ratosiljaju Bt pamuka i zabrane njegovu dalju upotrebu. Ubrzo nakon njihovog podnošenja izveštaja i traženja hitne zabrane svih daljih testova GMO useva, ekspertski panel naučnika na zahtev vrhovnog suda Indije preporučio je uvođenje desetogodišnjeg moratorijuma na GMO useve.22

Evolucija protiv Monsanta

Roundup tehnologija trebalo da omogući povećanje prinosa, obradu daleko veće površine zemlje i to uz znatno manje angažovanje radne snage i manju potrošnju goriva i agrohemijskih preparata. Sudeći po podacima USDA23, čini se da su Roundup Ready usevi ispunili tu misiju s obzirom na njihovu današnju sveprisutnost na američkim oranicama. Međutim, iako se obično kaže da dominacija Roundup tehnologije svedoči o njenoj popularnosti kod severnoameričkih farmera, to ipak nije cela priča. Naime, pored krajnje problematičnog načina na koji su se farmeri obavezali na upotrebu useva otpornih na Roundup i odgovarajućeg herbicida, intenzivna poljoprivredna proizvodnja, drastično širenje monokulturnih površina i kontinuirano rastuće24 zalivanje biljaka jednim te istim koktelom hemikalija – tj. stvaranjem relativno stabilnih, predvidivih uslova – dovela je do adaptacije i mutacije trava i nastanka tzv. „super korova“ koji su otporni na Roundup. Zbog njihove nesavladivosti, farmeri su u nekim delovima SAD bili primorani da zasuču rukave i rukama čupaju ove biljke što s obzirom na površinu prosečnog poljoprivrednog gazdinstva u SAD, drugim rečima, znači i da je osporen i argument manje upotrebe radne snage. Zbog svega toga nedavno je trgovinski žurnal industrijske poljoprivrede „Delta Farm Press“ objavio: „Dani jednostavne kontrole korova su gotovi“.25

Ustvari, samo dve godine nakon komercijalizacije GM biljaka, 1996. u Australiji je detektovan prvi slučaj „super korova“ koji je otporan na „bukvalno idealni“ glifozat, kakvim su ga predstavljali neki eksperti.26 Do danas je zabeleženo 397 jedinstvenih slučajeva trava koje su otporne na herbicide, od čega 217 različitih vrsta.27

Monsantov lanac ishrane

Pored „super korova“, pojavili su se i „super insekti“. Prošle godine Agencija za zaštitu životne sredine SAD (EPA) je izrazila „rast zabrinutosti zbog sve veće količine dokaza da se razvija otpornost insekata u kukuruznom pojasu“28, gde se uglavnom uzgaja Monsantov kukuruz.

Suočena sa ovim problemom i efektima rastućih klimatskih promena, industrija poje staru pesmu29: obećava useve koji su, pored ostalog, otporni na sušu, efikasnije koriste azotna đubrina i koji su, zahvaljujući kompleksnim karakteristikama, otporni na dva herbicida – Roundup i 2,4-D. Naime, kompanija Dow je razvila sortu kukuruza koja je otporna na njen herbicid 2,4-D, sa namerom da odgovori na problem rastuće otpornosti korova na Roundup. Razmenom licenci sa Monsantom, oni planiraju da zajedničkim snagama razviju nove sorte GM useva koji će biti otporni na oba herbicida. Karakteristike 2,4-D će biti „složene“ sa karakteristikama Monsantovog Roundupa da bi se „stvorili komercijalni hibridi sa višestrukom tolerancijom na herbidice“. To, drugim rečima, znači da će u slučaju dobijanja dozvole, šačica velikih agrobiznis kompanija biti u prilici da nastavi i čak poveća prodaju svojih otrova i produži uzaludni i pogubni rat protiv evolucije, sa svim pratećim posledicama po životnu sredinu i ljude.30

A dosadašnja praksa i naučna istraživanja – barem ona koja nisu naručena i sponzorisana od strane multinacionalnih kompanija – ne daju za pravo ovakvim nastojanjima biotehnoloških „krstaša“. Tako je, na primer, grupa istraživača na čelu sa Davidom A. Mortensenom sa Državnog univerziteta Pensilvanije, utvrdila da otpornost na dva ili više herbicida nije nikakva retkost: globalno, ne manje od 38 vrsta u 12 porodica pokazuju otpornost na dve ili više vrsta herbicida, „od kojih se 44% pojavilo od 2005.“. Oni dodaju da je na milionima jutara obradivih površina na srednjem zapadu i jugu SAD, mnogim korovima potrebno da razviju otpornost samo na jedan herbicid, zato što su već otporni na Roundup. Tako da će, u suštini, primenom 2,4-D na biljke koje su već otporne na Roundup farmeri vršiti „prirodnu“ selekciju onih trava koje su otporne na oba herbicida.31 Drugim rečima, sa evolucijom nema šale.

Eventualno izdavanje dozvole za upotrebu novih GM vrsta kukuruza i soje koji su otporni na 2,4-D, iliti 2,4-dihlorofenoksiacetičnu kiselinu, poznatu po tome što je bila jedan od glavnih sastojaka po zlu poznatog narandžastog agensa32, defolijanta i herbicida koji je koristila vojska SAD tokom rata u Vijetnamu, moglo bi da poveća upotrebu herbicida za cca dodatnih 50%.33 A to znači prosipanje još više otrova u životnu sredinu i dodatna finansijska opterećenja za farmere.

Povrh svega, novi naučni rad istaživača sa univerziteta u Viskonsinu koji je finansiralo ministarstvo poljoprivrede SAD, opovrglo je i argument da GM usevi bolje rađaju. Istraživači su bili „iznenađeni jer nisu ustanovili snažne pozitivne efekte transgenih useva“.34

Proces genetskog inženjeringa nikada nije definitivno i nedvosmisleno potvrđen kao potpuno bezbedan po zdravlje ljudi i drugih živih bića. Šta više, u porastu je broj studija koje dokazuju upravo suprotno, dok pun raspon dugoročnih posledica biokontaminacije GM usevima još uvek je nepoznat, premda su pojava tzv. „super korova“ i „super insekata“, gubitak biodiverziteta, opadanje kvaliteta zemljišta i dezertifikacija, iscrpljivanje vodnih resursa (dvojako: kontaminacijom i preteranom eksploatacijom), kao i novi dokazi štetnih i opasnih uticaja herbicida i pesticida, poprilično su instruktivni i zabrinjavajući.

Pritisci na farmere, preduzetnička nauka i politika u službi biznisa

Sa širenjem zasada pod GM usevima, raste i broj slučajeva kontaminacije konvencionalno i organski uzgojenih vrsta. Biotehnološki giganti, poput Monsanta, koriste takve situacije i vrše strahovit pritisak na farmere čiji usevi su kontaminirani. Već 2003, kompanija Monsanto je imala posebno odeljenje za gonjenje farmera koji su navodno povredili njene patente, u kom je radilo 75 ljudi i koje je raspolagalo budžetom od 10 miliona dolara. Do decembra 2012, Monsanto je podneo 142 tužbe zbog navodne povrede patenta, koje se odnose na 410 farmera i 56 malih poljoprivrednih preduzeća u 27 država SAD. Prema raspoloživim podacima, na osnovu 72 zabeležene presude – jer postoji na hiljade slučajeva koji su rešeni izvan suda, Monsantu je dodeljeno ukupno 23.675.820,99 dolara na ime odštete. Namirisavši novac, za njihovim stopama su krenule i druge agrohemijske kompanije, što je trend koji sve više dolazi do izražaja sa zastarevanjem Monsantovih patenata. Tako, na primer, DuPont je 2012. angažovao najmanje 45 istražitelja koji su kontrolisali evidenciju kanadskih farmera i uzimali uzorke sa njihovih njiva, a 2013. proširili su ove aktivnosti i na SAD gde su do sada unajmili oko 35 istražitelja, od kojih su mnogi bivši policajci.35

Jedna od posledica ovakvog „poslovnog ambijenta“ je odustajanje farmera da uzgajaju one vrste koje su potencijalno rizične, odnosno koje bi sticajem nepredviđenih okolnosti mogle da ih dovedu u nezgodnu situaciju – da budu tuženi za nešto što nisu uradili a da pri tom važeći zakoni i sudska praksa idu na ruku strani koja ih tuži, te da u slučaju da budu proglašeni krivim mogu da ostanu ne samo bez čitave letine36, već mogu da izgube čitavo imanje (zbog nemogućnosti plaćanja sudskih troškova i otplaćivanja dugova). To, drugim rečima, znači da se farmeri povlače pred naletom ekspanzivne agroindustrije koja favorizuje GM useve, verovatno u nadi da će moći da pronađu sigurnu nišu u kojoj će moći manje-više bezbedno da nastave sa proizvodnjom. To je, najčešće, samo pusti san.

Skupe propagandne kampanje37 multinacionalnih kompanija takođe su jedan od vidova pritiska na tzv. javno mnenje. One često imaju za cilj povezivanje GM useva sa nesrazmernim rastom broja ljudi i količine proizvedene hrane (tzv. maltuzijanska sablast), a preteća glad se koristi kao vid zastrašivanja koji ima dvojaki efekat: s jedne strane strah blokira svaku javnu debatu i nalaže hitna rešenja koja će omogućiti miran san i održavanje status quoa, dok, sa druge strane, nudi sebe kao rešenje. A to rešenje je tzv. druga zelena revolucija. Umesto radikalnog preispitivanja uzroka koji su doveli do stvaranja i reprodukcije problema koji se vezuju uz prvu zelenu revoluciju, agrobiznis nam nudi na prodaju novi „tehno fiks“ koji bi trebalo da sanira simptome problema koje je sam sam stvorio, bez tretiranja uzroka. Šta više, razni zabrinjavajući trendovi poput prenaseljenosti, klimatskih promena, raznih vidova zagađenja, ograničenosti obradivih površina i drugih resursa poput vode, nafte itd. doživljavaju se kao podsticajne krizne situacije koje pružaju priliku za ostvarivanje ekstra profita. Da bi se rastuće stanovništvo prehranilo, kažu pobornci druge zelene revolucije, neophodno je obezbediti jeftinu hranu (sumnjivog kvaliteta) i, samim tim, omogućiti nesmetani „napredak“, odnosno beskrajno trajanje ciklus proširene reprodukcije kapitalističke privrede. Svako ko se uprkos „očiglednoj“ koristi od ponuđenih tehnoloških rešenja usprotivi i zahteva kritičko razmatranje problema, ta/j se brže bolje etiketira kao tehnofob koji koči napredak.

Pored toga što tvrde da ne postoje „naučni dokazi“ za negativne posledice biotehnoloških eksperimenata, industrija i njeni punditi rutinski proglašavaju kritičare i protivnike zluopotrebe nauke i biotehnologije za „teoretičare zavere“ čije mišljenje počiva na „neznanju“ i proističe iz „emocija zasnovanih na zabludama“,38 koje se kao takvo izjednačava sa „ekološkom tehnofobijom“ i „voodoo teorijama“.39

Međutim, dokaza ima. Šta više, sve je više dokaznog materijala koji razvejava zablude i laži agrohemijskog, biotehnološkog i farmaceutskog biznisa. Tako je, na primer, u nameri da te dokaze učini vidljivim, „široka nacionalna mreža organizacija, naučnika, poljoprivrednih sindikata, potrošačkih grupa i pojedinaca“ okupljenih u Koaliciji za Indiju bez GMO, objavila „ilustrativnu“ kompilaciju naučnih radova40 u nadi da će nakon toga „prestati zaglupljivanje javnosti od strane zagovarača“ transgenih useva/hrane. Ironično je, primećuju u Koaliciji, da naučnike koji promovišu GMO u Indiji ni ne zanima da pogledaju takva istraživanja već, šta više, namerno izbegavaju da vode raspravu na naučnoj osnovi. Za te indijske „naučnike“, kao da je sama naučno-istraživačka praksa podređena kastinskom sistemu, a istraživanja koja ne idu u prilog industriji automatski dobijaju status parija.

DNK korupcije

U SAD, gde korpoacije kontrolišu rad visokoškolskih institucija, problem neretko predstavlja sama „naučna osnova“ istraživanja. Prema podacima jednog od istraživanja koje je sprovela NVO Food and Water Watch, skoro četvrtina sredstava namenjenih za istraživanja na državnim (land-grant) univerzitetima dolazi od korporacija, a svega 15% od ministarstva za poljoprivredu.

Zato ni ne čudi što su često rezultati istraživanja koja se obavaljaju u takvim okolnostima, u najmanju ruku, sumnjivi. Istraživači su izloženi pristisku u svim fazama rada, bilo da se radi o preliminarnom razmatranju mogućih istraživačkih projekata – na koje mogu da utiču predrasude i interesi (novac, karijera, prestiž) samih istraživača i njihovih mentora, bilo tokom osmišljavanja istraživačkog plana – kada naučnici njegovu relevantnost utvrđuju na osnovu toga da li će iznete ideje „privući pažnju trgovinskih udruženja, privatne industrije, donatora, itd.“, ili, pak, prilikom same konceptualizacije – kada se primarna pažnja poklanja određenim pitanjima koja naručilac ili sponzor istraživanja smatra važnim, što najverovatnije znači da će sva ostala pitanja biti zanemarena.

A kada je američka farmaceutska industrija u pitanju, koja takođe potpada pod delokrug biotehnoloških korporacija, prefinjene metode „friziranja“ naučnih istraživanja i eksploatacije njihovih lažnih rezultata postali su relativno uobičajena pojava.41

Kada je u pitanju uticaj multinacionalnih kompanija na obrazovne institucije u SAD, kao i stepen unutrašnje transformacije visokoškolskih institucija u skladu sa interesima krupnog kapitala, na temelju sveopšte ideološke hegemonije neoliberanog kapitalizma, ilustrativan je sveži primer Univerziteta Kalifornije. Naime, u tekućem sporu između Hju Vernon Baumana (Hugh Vernon Bowman), 75-godišnjeg farmera iz južne Indijane, i kompanije Monsanto, koja ga je optužila za krađu intelektualne svojine, Univerzitet Kalifornije (UK), zajedno sa univerzitetima iz Ajove, Ilinoisa, Floride i Nebraske, stao je na stranu poznate multinacionalne kompanije.

Kada se zna da ulog u ovom sporu nije ništa manji od mogućnosti posedovanja potpune vlasničke kontrole nad reproduktivnom moći genetski modifikovanih organizama, da spor razmatra Vrhovni sud SAD čija će presuda označiti presedan za sve buduće slučajeve istog karaktera, da će zbog prirode problema presuda uticati na budući razvoj softvera, medicinskih istraživanja i uopšte svega što ima veze sa tzv. intelektualnom svojinom, postupak ovih akademskih institucija ima dodatnu težinu. A kako su to mahom državni univerziteti i da se kao takvi generalno doživljavaju kao neko čiji rad nije određen profitnim motivom, već bi trebalo da rade u interesu nauke i opšteg društvenog interesa, ovakva odluka Univerziteta Kalifornije je iznenađujuća, makar na prvi pogled. Zaista, zašto bi državni univerziteti branili Monsanto, njegovu tehnologiju i, eufemistički rečeno, problematični koncept intelektualne svojine i na taj način legitimisali Monsantove zahteve, stvarajući utisak da se interesi nauke i opšte društveni interesi podudaraju sa interesima predatorskog kapitalizma? Pa, možda zato što značajne razlike između ovih univerziteta i Monsanta ni nema. Šta više, za ove univerzitete i krupni biotehnološki biznis može se reći da su „partneri u zločinu“.

Ili, Monsantovim rečima:

„Ako univerziteti i privatne biotehnološke firme više ne mogu da se oslone na patentni sistem da bi zaštitili svoju mogućnost da sprečavanjem takvog umnožavanja nadoknade svoje troškove istraživanja i razvoja, neće biti finansijskog podsticaja da se nastavi sa investiranjem u tehnologije sa karakteristikama jednostavnog umnožavanja.“42

Univerzitet Kalifornije, zajedno sa ostalim potpisnicama pomenute izjave, optužio je Baumana da je čuvanjem semena potkopao naučni i tehnološki „napredak“, istakavši da takvo ponašanje može u da nanese štetu opštoj dobrobiti. A mera te „opšte dobrobiti“ kakvom je doživljava Univerzitet Kalifornije verovatno se najbolje iskazuje brojem biotehnoloških patenata kojima raspolaže ta akademska institucija. Sa 3.900 registrovanih patenata u SAD i 3729 u inostranstvu, UK ne samo da poseduje više patenata od bilo kog univerziteta na svetu, već je prava patentna grdosija koja po broju patenata u rangu sa multinacionalnim korporacijama kao što su „Exxon Mobil“ i „Proctor and Gamble“.

Takav univerzitet posluje više kao profitno orijentisana firma i nema sumnje da su u pravu kritičari koji kažu da je u SAD privatizacijski trend transformisao mnoge naučnike u naučne preduzetnike. A šta je uradio sa američkom demokratijom, to je posebna priča.

Uticaj biotehnoloških kompanija na politiku vlade SAD i njenih institucija, kao i na industrijske i trgovinske grupacije, je ogroman. Primer kompanije Monsanto je, opet, najupečatljiviji. Odnos između tih institucija i Monsantovog borda direktora i drugih predstavnika viših ešalona ove kompanije kritičari upoređuju sa „rotacionim vratima“: kad ustanu sa jedne fotelje, prođu kroz rotaciona vrata i sednu formalno u drugu fotelju iz koje zapravo rade isti posao – za Monsanto.43

Korupcija

Sve to, svakako, u izvesnoj meri objašnjava strahovit uticaj ove kompanije. Takođe, treba imati na umu i to da je u periodu od 2000. do 2012. Monsanto potrošio 829.662 dolara na političke donacije, i 62.356.720 dolara na lobiranje.44 Najsvežiji primer predstavlja slučaj tzv. „Ukaza o zaštiti Monsanta“ (Monsanto protection Act), kako su kritičari nazvali klauzulu koja je dodata novom zakonu o budžetu, takođe poznata i kao „Monsantova dopuna“ (Monsanto’s rider), kojom se faktički nalaže vladi da dopusti sađenje genetski modifikovanih useva čak i onda kada sudovi presude da oni predstavljaju opasnost po zdravlje. U toj odredbi se traži od ministarstva poljoprivrede SAD da „odobri privremenu(e) dozvolu(e) ili privremenu deregulaciju“ uzgajivačima useva sve dok ispitivanje uticaja na životnu sredinu ne bude kompletirano, što drugim rečima znači: prvo sadi GMO pa posle vidi šta ćeš da radiš sa eventualnim posledicama.45 Čovek koji je odgovoran za ovu skandaloznu klauzulu je Monsantov lobista46 i zemljak, republikanski senator Roj Blant (Roy Blunt) iz Misurija, koji se hvalio da je „radio sa“ Monsantom na pisanju zakonske dopune. On je, inače, poznat kao „zakonodavni lider koji ne samo da je podredio svoju kancelariju imperativu interesa bogatih, već je to uradio sa uznemirujućom predanošću i efikasnošću“, i koji je „pretvorio ono što je bilo neformalan i ad hoc odnos između kongresnih lidera i vašingtonske korporativne i trgovinske zajednice u formalni, institucionalizovani savez.“47

Uticaj biotek industrije na američku politiku se ne završava sa nacionalnim granicama SAD. Kao što potvrđuju WikiLeaks depeše, širom EU diplomate SAD rade posao za biotek industriju: vrše pritisak na poslanike, prete tržišnom odmazdom i kritikuju naučne nalaze koji dovode u pitanje bezbednost GMO, što je zabeleženo u Bugarskoj, Češkoj Republici, Kipru, Grčkoj, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatkoj, Vatikanu i Japanu. Po starom izlizanom receptu, u ime tržišta, nauke i progresa, američke diplomate promovišu GMO i nipodaštavaju protivnike ove tehnologije.

Kada se tzv. opšta dobrobit poistoveti sa interesom kapitala, nauka, tehnologija podrede profitu a moćna država stopi sa korporacijama, onda je sve teže imati poverenje u dostignuća takve nauke i tehnologije, a sve lakše govoriti o mafijaškom kapitalizmu, korporativnom feudalizmu, biotehnološkom neokolonijalizmu, prehrambenom imperijalizmu, inverznom totalitarizmu, tehnofašizmu i drugim sličnim načinima da se imenuje aktuelni trenutak sve brutalnijeg globalnog kapitalističkog pokreta, ili još bolje, ono u šta će se on uskoro pretvoriti ukoliko napred navedeni trendovi, kao deo šireg mozaika destrukcije, porobljavanja i eksploatacije, nastave da jurišaju po već utabanim stazama.


Fusnote

1 Ovaj članak je odlomak iz žive građe obimnijeg rada na kome trenutno radim. A.P.

2 Pred pometuih sudskih presedana koji su odredili budućnost američke biotehnološke industrije, od posebnog značaja je i Baj-Dolov zakon (Bayh-Dole, 12. decembar 1980.) koji je omogućio univerzitetima, malim preduzećima i neprofitnim institucijama da ostvare vlasničko pravo nad intelektualnom svojimom koja je rezultat istraživanja koja su finansirana iz federalnog, državnog budžeta. Prethodno su istaživači na univerzitetima koji koriste sredstva iz federalnih fondova morali da predaju sve svoje pronalaske vladi SAD.

3 Usporeno zrenje ove vrste genetski modifikovanog paradajiza (CGN-89564-2), imalo je za cilj da odloži omekšavanje ploda i time mu produži vek trajanja, uz istovremeno zadržavanje prirodne boje i arome

4 Seed giants vs. U.S. Farmers, a report by the Center for food safety & Save our Seeds, 2013.

5 Rajeev Patel et. al., Genetic Engineering in Agriculture and Corporate Engineering in Public Debate: Risk, Public Relations, and Public Debate over Genetically Modified Crops, 2005. st. 430.

6 Tokom svoje burne istorije, ova kompanija se bavila proizvodnjom svega od veštačkih zaslađivača (saharin, aspartam), kofeina, vanilina, sedativa, laksativa, aspirina, zatim fenola, gume, osnovih industrijskih i neorganskih hemikalija, sapuna, deterdženta, fosfora, plastike, sintetičke gume, uretanske pene, ultra čistog silikona, građevinskih materijala, LED dioda, elektronskih kalkulatora, digitalnih satova, veštačke trave i stiropora, pa do ekstremno toksičnih i danas zabranjenih polihlorovanih bifenila (PCBs), insekticida DDT i herbicida poput „narandžastiog agensa”, a za vreme Drugog svetskog rata učestovala je u radu na izradi atomske bombe.

7 Jedno od Monsantovih čudesa - ulje koje ne gori, postojano je i ima gotovo beskrajne mogućnosti industrijske primene - koje se pokazalo kao apsolutna katastrofa, su plihlorovani bifenili (PCBs). Nekada obilato korišćen za podmazivanje, hidrauliku, kao ulje za sečenje, za nepreopusne obloge, zaptivne smeše itd, danas se svrstava među najtoksičnije hemikalije na planeti. Kao potentni kancerogeni, PCBs su povezani sa poremećajima reproduktivnog, razvojnog i imunog sistema. Monsanto je proizvodio PCBs više od 50 godina i njih sada bukvalno ima u krvi i tkivu ljudi i divljih životinja širom planete – od polarnih medveda na severnom polu do pingvina na Antrktiku. Danas je zabranjena proizvodnja PCBs i neki eksperti kažu da ne bi trebao da postoji prihvatljivi nivo PCBs u životnoj sredini. Više različitih izvora, uključujući Agenciju za zaštitu životne sredine SAD, potvrđuje postojanje veze između PCBs i raka, kao i mnogih drugih štetnih uticaja na imuni, reproduktivni, nervni i endokrni sistem.

8 Neki od ključnih trenutaka u razvoju kompanije Monsanto vezani su za Prvi i Drugi svetski rat, te rat u Vijetnamu.

9 Ovaj pojam koji je uvela indijska fizičarka, ekofeministkinja i velika borkinja za prehrambeni i semeni suverenitet, Dr Vandana Šiva, svojom knjigom: „Biopiracy: The Plunder of Nature and Knowledge“, odnosi se na privatizaciju i ekploataciju biljnih i životinjskih vrsta kao i kulturnog nasleđa industrijski slabije razvijenih zemalja od strane multinacionalnih kompanija iz industrijski moćnijih zemalja. Te kompanije „otkrićem“, neretko zahvaljujući konsultovanju tradicionalnih narodnih znanja, i patentiranjem određenih genetskih karakteristika biljaka ili životinja sa teritorije zemalja koje se najčešće nalaze na globalnom jugu, prisvajaju određene biljne i životinjske vrste i onemogućavanja njihovu dalju slobodnu upotrebu.

10 Pre nego što je javnost uopšte imala priliku da se u potpunosti upozna sa razmerama katastrofalnih posledica nekontrolisane upotrebe pesticida, jedna žena, morska biologičarka Rejčl Karson (Rachel Carson), još 1950-ih godina je povela bitku protiv Monsanta i drugih hemijskih kompanija. Monsanto i društvo su svim silama nastojali da spreče objavljivanje njene knjige „Tiho proleće“ (Silent Spring), strahujući od negativne reakcije javnosti. Međutim, knjiga kojoj se pripisuju zasluge za nastanak savremenog pokreta za zaštitu životne sredine, izašla je iz štampe 27. septembra 1962. Deset godina kasnije, delimično zahvaljujući uticaju „Tihog proleća“, u SAD je zabranjena upotreba insekticida DDT.

11 Dražen Šimleša, Četvrti svjetski rat, Što Čitaš?, 2006.

12 Šimleša, ibid.

13 Howard, Philip (2009), Visualizing Consolidation in the Global Seed Industry: 1996–2008., Sustainability 2009, 1(4), st. 1266-1287.

14 Sara Shafer, Behind the Seed Scene. AgWeb. 28 jul, 2012.

15 Benbrook, Charles (2009) The Magnitude and Impacts of the Biotech and Organic Seed Price Premium. Decembar 2009.

16 Ken Roseboro, The GMO Seed Cartel, The Organic & Non-GMO Report, 1. Februar 2013.

17 Hubbard, Kristina (2009), Farmer to Farmer Campaign on Genetic Engineering. Out of Hand: Farmers Face the Consequences of a Consolidated Seed Industry. Decembar 2009.

18 Ken Roseboro, The GMO Seed Cartel http://www.non-gmoreport.com/articles/february2013/the-gmo-seed-cartel.php 1. februar 2013.

19 Every 12 hours, one farmer commits suicide in India, http://www.indiatribune.com/index.php?option=com_content&view=article&id=5389:every-12-hours-one-farmer-commits-suicide-in-india&catid=106:magazine

20 Ministry blames Bt cotton for farmer suicides http://www.hindustantimes.com/News-Feed/Business/Ministry-blames-Bt-cotton-for-farmer-suicides/Article1-830798.aspx 26. mart 2012.

21 Sudeći po Njujork Tajmsu, u Indiji seme može da košta između 700 do 2,000 rupija ($38) po vreći ili tri do osam puta više od koncencionalnog semena, Vivekananda Nemana, In India, GM Crops Come at a High Price, New York Times. 16 oktobar 2012.

22 Reaping gold through cotton, and newsprint, P Sainath, http://aamjanata.com/reaping-gold-through-cotton-and-newsprint/ Genetically Modified truths and an Outstanding Quest, Vidyut, AamJanata, 20. avgust 2012. http://aamjanata.com/genetically-modified-truths-and-an-outstanding-quest/, Genetically modified foods capped for 10 years by Supreme Court panel, Dinesh C Sharma, Daily Mail, 18. oktobar 2012. http://www.dailymail.co.uk/indiahome/indianews/article-2219831/Genetically-modified-foods-capped-10-years-Supreme-Court-panel.html?ito=feeds-newsxml, Interim Report of the Technical Expert Committee http://indiagminfo.org/wp-content/uploads/2012/10/SCTEC-interim-report-oct17th-2012-GMO-PIL.pdf

23 Adoption of Genetically Engineered Crops in the U.S. http://www.ers.usda.gov/data-products/adoption-of-genetically-engineered-crops-in-the-us.aspx

24 Čarls Benbruk (Charles M Benbrook) iz SAD, koji je izučavao vezu između upotrebe GM useva i pesticida i njihov uticaj na upotrebu pesticida po hektaru, tj. na ukupnu upotrebu pesticida, odnosno na rapidno širenje korova otpornog na glifozat, u periodu od 1996. do 2011. u SAD, ustanovio je da je upotreba tehnologije useva otpornih na herbicide dovela do upotrebe dodatnih 239 miliona kilograma herbicida, dok su Bt usevi smanjili njihovu primenu pesticida za 56 miliona kilograma. Svekupno, upotreba pesticida je porasla za oko 183 miliona kilograma, ili za oko 7%. Istraživanje je zasnovano na kvantifikaciji uticaja, po usevu i godini, šest glavnih transgenih vrsta za kontrolu štetočina na upotrebu pesticida u SAD tokom 16-godišnjeg perioda: kukuruz, soja, i pamuk otporni na herbicid; Bacillus thuringiensis (Bt) kukuruz koji za metu ima evropsku glistoliku vrtušicu; Bt kukuruz za kukuruznu zlaticu; i Bt kukuruz za moljce i leptire. Benbrook, M Charles (2012), Impacts of genetically engineered crops on pesticide use in the U.S. - the first sixteen years, Environmental Sciences Europe 2012, 24:24 doi:10.1186/2190-4715-24-24, elektronska verzija je dostupna na sledećoj adresi: http://www.enveurope.com/content/24/1/24

25 Tom Philpott, Mother Jones, Dow and Monsanto Team Up on the Mother of All Herbicide Marketing Plans, http://www.motherjones.com/tom-philpott/2012/01/dows-new-gmo-seed-puts-us-agriculture-crossroads i „Delta Farm Press“, http://deltafarmpress.com/soybeans/days-easy-weed-control-are-over

26 Stephen O Duke and Stephen B. Powles (2008) Glyphosate: a once-in-a-century herbicide: Mini-review. Pest Management Science Pest Manag Sci 64:319–325

27 International Survey of Herbicide Resistant Weeds http://www.weedscience.org/summary/home.aspx

28 ‘Mounting Evidence’ of Bug-Resistant Corn Seen by EPA, http://www.bloomberg.com/news/2012-09-04/-mounting-evidence-of-bug-resistant-corn-seen-by-epa.html.

29 „U čuvenom saopštenju za štampu iz 2008, kompanija [Monsanto] je objavila da će „udvostručiti rod u svoja tri osnovna useva: pšenice, soje i pamuka do 2030, u poređenju sa početnom 2000. godinom“, koristeći patentirano seme koje će simultano „smanjiti za jednu trećinu količinu ključnih resursa koji su neophodni za uzgajanje useva“. U centar ovih nastojanja postavila je kompleksne karakteristike poput tolerancije na sušu, obećavajući manju upotrebu energije, đubriva i vode po jedinici proizvoda.“ Tom Philpott, Mother Jones, USDA Greenlights Monsanto’s Utterly Useless New GMO Corn, http://www.motherjones.com/tom-philpott/2012/01/monsanto-gmo-drought-tolerant-corn

30 Na primer, Monsantov Roundup i Syngentin atrazin su dospeli u podzemne vode, vidi Ken Cook, Government tests find Roundup widespread in water and air http://www.ewg.org/news/news-releases/2011/09/01/government-tests-find-roundup-widespread-water-air i Thom Philpott, Is the Corn Lobby Poisoning Its Own Well? http://www.motherjones.com/tom-philpott/2011/11/corn-lobby-atrazine-cancer

31 Navigating a Critical Juncture for Sustainable Weed Management, David A. Mortensen, J. Franklin Egan, Bruce D. Maxwell, Matthew R. Ryan, Richard G. Smith, BioScience, Vol. 62, No. 1 (January 2012), pp. 75-84, Published by: University of California Press, http://www.jstor.org/stable/10.1525/bio.2012.62.1.12

32 Eng. Agent Orange. Između 1962. i 1971, za vreme rata u Vijetnamu, na teritoriji površine cca 16.000 km2, vojska SAD je sprovela sistematsko zaprašivanje iz vazduha narandžastim agensom. Više od 70 miliona litara ovog toksičnog defolijanta je bačeno na Vijetnam sa namerom da se uništi vegetacija oko vojnih baza i istera na čistinu Vijet Kong. Prema izveštaju američkog senata, SAD su bacile na Južni Vijetnam 2,72 kg toksičnih materija po glavi stanovnika, uključujući žene i decu. Procenjuje se da je 4,8 miliona ljudi izloženo uticaju narandžasog agensa, a kongenitalne marformacije i rastući dokazi o genotoksičnosti narandžastog agensa, odnosno dioksina, problemi su sa kojima se i danas suočava vijetnamsko društvo. Narandžasti agens se pravi od smeše dva herbicida, 2,4-D i 2,4,5-T, Prilikom proizvodnje, kao nusprodukt oslobađa se dioksin (ima ga pretežno u 2,4,5-T). Dioksin je izrazito toksični kancerogen, jedna je od najopasnijih hemikalija. Monsanto je bio jedan od glavnih dobavljača koji su snabdevali američku vladu sa narandžastim agensom tokom vijetnamskog rata. Monsantova verzija narandžastog agnensa je imala veći procenat dioksina od onog kojeg su pravile konkurentske kompanije.
Monsanto, a coroprate profile, Food & Water Watch 2013 www.foodandwaterwatch.org; Dark History of the Evil Monsanto Corporation http://bestmeal.info/monsanto/company-history.shtml

33 U par godina ranije objavljenoj studiji (2006, Sears, Walker, van der Jagt i Claman) navodi se da medicinska literatura nije jednoglasna po pitanju štetnog uticaja herbicida. Međutim, „bilans epidemiološkog istraživanja sugeriše da 2,4-D može biti uverljivo povezan sa kancerima, neurološkim oštećenjima i reproduktivnim problemima. Do njih može doći od samog 2,4-D, od produkata razgradnje ili od dioksinske kontaminacije, ili od kombinacije hemikalija.“ Pesticide assessment: Protecting public health on the home turf, Meg Sears, C Robin Walker, Richard HC van der Jagt, Paul Claman, Paediatr Child Health. 2006 April; 11(4):229–234; Benbrook, ibid.

34 Commercialized transgenic traits, maize productivity and yield risk, Nature America, Inc. https://www.motherjones.com/files/maize_prod_nat-biotech_2013.pdf

35 Seed Giants vs. US farmers, strana 6

36 Kao na primer u slučaju Persija Šmajsera (Percy Schmeiser) kojem je sud naredio da preda Monsantu svo preostalo seme požnjeveno one godine (1997.) kada je na njegovo polje slučajno dospela Monsantova Roundup Ready uljana repica, kao i seme iz naredne 1998. godine kada je Monsanto podneo tužbu za povredu patenta. Na temelju istrage svojih detektiva, Monsanto je 1998. ustanovio da se na Šmajserovim oranicama nalazi GM Roundup Ready uljana repica. Predstavnici ove kompanije su zatražili od Šmajsera da potpiše licencni ugovor i plati odgovarajuću nadoknadu, što je Šmajser odbio da uradi tvrdeći da je GM seme slučajno, protiv njegove volje, dospelo na njegovu njivu i kontaminiralo mu useve, te da je seme požnjeveno na njegovoj njivi njegovo vlasništvo i da shodno tome ima pravo da sa njim radi šta god hoće. Posle šestogodišnjeg procesa koji je privukao pažnju svetske javnosti, Šmajser je odneo delimičnu pobedu. Premda odluka suda bila 5:4 u korist Monsanta, Šmajser je oslobođen plaćanja bilo kakvih nadoknada Monsantu pošto zahvaljujući prisustvu Monsantovih gena u njegovoj uljanoj repici nije ostvario nikakvu korist – u pitanju je bilo eksperimentalno polje na kojem je Šmajser razvijao sopstvenu sortu uljane repice.

37 Kompanija Monsanto je nedavno potrošila 4,2 miliona dolara u nastojanju da spreči usvajanje zakona (Predlog 37) kojim bi se kalifornijski proizvođači obavezali da na svojim prehrambenim proizvodima navedu odrovarajuće informacije o eventualnom sadružaju genetski modifikovanih sastojaka. Zahvaljujući ovoj piar ofanzivi, u kojoj su učestvovale i druge multinacionalne kompanije, predlog zakona nije usvojen. U veoma kratkom roku, zahvaljujući uticaju masovnih medija, raspoloženje javnosti koje je pre početka kampanje iskazivalo preovlađujuću podršku predloženom zakonu, okrenulo se u korist industrije.

38 Mounting scientific evidence on adverse impacts GM crops/foods: Govt and Proponents should stop fooling public about transgenics, http://indiagminfo.org/?p=551

39 Šimleša, ibid.

40 Pun naziv ove kompilacije je: Štetni uticaji transgenih useva/hrane: Kompilacija naučnih referenci i apstrakta. Knjiga je dostupna online na adresi http://indiagminfo.org/?attachment_id=550

41 Takvi istraživački modeli samo pojačavaju postojeće predrasude, te je stoga veća verovatnoća da će im rezultati biti netačni. Prilikom takvih istraživanja izolovano se posmatraju pojedine karakteristike na osnovu kojih se izvode opšti zaključci tendenciozne prirode. Zatim, pritisak koji trpe istraživači utiče na rezultate njihovog rada: oni moraju da pokažu da novac akcionara ili poreskih obveznika koji finansiraju njihov rad nije „uludo bačen“. A to pored direktnog uticaja na motivaciju istraživača, utiče i na favorizovanje pozitivnih rezultata za koje, generalno gledano, postoji veća verovatnoća da će biti prezentovani na naučnim skupovima ili objavljeni u nekom naučnom časopisu. Dalje, glavne nagrade se bukvalno nikada ne dodeljuju za negativne rezultate istraživanja, čak i onda kada oni opovrgavaju prethodno objavljene pozitivne rezultate (Gunderman navodi primer Egaza Moniza koji je Nobelovu nagradu za medicinu dobio zahvaljujući razvoju određene metode frontalne lobotomije. Međutim, istraživači koji su kasnije pokazali da odnos rizika i koristi od primene te metode nije povoljan, nisu dobili slično priznanje). Dogovoreni rad timova istraživača koji zajedno tragaju za statistički značajnim rezultatima takođe je jedan od načina za manipulisanje istraživanjima. Na taj način se povećava verovatnoća da će barem jedan tim ostvariti pozitivne rezultate. Ako svoje rezultate prijave samo oni istraživači koji su dobili pozitivne rezultate, ispašće da je verovatnoća za dobijanje pozitivnih rezultata daleko veća nego što zapravo jeste.
Richard Gunderman, How Health Research Misdirects Us http://www.theatlantic.com/health/archive/2013/03/how-health-research-misdirects-us/274203/ 22. mart 2013.; Ioannidis JPA (2005) Why Most Published Research Findings Are False. PLoS Med 2(8): e124. doi:10.1371/journal.pmed.0020124

42 Monsantova internet stranica posvećena slučaju Bowman vs. Monsanto patetičnog naziva: Innovation at stake, http://www.innovationatstake.com/about-bowman-v-monsanto/

43 Klasičan je slučaj Majkl Tejlor (Michael Taylor), Margaret Miler (Margaret Miller) i Suzen Sehen (Suzanne Sechen) koji su učestvovali u početnim istraživanjima rBGH-a, Monsantovog rekombinovanog goveđeg hormona rasta (koji se ubrizgava kravama radi veće proizvodnje mleka), a onda su otišli da rade za Upravu za hranu i lekove (FDA) i to baš na funkcijama koje su bile nadležne za kasniju procenu nekih od tih studija. Ignorišući zdravstvene rizike i postojeći sukob interesa, FDA je 1993. dala dozvolu za upotrebu rBGH-a. Bio je to prvi GM proizvod sa dozvolom ove agencije. Kada se ispostavilo da rBGH dovodi do pojave niza ozbiljnih zdravstvenih problema krava, uključujući probleme sa kopitima i nogama i infekciju vimena (zbog čega se kravama daju antibiotici što, sa druge strane, dovodi do pojave „super bakterija” koje su otporne na antibiotike i kao takve predstavljaju ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi), FDA je naložila Monsantu da prilikom prodaje na pratećoj dokumentaciji svog hormona navede i negativne posledice po zdravlje životinja - njih 16. Kada su farmeri koji ne koriste Monsantov hormon rasta počeli da reklamiraju svoje mleko kao mleko „bez rBGH-a”, onda se Majkl Tejlor angažovao u izradi nacrta preporuka FDA za etiketiranje mlečnih proizvoda, zahvaljujući kojima je olakšano sprečavanje etiketiranja. Tejlor je takođe odgovoran za smernice FDA iz 1992. u kojima se navodi da nema potrebe etiketirati GM hranu kao takvu. Monsantovi direktori su radili za vladinu Agenciju za zaštitu životne sredine (EPA), savetovali ministarstvo poljoprivrede (USDA) i pružali usluge Savetodavnom komitetu za trgovinsku politiku i pregovore u vladi Baraka Obame, predsedavali i bili na drugim istaknutim pozicijama na više univerziteta (npr. na Državnom univerzitetu Južne Dakote, Državnom institutu za biodizajn Arizone i Univerzitetu Vašington u Sent Luisu). Povrh toga, Monsantovi ljudi su u bordovima drugih korporacija (poput Procter & Gamble, Lockheed Martin i Synthetic Genomics), kao i u raznim drugim telima poput Međunarodnog saveta za prehrambenu i poljoprivrednu trgovinsku politiku, Veća za biotehnološke informacije, Medicinske akademije Ujedinjenog Kraljevstva, radne grupe za biološko oružje Nacionalne akademije nauka, CropLife International i Saveta za odnose sa inostranstvom. Monsanto, a coroprate profile, Food & Water Watch 2013 www.foodandwaterwatch.org

44 Ibid.

45 The Monsanto Protection Act? A Debate on Controversial New Measure Over Genetically Modified Crops http://www.democracynow.org/2013/4/2/the_monsanto_protection_act_a_debate

46 Sudeći po sajtu OpenSecrets.org koji uređuje „prva istraživačka grupa koja prati novac u politici SAD“, senator Roj Blant se nalazi na Monsantovom platnom spisku od 2008. kada je kao kongresmen dobio 10.000 dolara. 2010. je ušao u Senat, pa ga Monsanto „časti“ sa 44.250 dolara, a dve godine kasnije „napojnica“ raste na 64.250 dolara. Iste godine Politički akcioni komiteti (PACs) agrobiznisa su mu dali 51.000 dolara, što je ipak znatno manje od 243.000 dolara koliko je dobio od „pekova“ 2010. Krajem marta 2013. kada je usvojen „Ukaz o zaštiti Monsanta“ ova ulaganja su se višestruko isplatila.

47 Tom Philpott, Sen. Roy Blunt: Monsanto's Man in Washington http://www.motherjones.com/tom-philpott/2013/04/sen-roy-blunt-monsantos-man-was-hington

Povezano