Budite na pravoj strani istorije – sa hrabrim narodom Kobanea

Bez međunarodne i regionalne marginalizacije Rožave i pordške ID od strane Turske, mi ne bismo bili u ovoj situaciji.

Dilar Dirik je aktivistkinja pokreta kurdskih žena i doktorantkinja na odeljenju za sociologiju univerziteta Kembridž.

Dilar se podvrgla šestodnevnom štrajku glađu u Nemačkoj, u znak solidarnosti sa otporom Kobanea.

KT: Zašto ste štrajkovali glađu?

DD: Mi smo štrajkovali glađu da bismo osudili napade Islamske države na Kobane i tišinu međunarodne zajednice koja se suočava sa ovom genocidnom pretnjom. Mi smo pribegli ovom vidu protesta da bismo izvršili pritisak na političare da urade nešto i da skrenemo pažnju medija. Iako su mediji od nedavno počeli da izveštavaju o Kobaneu, mi smo želeli da naglasimo političke dimenzije uspona ID i napada na Kobane, a posebno ulogu Turske. Nije dovoljno govoriti o opsadi ID bez davanja pozadinskog konteksta. Bez međunarodne i regionalne marginalizacije Rožave i pordške ID od strane Turske, mi ne bismo bili u ovoj situaciji. Cilj Turske je da stvori tampon zonu koju je dugo želela da uspostavi unutar Sirije, da bi potkopala kurdsku autonomiju u regionu tako što će isprazniti Kobane.

Turska je dugo koristila džihadiste u Siriji da sruši Asada, ali još važnije, da napadaju Rožavu. Tokom prvih godina sukoba, turska država je rekla da ne može da toleriše teroristički entitet na svojoj granici. Oni nisu govorili o ID (Islamska država), Al Nusri ili bilo kojoj drugoj džihadističkoj grupi, već o Kurdima u Rožavi. U svom pokušaju da uništi kurdsko samoupravu u Rožavi, Turska se udružila sa džihadistima i podržala ili ih barem tolerisala, u Turskoj, kao i u Siriji.

Mi želimo da sve države koje su potpomagale ISIS budu sankcionisane

Mi smo takođe hteli da istaknemo asimetričnu prirodu rata koji ID, sa svojim sofistikovanim oružjem, vodi protiv naroda u Kobaneu, koji nema ništa drugo sem lakog naoružanja i svoje volje da pruži otpor. Iako smo se uvek protivili trgovini oružjem i vojnoj intervenciji, našli smo se u nelagodnoj situaciji u kojoj više nemamo luksuz da kažemo „ne“ međunarodnoj vojnoj akciji protiv ID, čije snage drže u potpunoj opsadi okolinu Kobanea. Kurdskim snagama u Siriji potrebna je hitna podrška u njihovoj borbi. Ipak, mi želimo da sve države koje su snabdevale ID logistički, vojno i finansijski, uključujući one koji su sada odjednom postali deo međunarodne koalicije protiv ID, poput Saudijske Arabije i Katara, budu sancionisane. I naposletku, mi smo zahtevali priznanje tri kantona u Rožavi, koji su do sada bili politički i ekonomski marginalizovani na globalnom nivou, uprkos tome što su u sred rata uspostavili sekularne, demokratske, inkluzivne i rodno ravnopravne samoupravne strukture, a dokazali su se i kao najjača i najuspešnija snaga protiv ID. ID nije samo vojni fenomen, već je takođe i socijalni i politički problem. Rešenje problema može doći jedino sa priznanjem aktera poput kantona Rožave, zato što samo sam narod može da se oslobodi.

KT: Koliko vas je učestvovalo u štrajku glađu?

DD: Samo u Visbadenu (Nemačka), bilo je 50-60 žena i muškaraca. Najmlađi su imali 18 godina, dok su najstariji sigurno bili u svojim 70-im. Među nama su bile i izbeglice iz Rožave.

Štrajkovi glađu za Kobane su održani u Kelnu, Strazburu, Londonu, Berlinu i Hamburgu. Trenutno jedan traje u Finskoj. Ukratko, stotine ljudi se podvrglo ili i dalje štrajkuje glađu širom Evrope. Centralni štrajk glađu će biti nastavljen u Briselu.

KT: Kakve su bile reakcije? Da li vas podržava bilo koji političar?

DD: Tokom štrajka, bili smo u kontaktu sa štampom i političkim partijama, da bi smo skrenuli pažnju na Kobane. Imali smo uspešan sastanak u parlamentu države Hesen (Hessischer Landtag) u Visadenu sa poslanicima državnog parlamenta iz Partije levice (Die Linke) i Socijaldemokratskom partijom (SPD). Mi smo pokucali na vrata raznih novinskih kuća pozivajući ih da izveštavaju o pretnji genocida u Kobaneu na način koji uključuje sve kompleksne dimenzije te situacije, uključujući internacionalnu marginalizaciju Kurda u Rožavi i ulogu turske države u usponu ID. Mi smo im govorili o situaciji i dali im dosijee sa informacijama. Mi smo stavili poseban naglasak na rat ID protiv žena u kom ona koristi seksualno nasilje kao sistematsko sredstvo rata. Ubrzo potom, i naš štrajk glađu, kao i bitka za Kobane, su pokriveni od strane novinskih kuća sa kojima smo se sastali.

Kurdi u Evropi su u vanrednom stanju

Poslanici državnog parlamenta su držali govore u našem šatoru. Oni su izrazili svoju solidarnost sa ljudima u Kobaneu i obećali da će tokom zasedanja njihovog parlamenta istaći hitnu potrebu za podrškom kurdskom otporu i osuđivanjem politike turske države. Oni su takođe žele da vode kampanju za poboljšanje politike prema izbeglicama u Evropi, kao i bolju obrazovnu politiku u Nemačkoj da bi se pružanjem perspektive mladima zaustavila radikalizacija u Nemačkoj. (Tokom našeg štrajka, tokom noći smo bili smo izloženi provokacijama od strane simpatizera ID). U tom smislu, mi ocenjujemo naš štrajk glađu vrlo uspešnim. Mi smo okončali štrajk glađu, ali akcije poput spontanih okupacija, demonstracija, panela, itd. će biti nastavljene. Tokom našeg štrajka, zgrade parlamenta, sedišta partija, aerodromi, železničke stanice, i ambasade Turske i SAD su takođe bile okupirane. Kurdi u Evropi se nalaze u vanrednom stanju. Dakle, ukratko, ovaj štrajk glađu je bio samo jedna od mnogih akcija.


Protest podrške Rožavi u Izmiru, Turska početkom avgusta 2013.

KT: Šta mislite, zašto se ne daje veći značaj i podrška u Evropi?

ID iskorišćava interese hegemonih sila

DD: Otkrila sam da javnost u Evropi često prosto nije dovoljno informisana da bi mogla da formira mišljenje. Oni ne znaju ko su Kurdi, gde žive. Oni su takođe videli kako njihove vlade započinju nepravedne ratove na Bliskom istoku, čije rezultate možemo danas da vidimo. Svi su prestrašeni Islamskom Državom, ali ono što se radi je i dalje neadekvatno. Manjak podrške od strane međunarodne zajednice za Rožavu i Kobane ima mnogo razloga: važnost Turske kao NATO saveznika, nedostatak interesovanja za pravo rešenje za rat, kriminalizacija PKK (Radnička partija Kurdistana) i činjenica da bi istinski autonomna grassroots organizacija Naroda predstavljala pretnju za status kvo. Iako se Rožava dve godine borila protiv ID, niko nije slušao njihova upozorenja i oni još uvek nemaju nikakvu vojnu ili političku podršku. Umesto toga, oni su politički i ekonomski pod embargom. KDP je takođe igrala ključnu ulogu u toj marginalizaciji Rožave. Interesi NATO saveznice Turske su bili prioritetniji u odnosu na ljudske živote u Kobaneu, uprkos činjenici da svako zna da Turska podržava ID. Zbog toga što se PKK nalazi na listi terorističkih organizacija i zbog ideloških afilijacija Rožavine administracije sa PKK-om, kantoni su kriminalizovani od početka. KRG (Regionalna vlada Kurdistana) sa druge strane, odmah je primila međunarodnu vojnu podršku, kad su joj teritorije napadnute.

Ovo kockanje sa „dobrim Kurdima protiv loših Kurda“ je ponižavajuće i potpuno je zasnovano na interesno orijentisanoj politici. Protiv ID se ne može boriti selektivno: kada vazdušni udari pogode ID u Iraku, ID se fokusira na Siriju, a kada su pogođeni unutar Sirije, ID se fokusira na Kobane, znajvući vrlo dobro da Kobane neće tako lako biti na meti, zbog pozicije Turske. Očigledno je da ID iskorišćava interese hegemonih sila. U tom smislu, mi moramo da radimo na razotkrivanju svih tih odvratnih politika i da se mobilišemo za pravo rešenje. Podrška za Rožavu izgleda kao da se podrazumeva, ali to se jednostavno ne uklapa u status kvo. Ipak, sa nedavnim dešavanjima – posebno nakon napada ID na Šengal i YPG/YPJ (Narodne zaštitne jedinice/Ženske zaštitne jedinice) kao i intervenciju PKK-ine gerile i spašavanje desetina hiljada jezidskih Kurda iz Šengala – izgleda da dolazi do promene stava prema Rožavi. Prekasno, na žalost, i još uvek neadekvatno. Kurdi u Rožavi, sa svim svojim akcijama, već dve godine ističu svoju volju i sposobnost da se odupru ID-i. Sada je na svetskoj zajednici da ih zauzvrat podrži. Narod brani dostojanstvo Kobanea od odvratnog mentaliteta koji odrubljuje glave, razapinje na krst, siluje i brutalizuje sve one koji su protiv njihove ideologije i hegemonije. Najmanje što se može učiniti je da se izrazi podrška Rožavi. Ne samo Kurdima, već pravdi.

KT: Šta još može da se uradi da bi se izgradila međunarodna solidarnost sa Kobaneom i Kurdima iz Rožave?

Te žene se bore zato što … one takođe žele da stvore slobodno društvo putem društvene transformacije

DD: Suštinski je važno da ljudi shvate da ID nije samo pretnja Kurdima u Kobaneu, već i čitavom svetu. Oni su pretnja čovečnosti, demokratiji i slobodi.

Grozno je videti kako se politika moći stavlja iznad života stotina hiljada ljudi. ID je međunarodni fenomen. Ne zaboravimo da je veliki broj džihadista iz zemalja iz čitavog sveta. Ljudi moraju da shvate da bitka za Kobane može biti prelomna tačka. Odabrati stranu sada je pitanje savesti. Kogod želi da dela, to mora da učini sada. Da bi zastupali solidarnost sa Rožavom, mi moramo da informišemo globalnu javnost o neverovatnim demokratskim dostignućima kantona, ženskog oslobodilačkog pokreta u Rožavi, saradnji etničkih i verskh zajednica. Na primer, sada mnoge novinske kuće izveštavaju o kurdskim ženama koje se bore protiv ID-e. Ali niko ne pita zašto. Te žene se bore zato što one imaju svetlu budućnost kojoj mogu da se nadaju. Jer, mimo egzistencijalne borbe protiv ID-e, one takođe žele da stvore slobodno društvo putem društvene transformacije. Svet to mora da vidi. Bliskoistočni narodi nisu žrtve. Oni vrlo dobro mogu da se staraju za sopstvenu demokratiju i slobodu. To se pokušava ostvariti u Rožavi, uprkos napadima sa svih strana. Širenje svesti o tome i izgradnja solidarnih veza je posao koji Kurdi u dijaspori mogu da preuzmu na sebe. Solidarnost mora doći sa priznanjem. Svi oni koji se smatraju Demokratskim Narodom, kao oni koji veruju u solobodu i pravdu moraju da zauzmu aktivan stav za Kobane. Danas, ne sutra.

KT: Šta mislite da će se desiti ako Kobane padne u ruke ISIS-u?

DD: Ako Kobane padne, to će biti ljudska tragedija. Mnogi su rekli da bi mogao da se pretvori u drugi Šengal – drugi genocid Kurda koji se desio svega pre par meseci. To bi bio još jedan genocid koji je mogao biti sprečen, još jedan masakr koji se dešava pred očima sveta. Ja se slažem sa onima koji su istakli da će bitka za Kobane promeniti tok istorije. Mnogi su uporedili to sa bitkom za Staljingrad. Mi vidimo hrabar i odvažan otpor Naroda koji se kolektivno mobilisao da se bori protiv fašističke, nehumane, ubilačke ideologije. Svi, civili, uključujući stare bake, kao i administraciju Rožave, latili su se oružja da se bore zajedno sa YPG/YPJ-om protiv ID-e. Posebno žene brane svoja tela, svoje dostojanstvo protiv femicidalne ID. Kobane je jedan od tri kantona Rožave u kom su kreirane sekularne, demokratske, inkluzivne i rodno egalitarne samoupravne strukture, u saradnji sa drugim Narodima u regionu, uprkos svoj marginalizaciji. Projekt Rožava ima potencijal da postane model za region koji je rastrzan sektaškim sukobima, političkom religijom, mržnjom i patrijarhatom. U tom smislu, manjak podrške za Kobane je propuštena prilika za sve koji veruju u Demokratiju. Ako Kobane padne, mi ćemo smatrati odgovornima za savremeni genocid sve države koje su podržavale ID, kao i sve one koji su namerno gledali na drugu stranu. Ako Kobane padne, to će razotkriti licemerje međunarodne zajdnice i manjak iskrenog interesovanja za rešavanje ove krize. Pad Kobanea bi takođe uticao na mirovni proces između PKK-e i Turske. To bi moglo značiti ponovnu eskalaciju rata. Ukratko, uticaj pada Kobanea će se osetiti širom regiona. U tom smislu, bitka za Kobane ima istorijski značaj. U svakom slučaju, hrabri otpor naroda Kobanea će zauvek ostati u sećanju. Da biste bili na pravoj strani istorije, važno je da svi ovog trenutka urade nešto.

Povezano