Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet

Džulijan Asanž o Vikiliksu, Bredliju Meningu, sajferpankerima i Državi nadziranja

U najdužem intervjuu koji je dao poslednjih meseci, za Democracy Now! govori Džulijan Asanž (Julian Assange). On se nalazi u ekvadorskoj ambasade u Londonu, u kojoj je proveo nepunih šest meseci. Asanž se zakleo da će Vikiliks (Wikileaks) istrajati uprkos napadima. U utorak, Evropska komisija je objavila da kompanija Viza (Visa) nije prekršila antitrust propise Evropske Unije onda kada je blokirala donacije Vikiliksu. „Od kako je u decembru 2010. uvedena blokada, Vikiliks je ostao bez 95% donacija čiji transfer je pokušan tokom ovog perioda. … Naš legitiman i prirodni rast, naša mogućnost da objavljujemo onoliko koliko bismo to voleli, naša mogućnost da branimo sebe i svoje izvore, oslabljena je tom blokadom.“

Džulijan Asanž, osnivač i glavni urednik Vikiliksa, trenutno se kao politički azilant nalazi u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Asanž je jedan od autora nove knjige, „Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet.“

Asanž takođe govori o svojoj novoj knjizi, „Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet.“ „Masovni nadzor i masovno presretanje podataka koje se dešava svima nama koji koristimo internet takođe je masovni transfer moći od pojedinaca ka ekstremno sofistikovanoj državi i privatnim obaveštajnim organizacijama i njihovim bliskim saradnicima“, kaže on.

Asanž takođe razmatra napade Sjedinjenih Američkih država na Vikiliks. „Pentagon se drži linije da je Vikiliks inherentno, kao institucija koja vojnim i vladinim zviždačima govori da istupe sa informacijama, zločinačka. Oni tvrde da smo mi kriminalci“, kaže Asanž. „Dakle, nova interpretacija Zakona o špijunaži (Espionage Act) koju Pentagon pokušava da utuca u pravni sistem, i u kojoj saučestvuje Ministarstvo pravde, značila bi kraj novinarstva koje se bavi pitanjima nacionalne bezbednosti u Sjedinjenim Državama.“

Odlomci iz intervjua:

O Vikiliksu

Odluka [Evropske komisije] je sramna. Imamo još jedan podnesak koji je od nas tražila komisija, pa se nadamo da će promeniti mišljenje pre kraja godine ili početkom naredne. Komisija razmatra našu žalbu već 16 meseci. Normalno vreme za to je 4 meseca. Evropski parlament je prošle nedelje glasao, na osnovu dela iz Člana 32, o načinu na koje bi trebalo reformisati banke i kompanije koje izdaju kreditne kartice da bi se zaustavile arbitrarne, nezakonite finansijske blokade poput one koja je primenjena na Vikiliks. Ove godine, mi... Savet evrope, svih 47 ministara inostranih poslova su usvojili rezoluciju u kojoj se kaže da se sa ovom vrstom arbitrarnih finansijskih blokada protiv Vikiliksa ne bi trebalo nastaviti, tako da je interesantno videti šta će biti sa politčkim stavovima u Evropi između, s jedne strane, Saveta Evrope i parlamenta i, sa druge strane, komisije. Ali odavno se zna da je komisija u prisnijim odnosima sa krupnim biznisom, i da je često puta uspešno bila lobirana. Nadajmo se da će komisija uraditi pravu stvar i preokrenuti ovaj slučaj.

...

Od kako je u decembru 2012 uspostavljena blokada, Vikiliks je ostao bez 95% donacija čiji transfer je pokušan tokom ovog perioda. Dakle, to je preko 50 miliona dolara. No, na sreću, naših 5% od 50 miliona ipak nije ništa, tako da naša organizacija može da nastavi sa radom. Ali rekao sam na konferenciji za štampu, naše legitimno i prirodno pravo, naša sposobnost da objavljujemo onoliko koliko bismo to želeli, naša sposobnost da branimo sebe i svoje izvore, blokadom je oslabljena.

Vlada Sjedinjenih Država je u januaru 2010. razmotrila blokadu i formalno utvrdila da nema zakonskih osnova za podizanje finansijskog embarga SAD protiv Vikiliksa. Znači ono što se ovde desilo je da su – i to je izašlo u dokumentima komisije koje smo juče objavili – senator Liberman (Lieberman) i kongresmen Piter T. King (Peter) izvršili pritisak u najmanju ruku na Masterkard MasterCard) i Amazon, a možda i druge, uključujući i Vizu, takođe, izvršili su pritisak na te organizacije da uspostave nezakonitu blokadu koju nisu bili u stanju uspešno da sprovedu putem zakona ili putem formalnog administrativnog procesa.

O državi nadziranja

Ljudska civilizacija se stopila sa internetom. Svako društvo je izašlo na internet, sa komunikacijama između svih nas kao pojedinaca/ki ali takođe sa komunikacijama između preduzeća, ekonomskim transferima, pa čak i internom i eksternom komunikacijom država. Tako da više nema barijere između interneta i globalne civlizacije. To znači da kada se internet razboli, i globalna civilizacija rizikuje da se razboli od iste bolesti.

A bolest koju je internet razvio tokom proteklih 10 godina je ta da su se nacionalne države i njihove korporatvne snage udružile da bi se angažovale u strateškom presretanju svih komunikacija koje teku internetom preko nacionalnih granica i u mnogim zemljama čak i unutar, unutar svojih nacionalnih granica, kao u Sjedinjenim Državama. Mi znamo da se to desilo na raznim mestima zahvaljujući zviždačima, kao u slučaju Marka Klajna (Klein) ili Vilijama Binija (William Binney), bivšeg šefa istraživanja Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA). Dakle, mi smo od situacije sa kojom su se pre 10, 20 godina suočavali/e disidenti/kinje i aktivisti/kinje i pojedinci/ke, da nam se, ukoliko smo politički angažovani, može desiti da individualno budemo meta napada i da naši prijatelji mogu meta, do situacije kada se sve, skoro sve, što svako radi na internetu snima i presreće sve vreme. I ta promena je prekretnica, to se u međunarodnim dokumentima stotina kompanija koje snabdevaju sektor nacionalne bezbednosti naziva smenom taktičkog presretanja komunikacije nekolicine ljudi strateškim presretanjem, presretanjem komunikacije čitave nacije.

Wikileaks Spyfiles

Mi smo početkom ove godine razotkrili dokumente, tzv Špijunske fajlove (Spy Files) – možete da ih potražite [na internetu] – u kojima, na primer, francuska kompanija AMISYS, koja je blisko povezana sa Francuskom obaveštajnom službom, 2009. je opremila Gadafijevu Libiju opremom za nadzor čitave zemlje – to su njihove reči – sistemima za presretanje komunikacija. I ustvari, advokati koji su povezani sa Vikiliksom i Biroom za istraživačko novinarstvo su navedeni u priručniku koje je AMISYS poslao Gadafiju kao primer rada sistema za presretanje.

Više nema granice između korporativnog nadziranja, sa jedne strane, i vladinog nadziranja, sa druge. Znate, Facebook se nalazi... svoje servere drži u Sjedinjenim Državama. Gmail, kao što je to otkrio general Patreus (Patraeus), svoje servere drži u Sjedinjenim Državama. I međuigra između obaveštajnih agencija SAD i drugih obaveštajnih agencija Zapada i bilo kojih obaveštajnih agencija koje mogu to da hakuju je fluidna. Tako da, mi smo u... ako pogledamo neke ranije primere najgore penetracije u društvo od strane obaveštajnog aparata, što je možda slučaj Istočne Nemačke, gde je i do 10 procenata ljudi tokom svog života bilo doušnik u jednoj ili drugoj fazi, na Islandu imamo penetraciju Facebooka od 88%. Osamdeset osam procenata ljudi tamo su na Facebooku i objavljuju informacije o svojim prijateljima i svom kretanju i prirodi svojih odnosa – i to besplatno. Čak iako im niko za to ne plaća. Čak iako ih niko direktno ne primorava da to rade. Oni to rade zbog društvenog ugleda da bi izbegli osećaj isključenosti. Ali ljudi bi trebalo da razumeju šta se zapravo dešava. Ja ne verujem da to ljudi rade ili da bi to radili ako bi stvarno razumeli šta se dešava, da time što obavljaju stotine milijardi sati besplatnog rada za CIA, FBI i za sve udružene agencije i sve zemlje koje mogu da iz zamole za uslugu i da dobiju te informacije.

Vilijam Bini (William Binney), bivši šef istraživanja, odeljenja za nadziranje signala Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), opisuje ovu situaciju u kojoj se nalazimo kao „totalitarizam spreman za upotrebu“ („turnkey totalitarianism“), da je čitav sistem totalitarizma izgrađen – kola, motor su napravljeni – i samo je pitanje kada će neko okrenuti ključ. I zapravo, kada pogledamo neke od napada na Vikiliks i proces pred velikom porotom i ciljana ubistva i tako dalje, zapravo bi se moglo reći da je ključ već delimično okrenut. Ubistva koja se dešavaju van zakona, hapšenja i nezakonita izručenja koje se dešavaju, to nisu izlolovani slučajevi. Do njih dolazi zahvaljujući informacijama koje su usisane kroz ove gigantske mašine za presretanje signala.

O kriptografiji

Razvoj kriptografije je apsolutno fascinantan. Dakle, mi ne pričamo više o ljudima koji su u stanju da napišu tajni kod koji drugi ljudi ne mogu da pročitaju izuzev njegovog nameravanog primaoca. Kriptografija, kao nauka, u poslednjih 30 godina, je razvila osnovu – osnovne tehnike koje možemo normalno da povežemo sa demokratskom civilizacijom i prenela ih u digitalni domen. Dakle, to uključuje stvari kao što je anonimni elektronski novac i digitalno glasanje i potpise i dokaze o sporazumu između ljudi.

Pa, kada pogledamo šta se dešava kada civilizacija izađe na internet, kako je kontrolisana? Trenutno, mnogi problemi sa kojima se suočavamo na internetu i nezavisnost interneta tiču se momaka sa oružjem koji jednostavno mogu da se pojave kod bilo kog internet servera i da kažu ljudima da se ponašaju na određeni način, baš kao što rade sa naftnim bušotinama ili sa carinom. Dakle, kao internacionalna nova civilizacija, forum u kom se ljudi intelektualno izražavaju, gde deponujemo našu istoriju i naše političke ideale i ambicije, internet pati, s jedne strane, od masovnog presretanja i, sa druge strane, zbog toga što je još uvek na mnogo načina potčinjen fizičkoj sili u raznim državama u kojima se nalazi infrastruktura. Kriptografija pruža način da se odvojimo od fizičkog sveta da bi se stvorila neka vrsta matematičke barijere između fizičkog sveta i intelektualnog sveta, i da se na taj način postepeno proglasi nezavisnost od nacionalnih država. Dakle naš intelektualni svet jednostavno ne može biti cenzurisan ili obrisan ili oporezovan onako kako smo to tako dugo trpeli u nacionalnim državama.

Znači, internet... na internetu, tamo nema direktne fizičke sile koja treba da bude kontrolisana na takav način, tako da nam na internetu nisu potrebne armije. Nama ne treba policajac na internetu, na način na koji bi nam mogao biti potreban u našim uobičajenim nacionalnim državama. Dakle, mi imamo tu priliku, sa pažljivom upotrebom kriptografije i pokretom koji stoji iza nje, da ostvarimo neke oblike nezavisnosti za intelektualnu arhivu i za našu međusobnu komunikaciju. I te aspekte kriptografije, koje smo mi u Vikiliksu koristili, sa različitim stepenom uspeha, za objavljivanje materijala koji ni jedan drugi izdavač na svetu nije bio u stanju da objavi zato što su bili ograničeni fizičkim pretnjama određenih nacionalnih država.

O Bredliju Meningu

Ono što se dešava ove nedelje nije suđenje Bredliju Meningu (Bradley Manning); ono što se dešava ove nedelje je suđenje vojsci SAD. Ovo je sučaj zlostavljanja Bredlija Meninga. Bredli Mening je uhapšen u Bagdadu, prebačen i dva meseca držan u ekstremno neprijateljskim uslovima u Kuvajtu, prebačen u Kvantiko, Virdžinija, što je nadomak centra obaveštajnog kompleksa SAD, i držan tamo devet meseci, duže od bilo kog drugog zatvorenika u modernoj istoriji Kvantika. I tamo, on je bio izložen uslovima za koje je specijalni izvestilac UN, Huan Mendez (Juan Méndez), specijalni izvestilac za mučenje, formalno je utvrdio da su ravni torturi.

Postavlja se pitanje ko je naredio takav tretman. Zašto je on tako dugo bio izložen tom tretmanu, kada je toliko mnogo ljudi – nezavisni psihijatri, vojni psihijatri – protestovalo zbog onoga što se dešava na ekstremno žestok način? Njegov advokat i tim za pružanje podrške kažu da su se prema njemu odnosili na takav način, delom, da bi iznudili od njega nekakvu izjavu ili lažno priznanje koje bi uplelo Vikiliks kao organizaciju ili mene lično. I tako, ovo je stvar u koju sam... lično sam bio upleten, tretman ovog mladića, bez obzira da li je on bio naš izvor ili ne, direktno je bio rezultat pokušaja da se napadne ova organizacija od strane vojske Sjedinjenih Država, da se prinudi ovaj mladić na davanje dokaza koji bi mogao da bude upotrebljen za efikasniji napad na nas, i takođe da posluži kao neka vrsta užasne destimulacije za istupanje drugih potencijalnih zviždača.

Za kompletan transkript na engleskom jeziku posetite: democracynow.org

Cypherpunks: Freedom and the Future of the Internet

 Freedom and the Future of the Internet

Knjiga koju su napisali Julian Assange, Jacob Appelbaum, Andy Muller-Maguhn i Jeremie Zimmermann

Šikaniranje Wikileaksa i drugih internet aktivista/kinja, zajedno sa pokušajima da se uvede zakon protiv šerovanja fajlova kao što su SOPA i ACTA, ukazuju da je politika interneta došla do raskrsnice. U jednom pravcu se nalazi budućnost koja garantuje, kako to kaže lozinka cypherpunksa, "privatnost za slabe i transparentnost za moćne"; u drugom je internet koji omogućava vladama i velikim korporacijama da otrivaju sve više internet korisnika/ca dok skrivaju sopstvene identitete. Assange i njegovi sagovornici otvaraju kompleksna pitanja koja se tiču odlučujućeg izbora sa jasnoćom i zaraznim entuzijazmom.

Formati: epub, mobi, pdf

Ako vam se sviđa ova knjiga, mogli biste i da je kupite, ili da date donaciju jedoj od ovih organizacija:

download link https://thepiratebay.se/torrent/7881018

 

Povezano