Radioaktivna riba Radioaktivna riba

Fukušima: Ulovljena riba 2500 puta radioaktivnija od dozvoljene granice

Nadokmak havarisane nuklearne elektrane, ulovljena je riba sa rekordno visokim sadržajem radioaktivnog cezijuma.

Sa 254.000 bekerela cezijuma po kilogramu, riba "murasoi" koja je ulovljena u blizini prvog reaktora razorene NE Fukušima Daiči, 2540 puta je radioaktvnija od japanskim zakonom propisanih limita (ma šta to značilo s obzirom da tzv. bezbedni nivo radijacije ne postoji).

Ovo je do sada najveći "radioaktivni ulov" kada su u pitanju morski plodovi japanskog dela Pacifika. Prethodni rekord je iznosio 25.800 bekerela (1 bekerel = 1 dezintegracija po sekundi) cezijuma po kilogramu, a izmeren je u dve ribe iz porodice hexagrammidae koje su ulovljene u avgustu 2012. 20 kilometara severno od nuklearne elektrane Fukušima Daiči.

Razlika u visini radijacije između dva rekordna ulova ne treba da čudi s obzirom da je to očekivana posledica bioakumuliranja kontaminacije. Rečeno sorabskim jezikom, da nas ceo svet razume ovkors, to znači da se radionuklidi prenose kroz lanac ishrane i akumuliraju u organizmima koji se nalaze na višim nivoima prehrambene piramide. Krupnija riba jede manju ribu koja je prethodno pojela kontaminirane alge, račiće, druge ribice, stvrine i - plastiku, ili je jednostavno plivala i rila po morskom dnu gde se talože radioaktivni elementi iz Fukušime, a onda, kada na nas dođe red, mi jedemo sve živo i mrrrrtvo uključujući i najkrupnija morska stvorenja.

U nedavno objavljenom članku u časopisu "Science", navodi se da 40% morskih vrsta koje žive na dnu imaju abnormalno visoke tragove cezijuma-134 i 137.

Međutim, radioaktivni izotopi cezijuma nisu jedino Fukušimino čedo koje truje životnu sredinu. Čitav spektar raznih izotopa, među kojima je i plutonijum, izbačeni su u atmosferu, zemljište i okean. Cezijum se najčešće spominje jer ga je najlakše detektovati.

Vreme poluraspada radioaktivnog cezijuma-137 je oko 30 godina (30,17 godina). To znači da će određena količina cezijuma-137 za trideset godina preći u barijum-137m. Nakon narednih 30 godina polovina od preostale količine će ponoviti isti proces i tako sve dok sav cezijum ne promeni svoj hemijski sastav, za šta će mu biti potrebno oko 600 godina.

Vesela nauka

Radioaktivni jod-129 – vreme poluraspada 17 miliona godina – uzrokuje rak tiroidne žlezde.

Stroncijum-90 - traje oko 300 godina i vezuje se za kosti gde može da izazove pojavu raka, tj. leukemiju.

Cezijum-137 – traje oko 300 godina, zahvaljujući Černobilu rasut je po čitavoj Evropi. Oko 40% evropske zemlje još uvek je radioaktivno.

Plutonijum – ukoliko udahnete 1 milioniti deo grama plutonijuma dobićete rak. Od 1 funte (oko 450 grama) ravnomerno raspoređenog plutonijuma svi ljudi na planeti bi dobili rak.

- Dr. Helen Koldikot

Posebno zabrinjava to što se ne smanjuje nivo koncentracije cezijuma u Tihom okeanu. Drugim rečima, to znači da okean uprkos svojoj ogromnoj zapremini ne uspeva da razblaži kontaminaciju, odnosno, da se na neobjašnjiv način zadržava visoka koncentracija radioaktivnih izotopa uprkos strujama i ogromnoj vodenoj masi. A to takođe znači da odnekud konstantno dotiče nova količina radionuklida. Šta mislite odakle?


Curenje radioaktivne vode kroz pukotinu u jednom od postrojenja NE Fukušima Daiči

"Još uvek imamo curenje", rekao je pre par dana na konferenciji za novinare Masumi Išikava, generalni menadžer za upravljanje radioaktivnim gorivom kompanije Tepko (TEPCO, Tokio Electic Power Company, je operater u čijem vlasništvu je NE Fukušima Daiči). On je istakao da se i nakon nepune dve godine neprekidnog i iscrpljujućeg rada na saniranju posledica havarije, kao jedan od najvećih problema nameće pitanje kontaminirane vode, njenog čuvanja i curenja.

Desetine cisterni u kojima se nalazi 200.000 tona radioaktivne vode.

Ali, kada je u pitanju kontaminirana voda, ne predstavljaju samo pukotine, rđa, loše pumpe, ventili, cevi i sl. razlog za zabrinutost. U NE Fukušima Daiči nalazi se oko 200.000 tona radioaktivne vode, što je dovoljno da se napuni 50 olimpjiskih bazena. U pitanju je voda koja je upotrebljena za hlađenje uništenih nuklearnih reaktora i sada se čuva u velikim cisternama u krugu elektrane. Šta će biti sa tom vodom pokazaće vreme, ali sudeći po dosadašnjoj praksi i nekim izjavama Tepkovih predstavnika možemo da očekujemo da će, ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti, u dogledno vreme biti osposobljeno postrojenje za obradu otpadne vode koje će omogućiti ispuštanje određene količine nagomilane tečnosti u okean, što će, svakako, biti u okviru "bezbednih", "dozvoljenih", ili ma kojih drugih količina koje "ne predstavljaju neposrednu opasnost" - o posrednim izvorima opasnosti neka brine neko drugi.

Kuda plovi ovaj brod?

Pre godinu dana, 400 milja istočno od japanske obale, nivo koncetracije cezijuma-137 koji su naučnici Okeanografskog instituta Woods Hole iz Masačusetsa izmerili u uzorku pacifičke vode bio je 1.000 puta veći od onog koji su izmerili prilikom prethodnog istraživanja u junu 2011.

Uzorci koje su tada uzeli bliže NE Fukušima Daiči nisu nužno bili i najradioaktivniji. Razlog za to su morske struje zahvaljujući kojima se formira čuveni pacifički vrtlog smeća i dolazi do koncentracije radioaktivnog zagađenja u određenim oblastima. To su struje zbog kojih su  ugrožena priobalna područja svih pacifičkih zemalja, pre svih obale Kanade i SAD. 

No nije samo kontaminirana voda iz Fukušime ono što zbog velikog Tohoku zemljotresa zagađuje Tihi okean. Ka zapadnoj obali Severne Amerike pliva nepregledna gomila loma koju je napravio cunami. Prvi na udaru su Havaji gde se ovih dana suočavaju sa prvim količinama ovog potencijalno toksičnog i možda radioaktivnog plutajućeg krša. Takođe, sa tim lomom na Havaje stižu i neke invazivne vrste (npr. dagnje) pa je fragilni ekosistem ovih tropski ostrva i na taj način ugrožen.

UN i Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE) - bez čije saglasnosti izveštaji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) poput ovog ne mogu da budu objavljeni - kažu da nema razloga za brigu. U zajedničkom izveštaju SZO i OUN za hranu i poljoprivredu od 9. maja 2011. između ostalog se kaže:

Očekuje se da će nivoi radioaktivnosti u morskoj hrani koji su prikupljeni iz voda oko Japana ostati ispod nivoa koji predstavljaju opšti zdravstveni problem. Bilo koji stepen kontaminacije će biti raspršen i razblažen i biće potrebno da prođu meseci, ako ne i godine, da dođu do obala pacifičkih zemalja.

Član III.1 sporazuma između MAAE i SZO kaže: "MAAE i SZO prihvataju da mogu smatrati nužnim primenu određenih ograničenja radi čuvanja poverljivih informacija koje su im dostavljene." To, drugim rečima, znači da je SZO faktički pod kontrolom MAAE i da ne može slobodno da obavlja svoju osnovnu funkciju.

U zaključku nedavno objavljene studije pod nazivom "Ukupna procena vremena uticaja i jačine nuklearnog zagađenja iz Fukušime na istočnu obalu Kine i zapadnu obalu Amerike", kaže se da preliminarni rezultati govore da je potrebno oko 4 godine da nuklearno zagađenje stigne do zapadne obale SAD, dok u slučaju istočne obale Kine to zavisi od dve struje: jedne kojoj je potrebno 1,5 godina i druge kojoj je potrebno 3,5 godine da trasportuje radioaktivne čestice do Kine.

Na primer, počevši od 1% za 1,5 godinu, od početnog nivoa u oblasti u kojoj je došlo do nuklearnog zagađenja iz Fukušime, snaga uticaja cezijuma-137 u Južnom kineskom moru kontinuirano raste i do 3% za 4 godine, dok je snaga uticaja cezijuma-137 na zapadnoj obali Amerike visine 4% zahvaljujući ulozi jakih Kurišio struja kao glavnog transportnog mehanizma nuklearnih zagađivača u toj oblasti.

Možda je morskim strujama potrebno nekoliko godina da prenesu svoj radioaktivni tovar, ali za migratorne ribe poput plave tune to je dovoljno vremena da u više navrata preplivaju Pacifik. Neke od tih riba završiće na tanjiru kakvog srećnika. Većina tih ljudi će u slast isprazniti svoje porcije, a neki od njih će nakon 5-60 godina za dezert dobiti rak. Nikome od "srećnih dobitnika" neće biti moguće sa sigurnošću utvrditi poreklo malignog oboljenja, koje će najverovatnije biti podvedeno pod rubriku sasvim uobičajenih, takoreći normalnih, posledica tzv. "savremenog načina života".

Ukoliko ste mislili da vas se sve ovo ne tiče jer Japan je daleko a neki pametni čika sa TV-a je rekao da je sve u redu, razmislite ponovo. Katastrofa u Fukušimi nije gotova, kao što nije gotov ni Černobil i desetine drugih nestreća i kriminalnih proba nuklearnog naoružanja za koje nikada niste čuli, uključujući one in vivo u Iraku, Bosni i Srbiji.

Cezijum, Stroncijum, Plutonijum, Americijum, Uranijum itd. ne interesuje šta govore korumpirani eksperti i TV blebetala. Uostalom, kao što kaže Dr Helen Koldikot:

[soundcloud:https://soundcloud.com/flashpoints/flashpoints-daily-newsmag-01-8]

Nesreća u Fukušimi nikada neće biti okončana. Oni ne znaju kako da obave čišćenje zato se što nikada pre u istoriji nije desilo da se istope tri jezgra nuklearnih reaktora.

Neprekidno, radioaktivni elementi se spiraju u Tihi okean.

[...] nesreća se nikad ne završava zato što će hrana nastaviti da bude radioaktivna pošto će biljke usisati radioaktivne elemente iz zemlje, koncentrisaće ih, i onda će ih ljudi pojesti - i to će se nastaviti iz generacije u generaciju. Tako da nuklearne nesreće nikada ne prestaju.

[...] Užasno je alarmantno to što se događa, i neznanje stanovništva, i laži kojima su zadojili ljude.

Upravo sam bila 10-dnevnoj truneji po Japanu i držala sam govore koje je dolazilo da sluša i po 400 ljudi, i ja sam iznosila medicinske i statističke podatke o zračenju i onda bi se to pretvorilo u medicinske konsultacije. [...]

Naravno mnoga deca su prijavila krvarenje iz nosa, što znači da imaju nizak nivo trombocita, što je simptom radijacijske bolesti.

Tamo je takođe bilo puno virusnih oboljenja. Naravno, kad vam radijacija oslabi imuni sistem.

Malo je učinjeno na prikupljanju medicinskih podataka.

Savršeno.

Povezano