Glavnih deset razloga zbog kojih su SAD najkorumpiranija država na svetu (2018.)

Ne spočitavate globalnom jugu zbog sitne korupcije kad Amerikanci kradu po 2 triliona dolara i nikom ništa.

Oni rejtinzi koji kritikuju Avganistan i neke druge siromašne zemlje kao beznadežno „korumpirane“ uvek podrazumevaju da Sjedinjene Države nisu korumpirane. Ovogodišnji izveštaj Transparency International-a smešta SAD na isti nivo sa Austrijom, što je smešno. Svakakvi ljudi, od političara do biznismena, danas bi u Austriji završili u zatvoru kada bi se angažovali u aktivnostima koje su sasvim uobičajene u SAD.

Premda je istina da u SAD obično ne morate da potkupljujete svog poštara da bi vam isporučio poštu, u mnogim ključnim aspektima političke i finansijske prakse Amerike čine je u apsolutnom smislu daleko korumpiranijom od uobičajeno osumljičenih sa globalnog juga. Uostalom, ekonomija SAD vredi više od 18 triliona dolara godišnje, tako da u našoj korupciji daleko veći novac prolazi kroz ruke.

1. Siguran znak korupcije je izborni rezultat poput onog iz 2016. Pometeni nikogović poput Donalda Trampa obogatio se zahvaljujući poreskim rupama, predatorskom ponašanju u svojim kazinima i drugim biznisima i onda mu je dozvoljeno da svojim novcem kupi mesto predsednika. Date su mu milijarde dolara u vidu besplatne kampanje svake večeri na CNN-u, MSNBC-u, Fox-u i drugim kanalima koji bi trebalo da su objektivniji, zato što su lovili dolare od avdertajzinga a Tramp je bio dobar magnet. Zatim, takođe, način na koji se Vrhovni sud otarasio reforme finansiranja kampanje i dozvolio slobodno, neograničeno tajno kupovanje izbora vrhunac je korupcije. Dozvoljavanje [upliva] ogromne količine crnog novca u naše izbore iskorišćeno je od strane Ruske Federacije, koja je, pošto je beznadežno korumpirala sopstvene predsedničke izbore, uspela da dodatno korumpira i Američke, takođe. Jednom kada je zaseo na vlast, Tramp Inc. je iskorisio prednost moći Bele kuće da se angažuje u širokom rasponu koruptivnih radnji, uključujući pokušaj da se prodaju vize bogatim Kinezima i promociju brenda Tramp u sklopu diplomatije.

2. Bogati su dobro pozicionirani za potkupljivanje naših političara za smanjenje poreza za bogate. Braća Koh i drugi mega bogati trogloditi su 2017. otvoreno rekli Miču Mekonelu i Polu Rajanu da ukoliko Republikanska partija, koja kontroliše sve tri grane vlasti, ne može da smanji poreze svojim glavnim sponzorima, partija neće dobiti podršku milijardera za srednjoročne izbore. Ova pretnja izbornim streljačkim vodom naterala je stotine primalaca mita u kongresu da stanu mirno i obrate pažnju i oni su, kako to dolikuje, dali milijarderskoj klasi 1,5 triliona dolara u vladinim službama (to su vam federalni porezi, narode, javne službe – putevi, škole, zdravstveni pregledi, implementacija zakona protiv zagađenja – stvari od kojih svi imaju koristi i kojih više neće biti). Do mere do koje će vlada nastaviti da pokušava da pruža te skresane javne službe uprkos insistiranju na tome da nema poreza za ljude koji imaju para da ih plate, napraviće ogromni budžetski deficit i oslabiće dolar, što je predstavlja oblik inflacije u sektoru robnog uvoza. Inflacija najgore pogađa siromašne. Kako stvari stoje, 3 američka milijardera vrede koliko i 150 miliona Amerikanaca sa donjeg dela [društvene stratifikacije]. Ta vrsta imovinske nejednakosti nije viđena u SAD još od doba beskrupuloznih plutokrata (robber barons) iz devetnaestog veka. Obe ere su obeležene ekstremnom korupcijom.

Jedan znak američke korupcije je brzina sa kojom je američko društvo postalo nejednakije nakon Reganovog uništavanja progresivnog poreza na imovinu tokom 1980-ih. Što je bogatiji 1 procenat na vrhu, to više političara može da kupi za zgrtanje još više bogatstva ove zemlje. Za vreme mog života vrhovnih 1 posto je od posedovanja 25% bogatstva u privatnom posedu pod Ajzenhauerom otišlo na današnjih 38%.

3. Umesto održavanja kratkih, javno finansiranih političkih kampanja sa ograničenom i/ili besplatnom promocijom (kao što to čine brojne zapadno evropske zemlje), SAD imaju dugotrajne političke kampanje u kojima se troši ogromna količina novca za promovisanje. Političari su stoga primorani da troše mnogo svog vremena na prikupljanje sredstava, to jest, da traže mito. Svi američki političari su zapravo rade za onoga ko da više, premda su mnogi časni ljudi. Oni su primorani na to od strane sistema. Sezona kampanje bi trebalo da bude skraćena na 3 meseca (da li nam je stvarno trebalo 2 godine da bi na kraju rezultat bio to da budala poput Trampa postane predsednik?), i kongres bi trebalo da usvoji zakon po kome pobednici preliminarnih izbora ne moraju da plaćaju političku promociju na televiziji i radiju.

Kada je francuski predsednik Nikola Sarkozi poražen 2012, ubrzo nakon toga francuska policija je zaista ušla u njegovu privatnu rezidenciju u potrazi za navodnih 50.000 dolara nezakonitih priloga njegovoj kampanji od naslednice L‘Oreale-a. Pomislih, stvarno? 50.000 dolara u predsedničkoj kampanji? Pa naše predsedničke kampanje koštaju milijardu dolara svaka! 50.000 dolara je na nivou greške koja se pravi prilikom zaokruživanja iznosa, a ne osnov za akciju policije. Zašto je Džordž V. Buš uzeo milione od proizvođača oružja i onda pod lažnim izgovorom im kreirao rat a od policije nije bilo ni traga ni glasa oko njegove kuće.

Američki političari ne predstavljaju „narod“. Sa nekolicinom časnih izuzetaka, oni predstavljaju 1%. Američka demokratija je korupcijom ubijena.

4. Novac i korupcija su zašli toliko duboko u naš medijski sistem da ljudi mogu da tvrde da naučnici nisu sigurni da ljudske emisije ugljenika uzrokuju globalno zagrevanje a da ne umru od smeha. Fox Cable News je među korumpiranijim institucijama u američkom društvu i plasira čiste laži u korist milijarderske klase [vlasnika industrije] fosilnih goriva. SAD su tako korumpirane da se protive očiglednoj hitnosti da se skreše proizvodnja ugljenika. Bukvalno čitava Republikanska partija se odupire čvrstom konsenzusu svih cenjenih naučnika sveta i čvrstog konsenzusa svih drugih na svetu sem šačice poricatelja u zemljama engleskog govornog područja. Ovaj otpor pritiskajućoj i opasnoj realnosti dešava se zato što su potkupljeni da zauzmu ovakav stav. Čak i Katar, čija ekonomija počiva na prirodnom gasu, otvoreno priznaje izazov klimatskih promena koje su izazvali ljudi. Američkim političarima poput Džima Inhofa otvoreno se podsmevaju kada putuju u Evropu zbog njihovog totalnog neznanja o klimi.

5. To što je političare moguće potkupiti da rade na deregulaciji industrija poput bankarske (što se naziva „regulatorno kaptiranje“) znači da će biti obilato podmićeni. Skot Pruit, mandžurijski kandidat velikih naftnih kompanija (Big Oil), samostalno je demontirao Agenciju za zaštitu životne sredine u korist zagađivačke industrije. Ovaj napad na zdravlje američkih građana u korist vampirskih korporacija je vrhunac korupcije.

6. Vojni budžet SAD je prenapumpan i ogroman, veći od vojnih budžeta sledećih dvanaest ključnih država ukupno. Obično se ne shvata je da se možda polovina budžeta troši na autsorsovane usluge, a ne na vojsku. To je korporativna socijalna pomoć kosmičkih proporcija. Video sam sopstvenim očima kako oficiri izlaze iz vojske i osnivaju kompanije da bi prodavali razne stvari svojim bivšim kolegama koji su još uvek unutra. Baš zato što je to septička jama korupcije ogromnih proporcija, Trampov budžet će baciti dodatnih 100 milijardi dolara u nju.

7. SAD imaju ogromni gulag od 2,2 miliona zatvorenika u zatvorima i kazneno-popravnim domovima. Postoji rastuća tendencija privatizacije zatvora i ova tendencija korumpira sistem. Nije u redu da ljudi profitiraju od stavljanja i čuvanja ljudskih bića iza rešetaka. Ovaj zabrinjavajući trend je učinjen još više zabrnjavajućim odlukom da se daju ekstra dugačke kazne za sitan kriminal, da se uskrati uslovni otpust i da se zatvaraju ljudi doživotno zbog npr. tri manje krađe.

8. Domaće špijuniranje Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) je vid korupcije samo po sebi i duguje svoje postojanje korupciji. Sa oko 4 miliona vladinih službenika i privatnih ugovarača angažovanih u ovom nadziranju, malo je verovatno da nisu počinjeni različiti vidovi insajderskog poslovanja/trgovine i drugih korumpiranih praksi. Ako znate koga Voren Bafet i Džordž Soroš zovu svaki dan, to smo bi moglo da vam donese opasnu zaradu. Američka politička klasa ne bi tako žestoko branila ovo neodbranjivo zadiranje u privatnost građana da neko negde ne pravi pare na tome.

9. Što se tiče insajderskog poslovanja/trgovine, ispada da je kongres poništio veći deo zakona koji je užurbano usvojio zabranjujući kongresmenima, prilično zakasnelo, da se angažuju u insajderskom poslovanju/trgovini (kupovini i prodaji akcija na osnovu njihovog privilegovanog poznavanja buduće vladine politike). To da je ova praksa tek nedavno postala pitanje još je jedan znak koliko je sistem korumpiran.

10. Plenidba imovine u „ratu protiv droge“ korumpira policiju i pravosuđe. Iako zakonodavna tela nekih država umanjuju ovu korumpiranu praksu, to je široko rasprostranjeno i opasno po društveno ustrojstvo.

Tako da, nemojte da spočitavate globalnom jugu kako su korumpirani zbog toga što primaju šačicu malih mita. Amerikance ne doživljavaju kao korumpirane zato što mi poslujemo u velikim iznosima. Ukradite 2 triliona i vi niste korumpirani, vi ste dostojni poštovanja.

Izvor: 

Povezano