Globalni poziv: ekoratnici, ustanite!

Uoči samita o Zemlji Rio+20, poziv za promenu paradigme

U junu 2012, u Riu će se sasteće pokreti i lideri na samitu Rio+20, dve decenije nakon Samita o Zemlji, koji je organizovan 1992. sa ciljem razmatranja gorućih ekoloških izazova poput izumiranja vrsta, erozije biodiverziteta i klimatskih promena. Samit o Zemlji nam je dao dva veoma važna međunarodna zakona o životnoj sredini: Konvenciju UN o biološkom diverzitetu i okvirnu Konvenciju UN o klimatskim promenama. On nam je takođe dao principe iz Ria, uključujući preventivni princip i princip po kome zagađivač plaća. Svet se radikalno promenio od 1992, na žalost, ne na bolje. Ekološka održivost je sistematski žrtvovana zarad određenog modela ekonomije, koji je sam u krizi. 1995. je stvorila tektonske promene po pitanju vrednosti koje usmeravaju naše odluke. Rio je bio zasnovan na vrednostima ekološke održivosti, društvene pravde i ekonomske pravičnosti – između zemalja i unutar njih. On je bio uobličen od strane ekoloških porketa, ekološke nauke i suverenih vlada. Osnivanje STO, i paradigma globalne korporativne vladavine, netačno nazvane „slobodna trgovina“ (koju bolje opisuje naziv korporativna globalizacija) promenila je vrednosti i strukture sistema upravljanja i donošenja odluka.

Očuvanje resursa Zemlje i pravična raspodela zamenjene su pohlepom i otimačinom i privatizacijom resursa. Održive ekonomije i društva zamenjena su neodrživim proizvodnim sistemima, i nemilosrdnim forsiranjem širenja virusa konzumerizma. Odlučivanje je prešlo u ruke globalnih korporacija, kako direktno tako i indirektno. Stoga ne iznenađuje da će kada se budemo sreli na Rio+20, ekološka kriza biti je dublja nego što je bila u vreme održavanja Samita o Zemlji, a volja i kapacitet vlada slabiji.

Umesto da su zagađivači ti koji plaćaju i da je njihova delatonst regulisana na nacionalnom i međunarodnom nivou da bi se sprečilo zagađenje, najveći zagađivači atmosfere koji su najviše doprineli klimatskim promenama sada oderđuju pravila borbe sa klimatskim promenama.

Pored toga što korporacije sastavljaju zakone STO i globalne slobodne trgovine, one su takođe promenile ekološke zakone koji su trebalo da ograniče njihove komercijalne aktivnosti da bi se obezbedila održivost u zakone za komercijalizaciju i komodifikaciju Zemljinih resursa i ekoloških funkcija.

Profitiranje od zagađenja

Oni su promenili Sporazum o klimi i Konvenciju o biodiverzitetu. Umesto da su zagađivači ti koji plaćaju i da je njihova delatonst regulisana na nacionalnom i međunarodnom nivou da bi se sprečilo zagađenje, najveći zagađivači atmosfere koji su najviše doprineli klimatskim promenama sada oderđuju pravila borbe sa klimatskim promenama. Biotehnološka industrija koja je prouzrokovala genetsko zagađenje puštanjem genetski modifikovanih organizama u životnu sredinu sada kreira pravila o upravljanju biodiverzitetom i kako upravljati Biobezbednošću. Pokušaj da se uvede BRAI, Biotehnološka regulatorna vlast Indije, jedan je primer toga.

Originalni cilj Sporazuma o klimi bilo je uvođenje zakonski obavezujućih nivoa smanjenja emisija za istorijske zagađivače, koji su tokom preglobalizacijskog perioda bili koncentrisani na bogatom industrijskom Severu.

Sporazum je uništen na Samitu o klimi u Kopenhagenu, pokušajem da se zameni neobavezujućim kopenhaškim sporazumom. Kjoto protokol je uveo trgovinu emisijama, što je praktično značilo da se zagađivaču plaća, umesto da bude kažnjen. Velikim industrijskim zagađivačima prvo je plaćeno tako što im je dozvoljeno da dobiju privatna prava nad našim atmosferskim javnim dobrom. Plaćeno im je profitiranjem od trgovine ugljenikom.

Profiti su porasli i emisije povećane. Klimatski haos je danas gori nego što je bio 1992. i zagađivači traže nove načine da zarade novac i prigrabe resurse. Sada oni žele da komodifikuju ekološke funkcije i blagodati koje nam pruža priroda. Biće to velika klimatska debata u Riu+20.

Niko od nas nije imun na krizu, niti na odgovore na nju. Niko od nas nije posmatač. Svi smo mi uronjeni u procese koji ili prete planti i našoj budućnosti, ili pronalaze kreativne načine da oblikuju održivu i pravednu budućnost.

Originalni cilj Konvencije o biološkom diverzitetu bilo je čuvanje biodiverziteta i njegove održive i pravične upotrebe. Ovaj cilj je podriven i sve više biva zamenjen ciljevima trgovnine genetskim resursima, profita i privatizacije. Protokol iz Nagoje o dostupnosti i deljenju koristi ograničava pristup samo na globalne igrače, ignorišući pristup lokalnih zajednica. On tretira kao koristi samo ono što je korisno za istraživanje i trgovinu – ignorišući pri tom potrebe za preživaljavanje lokalnih zajednica. On je zapravo legalizovao biopiratstvo, zato što omogućava transfer genetskog bogatstva od lokalnih zajednica ka globalnim korporacijama, on podriva biodiverzitetske ekonomije i kulture koje su sačuvale biodiverzitet i neophodne su da bismo ga sačuvali za budućnost.

'Mi znamo da to možemo da promenimo'

I u Sporazumu o klimi i u Konvenciji o biodiverzitetu, trgovina je zamenila zaštitu prirode i javna dobra. Prava korporacija su zamenila prava prirode i ljudi. I ta promena u vrednostima, od zaštite i deljenja do eksploatacije i privatizovanja, opravdana je u ime ekonomskog progresa i ekonomskog rasta. Pa ipak ekonomska paradigma zarad koje se Zemlja i Društvo pustoše i uništavaju, sama po sebi odraz je duboke krize. Pogledajte samoubistva poljoprivrednika i krizu gladi i neuhranjenosti u Indiji. Pogledajte proteste u Grčkoj, Španiji ili pokret „Okupiraj“ 99% u SAD. Kao što je jedan španski indignados rekao:

„Nama ne ide u glavu zašto treba da platimo cenu krize, dok njeni izazivači nastavljaju da beleže rekordne profite. Smučilo nam se da trpimo jednu nepravdu za drugom. Mi želimo da povratimo svoje ljudsko dostojanstvo.

Ovo nije svet u kom želimo da živimo, i mi smo ti koji treba da odlučimo o tome kakav svet želimo. Mi znamo da možemo da ga promenimo, i mi se dobro zabavljamo dok radimo na tome.“

Promena paradigme je očajnički potrebna. I to neće uraditi oni koji su stvorili krizu, i koji traže nove načine da produže život ekonomiji Pohlepe komodifikovanjem i privatizovanjem čitavog žiotva na Zemlji. Oni će doći na Rio+20 da oboje u zeleno ekonomiju pohlepe, i nazvaće je zelenom ekonomijom. I oni će na svojoj strani imati moćne vlade.

Pokreti za ekološku održivost, društvenu pravdu i radikalnu demokratiju doći će na Rio+20 sa drugačijom paradigmom, onom koja je utemeljena na Pravima Majke Zemlje, pravima budućih generacija, žena, urođeničkih zajednica i poljoprivrednika.

Ova epska borba između destruktivne i umiruće zastarele paradigme i paradigme poboljšanja života koja je u nastajanju biće najvažniji aspekt Ria+20. Ishod ove borbe odrediće budućnost čovečanstva. O njoj se neće raspravljati na pregovorima, koji mogu biti samo najmanji zajednički sadržalac u sadašnjem kontekstu korporativnog uticaja. Ali ona će dati snage Narodnom samitu, i mnogim vladinim inicijativa u Rio Centru. Ova borba će se nastaviti i posle Ria, u svakoj zemlji, i svakom selu i gradu, na svakoj farmi i radnom mestu, u svakom domu i ulici.

Niko od nas nije imun na krizu, niti na odgovore na nju. Niko od nas nije posmatač. Svi smo mi uronjeni u procese koji ili prete planti i našoj budućnosti, ili pronalaze kreativne načine da oblikuju održivu i pravednu budućnost. Svaki dan je samit o Zemlji u životima svih nas. I svako od nas učestvuje o pregovorima o našoj kolektivnoj sudbini na Zemlji.

Povezano