Beppe Grillo, Pokret pet zvezdica Beppe Grillo, Pokret pet zvezdica

Grilizmo: još jedan desničarski kult iz Italije

Svakodnevno čitamo gluposti i sranja o Grilu od strane ljudi koji potpuno ignorišu reakcionarnu, autoritarnu prirodu njegovog pokreta.

[Pre nedelju dana presetižni britanski magazin nas je zamolio da napišemo duži članak o Gilizmu. Mi smo ga napisali i poslali im ga, ali došlo je do nekih nesporazuma i oni su ga, za naš ukus, previše izmenili. Mi smo im pojasnili materiju, ali u međuvremenu je prošao krajnji rok i to izdanje je otišlo u štampu bez bašeg priloga. Šteta, ali mi nismo kivni zbog toga. Članak je bio predugačak – skoro 5.000 reči – za slanje bilo kom drugom magazinu iil novinama, da im dopustimo da sve ponovo bude izmenjeno i bude objavljeno u prihvatljivom roku. Situacija je ovde veoma loša, a ljudi u inostrantstvu su potpuno dezinformisani o tome. Svakoga dana čitamo gluposti i sranja o Gillu od strane ljudi koji potpuno ignorišu reakcionarnu, autoritarnu prirodu njegovog pokreta. Surova realnost nas grize za guzice i mi pod hitno moramo da pošaljemo poruku u boci. Na kraju, nemajući druge mogućnosti, odlučili smo da objavimo članak na ovom ružnom, zastarelom, dugo zapostavljenom blogu, kojem je preko potrebna rekonstrukcija i novi početak, ali čak i u sadašnjem obliku bolji je nego da ga nema. Naravno on nije autoritativan poput londonskog magazina, i potencijalni opticaj je smešan u poređenju sa njim, ali šta drugo možemo da uradimo? Molimo vas da slobodno kopirate našu analizi i objavite je gde god želite. Hvala]

„Brak je veza između muškarca i žene. Kako možete da ustanovite brak između dve osobe istog pola? Zašto onda ne i brak između tri osobe? Zašto ne brak između vas i vaše životinje? Neki ljudi imaju prisan odnos sa svojom životinjom, da li biste im dopustili da se venčaju sa njom?"

- Frančesko Pera (Francesco Perra), kandidat pokreta 5SM
na nedavno održanim nacionalnim izborima, 8. juna 2012.

P

ostoji velika konfuzija u drugim zemljama u pogledu onoga što se dešavalo u Italiji tokom proteklih pet godina – eri poznog berluskonizma – i šta se dešava nakon poslednjih nacionalnih izbora. U vreme pisanja, niko ne zna kakvu će vladu imati Italija. Nije moguće formiranje stabilne vlade bez glasa podrške Pokreta pet zvezdica (5SM), političke organizacije koju predvodi bivši stendap komičar Bepe Grilo (Beppe Grillo) i guru internet marketinga Đanroberto Kazalego (Gianroberto Casaleggio). 5SM, koji je prvi puta izašao na nacionalne izbore, osvojio je 25,5% glasova za zastupnički dom i 23,8% za senat.


Dario Fo

Nekolicina levičarskih i progresivnih komentataora bila je sklona da na Pokret pet zvezdica gleda sa određenim simpatijama. Oni su čuli da je čak i Dario Fo, čuveni levičarski dobitnik Nobelove nagrade, tokom kampanje podržao Gila. Oni misle da su Grilovi srčani, harizmatski govori samo deo glume – na kraju krajeva, on je bio komičar.

Naravno, vesti iz Italije su kao i obično zbunjujuće, ali na kraju, mnogi imaju utisak da populistički pokret 5SM osciluje između progresivnih i radikalnih delova političkog spektra. Pokret koji ima zajedničke karakteristike sa drugim pokretima protiv mera štednje i mobilizacijama širom južne Evrope (Portugalija, Grčka, Španija, Slovenija). Ljudi koji imaju takve pretpostavke bi trebalo – bukvalno – da znaju bolje.

Simone Di Stefano: „Da li si ti antifašista?“

Bepe Grilo: „Ovo pitanje me ne zanima. 5SM je ekumenski pokret.“

(Razgovor između Grila i jednog od vodećih lidera neofašističke partije CasaPound, 11. januar 2013.)

Neki od vas možda imaju prijatelje iz Italije koji se svrstavaju na levicu i nedavno su odabrali da glasaju za 5SM, ili da čak postanju aktivisti/kinje 5SM-a. Kladimo se da vam oni nisu govorili o desničarskim aspektima tog pokreta, zato što biste ih sigurno pitali: „Molim? Ti se baviš politikom rame uz rame sa fašistima? Pridružio/la si se pokretu koji odbacuje samu ideju antifašizma? Pokretu koji želi da ukine sindikate?! Glasao/la si za tipa koji veliča Rona Pola (Ron Paul) i američki „libertarijanizam“? Prijatelju, šta nije u redu s tobom?“, i oni bi morali da na brzinu smišljaju samoopravdanja.

„Pre nego što se degenerisao, fašizam je imao osećaj za nacionalnu zajednicu (koji je direktno preuzeo od socijalizma), najviše poštovanje za državu i volju da zaštiti [instituciju] porodice.“

– Roberta Lombardi, poslanica 5SM-a, 21. januar 2013.

Vaši prijatelji su verovatno svesni tih aspekata, ali ih ili potcenjuju ili ih odmah sklanaju u stranu, zato što su suviše uznemirujući. Toliko je veliko gađenje prema „starom političkom sistemu“ da se kritikovanje „novog“ pokreta smatra za cepidlačenje i intelektualno luksuziranje: „Pre svega, hajde da zbacimo truli politički establišment, onda ćemo da pričamo o Gilovim greškama. Mi to sada ne možemo da priuštimo!“

Za nas, to je veoma opasan pristup.

1. Kako je mržnja prema „Kasti“ pomogla sprečavanju društvenog sukoba

Mnogi faktori mogu da objasne Grilov uspeh. Nulte godine su bile decenija društvene devastacije, tokom koje su društveni pokreti pretrpeli strahovite poraze, dok je pozni berluskonizam podsticao kulturnu i moralnu propast uz saglasnot odavno diskreditovanog „levog centra“.

Tokom leta 2011, kapitalistička klasa i Evropska centralna banka odlučili su da je Berluskonijeva vlada potpuno disfunkcionalna i da nije sposobna da sprovede „neophodne“ mere štednje. Uprkos ogromne većine u oba doma parlamenta, sa nekom vrstom legalnog puča vlada „levog centra“ je zamenjena „tehničkom“ vladom na čijem čelu je Mario Monti, neoliberalni ekonomista koji je odavno povezan sa Goldman Sachsom i Trilateralnom komisijom.

Montijeva vlada je podržavana, iako nevoljno, od strane i levog i desnog centra. Istinu govoreći, levi centar je odavao utisak kao da podržava Montija manje nevoljno od desnog centra. Na kraju, Demokratska partija je izgledala odgovornije od Berluskonija za agresivne mere štednje koje su u 2012. pogoršale uslove života radničke klase i niže srednje klase. Nesšto slično se desilo u Grčkoj, gde je Papandreuova Socijalistička partija bila izričitije povezana sa rezovima nego što je to bila desničarska partija Nova demokratija.

Razlika je u tome da se Grčka suočila sa masovnim demonstracijama i generalnim štrajkovima protiv štednje, MMF-a, Evropske centralne banke i tako dalje, dok je u Italiji socijalno nezadovoljstvo kalalisano prema drugačijoj meti: takozvanoj „Kasti“.

„Kasta protiv poštenog naroda“ je najmoćniji konceptualni okvir u današnjoj Italiji.

Kasta: Kako italijanski političari postaju nedodirljivi naslov je bestselera koji su napisala dva novinara, Đan Antonio Stela (Gian Antonio Stella) i Serđo Rizo (Sergio Rizzo). Objavljena je 2007. i pokrila je načine na koje su nacionalni i lokalni političari koristili novac poreskih obveznika da postanu parazitski oligarsi. Naslov knjige je pružio savršenu metaforu za okvir debate o politici u novoj verziji klasične desničarske dihotomije: „obični narod“ je „čist“, a „političari“ su „prljavi“. Naravno, oni nisu samo prljavi, oni su najveći problem u zemlji. Hajde da se otarasimo političara, i sve će biti OK!

Činjenica da su političari na funkcijama baš zato što je dobar obični narod u više navrata glasao za njih retko se pominje.


Flavio Briatore

Pokazalo se da je „kasta protiv poštenog naroda“ narativ koji savršeno odvraća pažnju. Gnev i frustracija su kanalisani ka poslanicima, njihovim platama, budžetskom finansiranju političkih partija itd, sve što su realni ali manji problemi sistema. U međuvremenu, mere štednje i eurokratske neoliberalne politike su pustošile društvo, ne nailazeći ni na kakavo protivljenje. Za razliku od Grčke, Španije i Portugalije, nije bilo masovnog pokreta koji uzvraća udarac. Podrazumeva se da prava „kasta“ – kasta milionera, vrhovnih rukovodilaca, finansijskih spekulanata i sličnih – nije platila cenu za situaciju koju je stvorila. Mi čak možemo da čujemo tajkune kao što je Flavio Briatore koji govore protiv kaste, vređajući političare i tako dalje.

Da navedemeo samo jednu konkretnu posledicu kontrukta „kasta protiv naroda“, ovaj depolitizujući narativ je zaista učinio prihvatljivom ideju „tehničke“ vlade, pa čak i poželjnom. Javnost je navedena da poveruje da bi vlada bez političara bila bolja od bilo koje tradicionalne vlade. Zbog toga je Mario Monti iskoristio prednost produženog „perioda medenog meseca“ i bio u stanju da donese drakonske ukaze koji su osiromašili većinu stanovništva.

Okvir „Kasta protiv Naroda“ je aktiviran u političkoj debati malo pre nastanka 5SM-a, i utro autoput za njega.

Ono što su Grilo i Kazalego uradili sami bilo je širenje koncepta „Kaste“ da bi u uključili gotovo sve javne službenike, koje je retorika 5SM-a pretvorila u puke parazite. U jednom od najsramnijih postova na svom blogu, Grilo je zahtevao da se „otpuste desetine hiljada javnih službenika“. Kao što je Rosana Detori (Rossana Dettori) – liderka sindikata CGIL – s pravom istakla, iza fraza koje Grilo koristi na apstraktan način (npr. „javni službenici“) zapravo su bolnice i sobe za hitne slučajeve, vatrogasci, škole i obdaništa, socijalne službe za starije i teško bolesne, „kao i demokratske institucije koje obezbeđuju da takve službe nastave sa radom“.

Istina je, javni sektor Italije ima najveću stopu sindikalnog učlanjivanja i aktivnosti. 78,79% javnih službenika učestvuju u izboru svojih sindikalnih predstavnika na radnom mestu. Stoga, prave mete Grilovih pogrda na račun javnih službenika su sindikati. On je u više navrata pozivao na potpunu „eliminaciju“ sindikata.

2. Tobože „protiv mera štednje“, tobožnji radikalizam

Ne radi se o tome da Grilo ne spominje kapitalizam, krivicu bankara itd. On to radi. Ipak, nema ničeg posebnog u tom delu njegovog diskursa, on jednostavno oživljava stare klišee evropskih desničarskih populizama. Problem je formulisan na pojednostavljeni neonacionalisitčki način: „realni“ kapitalizam (tj. produktivni kapitalizam) je opisan kao dobar zato što je ukorenjen u teritoriji, gok je finansijska ekonomija izopačena zato što je u rukama zlih transnacionalnih klika i grupa za lobiranje. Pošto je evro glavni uzrok sadašnje krize, ako Italija napusti evrozonu i reši se političara i izbaci „desetine hiljada“ (sindikalno organizovanih) zaposlenih iz javnog sektora, onda ćemo imati uslove za ulazak u novo zlatno doba.


Gad Lerner

Mi znamo da se antisenitistička nit često nalazi u temelju ovakvog govora o neprijateljima „bez nacije“. Da li je slučajnost da su antisemitističke tirade i uvrede česte u odeljku Grilovog bloga „ispod crte“? U novembru 2002. gostujući bloger na beppogrillo.it je napao Gada Lernera, jevrejskog novinara koji se usudio da kritikuje Grila, nazivajući ga „Gad Vermer“. Verme je italijanska reč za „crv“, što je klasična uvreda iz antisemitističkog repertoara.

Najvažnija stvar koju treba reći u vezi sa Grilovim stavom „protiv štednje“ i protiv finansija je da je to samo fasada. To je vic. Na posletku Grilo je multimilioner, pobogu!

Kad god konzervativni populistički pokret zahvaljujući glasovima dođe na vlast ili je preuzme, njihova „antikapitalisitčka“, antifinansijska retorika vrlo brzo ispari i oni završe upravljajući postojećim stanjem stvari, uključujući finansijski kapitalizam.

Možda je zbog toga Džim O'Nil (Jim O'Neill), penzionisani predsednik Goldman Sachs Asset Managementa, nedavno napisao:

„Za mene je ishod [italijanskih izbora] prilično uzbudljiv zato što mi se čini da za zemlju čiji GDP se u suštini nije promenio od kako je EMU započet 1999, nešto krupno mora da se promeni. Možda bi ovaj ishod izbora i čudesna masovna privlačnost Pokreta pet zvezdica mogli biti signal početka nečeg novog?“

Da li smo rekli Goldman Sachs? Pre nekoliko dana, Grilo je izjavio da su parlamentarne grupe 5SM spremne da glasaju za novu „tehničku“ vladu bez političara, zato što oni nikada neće glasati za poverenje bilo kojoj političkoj vladi. Oni su čak spremni da podrže „Montijev bis“, drugu Montijevu vladu, premda sa ograničenim mandatom i da bude striktno kontrolisana od strane novog parlamenta. Nakon što je mesecima premijera nazivao „Rigor Montis“, Grilo je implicitno rekao da je bivši internacionalni savetnik Goldman Sachsa „manje zlo“ u poređenju sa političkim partijama.

Bio je to samo kratkotrajni bljesak gole istine, kada je bivši komičar još jednom promenio svoju poziciju. On sada kaže da želi da osvoji „100% parlamenta“ da bi „građani postali država“ i pokret „više neće morati da postoji“, što svakako ne znači ništa ali je dobro za pravljenje senzacija.

[N.B. Poslednji politički lider koji je osvojio 100% italijanskog parlamenta i učinio da se njegov pokret preklapa sa državom završio je obešen naglavačke na milanskom trgu. To se desilo dvadeset šest godina prekasno, ali danas se stvari dešavaju brže, znate, postoji internet i tako dalje. Šalu nastranu, Grilo bi trebalo da prouči istoriju svoje zemlje pre nego što da takve provokativne izjave, koje nisu poznate po tome što su bilo kome donele sreću]

U slučaju da vas još uvek drži vaš prethodni utisak da je Grilova izjava protiv mera štednje radikalna, ili je barem snaga za konkretne promene, zašto ne pogledate ono što je 5SM radio u mestima i gradovima kojima su na vlasti? Na primer, pogledajmo šta je uradio gradonačelnik Federiko Picaroti (Federico Pizzarotti) u Parmi.

Ključna tačka Picarotijeve kampanje bilo je protivljenje izgradnji velike peći za spaljivanje čiji se uticaj na životnu sredinu i zdravlje građana smatra katastrofalnim. U junu 2012. sam Grilo je izjavio: „Oni nikada neće izgraditi tu peć za spaljivanje, ako žele da je naprave moraće da pređu preko mrtvog gradonačelnika!“. Kada je novinar Marko Travaljo (Marco Travaglio) pitao Grila za kazne koje će grad morati da plati ugovaračima i podugovaračima, ovaj mu je ovako odgovorio: „Ne budimo smešni: ako je plaćanje kazni obavezno, naćićemo način da ih platimo.“ Pa, peć za spaljivanje je upaljena 3. marta 2013. Grad nije mogao da plati kazne. Niko nije morao da pređe preko mrtvog Picarotija.

Tokom kampanje, Picaroti je takođe obećao da neće podići porez na domaćinstvo i cenu pansiona za državna obdaništa. Nakon što je izabran, on je povećao oba i objasnio: „Mi ništa drugo nismo mogli da uradino.“ Kao i bilo koji drugi političar.

On sad planira da smanji plate gradskim službenicima.

3. Desničarski uticaji na Pokret pet zvezdica

Guglielmo Giannini
Guglielmo Giannini

Grilova retorika je prepuna elemenata čiji korni se mogu pratiti do raznih desničarskih tradicija, koje su on i Casalego pomešali u toksičnu smešu. Najprepoznatljivija tradicija je ona evropskog konzervativnog populizma. U Francuskoj je ovaj pristup poznat kao pužadizam (poujadisme), po njegovom dvadesetovekovnom promoteru Pjeru Pužadeu (Perreu Poujade). U Italiji, mi ga obično zovemo kvalunkizmo (qualunquismo) [što bismo mogli prevesti kao 'bilokoizam'], po masovnom sitnoburžoaskom pokretu koji je 1946. osnovao dramski pisac Guljelmo Đanini (Guglielmo Giannini).

Druga tradicija je američki „libertarijanizam“ / „anarhokapitalizam“: Ajn Rand (Ayn Rand), Ron Pol (Ron Paul), takve stvari. Ovaj uticaj se može detektovati u nekoliko delova programa 5SM-a. Jedan od poznatih predstavnika pokreta, Vitorio Bertoal (Vittorio Bertoal), eksplicitno je izjavio: „Meni se sviđa Ron Pol“.

Naravno, mi u Grilovom buncanju takođe možemo naći uobičajeni skup tačerovskih tropa i klišea koji su postali opšte mesto širom Zapada.

Sve te tradicije imaju neke zajedničke osnovne karakteristike, od kojih je jedna mržnja prema sindikatima i, generalno, radničkim kolektivnim organizacijama i dostignućima, poput nacionalnih ugovora itd. Ovaj neprijateljski odnos prožima sve Grilove govore.

Razlog zašto je tako nezahvalan zadatak razotkriti ove desničarske elemente u Grilovoj retorici je taj što je konfuzionizam namerna strategija. Grilo je u više navrata urlao da „više nema levice i desnice!“. U međuvremenu, on i Kazalego umešno mešaju desničarske elemente sa levičarskim, reformulišući krilatice, koncepte i tvrdnje koje su oteli od prethodnih društvenih pokreta. Ti koncepti su prerađeni, oni prolaze kroz tretman koji ih lišava svih artikulacija i ostavlja ih bez ikakvog sadržaja. Najupečatljivi primer je „direktna demokratija“.

4. Direktna demokratija, Führerprinzip i blaćenje

Uprkos svoj priči o direktnoj demokratiji ili tečnom onlajn fidbeku, 5SM je hijerarhijska organizacija bez posredujućih tela između Grila i Kazalega i mase fanova/aktivista. Svaka važna odluka je doneta od strane ta dva bogata šezdeset-i-nešto-godišnjaka, i „direktna demokratija“ se svodi samo na pozivanje baze da ih odobri na tele-plebiscitaran način.

Tokom perioda 2011-2012, 5SM Emilija-Romane (oblast čiji glavni grad je Bolonja, grad u kom mi živimo) bio je na udaru talasa izbacivanja „Disidenata“ kao što su Đovani Faia (Giovanni Favia), Valentino Tavolaci (Valentino Tavoalzzi), Federika Salsi (Federica Salsi) i mnogi drugi koji su se usudili da dovedu u pitanje nepostojanje interne demokratije. Zbog toga, oni su izbačeni i izloženi gnevnim onlajn masama. O izbacivanju su odlučili Grilo i Kazalego i obavestili svet kratkim postovima na bepegrillo.it.

Lokalni aktivisti su izrazili solidarnost sa izbačenima i organizovali sastanke na kojima je većina glasala za ponovni prijem, ali nihov glas je u potpunosti odbačen od strane dva šefa.

Poslednji korak je bila upotreba interneta za opanjkavanje izbačenih na sve moguće načine. „Lojalni“ grilini su svoje vreme i trud posvetili ometanju svih onlajn razgovora u kojima bi bilo ko branio „izdajnike“ i kritikovao Grila i Kazalega zbog njihovog očiglednog autokratskog ponašanja.


Federica Salsi

Lokalni lideri 5SM-a izgleda da se ne ustručavaju da koriste „linčovanje“ kao pozitivni koncept. 2. marta 2013. Andrea Defrančeski (Andrea Defranceschi), predstavnica 5SM-a u veću Emilija-Romane, je izjavila: „Ako neki od nas izdaju pokret, internet će ih linčovati“.

Pod „linčovanjem“, naravno, Defrančeski misli na blaćenje disidenata. Ako se bilo ko usudi da izrazi neslaganje sa Grilom i Kazalegom, njegova/njena reputacija mora biti uništena, i sa ovim uništavanjem će se nastaviti dugo nakon izbacivanja. Ti ljudi prosto ne mogu biti ostavljeni na miru, njihov blog ili Facebook stranica moraju svakodnevno biti bombardovani sa derogativnim komentarima. Za svega nekoliko meseci, loklani odbornik Đovani Favia (Giovanni Favia) je od obožavanja kao same inkarnacije vrednosti 5SM-a došao do toga da bude opisivan kao najgnusniji izdajnik. A ako je disident žena, na nju će sručiti seksističke uvrede: „kurvo“, „kučko“ i ostalo iz tog repertoara. To je ono što se desilo Federiki Salsi.
Ovo je jasna manifestacija mentaliteta kulta i, ustvari, 5SM se često opisuje kao kult. Često se poredi sa sajentologijom. Sajentologija je odbacila to poređenje.

Možete se zapitati: kako Grilo i Kazalego izlaze na kraj sa svim tim?

Pa, sve je zapisano u „Ne-statutu“ pokreta.

„Ne-statut“ je vrlo kratki tekst koji je, godinama, bio jedini pisani dokument koji reguliše interni život pokreta. On uglavnom kaže da se „sedište“ pokreta nalazi na Grilovom veblogu, beppegrillo.it.

Ako ste već pomislili da je 5SM-ovo poimanje „onlajn direktne demokratije“ u najmanju ruku bizarno, pa, čekajte, ništa još niste videli! Mi vam predlažemo da pogledate neku vrstu kratkog video-manifesta iz 2007. čiji je autor i producent Kazalego. Njegov naslov je „Gaia: Budućnost politike“. „Jezivo“ je pravi pridev za anarhokapitalističku budućnost Kazalegovih entuzijastičnih predviđanja.

Kako levičari ili bivši levičari koji su za Grila reaguju kad neko istakne ova tri ozbiljna problema?

5. Fašisti u Grilovoj (i Berluskonijevoj) otadžbini

Pre nego što odgovorimo na to pitanje, neophodno je pojasniti da ogromna većina kako aktivista/kinja 5SM-a tako i njihovih simpatizera ne dolazi iz radikalne levice. Većina njih su prilično mladi i nemaju prethodnog političkog iskustva (ili čak stav); drugi dolaze sa desnice pa čak i sa radikalne desnice.

U nekoliko oblasti zemlje, okosnicu podrške 5SM-u čine ljudi koji su prethodno podržavali Berluskonija, ksenofobičnu Ligu Nord, i u nekim slučajevima potpuno neofašističke partije kao što su Nova snaga i Trobojni plamen. 2012, kada je 5SM pobedio na izborima u Parmi i uspeo da izabere Federika Picarotija za gradonačelnka, najveći deo glasova (25,9%) došao je od ljudi koji su prethodno glasali za Ligu Nord.

Na posletku, Grilov i stav 5SM-a po pitanju imigracije i manjina vrlo je blizak stavu LN-a. Mi citiramo jedan od njegovih postova na blogu, čiji naslov je bio „Desakralizovali granice“ a objavljen je na beppegrillo.it u oktobru 2007.:

„Zemlja ne može DA PREBACUJE ODGOVORNOST NA SVOJE GRAĐANE dok rešava probleme koje su uzrokovale desetine hiljada romskih cigana koji dolaze u Italiju iz Rumunije. Prodijeva primedba je uvek ista: Rumunija je Evropa. Ali šta znači 'Evropa'? DIVLJE MIGRACIJE besposlenih osoba iz jedne zemlje u drugu? Bez poznavanja jezika, bez smeštaja? Svakog dana primam stotine pisama od romskih cigana, to je vulkan, TEMPIRANA BOMBA, i ona mora biti deaktivirana... Čemu služi vlada koja ne garantuje bezbednost svojih građana?... Granice otadžbine su nekada bile svete, političari su ih desakralizovali.“

Na kraju no ne i manje važno, sam Kazalegi je bivši simpatizer Lige Nord.

Sudeći po advokatu Vićencu Forteu (Vicenzo Forte) – bivšem lideru neofašističkog Italijanskog društvenog pokreta i sadašnjem Gilovom pristalici – trojica od novih poslanika 5SM-a i jedan senator 5SM-a (svo četvoro su izabrani u Lombardiji) imaju radikalnu neofačističku biografiju. Forte nije otkrio njihova imena ali je dodao:

„To nisu izolovani slučajevi, to je mnogo širi, duboko ukorenjeni fenomen, brižljivo organizovana strategija penetriranja u Grilov pokret. Ova strategija je sprovedena sa maksimalnom diskrecijom lokalnih neofašističkih grupa.“

5SM nema ni etički ni teorijski argument protiv ovoga, zato što su Grilo i Kazalego uporno odbijali da prihvate antifašizam kao diferencijalnu vrednost. Grilo želi da pokret bude „ekumenski“ i antifašizam ga „ne zanima“.


Silvio Berlusconi nakon previše fejsliftinga.

Daleko je od neshvatljivog to da se sada mnogi fašisti, berluskonijevci i legisti uzdaju u Gila. Ne samo da im se sviđaju mnoge stvari koje on izgovara, nego on takođe otelovljuje njihov idealni tip Snažnog muškarca koji očarava entuzijastične mase. Za te ljude, Berluskoni i Bosi (Bossi) više nisu dovoljno snažni/fascinantni, jer su se suviše kompromitovali sa „starom politikom“ i „Kastom“. Zbog toga se ovi gnevni sitni bržuji emotivno investiraju u nekoga koga vide kao novog lidera.

Sem toga, postoje duboke sličnosti između Berluskonija i Grila. Obojica su živa svedočanstva kako su industrija zabave i televizija 1980-ih preoblikovale nacionalni život Italije. Novinar Đulijano Santoro (Giuliano Santoro) je napisao veoma interesantnu knjigu o tome, koja se zove Un Grillo qualunque: Il populismo digitale nella crisi dei partiti italiani“ [Grillov šta god: Digitalni populizam u vreme krize italijanskih partija].

Zapravo, ne možete razumeti Gila ako ne razumete Berluskonija. Pre tri godine, u članku za „London Review of Books“, smo sa lakoćom se može predvideli da će nakon pada Berluskonija doći do berluskonizma-bez-Berluskonija. Danas su stvari još gore, zato što je Berluskoni „pao“ ali je i dalje tu i 29,1% glasača su glasali za njega po n-ti put. Zahvaljujući tome, mi imamo i stari, klasični berluskonizam-bez-Berluskonija, i novu vrstu berluskonizma bez njega. Đulijano Santoro je napisao da je „Grilo nastavak Berluskonija drugim sredstvima“.

6. TINA, TITA i „nijednizam“ 5SM-a1

Sada ćemo se usredsrediti na one levičare i bivše levičare koji – kritički ili nekritički – imaju poverenja u 5SM. Mi želimo da se fokusiramo na njih iz dva razloga:

Prvo, važno je razumeti koje posledice odsustvo ili bankrotstvo levice može da ima za vreme krize poput one u kojoj se trenutno nalazimo;

Drugo, primetili smo da je reprezentacija Grilovog pokreta među radikalima i progresivcima u inostrantstvu više ili manje sinteza dva tipična diskursa koji su pušteni u opticaj od strane italijanskih pro-Grilo radikala – samo sa daleko manje dostupnih informacija.

Mi ćemo zavti te diskurse „5SM TINA“ i „5SM TITA“.

Ovih dana, svaki put kada razgovaramo sa veteranima jučerašnjih borbi koji su glasali za 5SM, i pokušamo da ih dozovemo pameti, najverovatnije reči koje uspemo da izvučemo iz njihovih usta su:

„Da, ja znam da je to dvosmislen pokret. Nije mi potaman sve što oni kažu i rade. Daaaa, da, njihova agenda je delimično neoliberalna. Njihove izjave o migrantima su neprihvatljive. Meni se ne sviđa ni mešavina populizma i koporativnog žargona. Sumnjičav sam prema kultu ličnosti koji prati Grila, i uloga koji je odigrao Kazalego nije jasna. Ja se slažem sa vama, više je nego malo fanatizma u pokretu. Video sam pro-5SM trolove u akciji na internetu. Slažem se sa vama, ta masovna izbacivanja me podsećaju na staljinističke čistke iz 1937. Jel misliš da sam slep? Naravno da vidim da im se i fašisti pridružuju... Pa ipak neki od zahteva i predloga 5SM-a su potpuno isti kao oni koje mi iznosimo godinama! Njihov program uključuje „građanski prihod“, odbranu zajedničkih dobara, ekologije... Ja znam mnoge pristojne ljude koji su postali aktivisti 5SM-a. Možda bismo mogli taktički da iskoristimo 5SM da bismo srušili stari politički sistem, oni to rade, zar ne? Pre to nikom nije pošlo za rukom. Zašto ne bismo pokušali pa da vidimo šta će se desiti kad malo poguramo? Ionako nema alternative. Levica je mrtva.“

Ovo je ono što nazivamo levičarskim „nema alternative“ diskursom s pet zvezdica. On je zasnovan na klasičnom mehanizmu Da/Ali: ljudi kažu da se slažu [sa vama] po svim ključnim pitanjima, kojih je mnogo, onda kažu nešto kao „ali“ ili „pa ipak“, i čak ukoliko je adverzativ (suprotno, protivno; prim. prev.) zasnovan isključivo na lepim željama, on potire sve što su upravo potvrdili.

Ukratko: oni razumeju da je 5SM konfuzionistički pokret sa dominantnim desničarskim pristupom po mnogim pitanjima, ali zbog uspeha pokreta i činjenice da su neki predlozi levičarskog porekla oni se nadaju da je ovo dobra prilika da se „nešto uradi“.

Za nas, „uraditi nešto“ nije nužno dobar način postupanja. To zavisi od onoga što radiš. Ponekad je bolje ne raditi ništa nego raditi nešto glupo. Pobrkati desničarski pokret sa levičarskim je definitivno glupo.

Drugi bivši levičari nasedaju na bilo šta što im Grilo i 5SM kažu. Oni su artikulisali drugačiji diskurs, „ovo je alternativa“ diskurs bivših levičara sa pet zvezdica:

„To što govoriš nije tačno. Ti si poverovao u gnusne laži koje okolo širi Kasta. Sigurno da ima nekih rasista, zato što je pokret otvoren za sve, ali oni su manjina. Većinu čine ljudi poput tebe i mene koji žele da se bore protiv sistema. Mi ćemo držati rasiste pod kontrolom. Oni koji su izbačeni iz pokreta bili su oportunisti i infiltratori koje su poslale stare partije. Oni su prekršili Ne-statut. Grilo nije lider, on nije ništa drugo nego megafon. Činjenica da on legalno poseduje ime i logo pokreta je samo garant da će lokalne sekcije poštovati Ne-statut. Ja mu verujem. Kada pokret bude dovoljno jak, Grilo će se skloniti u stranu. CKsalego samo predlaže komunikacijske strategije, nema ničeg mračnog ili dvosmislenog u vezi s tim. Ovo je alternativa, konačno! Čekao sam na nešto poput ovoga godinama, nemoj da kvariš sve sa tvojim uobičajenim kritikovanjem!“

Obratite pažnju na klasičnu veru u „dvofazni“ proces: u trenutnim okolnostima Grilo nužno mora da igra glavnu ulogu; kasnije, on će se sigurno skloniti u stranu.

U istoriji komunističkih pokreta, svi kultovi ličnosti su bez izuzetka opisivani kao isključivo „prelazni“.

Čuvena je tvrdnja Mao Cedunga iz 1958. da nema ničeg lošeg u kultu ličnosti samom po sebi. To zavisi od toga da li ta ličnost predstavlja revolucionarnu istinu ili ne.

Osamdesetsedmogodišnji Dario Fo, da spomenemo bar jedno ime, bio je vrlo blizak maoizmu tokom 1970-ih.

Ovakav način mišljenja je olakšao konverziju od bivšeg komuniste u Grilizmo. Na taj način, smatramo da je on završio na suprotnoj strani političkog spektra. Kada se tako nešto desilo poslednji put? Dasilo se početkom dvadesetih.


Programma di San Sepolcro, 1919

Baš tako.

5SM-ov svaštarski program ne može a da nas ne podseti na Program iz San Sepolkra (1919.) ranog fašizma. U to vreme, fašizam je još uvek bio „nijednistički“ pokret („ni levo ni desno“) koji je ispaljivao „revolucionarne“ slogane u svim pravcima.

2011, kada smo počeli da navodimo taj istorijski presedan, mnogi ljudi su nam se podsmevali. A onda, 5. marta 2013, Roberta Lombardi – novoizabrana predsednica grupe 5SM-a u zastupničkom domu – je napravila eksplicitno pozitivnu referencu na Program iz San Sepolkra da bi objasnila neprihvatljivu izjavu koju smo mi upotrebili u jednom od epigrafa u ovom članku.

Da li mi zastupamo mišljenje, kada je sve ovo rečeno i učinjeno, da je Pokret pet zvezdica fašistički pokret?

Odgovor je: ne.

Naravno da u njemu ima fašista, i sigurno je da su desničarski elemenati programa relevantniji od levičarskih. Međutim, 5SM je dužnik drugačijih desničarskih tradicija, deo njegovog biračkog tela je i dalje na levici, i etiketiranje pokreta prosto fašističkim bilo bi suviše pojednostavljeno.

Ono što mi pokušavamo da kažemo je da, posebno u Italiji, konfuzionistički „nijednizam“ uvek uspeva u vreme ekonomske i političke krize, i deo levice pada u iskušenje da posluša pesmu sirena. Oni koji se ne odupru izazovu bez izuzetka će završiti na desnici, bili oni toga svesni ili ne.

7. I šta sad?

Zašto strani dopisnici koji žive u Italiji ne govore ove stvari? Oni svakoga dana pišu o Grilu, ali oni retko pružaju uvid u unutrašnje kontradikcije pokreta. Možda su te kontradikcije manje vidljive ako neko ne raspoalže dubokim poznavanjem naše nacionalne istorije? Pa ipak rasističke, homofobne ili arijevske izjave trebalo bi da budu prepoznatljive u svim kontekstima. Mi nemamo decidan odgovor na takva pitanja.


Gianroberto Casaleggio, ko-lider i medijski guru 5SM-a

Šta će se desiti?

Što se tiče „promene“ (te prazne reči), verovatno mnogo manje od onoga što svi očekuju. Kao što smo napred pokušali da pokažemo, 5SM je daleko od radikalne snage i njegov program je pun „rešenja“ koja su zapravo deo problema. Čak i samog dana izbora, dok su mnogi komentatori plivali na Grilovom talasu popularnosti, mi smo napisali da, uprkos svojim zapaljivim sloganima, 5SM deluje kao diverzijski pokret i sprečava erupciju društvenog konflikta. Sam Grilo to kaže, iako naravno on konflikt naziva „nasiljem“: „Ukoliko ovde ne izbije nasilje, to je zbog pokreta.“

Kao što se često dešava sa populističkim pokretima, Grilov pokret će izgleda destabilizovati nacionalnu politiku, ali on će samo zatalasati površinu, i čineći to on će stabilizovati sistem. Zbog toga se pro-grilovsko uzbuđenje može naći na tako neočekivanom mestu kao što je Goldman Sachs.

Mi se nadamo da će progresivci/ke i radikali/ke koji/e su se pridružili/e 5SM-u, ili koji/e simpatišu 5SM, ili su barem glasali/e za njega, shvatiti da nesnošljivi stav „ni levo ni desno“ ne može više da sakrije sve kontradikcije koje smo istakli.
Mi smo nedavno napisali da „ćemo stati na stranu pobune unutar 5SM-a“. Šta to znači?

To znači da mi očekujemo da će se te kontradikcije sve više zaoštravati, da će se intenzivirati sve dok ne eksplodiraju. „Levica“ ovog pokreta mora da prevaziđe TINA i TITA [diskurse], da se manifestuje na jasan način i da odbaci i agendu „desnice“ i Grilovu ispraznu, konfuzionističku retoriku. Interni sukobi nisu nemoguć ishod ove faze. Mi moramo da razmotrimo ovaj proces sa većom pažnjom, i da budemo tu kada neke od energija koje su uhvatili Grilo i Kazalego budu uspele da se oslobode od tog stiska. Te energije mogu biti investirane u konzistentniji, nedvosmislen, radikalni pokret. Zbog toga mi tifamo rivolta, mi „navijamo za pobunu“ u 5SM-u.

Bolonja, 4-8. mart 2013.

Napomene:

[1] TINA, There Is No Alternative – nema alterative; TITA, This Is The Alternative – ovo je alternativa; „neitherism“ – „ni-jedno-ni-drugo-izam“, ili kraće „nijednizam“ (od neither = nijedno ni drugo, nijedno)

Izvor: 

Povezano