Kako je Narodni klimatski marš postao korporativna PR kampanja

Organizatori Narodnog klimatskog marša nastavljaju da rade po starom a to, na žalost, ništa neće promeniti.

Nikada nisam bio na protestnom maršu koji je reklamiran u Njujorškoj podzemnoj železnici. Maršu koji je potrošio 220.000 dolara na postere kojima poziva bankare sa Vol strita da se priključe maršu za spas planete, sudeći po jednom izvoru. Koji tvrdi da možete promeniti svetsku istoriju za jedno popodne nakon što prošetate psa i pojedete branč.

Dobrodošli na „Narodni klimatski marš“ koji je zakazan za nedelju, 21. septembra u Njujork Sitiju. Tempiran je pre održavanja samita svetskih lidera u Ujedinjenim nacijama koji će biti održan dva dana kasnije. Organizatori ga promovišu kao „najveće demonstracije protiv klimatskih promena ikada“ zajedno sa sličnim marševima širom sveta. „The Nation“ opisuje organizacione pripreme kao „participatorni, open-source model koji podseća na proteste Occupy Wall Street-a“. Lider 350.org, jedne od glavnih organizacionih grupa, objasnio je: „Svako može da da svoj doprines, i mnogim od naših online organizacionih 'habova' upravljaju volonteri koji često koordinišu stotine drugih volontera“.

Ja ću se priključiti maršu, kao i Klimatskom okupljanju koje počinje u petak, i što je najvažnije direktnoj akciji „Poplavimo Vol strit“ koja će biti održana u ponedeljak, 22. septembra. Razgovarao sam sa više od deset organizatora uključujući i više osoblje u organizacionim grupama. Mnogi ljudi su iskreno uzbuđeni zbog nedeljnih demonstracija. Ovaj pokret radikalizuje stotine mladih. Među onima koji su podržali marš su neki radnički sindikati i mnoge komunalne organizacije tamnoputih ljudi koje obično ne učestvuju u ekološkom aktivizmu, zato što je mejnstrim pokret zelenih često puta loše obavljao posao pričanja o uticajima na ili rešenjima za radnike globalnog juga.

Ja ću se priključiti maršu, kao i Klimatskom okupljanju koje počinje u petak, i što je najvažnije direktnoj akciji „Poplavimo Vol strit“ koja će biti održana u ponedeljak, 22. septembra. Razgovarao sam sa više od deset organizatora uključujući i više osoblje u organizacionim grupama. Mnogi ljudi su iskreno uzbuđeni zbog nedeljnih demonstracija. Ovaj pokret radikalizuje stotine mladih. Među onima koji su podržali marš su neki radnički sindikati i mnoge komunalne organizacije tamnoputih ljudi koje obično ne učestvuju u ekološkom aktivizmu, zato što je mejnstrim pokret zelenih često puta loše obavljao posao pričanja o uticajima na ili rešenjima za radnike globalnog juga.

No bez obzira na sve, da citiram Han Soloa: „I’ve got a bad feeling about this.“

Aktivistkinja za zaštitu životne sredine En Pterman (Anne Petermann) i pisac Kvinsi Sol (Quincy Saul) opisuju kako Narodni klimatski marš nema zahteve, nema mete i nema neprijatelja. Organizatori su priznali da je pozivanje bankara da učestvuju u maršu bilo kao kada bi rekli da bi Blackwater plaćenici trebalo da se priključe antiratnom protestu. Sem para nema ničeg drugog što ih ujedinjuje. Jedna veteranka aktivistkinja koja je učestvovala u Okupirajmo Vol strit pokretu rekla da je obznanjeno da ima dovoljno novca da zaposle nju i druge. Nema nikakve istorijske svesti: decenije aktivizma za klimatsku pravdu su izbrisane neprestanim zazivanjem „najvećih demonstacija protiv klimatskih promena ikada“. Istraživačka novinarka Kori Morningstar (Cory Morningstar) je povezala tačke između organizacionih grupa, 350.org i Avaaza, globalne onlajn aktivitičke organizacije po modelu MoveOn-a, i institucija poput Svetske banke i Klintonove globalne inicijative. Morningstar tvrdi da je tajna Avaazovog uspeha u njegovoj „ekspertizi u bihejvioralnim promenama“.

To je ono što me najviše zabrinjava. Pošto sam radio na Medison aveniji skoro čitavu deceniju, mogu da namirišem PR i marketinšku kampanju sa daljine od jedne milje. A tako mi izgleda da će biti slučaj sa Narodnim klimatskim maršom. Sudeći po insajderskim izvorima pokušaj u samom početku da se napravi akcija poput one u Sijetlu – organizovanje hiljada ljudi da na nenasilan način blokiraju zonu oko Ujedinjenih Nacija – osujećen je od strane plaćenog osoblja organizacionih grupa.

Jedan učesnik u organizacionim sastancima je rekao: „Na početku su ljudi govorili, 'Ovo je naš Sijetl'“, misleći na ministarski sastanak Svetske trgovinske organizacije iz 1999. koji je direktnom akcijom izbačen iz koloseka. Ali plaćeno osoblje je izdejstvovalo klimatski marš bez politike. Drugi izvor je rekao: „Niste mogli da vidite Avaaz kako promoviše akciju u stilu Okupirajmo Vol strita. Strateška odluka je doneta da se ima veliki marš sa što je više moguće mejnstrim grupa.“

Nema ničeg lošeg u tome. Ne treba svaka taktika da bude zasnovana na Okupirajmo Vol stritu. Ali u imejlu o klimatskim promenama koji je Avaaz poslao prošlog decembra, koji je očigledno pribavio milione dolara, pisalo je: „Vreme je za moćnu, nenasilnu akciju, da se uhvati mašta, prenese moralna urgentnost, i inspirišu ljudi da delaju. Mislite na Okupirajmo Vol strit.“

Evo šta se izgleda dešava. Avaaz je pronašao lukrativni tok prihoda upozoravajući na klimatsku katastrofu koja može biti rešena klikom na dugme za donacije. Da bi ubedili ljude da doniraju kaže da su nam potrebne akcije u stilu Okupirajmo Vol strita. Kada je došao trenutak za takav protest, Avaaz i 350.org su ga blokarili a onda kada je bio organizovan, oni su ga izbacili iz vidokruga. Ako odete na Narodni klimatski marš, nećete naći bilo kakvo spominjanje akcije Poplavimo Vol strit, koju u potpunosti podržavam, ali bojim se da je organizovana sa premalo vremena i resursa. Niti sam to video u Avaaz-ovom mejlu, niti je bilo ko drugi s kim sam pričao. Bil Mekiben (Bill McKibben) iz 350.org je počeo da ga promoviše ove nedelje, ali to je možda zato što postoji nezadovoljstvo u redovima aktivistkinja i aktivista u vezi sa maršem, koji uključuje mnoge aktivistkinje i aktiviste Okupirajmo Vol strita. Jedan insajderski izvor mi je rekao: „Ta odluka da se ne promoviše Poplavimo Vol strit se tiče brendinga. Ovo nisu radikalne organizacije.“

Brending. Tako će biti rešena klimatska kriza. Mi se nalazimo u eri postmodernih društvenih pokreta.

Imidž (a ne ideologija) je na prvom mestu i oblikuje realnost. PR i marketing određuju taktiku, slanje poruke, organizovanje, i strategiju. To da li ovo može imati pozitivan efekat drugo je pitanje, i zato ja pozivam sve da učestvuju. Ne možemo znati kakva će biti budućnost. Ali prepušteni sami sebi organizatori će voditi pokret u groblje Demokratske partije, baš kao što se desilo sa pokretom protiv rata u Iraku pre dest godina. Sećate li se tog istorijskog svetskog pokreta, zar ne? Bio je toliko veliki da je Njujork Tajms globalno javno mnjenje nazvao „drugom supersilom“. Sada je Obama pokrenuo osmi rat a nema antiratnog pokreta ni za lek.

Izvori kažu da Avaaz i 350.org plaćaju naveći deo računa za Narodni klimatski marš na koji su potošili milionime dolara. Avaaz je rekao da je angažovao tuce zaposlenih sa punim radnim vremenom, i unajmio druge agitatore da skupljaju potpise za peticije i da dele letke. Skoro svo osoblje 350.org-a radi na klimatskim marševima širom zemlje i postoji i kancelarija u Njujorku sa trideset radnika sa punim radnim vremenom koji organizuju marš. Za to je potrebno puno čedara. Dok traje mobilizacija samoniklih inicijativa (grassroots), ovo nije samonikli pokret. Zato je to greška osuđivati ga. Ljudi se pridružuju iz iskrene zabrinutosti i strasti i nade u pravičan, održiv svet, ali kontrola je hijerarhijska i netransparentna. Svako s kim sam pričao opisao ga je kao nedemokratski proces. Čak ni osoblje nije sigurno ko je donosio odluke sem što su znali da mi kažu da pratim novac. Takođe je lako reći da su sve grupe iste. Avaaz je oprezniji od 350.org, i izgleda da je njujorška podružnica 350.org-a, koja je radikalnija, u sporu sa nacionalnom.

Ali kada je primaran zahtev imati što više ljudi, što se zapravo tiče vizuelnog efekta, što se tiče PR-a i marketinga, sve postaje najmanji zajednički sadržalac. Izostanak politike je politička odluka. Jedan insajder mi je priznao da uprkos svoj pregrejanoj retorici o tome kako nam je budućnost dovedena u pitanje, „ja ne očekujem mnogo od ovog procesa UN-a“. Taj izvor je dodao da je ovo „medijski trenutak, mobilizacijski trenutak“. Cilj je da imamo slike raznovrsne mase, otuda stara izreka o maršu „pogodnom za porodice“. Ta pogodnost za porodice, ipak, ima visoku cenu. Sve se odlučuje shodno potrebi da se imaju vizuelni efekti, što znači da će organizatori iz straha od nasilja kapitulirati pred bilo čim što bude zahtevala njujorška policija. Marš je zakazan za nedelju ujutro u vreme kada će grad još uvek biti mamuran. Svetski lideri neće ni biti u Ujedinjenim Nacijama, a i oni su samo plaćenici pravih klimatskih kriminalaca sa Vol strita. Najbliže što će se marš primaći Ujedinjenim Nacijama je skoro milju daleko. Marš će završiti na Jedanaestoj aveniji, ničijoj zemlji koja je daleko od podzemne železnice. Nema završnog mitinga niti govornika.

Insajder kaže da je pravi cilj bio da se stvori prostor za političare: „Ako možete da ga formulišete kao 'baka i deca i imigranti i ranici' učinićete ga bezbednijim za političare da mogu da izađu i pruže podršku. To je takođe vrlo liberalno. Ja ne verujem puno u to.“

Kada sam pitao šta je mera uspeha, insajder mi je rekao da medijsko pokrivanje i dugoročno ispitivanje javnog mnjenja. Bio sam zapanjen. To su upravo ista sredstva koja bismo koristili u velikim marketinškim kampanjama. Prvo bismo procenili i evidentirali medijske „impresije“ širom svih digitalnih, štampanih, medija na otovorenom i tako dalje. Onda bismo nakon nekoliko meseci sproveli istraživanja da vidimo da li smo promenili mišljenje potrošača o brendu, njihovu naklonost, kvalitete koje povezuju sa njim, verovatnost da će ga probati. To su ista sredstva koja Avaaz navodno koristi.

Avaaz je pionir „klikbejt“1 aktivizma. On navodi ljude da potpisuju peticije o dramatičnim ali u krajnjoj liniji minornm pitanjima kao što je, „Sprečite bičevanje 15-godišnje žrtve silovanja na Maldivima“. Operativna metoda Avaaza, koji je osnovan 2007, je stvaranje „akcija“ poput ove koja generiše imejlove za svoje operacije prikupljanja novčanih sredstava. Drugim rečima, to je korporacija sa poslovnim modelom stvaranja proizvoda (akcija), koji joj pomažu da poveća udeo na tržištu (imejlovi), i konačno ostvari prihod. Akcije koje skreću najviše pažnje su one koje imaju najviše potpisnika peticije, najviše medijskog pokrivanja, i koje pomažu generisanju prihoda.

Avaaz je pretvoro društvenu pravdu u proizvod za poboljšanje liberalnog dobročiniteljskog načina života, i bacio je oko na pokret za klimatsku pravdu.

Što dramatičniji mejlovi to je bolji odgovor. To je kao supermarket. Na kesama i kutijama ne piše, „Nije loše“, ili „nije baš najukusnije“. One kažu „najsirastije“, „najukusnije“, „lavina arome“, „potpuno neodoljivo“. Zbog toga peticije o klimatskim promenama toliko dobro prolaze na Avaazu. To je stvarno jebeno dramatično. Ali to još uvek nije dovoljno dramatično za marketinške svrhe.

Jedan izvor mi je rekao da je imejl od decembra 2013. o klimatskim promenama koji je poslao direktor Avaaza Riken Patel (Ricken Patel) bio pravi rudnik zlata. Naslov mu je bio: „24 meseca za spas sveta“. On počinje ovako: „Ovo je možda najvažniji imejl koji sam vam ikada napsao“, i onda kaže da je klimatska kriza „prevazilazi naša najgora očekivanja“ sa olujama i temperaturama koje „izlaze sa grafikona“. Onda ide Patelova navlakuša: „Mi to MOŽEMO zaustaviti, ako delujemo vrlo brzo, i svi zajedno. I iz ove noćne more izumiranja, možemo da izvučemo jednu od najinspirativnijih budućnosti za našu decu i unuke. Čistu, zelenu budućnost koja je u ravnoteži sa zemljom koja nas je iznedrila.“

Reći ljudima da je preostalo 24 meseca za spas sveta je grozno, baš kao i posredno navođenje da će onlajn donacija Avaazu pomoći da se spase planeta.

Ista prenapumpana retorika je upotrebljena za Narodni klimatski marš: on je najveći ikada. Postoji „saradnja bez presedana“ sa više od 1.400 „partnerskih“ grupa u Njujork Sitiju. Sve se svodi na ovaj jedan dan kada je „u pitanju budućnost i čitav svet gleda, mi ćemo zauzeti stav i skrenuti kurs istorije.“

Sve to pod pretpostavkom da će mirni učesnici marša koji, budu bili iza barikada njujorške policije, ubediti vlade sveta koje će se sastati na Klimatskom samitu, a koje se čak neće ni sastati naredna dva dana, da treba da usvoje „ambiciozni globalni sporazum“ generalnog sekretara UN Ban Ki-muna „za dramatično smanjenje zagađenja koje doprinosi globalnom zarevanju“.

Mun se sada pridružuje maršu. Ali teško je doći do detalja, uključujući sajt Klimatskog samita, o tome o čemu će se zapravo diskutovati tamo. Najbolji izveštaj koji sam mogao da pronađem je onaj kanadskog novinara Nika Filmora (Nick Fillmore). On tvrdi da će glavno pitanje biti cenovnik ugljenika. To je jedna od onih prevara koje su u prošlosti osmislile korporacije kojima su nagrađivani najgori zagađivači sa najviše kredita za prodaju [uglejnika] i koji stvara perverzne podsticaje za zagađenje, zato što oni onda mogu da zarade novac da bi smanjili te emisije.

Dakle imamo korporativno osmišljeni protestni marš u znak podrške svetskom telu kojim dominiraju korporacije da implementira koporporativne mere da bi se suprotsavili klimatskim promenama koje su prouzrokovale svetske korporacije, koje su locirane svega par milja dalje ali koje nikada neće osetiti gnev Narodnog klimatskog marša.

Umesto da se jadikuje na marginama i istresa po Facebooku, radikali bi trebalo da budu na ulicama. Pridružite se marševima i još važnije direktnim akcijama. Radikali treba da postavljaju teška pitanja kao poput zašto je po drugi put za petnaest godina militantni ustanak, prvo u Sijetlu pa onda Okupirajmo Vol strit, popustio pred liberalnom kooptacijom. Kakve koristi ima vaša radikalna analiza ako se NVO sektor i paravani Demokratske partije i dalje bolje organizuju od vas?

Naomi Klajn (Naomi Klein) kaže da treba da prestanemo sa uobičajenim praksama zato što će klimatske promene promeniti sve. U pravu je. Na žalost organizatori Narodnog klimatskog marša nisu primili tu poruku. Zato što nastavljaju da rade po starom što ništa neće promeniti.

Jedan istaknuti ekološki organizator kaže da će po okončanju marša, „lideri UN biti tamo u ponedeljak i utorak i raditi šta god da im se jebeno bude radilo. I svi će se vratiti svojim životima, prošetati psa i pojesti branč.“

Budućnost nije zapisana. Nije važno šta će se desiti u nedelju. Važno je šta će biti posle.

Napomene

1 - Clickbait, neologizam sastavljen od dve reči, eng. click + bait, tj. klik + mamac, i tiče se namamamljivanja nekoga da klikne na određeni link na sajtu, prim. prev.

Izvor: 

Povezano