Kraj istorije?

Kratka, čudna era ljudske civilizacije izgleda da se privodi kraju

Nije prijatno razmatrati misli koje moraju prolaziti kroz glavu Minervinoj sovi dok pada sumrak i ona preduzima zadatak interpretiranja ere ljudske civilizacije, koja se možda sada približava svom neslavnom kraju.

Ta era je započeta pre skoro 10.000 godina u Plodnom polumesecu, protežući se od zemalja Tigra i Eufrata, Fenicije na istočnoj obali Mediterana do doline Nila, i odatle do Grčke i dalje. Ono što se dešava u ovom regionu pruža bolnu lekciju o dubini do koje jedna vrsta može da potone.

Zemlja Tigra i Eufrata je bila mesto neizrecivih užasa tokom poslednjih godina. Agresija Džordža V. Buša i Tonija Blera 2003-e, koju su mnogi Iračani i Iračanke uporedili sa invazijom Mongola iz 13. veka, bila je još jedan smrtonosni udarac. Ona je uništila veći deo onoga što je preživelo sankcije UN ukojima je prednjačio Bil Klinton, osuđena kao „genocidna“ od strane uglednih diplomata Denisa Halideja i Hansa von Sponeka, koji je bio zadužen za njihovo sprovođenje pre nego što je u znak protesta dao otkaz. Halidejovi i von Sponekovi poražavajući izveštaji naišli su na uobičajeni tretman koji se dodeljuje nepoželjnim činjenicama.

Jedna užasna posledica američko-britanske invazije opisana je u „vizuelnom vodiču“ Njujork Tajmsa „za krizu u Iraku i Siriji“: radikalna promena Bagdada od mešovitih susedstava 2003. do današnjih sektaških enklava koje su zaglibljene u ogorčenoj mržnji. Sukobi koje je potpirila invazija proširili su se izvan samog regiona i sada prete da ga čitavog raznesu u param parčad.

Veći deo oblasti Tigra i Eufrata je u rukama ISIS-a i njene samozvane Islamske države, grozne karikature ekstremističkog vida radikalnog islama koji dolazi iz Saudijske Arabije. Patrik Kokburn, dospisnik Independenta sa Bliskog istoka i jedan od najbolje informisanih analitičara ISIS-a, opisuje to kao „vrlo strašnu, na mnogo načina fašističku organizaciju, vrlo sektršku, koja ubija svakoga ko ne veruje u njihovu specifičnu rigoroznu vrstu islama.“

Kokburn takođe ističe kontradiktornost zapadne reakcije na pojavu ISIS-a: nastojanje da se zajedno sa drugima zaustavi njeno napredovanje u Iraku da se podrije glavni protivnik te grupe u Siriji, brutalni režim Bašara Asada. U međuvremenu glavna barijera širenju ISIS-ove zaraze u Liban je Hezbolah, omraženi neprijatelj SAD i njihovog izraelskog saveznika. I da dodatno zakomplikujemo stvar, SAD i Iran sada dele opravdanu zabrinutost zbog uspona Islamske države, kao i ostali u ovom izrazito sukobljenom regionu.

Egipat je potonuo u neke od svojih najmračnijih dana pod vojnom diktaturom koja nastavlja da prima podršku SAD. Sudbina Egipta nije zapisana u zvezdama. Vekovima, alternativna rešenja su bila prilično izvodljiva, ali često puta se isprečila teška imperijalna ruka.

Nakon obnovljenih užasa od prošlih nedelja valjda nije neophodno komentarisati šta dolazi iz Jerusalima, koji se u dalekoj istoriji smatrao moralnim centrom.

Pre osamdeset godina, Martin Hajdeger je veličao nacističku Nemačku zato što daje najbolju nadu za spašavanje slavne civilizacije Grka od varvara sa istoka i zapada. Danas, nemački bankari slamaju Grčku ekonomskim režimom koji je osmišljen tako da održava njihovo bogatstvo i moć.

Verovatni kraj ere civilizacije zasenjen je novim nacrtom izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), generalno konzervativnog proučavatelja onoga što se dešava u svetu prirode.

U izveštaju se zaključuje da rastuće emisije gasova staklene bašte rizikuju „ozbiljne, sveopšte i nepovratne uticaje na ljude i ekosisteme“ tokom narednih decenija. Svet se približava temperaturi kada će gubitak ogromnog ledenog pokrivača nad Grenlandom biti nezaustavljiv. Zajedno sa topljenjem arktičkog leda, to bi moglo da poveća nivo mora toliko da će veliki gradovi i priobalne ravnice biti poplavljeni.

Era civilizacije se podudara sa geološkom epohom holocena, koja je počela pre 11.000 godina. Prehodna epoha pleistocena je trajala 2,5 miliona godina. Naučnici danas navode da je pre oko 250 godina počela nova epoha, antropocen, period kada je ljudska aktivnost imala dramatičan uticaj na svet prirode. Tempo smenjivanja geoloških epoha je teško ignorisati.

Jedan indikator ljudskog uticaja je izumiranje vrsta, za koje se procenjuje da je sada istog stepena kao i pre 65 miliona godina kada je asteroid udario u Zemlju. Pretpostavlja se da je to uzrok okončanja doba dinosaurusa, što je otvorilo put proliferaciji manjih sisara, i na kraju savremenih ljudi. Danas, ljudi su asteroid, koji osuđuje moga živa bića na izumiranje.

Izveštaj IPCC-a reafirmiše stanovište da „ogromna većina“ poznatih rezervi goriva mora biti ostavljena u zemlji da bi se izbegli nedopustivi rizici za buduće generacije. U međuvremenu velike energetske korporacije ne kriju da im je cilj da eksploatišu te rezerve i pronalaze nove.

Dan pre nego što je objavio svoj kratak pregled zaključaka IPCC-a, Njujork Tajms je izvestio da ogromne rezerve žitarica Srednjeg zapada trunu da bi proizvodi naftnog buma Severne Dakote mogli da budu otpremljeni vozom u Aziju i Evropu.

Jedna od najopasnijih posledica antropogenog globalnog zagrevanja je odmrzavanje oblasti sa večitim ledom (permafrost). Istraživanje objavljeno u magazinu Science upozorava da bi „čak i malo toplije temperature [manje od onih koje se predviđaju u narednim godinama] mogle da pokrenu topljnje permafrosta, što bi zauzvrat pretilo pokretanjem oslobađanja ogromne količine gasova staklene bašte koji su uhvaćeni u „ledu“, sa mogućim „fatalnim posledicama“ po globalnu klimu.

Arundati Roj navodi da je „najprikladnija metafora za ludilo našeg doba“ glečer Siačen, gde su indijski i pakistanski vojnici ubijali jedni druge na najvišem bojnom polju na svetu. Glečer se sada topi i otkriva „hiljade čaura artiljerskih granata, praznih rezervoara za gorivo, planinarskih pijuka, starih čizama, šatora i svake druge vrste otpada koje generišu hiljade zaraćenih ljudi“ u besmislenom sukobu. I dok se glečeri tope, Indija i Pakistan se suočavaju sa neopisivom katastrofom.

Žalosna vrsta. Jadna sova.

Povezano