Monsanto – kako nas ubija

Korporacija Monsanto kao da je objavila rat zdravom razumu. Zaslepljena profitom, gura svoje proizvode na tržišta širom sveta, pri tom uništavajući biljke, zemlju, vodu – i naše živote. Genetski modifikovana hrana i otrovni RoundUp, o kojima će ovde biti reč, samo su neka od oružja kojima se Monsanto koristi.

Monsanto, korporacija čije je ime postalo sinonim za genetski inženjering i proizvodnju genetski modifikovanih organizama (GMO), danas predstavlja jednu od najozloglašenijih kompanija na svetu. Formalno stara oko 100 godina, javnosti je postala poznata tokom Vijetnamskog rata, kada je za potrebe američke vojske proizvodila otrov pod nazivom Agent Orange. Ovaj defoliant u sebi sadrži visoko toksičnu hemikaliju dioxin, kojim je američka vojska prskala vijetnamske džungle i sela. Američki izvori izveštavaju da je ovim putem više hiljada američkih veterana pretrpelo trajna zdravstvena oštećenja. Međutim, broj otrovanih Vijetnamaca nikada nije ni utvrđen, što je američkim zvaničnicima, naravno, manje bitna činjenica.

Posle rata korporacija Monsanto je počela sa istraživanjima na polju genetike. Godine 1982. njeni naučnici su prvi uspeli da genetski modifikuju ćeliju. Već 1985. godine Monsanto je bio agrarni gigant, koji iza sebe ima na stotine sorti GM biljaka. Takođe, nastavljajući svoju krvavu tradiciju proizvodnje otrova za vreme Vijetnamskog rata, Monsanto proizvodi Glifosat, herbicid danas poznatiji pod imenom RoundUp. Genetski modifikovana hrana i otrov poput RoundUp-a, gurani isključivo slepom željom za što većim profitom, su odgovor na pitanje – kako nas Monsanto ubija?

Osigurana svojim krupnim kapitalom i starim dobrim vezama u američkoj vladi, bahatost ove kompanije ide u nedogled. Čak toliko daleko da korporacija Monsatno može besramno da objavi kako „pretpostavlja“ da je GM seme bezbedno po zdravlje ljudi. Na njenom sajtu čak stoji da „nema potrebe testirati GMO na bezbednost ljudske DNK“, kao i da „nema potrebe testirati GM hranu na bezbednost ljudi“.

Kako bi demantovao ove izjave, stručni časopis Cell Research je objavio rezultate istraživanja sprovedenog septembra 2011. godine, u kojem su naučnici otkrili kako unos GMO utiče na naš organizam. Od ranije je poznato da unosom hrane ne unosimo samo vitamine, minerale i proteine, već i njene genetske informacije, odnosno njen DNK. On putem hrane dospeva u naš sistem za varenje, a zatim u našu krv i organe. To je sasvim normalan proces tokom varenja, i zapravo ne predstavlja ništa novo. Ako jedemo voće, u sebe unosimo genetske informacije, odnosno DNK tog voća. Međutim, šta se događa kada je ta DNK genetski modifikovana?

Uzmimo kao primer Monsantov „BT corn“, GM verziju kukuruza koja se sadi širom Severne Amerike i sveta. Zapravo, najveći deo kukuruza koji se obere u Americi je upravo te sorte. BT (Bacilius thuringiensis) je genetski modifikovan da sam proizvodi insekticid. Unutar BT-ovog DNK nalazi se veštački kodirani program koji proizvodi insekticid, tako da ubija insekte neurološkim trovanjem. Sa druge strane, isti taj kukuruz se bere i servira kao stočna hrana, hrana za bebe, brašno za hleb i pahuljice za naš doručak. To znači da genetska informacija, programirana da stvara insekticid, može da putem unosa hrane od ovog kukuruza uđe u naš crevni sistem, nastani se u crevnoj flori i počne sa proizvodnjom otrova. Taj otrov ostaje u našem telu, konstanto praveći sve veće probleme.

Prostim rečima, konzumiranjem GM hrane u sebe unosimo veštačke genetske informacije, one kroz varenje hrane dospevaju u našu krv, a zatim i do organa. Pošto su veštačke, mogu uticati na komunikaciju između ćelija i tako prouzrokovati stvaranje tumora, ali i ometati rad naših organa, poput jetre, mozga, reproduktivnih organa, bubrega i srca. To je naučno dokazana činjenica!

Kao da ovaj rezultat istraživanja nije dovoljan, korporacija Monsanto sebi dozvoljava još sramnih izjava, poput one da je njen herbicid RoundUp – „ekološki“ i „biorazgradiv“. Zaista ne znamo kako nešto što ubija biljke može biti proglašeno za ekološko ili prijateljski nastrojeno prema životnoj sredini, no, ta činjenica ne sprečava Monsanto da daje ovakve izjave.

Šta je zapravo RoundUp? Njegov ne tako daleki predak je pomenuti Agent Orange, otrov kojim su prskane vijtenamske šume i polja tokom Vijetnamskog rata. Posle rata, kompanija Monsanto je prešla na proizvodnju biljnih otrova, odnosno herbicida. Tako nastaje čuveni RoundUp na bazi glifosata, izuzedno toksične hemikalije. Njegov zadatak je jasan – da ubija biljke. Kako ne bi ubijao prinose, već samo „biljke-uljeze“, odnosno korov, naučnici su stvorili novu vrstu genetski modifikovanih biljaka koje su otporne na otrov glifosata – tzv. RoundUp Ready Crops. Stoga, kada farmer svoju plantažu RoundUp Ready soje ili kukuruza poprska glifosatom, može biti siguran da tu ništa živo neće rasti sem njegovih GM biljaka. Vrlo mudro, nema šta. Međutim, ne smemo zaboraviti da te prskane GM biljke na kraju završe na našem stolu. Ponovo sebi postavljamo pitanje – kako to utiče na naše zdravlje?

Don Huber, profesor emeritus na Purdue Univerzitetu, već 20 godina se bavi istraživanjem uticaja glifosata na biljke i na zemljište. On je kroz svoj rad došao do zaključka da glifosat utiče na uzimanje hranljivih materija iz tla kod biljaka, stvaranje novih patogena (agenata koji izazivaju bolesti u organizmu), ali i do pojave bolesti kod životinja koje su izložene ovoj hemikaliji. Glifosat kod biljaka smanjuje proces fotosinteze, uzimanje vode iz tla, proizvodnju aminokiselina kao i lingina, molekula koji biljci daje čvrstinu i sprovodi vodu kroz biljku. Što se tiče životinja i ljudi, kako navodi profesor Huber, unosom GM biljaka prskanih glifosatom mogu dovesti do oštećenja DNK, sterilnosti, neuroloških problema, stvaranja tumora i deformiteta kod novorođenčadi.

Jednom pušten u zemljište, posle „obavljenog posla“ glifosat tu ostaje neaktivan, ali i neokrnjen, pošto se kao stabilna hemikalija jako sporo razgrađuje. Ako se tom zemljištu doda fosfor, glifosat ponovo postaje aktivan, pri tom nastavljajući da narušava pH vrednost (kiselost zemljišta) i ubija mikroorganizme koji su zaslužni za mineralizaciju zemljišta. Prosto rečeno, pored toga što truje biljke, glifosat čini zemljište neplodnim i zaraznim. Procenjuje se da je zbog glifosata preko 50% prinosa potencijalno uništeno. Ova činjenica ne ide u prilog korporaciji Monsanto, koja tvrdi da će njena tehnologija „nahraniti svet“. Šta smo time zapravo dobili? Već smo govorili o štetnosti GM hrane po naš organizam, a ovim putem je još dobijamo začinjenu smrtonosnim otrovom.

Treba podsetiti da se RoundUp-om ne prskaju samo njive, već i trotoari, dvorišta, parkovi, pruge, autoputevi, jednom rečju sve površine gde je korov nepoželjan. Koliko je stvar otišla predaleko govori i istaživanje nemačkog časopisa Ithaka, koji je pronašao tragove glifosata u urinu ispitanika koji nisu farmeri, odnosno, koji nisu direktno izloženi prskanju RoundUp-om. Ova zastrašujuća činjenica pokazuje da nam je glifosat od sada dostupan ne samo u hrani, već i u zemlji, vazduhu i vodi. Zagađena voda postaje sve veći problem. Nova istraživanja pokazuju da je samo u Kataloniji (Španija) od 140 zemljišnih izvora u 41% pronađen glifosat.

Korporacija Monsanto kao da zaboravlja da priroda ima odgovor na svaki njen pokušaj uništenja zdrave okoline. Grupa naučnika je upozorila američku vladinu instituciju EPA (agencija za zaštitu okoline, Environmental Protection Agency, prim. aut.) da je konstanta upotreba GM semena i njegovo prskanje otrovima poput RoundUp-a dovela da mutacije 8 vrsta insekata. Kako prenosi Reuters, posebnu opasnost po ranije pomenuti GM kukuruz predstavlja kukuruzna zlatica, koja je postala otporna na insekticide. Da je stvar vrlo ozbiljna, govori činjenica da se mutirana kukuruzna zlatica pojavila u 4 američke savezne države (Ajova, Minesota, Ilinois i Nebraska) i da u ovom trenutku pustoši polja kukuruza.

Međutim, ni tu nije kraj. Priroda sapliće Monsanto i na polju na kome je smatrao da dominira – ubijanje korova. Kako prenosi The New York Times, konstantna upotreba otrova RoundUp, najpopularnijeg i najprodavanijeg Monsanto-vog proizvoda, dovela je do mutacije korova. Ovaj super-korov, kako ga nazivaju, postao je otporan na RoundUp, i trenutno se proširio na 120 miliona hektara zemlje.

Iako ove poslednje vesti mogu da nam izmame osmeh na lice, moramo biti krajnje ozbiljni. Saterana u ćošak naučnim dokazima i činjenicama, korporacija Monsanto izgleda kao da više nema kud. Ne prezajući više ni od čega, pokazala je koliko je velika i moćna, dobro povezana sa mnogim državama širom sveta. Svojom armijom advokata, naučnika, birokrata i privatnih paravojnih jedinica preti aktivistima koji su digli glas u odbrani ljudskih prava i prava ove planete. Njihov glas je sve jači, istina je na njihovoj strani.

Povezano