Mučilišta su slika budućnosti svih nas

Kao anarhisti smatramo da je odluka o pljački banke svestan čin otpora. Naš čin nije za cilj imao lično bogaćenje. Napad na hram kapitala se svrstava u našu globalnu revolucionarnu akciju.

U petak, 1. februara, grčka policija uhapsila je četvoricu anarhista zbog optužbe da su učestvovali u pljačkama banaka u Kozaniju, u severnoj Grčkoj. Pored njih, policija je u potrazi za preostalom četvoricom koji su u bekstvu. Ono zbog čega se ova vest našla u žiži grčke javnosti jeste tortura kroz koju su uhapšeni prošli. I dok mainstream mediji pokušavaju da zataškaju policijsku brutalnost i potenciraju da su u pitanju teroristi i obični huligani, sa druge strane, alternativni mediji pokušavaju da saznaju zašto je došlo do brutalnog prebijanja uhapšenih anarhista.

Nikos Romanos, Andreas-Dimitris Buzukos, Janis Mihailidis i Dimitris Politis, starosti od 20 do 25 godina, sprovedeni su pod jakom policijskom pratnjom u policijsku stanicu, gde su im uskraćena sva ljudska prava. Kako saopštava Pantelia Vergopulu, majka Dimitrisa Buzukasa, od trenutka hapšenja ona gubi svaki kontakt sa svojim sinom. Policija je ignorisala i njenu molbu da se njen sin odvede na lekarski pregled, budući da je skoro imao operaciju očiju. Tek kada se čula sa sinom saznala je kakvu su torturu uhapšeni pretrpeli. U telefonskom razgovoru Dimitris Buzukos joj je ispričao kako su nakon hapšenja, uz konstantna vređanja, prebijani četiri sata bez prestanka, a da su im ruke vezane čak i dok spavaju. Buzukos se takođe požalio da ima vrlo jake vrtoglavice, glavobolje, nesanicu i bolove. Njegova majka dalje navodi da uhapšeni nisu jednako tretirani kao ostali prekršioci zakona, već sa posebnom mržnjom, zato što su anarhisti.


Traljav fotošop grčke policije

Dan nakon njihovog hapšenja, policija je objavila fotografije uhapšenih. Ono što se odmah može primetiti jesu njihova lica modra od batina i traljavo odrađen fotošop, koji je trebalo te modrice da prikrije. Odmah nakon objavljivanja slika, roditelji uhapšenih su podigli tužbe protiv grčke policije zbog zlostavljanja njihove dece, dok preko grčkih foruma i blogova javnost vrši sve veći pritisak na policiju zbog izvršene torture, istovremeno tražeći objašnjenje tih fotografija.

U nedelju, 3. februara, policija je izašla sa ciničnim saopštenjem, u kome navodi da je do “dobijanja modrica došlo tokom dinamičnog policijskog napada na kombi u kome su se pljačkaši nalazili nakon pljačke i zbog toga što su se opirali hapšenju”. Što se tiče prerade slika u fotošopu, policija navodi da je to bilo “neophodno, jer jedan od uhapšenih nije želeo da podigne glavu tokom fotografisanja, pa je u fotošopu uklonjena ruka policijskog službenika sa njegovog vrata”.

Otac Dimitrisa Burzukosa, na ovaj sraman odgovor policije, kaže: „Nije bilo nikakvog opiranja hapšenju. To što policija priča je laž. Uhapsili su ga, zatvorili u sobu, vezali mu ruke lisicama iza leđa, bacili na kolena, stavili mu kapuljaču na glavu i tukli ga satima! Ne zbog ispitivanja, već zbog čiste torture“.


Policijska straža u bolnici Evangelizmos

Istog dana Dimitris Buzukos odveden je u bolnicu Evangelizmos uz jaku pratnju specijalnih jedinica. U punoj ratnoj opremi, sa puškama i pancirima, policajci su odbijali da napuste ambulantu u kojoj je Buzukos pregledan, što se kosilo sa bolničkim pravilama. Uprkos molbi načelnika odeljenja da napuste ordinaciju, oni su to odbili jer bi time prekršili izričitu naredbu svog nadređenog.  Prebijen i ruku vezanih iza leđa, Buzukas nije imao nikakve šanse da pobegne ili uzme doktora kao taoca. Nakon što se završio pregled, pripadnici specijalnih antiterorističkih jedinica (EKAM) tražili su imena i podatke lekara, što su ovi odbili da daju.

Uloga mainstream medija u ovom slučaju nije bila mala. Zanemarujući brutalno prebijanje, akcenat se stavlja na navodnu povezanost pojedinih uhapšenih mladića sa raznim terorističkim organizacijama. Tako se, na primer, Janis Mihailidis i Dimitris Politis dovode u vezu sa anarhističkom terorističkom organizacijom „Sinomosia pirinon tis fotias“ (Conspiracy of the cells of fire), iako ta organizacija poriče vezu sa njima. Uhapšeni anarhisti se putem glavnih državnih medija predstavljaju kao o teroristi, huligani i lopovi. Uporno se naglašava cifra od 200.000 evra koliko je uzeto iz opljačkanih banaka, kao i pretnje oružjem službenicima banaka. Neke od tačaka po kojima su do sada optuženi su učestvovanje u kriminalnim organizacijama, pljačke, posedovanje oružja, posedovanje lažnih dokumenata, ugrožavanje bezbednosti saobraćaja… Mainstream mediji naivno se pitaju šta je to što navodi mlade ljude da se dohvate oružja i okrenu pljačkanju banaka; mi odgovaramo: to je kapitalizam!

Sa druge strane, alternativni mediji ne dozvoljavaju da javnost “proguta” tu priču o “teroristima i huliganima”, već skreću pažnju na policijsku brutalnost i državnu represiju. U celosti vam prenosimo tekst sa grčkog sajta Indimedia:


Pravo lice grčke policije

„Još jednom se nalazimo suočeni sa državnim terorizmom i diktaturom nakon hapšenja četvorice anarhista u Kozaniju i njihovog osvetničkog mučenja u petak, 1. februara. Ovaj događaj međutim ne predstavlja usamljen primer. To je praksa koju vlast pokušava da utemelji u svojoj borbi protiv “onih koji pripadaju određenoj kategoriji” i predstavlja glavni politički izbor državnog represivnog mehanizma. Još uvek su sveže optužbe za mučenja koja su pretrpeli antifašisti i antifašistkinje, koje su u potpunosti zataškane od strane šefa policije, Dendiasa.

Ono što najviše uznemirava je rastući apsolutizam koji ne može da se sakrije ma koliko saveza sa đavolom sklopili - prljavim i potkupljenim sredstvima javnog informisanja, čije je prećutno saučesništvo zaglušujuće, dok prežvakavaju državno baljezganje o unutrašnjim neprijateljima. To je sprovođenje taktike: “Država to sam ja. I radim sta mi se hoće!” Upravo tako se tumači aktivnost državnih kerova i njihovog političkog rukovodstva. Onih koji zarad “izvršenja zakona” gaze svoje sopstvene zakone, tokom samog hvatanja iz osvete tuku uhvaćene i tokom njihovog boravka u policijskoj stanici ih muče do te mere da im lica ne prepoznaju ni članovi porodice! Provocirajuće smešne izjave Dendiasa kako se zlostavljanje dogodilo tokom samog hvatanja demantovane su na video snimcima hapšenja, dok  njegova izjava kako su fotografije morale da se obrade kompjuterski kako bi se prepoznala lica uhapšenih, potvrđuje stepen mučenja koje su pretrpeli uhvaćeni anarhisti.

To što se vlast usudila da javno objavi fotografije uhapšenih u takvom trenutku, nakon očiglednog mučenja, kao da se radi o najprirodnijoj stvari njihove “demokratije”, predstavlja veliku provokaciju. Mučitelji u fantomkama, ne samo da ostaju nedodirljivi, već dobijaju priznanja od mešovite gomile političara i novinara. U isto vreme, pre svega par dana, neonacisti su hladnokrvno izboli jednog pakistanskog radnika, nakon čega su dobili najbolji tretman od državnog mehanizma koji i inače propagira rasizam i netoleranciju, koji prebija na granicama, u policijskim stanicama...


Pre i posle šminkanja u pandurskom fotošopu

Mučilišta su slika budućnosti svih nas. Svako eksperimentisanje i “inovacija”  državnog represivnog mehanizma, nakon što se nametne i učvrsti u svesti društva, širi obim njegovog sprovođenja u svakom delu društva koje se buni. Objavljivanje fotografija je negovanje osećanja straha u društvu, promovisanje siledžijstva i društvenog  kanibalizma, a kažnjavanje uhapšenih je deo jednog psihološkog rata.“

Da ovo nije puko pljačkanje zarad lične koristi, već zapravo politički akt, govori nam i saopštenje samih uhapšenih, koje je u javnost izašlo 6 februara:

„Kao anarhisti smatramo da je odluka o pljačci banke svestan čin otpora. Naš čin nije za cilj imao lično bogaćenje. Napad na hram kapitala se svrstava u našu globalnu revolucionarnu akciju.

U vezi našeg mučenja od strane represivnih organa, ne želimo da time budemo predstavljeni kao žrtve. Ništa drugačije nismo ni očekivali od neprijatelja slobode. Ne zaboravimo koliko je ljudi ugnjetavano u policijskim stanicama i ćelijama. Neka tragovi mučenja predstavljaju još jedan povod za pretvaranje besa u akciju.

U odnosu na institucionalne predstavnike pravde, naš stav je nepromenjen i nepokolebljiv.

NE SARAĐUJEMO - NE IZVINJAVAMO SE!

HOĆEMO ANARHIJU!

Anarhisti Nikos Romanos, Andreas-Dimitris Burzukos, Janis Mihailidis i Dimitris Politis.“

Povezano