MC Killah P Pavlos Fissas
RIP Pavlos Fissas, aka MC Killah P

Nakon ubistva Pavlosa Fisasa - Antifašistička borba se zaoštrava uprkos teroru Zlatne zore

"Teško je reći šta će se desiti. Moguće je da će mnogi ljudi hteti da napadnu Zlatnu zoru. Već je bilo napada na njihove prostorije. Ja ne znam da li će to postati više lično; da li će se ljudi okrenuti napadanju fašista na ulicama, povrh prostog napadanja njihovh prostorija."

Joshua Stephens je član borda Instituta za anarhističke studije, i tokom poslednje dve decenije učestvovao je u antikapitalističkim i pokretima međunarodne solidarnosti. On za razne medije piše o antiautoritarnim društvenim pokretima, a vreme provodi na relaciji Mediteran – Bruklin, Njujork.

Danas (18. IX 2013, prim. prev.), svet je saznao za da je na smrt izboden Pavlos Fissas, grčki antifašistički hiphop umetnik koji je nastupao pod imenom MC Killah P, od strane siledžija koji su povezani sa neonacističkom partijom Zlatna zora. Njegova smrt samo je najnoviji u nizu ovakvih slučajeva od kako je ova partija proteklih godina doživela uspon, ali možda je zemlju koja se koleba na ivici građanskog rata gurnuo na neverovatno nestabilan teren. Reagujući na ubistvo, antifašisti su se već sukobili sa policijom širom zemlje, dok su prostorije Zlatne zore takođe napadnute.

Uspeo sam da stupim u kontak sa anarhistima koji se nalaze u Atini, nakon protestnog marša koji je bio zakazan na mestu Fissasovog ubistva, a završen je sukobom sa policijom, i dovoljno dugo bio na vezi sa jednim aktivistom da uradim intervju. S obzirom na realnost infiltracije Zlatne zore u grčku policiju, i tešku situaciju na terenu, nisam objavio ime svog sagovornika. Evo o čemu smo razgovarali.

Cveće ispred kafića Kerastini na mestu na kom je ubijen Pavlos Fisas

Pa, šta se desilo večeras?

Večeras su bile velike demonstracije, koje su krenule od mesta na kojem je ubijen Pavlos. Podelile su su dva pravca i neki od demonstranata su otišli ka lokalnim prostorijama Zlatne zore, gde su se sukobili sa policajcima koji su čuvali zgradu. Druga grupa, u kojoj smo bili mi i koja je bila mnogo veća, otišla je ka policijskoj stanici. Očigledno, mi smo takođe naišli na policajce. Neki ljudi su bili ispred njih – možda su bili iz policije, možda iz Zlatne zore; često je teško razlikovati ih – koji su pokušali da nas isprovociraju. Oni su uzvikivali slogane Zlatne zore i nazivali nas „pičkama“. Naša grupa je bila meštovita, ali uglavnom sačinjena od anarhista i levičara. Sukob se pretvorio u jurnjavu, panduri su jurili nas. Neki od nas su skrenuli u uske ulice, mnogi su pretučeni i zasuti suzavcem. Uhapšeno je 23, i rečeno mi je da je najmanje jedna osoba ozbiljno povređena, ali ne znam ništa detaljnije. U jednom tenutku sam video kola prve pomoći. Tridesetak ljudi – uključujući i neke novinare – u zgradu je pustila neka žena koja je pokušavala da ih zaštiti od policijskog nasilja. Oni su još uvek tamo, opkoljeni. Neki od nas trenutno komuniciraju sa njima putem interneta.

Koliko su na početku bile velike demonstracije?

Oko 10.000 ljudi. Možda i više, možda manje. Ali definitivno više od 9.000, što govore na radiju, ovog trenutka.

Šta se trenutno zna o ubistvu?

Pavlos je bio sa nekim ortacima sa kojima je gledao fudbal. U nekim izveštajima se kaže da je komentarisao Zlatnu zoru, drugi kažu da su ga napadači prosto prepoznali, pošto je on muzičar i uključen je u antifašističke aktivnosti u kraju.

Misliš na aktivnosti sem muzike?

Da. Ogranizovanje na nivou susedstva. Ima informacija koje sugerišu da se Roupakias [uhapšeni ubica] kretao po kriminalnom podzemlju – dilovanje droga, prostitucija, i tako dalje – i da mu je Zlatna zora platila da izvrši napad. To se zapravo stalno dešava; Zlatna zora rutinski unajmljuje ljude iz kriminalnih mreža da rade ovakve stvari. Pa, kad se pojavio Roupakias, on je prišao Pavlosu i pitao ga za ime ulice u kojoj se nalaze – onda su on i drugi fašisti počeli da jure Pavlosa i njegovog prijatelja. Kada su ih uhvatili, Roupakias ga je ubo u srce, napravivši pri tom rez u obliku slova „L“. Očigledno je bio vrlo precizan. Verovato mu nije prvi put.

Pa, da li je bilo drugih ubistava za čije izvršenje su unajmili ljude…

Da. Većina imigranata su napadnuti i ubijeni od strane Zlatne zore; nedavno je ubijen 18-godišnji Pakistanac, na primer. Oni imaju nekakav ugovor sa sportskom kompanijom, koja im dozvoljava da „sponzorišu“ siledžije, i obilato ih snabdeva odećom, tegovima, itd. Njihov osnovni posao je da idu u susedstva i napadaju imigrante. Verovatno si čuo za hapšenja u vezi sa antifašističkim motociklističkim patrolama? To je bio odgovor na ovakve stvari. To je ključni detalj, to da je ovo prilično opasno. Zlatna zora je prilično pametno postupila regrutovanjem podzemnih kriminalnih mreža. Oni imaju oružje, drogu, resurse.

Pavlosov ubica, Roupakias, u društvu Barbarousisa, pornićarskog poslanika Zlatne zore.
Pavlosov ubica, Roupakias, u društvu Barbarousisa, pornićarskog poslanika Zlatne zore.

Roupakias i društvo u kampu Zlatne zore.
Roupakias i društvo u kampu Zlatne zore.

Izgleda da Zlatna zora na neki način računa na ovu dinamiku autsorsovanja u smislu neke vrste plauzibilne osporljivosti. Oni su pokušali u početku da kažu da Roupakias nema nikakve veze sa njima.

Da. Nakon ubistva, neko je pozvao njegovu ženu i rekao joj da baci sve što ima veze sa Zlatnom zorom. Pa, ujutro, Kasidaris je govorio da ga oni ne poznaju, ali panduri su pronašli njegovu člansku kartu i druge stvari u đubretu ispred njegove kuće. U početku, on je priznao da je išao u prostorije Zlatne zore prilično redovno – 5 do 10 puta mesečno, ali je rekao da nije bio član. Očigledno, to je dokazana laž.

Kakav je ovog trenutka osećaj na terenu? Da li država reaguje na bilo koji način?

Kobajagi. Izjava Nove demokratije [desničarska partija] je razgnevila mnoge ljude. Oni su u suštini pitali zašto se svi uzbuđuju zbog nasilja Zlatne zore, a nikada zbog nasilja Sirize [levičarska partija].

Ali Siriza ne učestvuje u uličnom nasilju, zar ne?

Ne. Misilm, oni su sve vreme na ulicama, ali oni ne učestvuju u sukobima niti bilo čemu sličnom. Ali Nova demokratija želi da kaže da su oni podjednako prestupnici i da ne poštuju ustav jednako koliko i Zlatna zora. Oni to govore još od ustanka iz 2008; da Siriza podržava anarhiste, da tajno stoji iza sukoba koji se dešavaju, i tako dalje. Oni su ih čak optužili za terorizam. Ne treba trošiti reči, ovo je u potpunoj suprotnosti u odnosu na realnost. Oni samo pokušavaju da umanje nasilje Zlatne zore, svim mogućim sredstvima. Oni su čak pokušali da kažu da je ubistvo Pavlosa bilo rezultat fudbalskog rivalstva, a ne bilo šta što ima veze sa politikom.

Kada smo se videli ranije ove godine, rekao si da te brine mogućnost eskalacije tenzija u Atini do tačke kada nasilje postaje standardno, neposredni odgovor na čak i najmanje provokacije – na obe strane. Sa nedavnim napadima Zlatne zore na komuniste, da li te brine mogućnost da će ulično nasilje skliznuti u građanski rat?

O tome smo govorili, zapravo, ceo dan. To je jedna od naših najvećih briga. Ovog trenutka, situacija je fluidna. Nismo sasvim sigurni da li treba da počnemo da planiramo takav ishod. Zlatna zora pokušava da osvoji vlast na svaki mogući način. To je ekstremni scenario o kome treba razmisliti, ali zapravno nije ništa ekstremniji od toga kako bi nam trenutna situacija u kojoj se nalazimo zvučala pre pet godina.

Misliš tokom ustanka iz 2008.

Da, na početku krize. Zlatne zore tada nigde nije bilo. Nas su napadali u uličnim tučama još 2006, i kada smo govorili ljudima o tome, oni bi nas pitali „Ko su vam ti Zlatna zora?“. Sada imaju filijale u svakom susedstvu. Da li si čuo šta se desilo u Meligalasu pre 2-3 dana?

Ne, mislim da nisam.

Održali komemoraciju na mestu na kom su njihovi nacistički „preci“ ubijeni tokom Drugog svetskog rata. Čini se da vole da ističu tu istoriju. Isto važi i za pandure. Kada uhapse anarhistu ili komunistu, oni govore stvari poput: „Mi ćemo vas pobiti, kao što smo to radili pre.“ To je zapravo referentna tačka za obe strane.

Šta je trenutno odgovor anarhista?

Mi smo ometali aktivnosti Zlatne zore, poput njihovog deljenja hrane „samo za Grke“. Mi smo nedavno tokom takve jedne njihove akcije delili letke na kojima je pisalo: „Ne treba nam milostinja. Nama treba dostojanstvo i solidarnost.“ Mi takođe gradimo sopstvene strukture solidarnosti. Na primer, sada postoji bolnica koja operiše iz Eksarhije; otvorena je prošle nedelje.

Dakle postoje tekući projekti izgradnje solidarnosti sa imigrantskim zajednicama?

Da. Na primer, postoji nova grupa koja se bavi pitanjem širenja pritvora za imigrante po Grčkoj. Oni rade sjajne stvari. Generalno, ono što mi pokušavamo da uradimo je da pristupimo stvarima iz principa dostojanstva, i ti projekti to otelovljuju. Pre godinu dana, bili smo na nasilnijem terenu, bilo je više preokupiranosti sa fašistima koji napadaju. Mislim da nas je možda ovo ubistvo prebacilo u novu fazu. Teško je reći šta će se desiti. Moguće je da će mnogi ljudi hteti da napadnu Zlatnu zoru. Već je bilo napada na njihove prostorije. Ja ne znam da li će to postati više lično; da li će se ljudi okrenuti napadanju fašista na ulicama, povrh prostog napadanja njihovh prostorija.

Takođe je teško predvideti kako će glasači koji su podržavali Zlatnu zoru odgovoriti na ovaj događaj. Da li će se konačno postideti? Da li se osećaju kao da su spremni prvo da pucaju a da pitanja postavljaju kasnije?

Da li stvarno ima šanse da se to desi?

Ja, zapravo, verujem da ima. U protivnom, postoji realan rizik da gubimo svoju humanost. Mi smo već daleko odmakli, ukoliko političar iz Sirize koji je danas bio na TV-u kaže da Pavlos predstavlja prvu žrtvu Zlatne zore. I on kaže ne trepnuvši, bez srama, kao da se ubijeni imigranti ne računaju; kao da je Pavlos više čovek. I taj sentiment je prilično raširen. Ja mislim da će danas mnogi ljudi biti „šokirani“, kao da ovaj poslednji događaj predstavlja neku vrstu otkrovenja.

Kao, belo telo je nekako potresnije za kolektivnu svest.

Baš tako. Zašto ljudi nisu bili šokirani kada je Zlatna zora ubila Pakistanca koji se vraćao biciklom sa posla? Jedino su reagovali anarhisti i levičari. Ali možda će ljudi sada konačno slušati. Možda će biti kao kada je ubijen Aleksis Grigoropulos 2008. Policija ubija ljude svo vreme; taj ustanak se desio zato što je Aleksis bio neko sa kim su ljudi osećali povezanost.

I ti misliš da bi Pavlosova vidljivost kao muzičara mogla da isprovocira isti takav odgovor?

Moguće je. Ja ne želim da umanjim bilo čiji gnev. Rekao bih da mi je pomalo odvratan ovaj „šok“. Muzičar? Belac? Lakše je ljudima da se identifikuju sa njim nego sa bezimenim imigrantima, ali njih su ubijali fašisti, ubijali u pritvorima, u policijskim prostorijama, i nije bilo ni izbliza antifašističke reakcije kao što je to u slučaju Pavlosovog ubistva.

Povezano