Nije puka retorika povlačenje paralela sa nacizmom

Pravi fašisti u pravim crnim košuljama mašu svastikama i ubijaju etničke manjine u Atini

„Posle imigranata, vi ste sledeći“. Pisalo je to na lecima koji su se ove nedelje pojavili u atinskog četvrti u kojoj se nalaze gej klubovi. Dok eskalira nasilje protiv imigranata i etničkih manjina širom Grčke, pristalice ultradesničarske partije Zlatna zora takođe su počele da promovišu napade motivisane mržnjom na homoseksualce i osobe sa invaliditetom. Ti fašisti marširaju kroz Atinu u crnim košuljama i sa bakljama, terorišu etničke i seksualne manjine, nose znamenja koja ne liče ni na šta drugo sem na raspletenu svastiku, i deklarišu se protiv političkog procesa. Pa ipak, širom Evrope, njih i dalje tretiraju kao puki simptom grčke ekonomske krize.

Nekada su desničarske siledžije napadale imigrante samo noću. Sada to rade u po bela dana, ne strahujući za posledice jer njih retko kada bude. Poslednjih nedelja, broj i žestina napada je u porastu – 12. avgusta, 19-godišnji irački azilant smrtno je izboden od strane bande na motociklima svega nekoliko ulica daleko od grčkog parlamenta – i ukoliko migranti prijave napade policiji, rizikuju da budu uhapšeni.

Ne samo da se zločini protiv imigranata u Grčkoj smatraju nisko prioritetnim, već i znatan deo biračke baze dolazi iz redova policije. Ankete izlaznosti na izbore iz maja 2012. sugerisale su da je u nekim gradskim četvrtima i do 50 posto grčkih policajaca glasalo za rasističku grupu, koja sada drži 7 procenata mesta u parlamentu.

Ubadanja, prebijanja i motociklistički napadi postali su tako rutinski u mnogim delovima prestonice, da se imigranti boje da izađu sami. Iako Grčka ima dugu tradiciju velike migrantske populacije – 80 posto izbeglica u Evropsku Uniju stiže u grčke luke – porodice koje su došle u tu zemlju u potrazi za bezbednošću sada strahuju za svoju decu. Nedavno objavljeni izveštaj Human Rights Watcha, Mržnja na ulicama, nalazi da su „nacionalne vlasti – kao i EU i međunarodna zajednica uopšte – u velikoj meri žmurili pred ksenofobičnim nasiljem u Grčkoj“.

Žmurenje je dovoljno loše, ali sada se ministar javnog reda, Nikos Dendias, zakleo da će pooštriti mere protiv imigracije, koju je opisao kao „invaziju“ i „bombu u temeljima društva“. Otuda, Dendias je i prisustvo stranaca u Grčkoj opisao kao značajniju pretnju od ekonomske krize – što je poruka koju bi nesumnjivo polepio po zidovima Atine samo da može.

Porast popularnosti Zlatne zore i samopouzdanje nisu došli niotkuda.

Pobuđivanje rasizma postalo je strategija za odvraćanje pažnje ogorčene nacije od vlade i krize javne potrošnje. Poput mnogih slabih administracija desnog centra, Nova demokratija oponaša jezik ekstremista krajnje desnice, što ide na ruku ksenofobiji javnosti umesto da je pacifikuje. Sa Dendiasovom podrškom, policija lovi imigrante, hapsi i deportuje hiljade ljudi u racijama širom Atine i okolnih gradova – taj program je nazvan, bez očigledne ironije, po Zevsu Kseniosu, grčkom bogu gostoprimstva.

Porast popularnosti Zlatne zore i samopouzdanje nisu došli niotkuda. Ta partija je bila aktivna decenijama, ali pre četiri godine, pre prvog talasa rezova zbog mera štednje u Grčkoj, smatrali su je za vic. Ovog leta, sa svojom partijom za stolom u parlamentu, članovi Zlatne zore osnivaju supermarkete „Samo za Grke“ i distribuiraju pakete sa hranom nezaposlenima na trgu Sintagma – ali samo za „prave Grke“.

Levica ne mora da ukazuje na istorijsku korelaciju između nametnutih ekonomskih mera štednje i uspona fašizma: Zlatna zora tu vezu čini eksplicitnom, veliča je. Ali prosta spremnost da iskoristi gnev javnosti nikada neće, u bilo kojoj naciji, rasističke siledžije učiniti glasom naroda.

Kao i u slučaju mnogih fašističkih grupa, Zlatna zora tvrdi da predstavlja marginalizovanu radničku klasu. Poput krajnje desnih grupa širom Evrope – uključujući Englesku odbrambenu ligu i novu Britansku partiju slobode – Zlatna zora se proglašava za neprijatelja propalog demokratskog sistema, iskorišćavajući zarad svojih ciljeva narodni gnev protiv neoliberalnog rđavog upravljanja ekonomijom. Međutim, iako tvrdi da je protiv mera štednje, ona nema ekonomski projekat: njena taktika je prosto nasilna, proizvodi podele i gnusno je rasistička. A vlade Grčke i Evrope su izgleda spremne da tolerišu to kao društvenu cenu aktuelnog konsenzusa po pitanju štednje.

Evropska Unija je osnovana nakon Drugog svetskog rata da bi se osiguralo socioekonomsko jedinstvo na kontinentu raskomadanom od strane fašizma. U današnjoj Grčkoj, Zlatna zora se tretira kao ozbiljna politička partija, uprkos izbegavanja demokratskog procesa od strane njenih članova i tendencije da na televiziji napadaju rivalske političare.

Davno nakon što je 1933. Nacistička partija preuzela vlast u Nemačkoj, nakon što je spaljen Rajhstag i antisemitsko nasilje postalo zvanična državna politika, evropske vlade je i dalje više brinula mogćnost [uspostavljanja] socijalističke Nemačke nego fašističke. Gotovo do Drugog svetskog rata, mnogim svetskim liderima je bilo važnije da Nemačka plati svoje dugove. Povlačenje istorijskih paralela sa nacizmom je izlizana retorička tehnika koju su komentatori sa levice i desnice obezvredili razbacujući se tim poređenjem u diskusijama o etiketiranju hrane i preterano entuzijastičnoj kontroli saobraćaja. U ovom slučaju, ipak, ono nije retoričko.

Pravi fašisti u pravim crnim košuljama stvarno marširaju po Atini i mašu svastikama i zapaljenim bakljama, i sakate i ubijaju etničke manjine, a svetske vlade su zastrašujuće opuštene u vezi s tim sve dok grčki narod nastavlja da otplaćuje dugove evropske elite. Kada se istorijske lekcije uče napamet, lako mogu da zataje onda kada su najpotrebnije. Ovog puta, Evropa moda da se seti da je cena podsticanja fašizma daleko okrutnija i skuplja od bilo kog nacionalnog duga.

Izvor: independent.co.uk

Povezano