Očevi ISIS-a

Puno je sumanutih teorija zavere o ISIS-u koje trenutno kruže svetom. Ovaj članak donosi dobar pregled porekla ove bizarne grupe.

Organizacija čija je skraćenica ISIS (Islamska država Iraka i Sirije) nije nova u regionu, niti je novonastali izraz krize koja, u trenutku suštinskih transformacija koje su inicirane revolucijama iz 2011, trenutno pogađa arapska društva.

Naprotiv, ISIS je potomak više očeva, i proizvod više nego dugotrajne i široko rasprostranjene bolesti. Današnji eksplozivni rast ove organizacije zapravo je rezultat već postojećih sukoba koji se pogoršavaju, a koje je su prourokovali razni očevi.

ISIS je, prvo, dete najgnusnijeg oblika despotizma koji je mučio region. Stoga, nije slučajno što vidimo da mu je temelj, njegov izvor snage, koncentrisan u Iraku i Siriji, gde su Sadam Husein i Bašar Al-Asad vladali decenijama, tokom kojih su ubili stotine hiljada ljudi, uništavali politički život, i produbljavali sektašenje transforišući ga u mehanizam isljučivanja i polarizacije, do tačke kada su nepravde i zločini protiv čovečnosti postale opšte mesto.

Drugo, ISIS je potomak američke invazije na Irak 2003, kako načina na koji je u početku sprovođena tako i katastrofalno lošeg upravljanja koje je potom usledilo. Pre svega, bilo je to isključenje ogromnog dela Iračana i Iračanki iz post invazionog političkog procesa i formiranja nove vlasti koja ih je diskriminisala i smatrala kolektivno krivim za Sadama i njegovu partiju, što je u oba slučaja omogućilo nastanak grupa (poput onih koje su prvo osnovao Abu Musab al-Zarkavi) čije su aktivnosti nastavljene od strane ISIS-a, sa ciljem ostvarivanja kontakta sa određenim delovima iračkog društva i pozicioniranja među njima.

Pod tri, ISIS je sin agresivne regionalne politike Irana koja je poslednjih godina pogoršana – smatranjem Iraka, Libana i Sirije za svoje dvorište, pothranjivanjem (direktno ili indirektno) konfesionalne podele i činjenjem te podele okosnicom ideološke mobilizacije i politike osvete i odmazde koja je stvorila destruktivnu povratnu spregu.

Četvrto, ISIS je dete nekih selafističkih mreža u Zalivu (u Saudijskoj Arabiji i drugim državama), koje su nastale i razvile se tokom 1980-ih, nakon naftnog buma  i „Avganstanskog džihada“. Ove mreže su tokom poslednje dve decenije nastavile da operišu i da se šire pod različitim imenima, sve u interesu ekstremizma i opskurantizma.

Peto, ISIS je potomak doboke krize koja je duboko ukorenjena u razmišljanju nekih islamističkih grupa koje pokušavaju da pobegnu od svog užasnog neuspeha da se se suoče sa izazovima sadašnjice koji se tiču sumanutog modela navodno preuzetog iz sedmog veka, verujući da su u svojim imaginarnim verskim zajednicama pronašli odgovor na sva savremena i buduća pitanja.
Šesto, ISIS je potomak nasilja, ili sredine koja je potređena zapanjujućoj brutalnosti, koja je dozvolila rast ove bolesti i pomogla nastanak onoga što bi se moglo nazvati „ISISizmom“. Poput prethodno Iraka, danas je Sirija napušteno bure baruta koje je postalo laboratorija, poligon za nasilje, svakodnevne masakre i njihove posledice.

Isis, to odvratno, divljačko stvorenje, produkt je dakle najmanje ovih šest otaca. Njegova istrajnost zavisi od daljeg trajanja gore navedenih činilaca, posebno elementa nasilja koje otelovljuje Asadov režim u Siriji. Oni koji misle da bi trebalo da ostanu neutralni ili da čak podrže tirane poput Asada u borbi protiv ISISizma ne uspevaju da shvate da je njegov režim ustvari koren problema.

Sve dok ova činjenica ne bude priznata – da je despotizam bolest a ne lek – možemo jedino da očekujemo još smrtonosnije reperkusije, od Bliskog Istoka do udaljenih delova planete…

Prva petoletka ISIS-a: vlažni san o islamskom kalifatu

Povezano