Prava žena

Napad samoidentifikovanih radikalnih feministkinja na učestvovanje trans osoba u feminizmu i LGBT pokretu nikada nije bio odgovor na nekakvo neprimereno ponašanje trans muškaraca i trans žena.

Kao feministkinje, protraćile smo mnogo godina i toliko energije, besa i tuge oko pitanja ko može da bude smatran za ženu.

Godine 1973, neke radikalne feministkinje zahtevale su da trans žena, Silvija Rivera, jedna od predvodnica Stounvolske pobune, bude izbačena sa jedne od bina na njujorškom prajdu. Iste godine na losanđeleskoj lezbejskoj konferenciji, pesnikinja Robin Morgan, tražila je isključenje trans žene, jedne od organizatorki konferencije, Bet Eliot. Izgubila je na glasanju, ali je Bet ipak napustila konferenciju kako bi sprečila dalje gloženje.

Napad samoidentifikovanih radikalnih feministkinja na učestvovanje trans osoba u feminizmu i LGBT pokretu nikada nije bio odgovor na nekakvo neprimereno ponašanje trans muškaraca i trans žena. Neke od njihovih najpoznatijih meta bile su osobe koje su vredno radile za feminističku i LGBT stvar. Deo paradoksa trans isključuvog radikalnog feminizma oduvek je bila činjenica da je u potpunosti zasnovan na primeni teoretskog okvira na življeno iskustvo; zasnovan je na ideji, a ipak se manifestuje kao izuzetno lična osvetoljubvost.

Akronim TERF (Trans-Exclusionary Radical Feminists. eng, Trans Isključive Radikalne Feministkinje), skovale su radikalne feministkinje kako bi razdvojile svoju politiku od drugih antitrans priča; tvrdnja da je ovaj termin potekao od trans osoba kao pogrdni naziv je netačna. Ipak zvuči pomalo grozno, što je verovatno razlog zbog kog se izraz tako lepo „primio“. Ideja koju zagovaraju TERF feministkinje je da je pol u potpunosti binaran, i da je opresija žena u potpunosti zasnovana na toj binarnosti; da je rod zloćudna fikcija koju je stvorio patrijarhat i koji postoji  kako bi samo i jedino vršio opresiju nad ženama kao klasom.

Roz Kaveney
Roz Kaveney

U skladu sam tim, one smatraju da je postojanje trans osoba varka perpetuirana kao novi model opresije – trans žene postoje kako bi potvrdile postojanje roda i kako bi podelile žensku zajednicu ulaskom u istu, nešto što je TERF teoretičarka Dženis Rejmond uporedila sa silovanjem u svojoj knjizi iz 1979, The Transsexual Empire: The Making of the She-Male. Možete pomisliti da je postojanje trans muškaraca i genderqueer osoba bio problem za ovakvu vrstu analize, ali to nije tako. Patrijarhat ih je „izmislio“ kako bi podupreo svoju tezu i legitimisao postojanje trans žena. Ništa od ovoga naravno, ne objašnjava postojanje rodno različitih osoba u većini kultura čovečanstva i posebnu vrstu nasilja usmerenog ka njima u patrijarhalnom društvu.  Brojevi i procenti se ne sakupljaju svuda, ali znamo da najmanje 200 trans osoba, primarno obojenih trans žena sa globalnog juga, bude ubijeno svake godine. Trans isključiva radikalna feministkinja, Bev Džo Von Dor, jednom je rekla, „One očekuju da se zapanjimo kada vidimo podatke i statistiku o nasilju nad njima, a ne shvataju da bi neke od nas najviše volele da sve pomru.“ Von Dor nije ni autsajderka -  ona redovno piše za antitrans sajt Gendertrender, i nedavno je citirana od strane Šile Džefriz u njenoj novoj knjizi, Gender Hurts. Postoji kontinuitet ličnih asocijacija i verbalne podrške između akademkinja poput Džefriz i Rejmond s jedne strane, i TERF aktivistkinja i blogerki s druge.  Gallus Mag (vlasnica Gedertrender-a), poznata je u trans zajednici po svojim napadima lične prirode na pojedine trans osobe, prateći njihove online aktivnosti, ali ova lična osvetoljubivost nije rezervisana isključivo za anonimne blogere/ke.

Rejmond je pozivala na bojkot lezbejske feminističke izdavačke kuće Olivia, jer su imali trans ženu Sendi Stone za ton majstora, a Žermejn Grir je pokušala da spreči postavljanje trans astrofizičarke na njenom fakultetu u Kembridžu (Grir je pretila da će bojkotovati veliki projekat feminističke stipendije ukoliko ja budem radila na njoj.) Trans žene koje su doprinele feminizmu tokom poslednjih 50 godina radile su to znajući da njihov rad može biti napadnut i diskreditovan kao rad perverznjaka.

Problem sa akroninom TERF je što suštinski ignoriše do koje mere Rejmond, Džefriz, i njihove sledbenice zapravo preziru većinu drugih žena.

Problem sa akroninom TERF je što suštinski ignoriše do koje mere Rejmond, Džefriz, i njihove sledbenice zapravo preziru većinu drugih žena. One smatraju da su sve žene koje imaju seksualne odnose sa muškarcima u najboljem slučaju žrtve Stokholmskog sindroma, a u najgorem kvislinzi, izdajice ženskog roda; da biseksualne žene treba posebno koriti, jer bi one mogle da izaberu da spavaju samo sa ženama, ali to ne rade. One preziru žene koje uživaju u BDSM praksama – Džefriz je pokušala da ih izbaci iz Londonskog Lezbejskog i Gej Centra. Ona takođe piše da su pirsing i tetoviranje nefeministički i rezultat preziranja sebe pod patrijarhatom. Njihovo gnušanje trans ljudi je simptomatično za jedan opštiji utisak da su one svetli, preživeli primerak jednog finijeg, boljeg, čistijeg feminizma koji su slabije sestre izdale.

U skladu sa tim, one gledaju na rastuće prihvatanje trans osoba od strane drugih lezbejki i feministkinja kao na dokaz da je prepredeni plan patrijarhata uspeo, a ne kao poziv da možda preispitaju svoju dosadašnju poziciju. Smatraju da je socijalističko feministička analiza koja na patrijarhat gleda kao na pitanje moći i bogatstva, a opresiju žena vidi kao na neizbežni nusproizvod, „liberalna“, a ne radikalna. Ignorišu sve naučne dokaze koji pokazuju da pol i nije toliko binaran kako se smatralo. U neoliberalnom ratu i reakciji na sve žene i sve manjine, one odbacuju pozive za šire saveze i intersekcionalni feminizam koji poštuje razlike. Za njih, prihvatanje trans prava može se jedino desiti na štetu upravo njihovog centralnog mesta u ženskom prostoru.

Zašto je sve ovo važno? Nije baš prijatno da vam na Tviteru neko kaže da genitalije trans žena nakon operacije smrde na „hibiskus i gnoj“, ili da neko unaokolo pokazuje fotografije na kojima sam mlađa i ne tako glamurozna, kako bi me ismevao jer sam omatorila. Trans osobe koje pominju svoje posttraumatske stres poremećaje ili depresiju, mogu da dođu u situaciju da budu maltretirane. Blokiranje vrši posao – ali nije internet sve i nije jedini prostor u kom se treba paziti.

Osamdesetih se Rejmond udružila sa Katoličkom crkvom kako bi ubedila američki kongres da povuku  federalne fondove iz zdravstvene zaštite za trans osobe. Niko nema podatak koliko je trans osoba umrlo ili bilo ubijeno otad, što je direktna posledica ovog čina – ali procene su oko 50 000. Džefriz je zagovarala zabranu medicinske nege trans osobama međunarodnim ugovorom, jer predstavlja kršenje ljudskih prava. (Gubljenje pristupa hormonskoj terapiji uništilo bi zdravlje većine starijih trans osoba.) TERF aktivistkinje su poprilično spremne da se udruže sa desnicom kada se treba boriti protiv promene statusa građana (podaci u izvodu iz matične knjige rođenih, bračni, partnerski status, promena imena itd. Prim.prev), ili prava trans osoba da budu bezbedne u javnim toaletima, ili kada trans ženama treba zabraniti pristup centrima za podršku žrtvama silovanja. Kada desničarska grupa slaže da je trans tinejdžerka bila nasilna u školi i neki pozovu na njen linč na sajtu Fox News-a, Keti Brenan, i sama TERF feministkinja, bila je ta koja je obelodanila ime devojke, što je dovelo do njenog teškog psihičkog stanja. Životi trans osoba manje su važni od TERF ideologije; Rejmond je pozvala da se transeksualnost „moralno izopšti i ukine“.

Trans osobe neće odjednom nestati. Nastavićemo da dajemo svoj doprinos feminizmu i gej oslobođenju čiji smo deo. Moguće je da čista zloba trans isključivih feministkinja potiče iz činjenice da ne samo da znaju da su izgubile - one takođe znaju i da su bile na pogrešnoj strani istorije od samog početka.

Povezano