Rezultati istraživanja kažu da je Zemlja na rubu masovnog izumiranja

Zaključak izuzetno važnog istraživanja koje je obavila međunarodna grupa naučnika glasi: planeta Zemlja nalazi na rubu masovnog izumiranja koje je uporedivo sa onim koje je zbrisalo dinosauruse pre 65 miliona godina. Istraživači su ustanovili da su tekuće stope izumiranja 1000 puta veće od normalnih zbog deforestacije, globalnih klimatskih promena i prekomernog lova ribe u okeanima.

Baš kao što svi mi umiremo, tako i sve vrste na kraju izumru. Ipak, stopa izumiranja dramatično varira, i nove procene sugerišu da se to trenutno dešava 1000 puta brže nego što je normalno. Ta stopa izumiranja se može videti jedino u fosilnim ostacima koji su nastali nakon neverovatno dramatičnih i neuobičajenih dešavanja, poput udara velikih asteroida ili erupcija supervulkana.

Da bismo izračunali uticaj ljudi potrebno je da znamo dve stvari – koliko vrsta nestaje svake godine, i koliko ih nestaje u normalnim okolnostima.

Proceniti broj tekućeg izumiranja je veoma teško, pošto neke vrste nestaju a da mi nismo ni bili svesni njihovog postojanja. Kao što je rečeno, mi imamo problem i da "prebrojimo knjige dok biblioteka gori". Ipak, otkriti šta je normalno je još teže. Fosilni ostaci neke vrste se čuvaju mnogo bolje od drugih vrsta, i činjenica da ne možemo da pronađemo vrste nakon određene tačke može da ukaže na njihov potpuni nestanak, ili samo da su se poprilično proredile.

Profesor Stjuart Pim (Stuart Pimm) sa univerziteta Djuk (Duke) objavio je rad u časopisu "Science" u kome on i njegovi suautori, "dokumentuju šta znamo, koliko je verovatno da se to razlikuje od onoga što ne znamo, i kako te razlike utiču na statistiku biodiverziteta". Autori kažu:

"Mi krećemo od pitanja koliko vrsta je poznato i koliko ih ostaje neopisano. Mi onda uzimamo u obzir koliko ljuski postupci uvećavaju stope izumiranja. Mnogo toga zavisi od toga gde se nalaze te vrste, zato što različiti biomi sadrže različite brojeve vrsta različite osetljivosti. Biomi takođe trpe različite nivoe oštećenja i imaju nejednake nivoe zaštite. Kako će se stope izumiranja promeniti zavisi od toga kako i gde se pretnje šire i da li im se suprotstavlja veća zaštita."

Kao što ovaj naučni rad ističe, vrste sa kojima smo dobro upoznati nisu tipične. "Vrste koje najbolje poznajemo pokrivaju velike geografske površine i često su uobičajenee u okviru njih. Međutim, većina poznatih vrsta zauzimaju male površine, i takve vrste su tipično novija otkrića".

Pimova nova procena je da pozadinska stopa iznosi 0,1 izumiranje na milion vrsta godišnje. Ovo je desetina cifre koja je objavljena 1995, u radu za koji se smatralo da je stavio tačku na tu temu. Ipak, neće biti reakcije autora više procene – Pim je takođe bio jedan od autora studije iz 1995.

Ta stopa je danas između 100 i 1000 izumiranja na milion vrsta godišnje. Drugim rečima, naš način života je možda 10.000 puta smrtonosniji od svih pretnji sa kojima se životinje inače suočavaju. Klimatske promene, lov i invazivne vrste igraju svoju ulogu, ali Pim kaže da je gubitak habitata najveći faktor.

Svet je doživeo pet masovnih izumiranja tokom proteklih pola milijarde godina. U svakom od njih, većina životinjskih i biljnih vrsta je nestala sa lica planete. Asteroid koji je zbrisao dinosauruse je naravno najpoznatije. Međutim, to nije najdestruktivnije masovno izumiranje koje je do sada zabeleženo. Permijsko-trijasko izumiranje se desilo približno pre 252 miliona godina i zbrisalo je zapanjujućih 96% svih morskih vrsta i 70% svih zemaljskih vrsta kičmenjaka. Između tih velikih dešavanja bilo je manjih oštrih porasta stope smrtnosti, koje su često izazvane klimatskim promenama. Premda smo već izgubili više vrsta nego što je to bio slučaj u mnogim daleko manjim slučajevima izumiranja, Pim veruje da bismo putem kombinacije zaštite habitata, kontrolisanog uzgoja i rada na klimatskim promenama mogli da izbegnemo šesto masovno izumiranje (za koje autori poput Gaja Mekfersona (Guy McPherson) smatraju da uveliko traje, prim. prev.).

 

Povezano