Studenti su u pravu što protestuju protiv tržišta. Zašto obrazovanje ne bi bilo besplatno?

Nakon ekonomskog kraha 2008, najrazumnija reforma bila bi ustrojavanje finansijskog sistema po uzoru na obrazovni, a ne obrnuto.

Postoji posebna vrsta ushićenja koja se oseti samo kada prvi put učestvujemo u stvaranju istorije, i ono se ne može u potpunosti opisati nekome ko ga nije doživeo. U četvrtak je oko deset hiljada mladih ljudi iz cele zemlje otkrilo kakav je to osećaj.

Taj 19. novembar 2014, dan održavanja Marša za besplatno obrazovanje sigurno će biti upamćen kao početak jednog novog studentskog pokreta. Lišeni podrške ijedne velike partije ili institucije, napušteni čak i od njihove Nacionalne unije studenata, organizatori su ipak uspeli da mobilišu hiljade ljudi, uključujući tinejdžere i školarce, uz podršku nekolicine veterana protesta iz 2010.

Ipak, za razliku od 2010, ovo nije bila defanzivna akcija, nije traženo obustavljanje mera štednje; studenti su zahtevali potpuno preokretanje politike visokog obrazovanja, i samim tim, smera u kome se ovo društvo kretalo poslednjih 30 godina.

Činilo se da vlasti nisu znale kako da se postave. Na Parlament skveru protestanti su se očešali o slojeve ograda i policijske kordone koji su uzalud čuvali ulaz; uspeli su da se provuku kroz okolne prolaze u kolonama, izbegli planirane „kotliće“ [policijska taktika okruživanja učesnika protesta kordonima]; zapalili su baklje i prskalice, poprskali farbu po ulaznim vratima Ministarstva za poslovanje, inovacije i veštine, i uopšte, napravili igralište od državnih hodnika. Vladala je atmosfera uzavrelog prezira prema pretenziji na moć, i uprkos nekim hapšenjima i neredu, nije za posledicu imala ozbiljne povrede, pa čak ni ozbiljnu imovinsku štetu.

Organizatori su se razišli puni planova za dalje, uključujući dan okupiranja trećeg decembra i dan pomaganja zajednici šestog decembra, sa idejom o daljim i radikalnijim akcijama (moguće organizovanje studentskog štrajka po uzoru na kvebečki u narednim mesecima.

Odakle se pojavilo ovo novonostalo samopouzdanje? Uprkos teškom bremenu duga nametnutog novoj generaciji studenata, takođe postoji i shvatanje da je, na intelektualnom planu, suprotna strana prosto izgubila bitku. Aktuelnom sistemu nisu preostali praktično nikakvi dobri argumenti. Ako se neka „reforma“ pokazala kao potpuni neuspeh, to je svakako reforma visokog obrazovanja iz 2010. Kao što je Endrju Mekgetigan istakao, uspeli su da istovremeno koštaju državu i stvore masovnu studentsku zaduženost. Posebno je politika kredita fijasko.

Ali čak je i letimično promišljanje dovoljno da vidimo da reforme nisu zaista mogle da se tiču ekonomske efikasnosti. One su bile prva reakciju nove Vlade na finansijski krah 2008. Te godine,  obrazovni sistem se potpuno održivo kotrljao: finansijski sistem, sa druge strane, obavljao je svoj posao toliko loše da je umalo izazvao globalni ekonomski kolaps. Zdrav razum bi nalagao da ako već mora da se sprovede reforma, ona treba da načini finansijski sistem više nalik obrazovnom, a ne obrnuto.

Jedini način da objasnimo zauzimanje suprotnog kursa od strane vladajuće koalicije, je da prepoznamo ono što se desilo kao ideološku ofanzivu; neku vrstu preventivnog napada na svaku moguću alternativu. U tom jednom trenutku, otkriveno je da skoro sve što su nam govorili o samoregulišućim tržištima i mudrosti investitorske klase bila laž. Skoro jedini argument koji je preostao sistemu je da ništa drugo nije bila opcija. A istorijski gledano, odakle je to verovatnije da proisteknu alternativne vizije i pokreti nego iz institucija visokog obrazovanja?

Činjenica da je pretvaranje mladih diplomaca u dužničke pione moglo samo da doprinese gušenju imaginacije i kreativnosti jedne generacije – sa očiglednim pogubnim ekonomskim posledicama – nije smatrana preprekom; zapravo, u tome je i bila poenta

Braunov izveštaj, na osnovu koga su zasnovane reforme, pošao je od pretpostavke da nijedan student ne teži obrazovanju iz potrebe da razume svet, već samo da bi maksimizovao svoj ukupni životni prihod. U tom trenutku, nijedna tvrdnja nije mogla biti manje istinita od te. Ali ona je iskorišćena kao izgovor za sprovođenje politike masovne zaduženosti, osmišljenje tako da onemogući studentima pristup obrazovanju na ijedan drugi način. Činjenica da je pretvaranje mladih diplomaca u dužničke pione moglo samo da doprinese gušenju imaginacije i kreativnosti jedne generacije – sa očiglednim pogubnim ekonomskim posledicama – nije smatrana preprekom; zapravo, u tome je i bila poenta.

Nema sumnje da će ako pokret postane veći, vodeći mediji uredno prikazati studente kao varvare zbog rušenja ograde, ili bacanja balona sa farbom. Ali ako razmislimo o tome, ko su zapravo varvari u ovom slučaju? Ne nazivamo Gote i Hune varvarima zato što su lomili stvari. I Rimljani su lomili stvari. Nazivamo ih varvarima zato što nisu bili zainteresovani za umetnost, nauku, filozofiju, muziku ili poeziju civilizacija koje su osvajali. Nisu ih videli kao vrednosti po sebi. Zanimali su ih isključivo bogatstvo i moć. Ono što su studenti radili u 2010, i šta rade danas, predstavlja odbranu umetnosti, nauke i filozofije od režima koji smatra da ništa od tih stvari nije vredno, osim kao sredstvo za dostizanje bogatstva i moći. Oni bukvalno brane vrednosti civilizacije od onih koji su ih napustili.

Tvrdnje da ova zemlja nekako ne može da priušti besplatno visoko obrazovanja, trebalo bi tretirati sa jednakim prezirom koji su studenti pokazali juče. Besmisleno je praviti se da Škotska, Irska, ili Meksiko mogu da priušte besplatne univerzitete, ali da nekako Engleska ne može. Nemačka je već napustila propali eksperiment sa školarinama. Ako bi Engleska učinila isto, i to dobro sprovela, to bi nam verovatno uštedelo novac.

Ali na neki način, nije u tome poenta. To bi takođe promenilo tok istorije. To bi bio način da se podsetimo da obrazovanje ne postoji zarad privrede, već da privreda postoji da bi nam pružila sredstva da se obrazujemo. Ironično je da smo spali na to da naša deca moraju da nam ukažu na ovo, dok se naši odrasli lideri spuštaju na moralni nivo Vandala, Gota i Huna.

Povezano