Suručki masakr: danas žalimo, sutra obnavljamo

Bombaški napad u kulturnom centru Amara trebalo je da izazove strah i spreči ljude da se solidarišu sa Kobaneom. Mi ne smemo dozvoliti IDIS-u da uspe.

Bombaški napad koji se desio u podne u ponedeljak, 20. jula, u kulturnom centru Amara u Suruču ostaće zabeležen u istoriji kao tragedija. Suruč je pogranični grad koji se nalazi na 15-ak kilometara od Kobanea, i bio je centar za aktivnosti pružanja pomoći i logistički čvor za sve aktivnosti pružanja podrške.

Za mnoge, Amara je bila mesto utočišta i skloništa za izbeglice koje su mesecima bežale od sukoba u Kobaneu. Ona je delovala kao baza za koordinaciju rada na pružanju pomoći u desetinama izbegličkih kampova koji su rasuti po čitavom gradu, i kao centar za međunarodnu solidarnost i delegacije koje posećuju tu oblast.

Tokom sukoba, koji je počeo prošlog septembra, Amara je bila dom aktivistima/kinjama i novinarima/kinjama koji/e su došli da ponude svoju podršku. Tokom brojnih putovanja do granice proveo sam mnogo nedelja u kulturnom centru, to je bilo mesto koje je zbližavalo sve.

Kulturni centar Amara, Suruč, Neposredno pre terorističkog napada

Sem što je bio stecište ljudi koji dolaze spolja, centar je takođe služio i kao sklonište za decu. Organizovane su mnoge radionice za decu, a u glavnoj prostoriji je bila stalna postavka dečije umetničke izložbe. Čaj se stalno pio dok su ljudi sedeli na sred sobe i diskutovali o razvoju političke situacije preko granice u Rožavi.

Posebna meta

Bombaš je posebno ciljao grupu za solidarnost koja se zove Socijalistička federacija omladinskih udruženja (SGDF). Njeni mladi članovi su došli da pomognu rad na obnovi, i planirali su da pređu u Kobane gde bi učestvovali u izgradnji dečijeg igrališta. Žrtve masakra su uglavnom iz Istanbula, i mnogi od njih su bili studenti/kinje. SDLP je omladinsko krilo ESP (Partije potlačenih), partije koja je sklopila predizborni savez sa prokurdski orijentisanom Partijom narodne demokratije (HDP). Kopredsednik HDP-a Figen Yüksekdağ, jedan od osnivača ESP-a. Na tradicionalnoj turskoj levici, ESP-ov savez sa HDP-om i generalno sa kurdskim pokretom predstavlja napredak u stvaranju solidarnosti koja seže preko već postojećih etničkih podela između Turaka i Kurda.

HDP je svesno nastojala da sklopi saveze sa turskom levicom, i u tom smislu, namerno ciljanje SGDF-a je direktan napad na nedavno započeto zbližavanje kurdske i turske levice. Slogan sa kojim je SGDF predvodio delegaciju sve govori: „Vrednosti Kobanea su vrednosti otpora u Geziju!“. Delegacija sa kojom je SGDF učestvovao bila je pokušaj da se proširi solidarnosti sa narodom Rožave s one strane etničkih afilijacija. Mnoge od žrtava masakra imaju alevitsko poreklo, dok je jedan mladić iz tradicionalnog nacionalisitčkog uporišta Trabzon na Crnom moru.


Kulturni centar Amara, Suruč, posle napada

Amara je, povrh toga, bila baza za aktiviste iz čitavog sveta, neka vrsta ambasade za međunarodne saveznike Kobanea i Rožave. Za novinare, Amara je bila prvo upoznavanje sa životom na granici. U centru su organizovani intervjui i takođe je to bilo mesto gde su novinari dogovarali kako da budu prokrijumčareni u Kobane.


Jedna od žrtava terorističkog napada bombaša samoubice u Suruču
 

Iz tih razloga, mi napad na SGDF delegaciju vidimo kao napad na međunarodnu solidarnost koja je izgrađena oko Kobaneovog otpora. Sam centar je suštinski povezan sa borbom širom granice Kobanea, i napad je jasan pokušaj Islamske države da osujeti ispoljavanje takve međunarodne solidarnosti. Mi ne smemo sebi dopustiti da budemo pokoreni zastrašivanjem.

Bombaši samoubice i veze Turske sa IDIS-om

Tokom poslednja dva meseca, bili smo svedoci porasta broja osvetničkih napada IDIS-ovih bombaša samoubica na Kurde, koji su izgleda direktan odgovor na nedavne poraze nanete IDIS-u od strane Kurdskih oslobodilačkih snaga (YPG/YPJ) u severnoj Siriji. U Dijarbakiru tokom predizbornog mitinga za prokurdski HDP, turski državljanin koji se prethodno borio za Islamsku Državu u Siriji detonirao je bombu, ubivši četvoro. Nekoliko nedelja kasnije, IDIS-ovi džihadisti su ušli u Kobane sa turskog graničkog prelaza i masakrirali više od 200 građana – što je njihov drugi po veličini masakr u Siriji, sudeći po Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava.

U svim ovim napadima, Turska je bila ili saučesnica ili krajnje nemarna. Dok konstanto raste broj dokaza o povezanosti Turske sa IDIS-om, sve je očiglednije da turska vlada nije na strani svojih kurdskih državljana, i radije bi pomagala Islamsku državu da bi oslabila kurdski eksperiment u demokratskoj autonomiji na severu Sirije.

Situacija upućuje na rastuće prelivanje sirijskog građanskog rata u južnu Tursku. Dok se sirijski Kurdi neprestano bore sa Islamskom državom (ostvarujući veliki napredak tokom poslednja dva meseca), strah da će IDIS, sa implicitnom podrškom Turske vlade, nastaviti da sprovodi samoubilačke napade na Kurde u Turskoj. Nakon tragedije koja se desila u Suruču, mnogi Kurdi krive tursku vladu i njene snage bezbednosti da ne rade dovoljno, i od PKK-e traže odmazdu.


U napadu bombaša samoubice u Suruču nastradala su i dvojica anarhsita, dok je jedan teško ranjen. Nastradali su Alper Sapan i Evrim Deniz Erol, dok je Caner Delisu u kritičnom stanju.

Potreba za međunarodnom solidarnošću

I masakr u Kobaneu krajem juna i ovaj poslednji bombaški napad u Suruču su pokušaj Islamske države da održi Kobane u očajnom, ratom razrušenom, uništenom stanju. Lokalne vlasti su počele da obnavljaju grad – i napadi su očigčedno imali za cilj da izazovu strah i da spreče ljude da se solidarišu sa Kobaneom.

Kao međunarodni saveznici revolucionara i revolucionarki Rožave, mi imamo dužnost da ispunimo ciljeve delegacije SGDF-a: da pomognemo obnovu grada Kobanea.

Međunarodna solidarnost sa Kobaneom je učinila neverovatno mnogo toga dobrog za kurdski otpor u kantonu. Ona je borcima i građanima ulila nadu. Kulturni centar Amara je predstavjao tu snažnu želju za međunarodnom solidarnošću. On je sa dobrodošlicom dočekivao međunarodne posetioce i nastojao da internacionalizuje konflikt ne svodeći ga samo na one koji su neposredno pogođeni ratom. Mi ne smemo dopustiti IDIS-u da istera svoje i da budemo prestravljeni i paralisani strahujući od daljeg terora.


Par minuta pre bombaškog napada

Jedna od onih koji su preživeli napad od ponedeljka, Merve Kanak, postovala je ovu poruku na svojoj Facebook stranici:

„Oni su ubili ljude sa kojima smo pevali u autobusu. Oni su ubili ljude sa kojima smo igrali. Oni su ubili ljde sa kojima smo razgovarali, one koji su nas iznenadili savojim prisustvom, one sa kojima smo radili. Oni su ubili ljude sa kojima smo doručkovali u Amarinoj bašti, ljude sa kojima smo se smejali, sa kojima smo jeli lubenicu. Oni su ubili ljude sa drugačijim političkim ideologijama, ali koji su bili ujedinjeni realnošću revolucije. Svi smo bili dobri ljudi. Svi smo mi došli tamo da ostvarimo san. Mi smo imali igračke, svako po tri vreće, da li shatate?

Naša srca su danas teška. Sutra, mi ćemo krenuti u obnovu.

Izvor: 

Povezano