Usputna razmišljanja o Sirizinoj izbornoj pobedi u Grčkoj (##!!## kamo dalje rođače?)

Izborna pobeda Sirize nije kraj društvene borbe u Grčkoj, niti njen trijumf, već samo jedan trenutak koji nije uklonio neizvesnosti perioda u kome živimo, niti je pokazao siguran put iz nepravde ka pravdi i iz ropstva ka slobodi.

## Dolazak Sirize na vlast posledica je nekoliko faktora: 1) mera štednje koje je prethodna grčka vlada sprovodila pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske komisije i Evropske banke i to 2) uprkos masovnim i trajnim opštenarodnim protestima, generalnim štrajkovima i uličnim sukobima usmerenim protiv ovih mera štednje, protiv grčke vlade i „trojke“ međunarodnih finansijskih institucija, 3) a koje su, opet, usvojile politiku “nema povlačenja od strukturnih promena, ostavite mrtve i krećite se kuda vam kažemo da treba”, kako bi navodno vratile stabilnost globalnom i lokalnom kapitalističkom sistemu ozbiljno ranjenom nakon velike svetske ekonomske krize iz 2007. godine.

## Dodatni komentar na prvu i treću stavku: „mere štednje“, „strukturno prilagođavanje“, „neizbežne reforme kako bi svima bilo bolje“ dramatično su doživljene u evropskom Prvom svetu (zato što i jesu dramatične), ali one su samo najnoviji izdanak opšteg neoliberalnog napada započetog početkom osamdesetih godina XX veka. Neoliberalni napad nastao je kao posledica velikih i planetarnih društvenih i proleterskih borbi širom sveta iz šezdesetih i sedemdesetih godina, čiji su zahtevi izlazili iz okvira koje je inače neobično fleksibilni kapitalizam mogao da izdrži – odbacivanje rada, feministički pokret, ustanak u Parizu, italijanska „vruća jesen“, gerilski ratovi, borba protiv rasizma, odbacivanje konzumerstva, stvaranje samoodrživih zajednica, skvotirani društveni centri, masovni i militantni protesti, bili su samo neki događaji u moru drugih. Pre ovih borbi kapitalistički sistem delovao je skladno u Prvom svetu zahvaljujući „dogovoru“ između kapitalističke i radničke klase, odnosno zahvaljujući „nju dilu“. Nakon njih, krajem sedamdesetih, dogovor je poništen, a kapital je krenuo u puni napad na svakom polju, samo na početku je bio agresivniji tamo daleko (Azija, Afrika, Južna Amerika). Krah socijalističkih ekonomija krajem osamdesetih godina omogućio je dalji proces otvaranja i osvajanje novih tržišta, dobijanja još jeftinije radne snage, privatizacije zemljišta i infrastrukture na planetarnom nivou (tzv. „Nova ograđivanja“). Trenutne strukturne reforme na evropskom tlu („mere štednje“), deo su ovih procesa i sada kada se bauk klasne borbe vratio na evropsko tle, u Grčku, Španiju, Italiju, itd. dolazi i do sve oštrijih sukoba između zaštitnika kapitalističkog poretka i onih koji više ne nalaze svoje mesto u njemu, ili nisu njime zadovoljni. Ovo je opšti kontekst „reformskog diskursa“ kroz koji sam morao da prođem vrlo brzo i besmisleno sažeto (1). Prostor bivše Jugoslavije zaslužuje posebnu priču i istraživanje, a svakako u njemu treba u nedogled ponavljati reč „neoliberalizam“, svima koji mogu i žele da čuju, od beba u kolevkama sa neizvesnom budućnošću, preko bolesnika u posteljama propalih zdravstvenih institucija, pa do penzionera što čekaju koliko će do kraja života da im zakinu od penzija.

## Sirizina pobeda na izborima rezultat je ogromnog nezadovoljstva životom koji je došao kao posledica reformi i mera štednje, nezadovoljstva kako razočarane srednje klase, tako i sve veće mase životno ugroženih radnika, omladine, penzionera. Sama Siriza je do nedavno bila marginalna koalicija grupa i partija, koja je tek skoro stekla parlamentarno iskustvo, te je njena realna moć kako na uličnom, tako i na institucionalnom nivou i dalje mala. Na uličnom nivou u Grčkoj postoji snažan društveni pokret, samoorganizovan i dinamičan, u kome deluju i druge radikalno leve snage, sa posebnim naglaskom na tri A inicijative (antiautoritarne, autonomne, anarhističke) i čije srce kuca u ritmu Egzarhije, autonomne oblasti Atine. Mera uspeha Sirizine vlasti određivaće se na osnovu toga hoće li ovaj pokret biti snažniji nakon što Siriza siđe sa vlasti ili ne.

## Sirizina pobeda na izborima rezultat je neuspeha drugih inicijativa i ona je sa te strane izraz nemoći dobrog dela grčkog društva da na bilo koji drugi, direktniji način, spreči pogubne društvene procese sakrivene iza priča o štednji. Generalni štrajkovi sa stotinama hiljada ljudi nisu uspeli, sukobi sa policijom širom Grčke nisu uspeli, samoorganizovane inicijative nisu se toliko proširile da postane nešto više od opasne zanimljivosti na telu svakodnevnog protoka kapitala. Nezadovoljstvo je dobilo glasački/parlamentarni oblik, stavljajući Sirizu, ali i celo grčko društvo u nezavidan položaj – mnoge nade su položene u promenu kroz institucije sistema koje su tu kako bi na „demokratski“ način obezbedile da do stvarne promene uopšte ne dođe. Ovo je opasno na još jednom nivou – ako se danas sve nade stave u glasanje i izlazak na izbore, odnosno u pasivno posmatranje izbornog spektakla, tada će sutra kada Siriza pokaže da nije bila kadra da odgovori na zahteve sa spoljne i unutrašnje strane grčke granice, „glasačka volja“ da potraži svoje nove heroje. Konstatujem da je neonacistička Zlatna zora sada treća politička snaga u parlamentu i ponavljam da izvor energije i nade za borbu protiv mera štednje i kapitalizma uopšte mora da bude široki društveni pokret, a ne partija i proces glasanja. Stavljati nadu i energiju u formiranje partije koja će nakon glasanja da reši sve probleme je naivno, a nekad, kada se cilja na položaj u njoj karijeristički odbojno. Svejedno da li se radi o Španiji, Hrvatskoj, ili Srbiji.

## Mogućnosti Sirize za delovanje su ograničene. Međunarodni kapital/poredak ne može da dopusti stvaranje trule jabuke u neoliberalnoj gajbici, koja može da iskvari i ostale jabuke. Verujem da među radikalnijim i samoniklim delovima Sirize ima ljudi čije su želje zaista usmerene ka stvarnoj društvenoj antikapitalističkoj transformaciji i koji će, ukoliko Ciprasova vlast bude pragmatična i kooperativna, dospeti na Sirizine margine. Siriza, ukoliko želi da stvori stabilan socijaldemokratski kapitalizam, kako je to izjavio njen ministar finansija Varufakis, ne može to da uradi u izolaciji od ostatka kapitalističkog sveta, a ne može ni da stvara „stabilan“ kapitalizam kada opšti duh vremena i globalna strategija za stabilisanje kapitalističkog sistema idu u suprotnom smeru – povećanje, a ne smanjenje represije, zaoštravanje, a ne ublažavanje klasne borbe. Početkom osamdesetih na vlast u Grčkoj je došao PASOK, takođe levičarska partija koja je imala mnogo više članova od Sirize i militantnija iskustva – vremenom je PASOK iz radikalne prešao u socijaldemokratsku, a potom i u liberalnu fazu. Siriza nema vremena da prođe ovaj razvojni put. Da bi došla na vlast ušla je u koaliciju sa nacionalistima i desničarima, što opet govori o vrlo ograničenim manevarskim kapacitetima u domenu parlamentarine i institucionalne državne politike – činjenica je da veliki procenat policije podržava aktivnosti Zlatne zore, što je samo vrh ledenog brega i spleta raznoraznih uticaja u senkama institucija buržoaske demokratije.

## Sa druge strane, ukoliko Siriza zaista uspešno započne neke radikalne ekonomske i društvene reforme, odgovor međunarodnog kapitala će da bude brutalan i oštar. Ovde sam u oblasti predskazanja, tako da je najbolje da ne gazim mnogo u šbbkbb. U skorijoj prošlosti možemo da posmatramo neke od strategija koje su primenjivane da bi se uništio društveni pokret protiv mera štednje/kapitalizma/Države u Grčkoj – militarizacija policije i dramatično povećanje njene represije, napadanje na autonomne i samoorganizovane prostore i inicijative, donošenje represivnih zakona, dekriminalizovaje droga i valjanje heroina po Egzarhiji, finasiranje i pružanje podrške neonacistima iz Zlatne zore (koje im je pomoglo da prvi put u svojoj istoriji pređu parlamentarni cenzus). Naravno tu je i ukrajinsko iskustvo koje snažno podvlači u kojoj su meri ljudi kolateralna šteta interesa moćnika i kako oni neće prezati ni od čega da bi sačuvali svoje interese i svoj poredak. A stvar je i u tome što, zbog opšte ofanzive kapitala, pravo pitanje nije da li će Siriza želeti da sprovodi radikalne promene, već da li ona uopšte ima prostora za reformističke, socijaldemokratske promene i doterivanja sistema, kroz institucije sistema? Čak i takav potencijal mi deluje jako ograničen i moguć samo kroz velike društvene borbe.

## Ono što može da bude interesantno i korisno ljudima u Srbiji u celoj ovoj priči jeste mnogo realističniji pogled na društvenu stvarnost i trenutak u kome živimo, razvijen u Grčkoj. Vučić i dalje ponavlja i ponavlja, sa ekrana naših TV ekrana i kompjuterskih monitora, kako će uskoro da nam bude bolje, nakon što sprovedemo teške reforme. Neće. Te reforme se ne sprovode da bi ljudima bilo bolje, već da bi kapital zaštitio svoje interese. Devedesete su prošle u krvoprolićima nacionalističkih gadova. Prva decenija XXI veka je prošla u uviđanju da je car go i da je liberalna Srbija ili bila naivna ili previše dobro uhlebljena da bi razmišljala kuda vode privatizacija, prodavanje svega i zanemarivanje socijalnog pitanja, klasne svesti i borbe, na račun priče o modernizaciji i evropskoj budućnosti. Oba diskursa i nacionalistički i liberalni/proevropski pokazali su se kao pogubni. A prostor bivše Jugoslavije stoji kao upozorenje za budućnost Evrope i za njene narode – da li će oni, u situaciji ekonomskog propadanja i pritisaka međunarodnih finansijskih institucija, da izaberu put nacionalističke/fašističke destrukcije i rata svakog protiv svih (domaćih protiv imigranata, nacije protiv nacije, komšiluka protiv komšiluka), ili će da nauče lekciju i potraže drugačiji i progresivniji put u budućnost?

## Izborna pobeda Sirize nije kraj društvene borbe u Grčkoj, niti njen trijumf, već samo jedan trenutak koji nije uklonio neizvesnosti perioda u kome živimo, niti je pokazao siguran put iz nepravde ka pravdi i iz ropstva ka slobodi. Pobedom Sirize podignuti su novi, viši ulozi u napadu kapitala na prostoru Evrope, a odgovor na ovaj napad mora da se stvara na ulicama, u komšilucima i zajednicama, dalje od rezignacije, izolacije, samodestrukcije i fašističke krvožednosti, ali dalje i od pasivne logike parlamentarne glasačke kutije.

## Tako ja to nekako kontam. Moje veliko poštovanje, čitamo se.

FUSNOTE

(1) Koga više interesuju ove analize neka potraži radove Midnajt nouts kolektiva, kome ovom prilikom upućujem veliku zahvalost za bolje razumevanje savremenih društvenih procesa.

Povezano