Tajni zakoni, tajni sudovi, tajni nadzor, tajni zatvor, tajni ubijanja - Moja sloboda umire iza zatvorenih vrata.

Uzdiže se novi fašizam, a informacije koje su procurele iz NSA nam pokazuju kako on izgleda

Moć istinozboraca je u tome što oni razvejavaju čitavu mitologiju koju pažljivo konstruišu korporativna kinematografija, korporativne visokoškolske institucije i korporativni mediji.

U svojoj knjizi, Propaganda, objavljenoj 1928, Edvard Bernajs (Edward Bernays) je napisao: „Svesna i inteligentna manipulacija organizovanim navikama i mišljenjima masa važni je sastojak demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim skrivenim mehanizmom društva konstituišu nevidljivu vladu koja je prava vladajuća moć naše zemlje.“

Američki nećak Sigmunda Frojda (Sigmund Freud), Bernajs je izmislio pojam „odnosi sa javnošću“ kao eufemizam za državnu propagandu. On je upozorio da su trajna pretnja nevidljivoj vladi bili istinozborci i prosvećena javnost.

1971, zviždač Daniel Elsberg (Daniel Ellsberg) je „procureo“ dokumenta vlade SAD poznate kao Pentagonski dokumenti, otkrivši da je invazija na Vijetnam bila zasnovana na sistematskom laganju. Četiri godine kasnije, Frenk Čurč (Frank Church) je obavio senzacionalna saslušanja u senatu SAD: što je bio jedan od poslednjih trzaja američke demokratije. Ona su potpuno razotkrila pun obim nevidljive vlade: unutrašnje špijuniranje i subverziju i ratnohuškačstvo obaveštajnih i „bezbednosnih“ agencija i podršku koju su dobijali od krupnog biznisa i medija, kako konzervatinih tako i liberalnih.

Govoreći o Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA), senator Čurč je rekao: „Ja znam da postoji kapacitet za staranje tiranije u Americi, i mi moramo da se postaramo da ova agencija i sve agencije koje poseduju ovu tehnologiju operišu u zakonskim okvirima … da nikada ne bismo zakoračili u ambis. To je ambis iz kog nema povratka.“

11. juna, nakon otkrića u Gardijanu od strane NSA-inog ugovarača Edvarda Snoudena, Daniel Elsberg je napisao da su SAD sada u „tom ambisu“.

Snoudenovo otkriće da je Vašington koristio Gugl, Fejsbuk, Epl i druge gigante potrošačke tehnologije radi špijuniranja maltene svakoga, dodatni je dokaz modernog oblika fašizma – koji je „ambis“. Pošto su gajili staromodne fašiste širom sveta – od Latinske Amerike do Afrike i Indonezije – zloduh je vaskrsao kod kuće. Shvatiti ovo podjednako je važno kao razumeti kriminalnu zloupotrebu tehnologije.

Fred Branfman (Fred Branfman), koji je razotkrio „tajno“ uništenje sićušnog Laosa od strane ratnog vazduhoplovstva SAD tokom 1960-ih i '70-ih, daje odgovor svima onima koji se još uvek pitaju kako liberalani afroamerički predsednik, profesor ustavnog prava, može da zapovedi takvo bezakonje. „Pod gosn. Obamom“, napisao je na AterNetu, „ni jedan predsednik nije uradio više da stvori infrastrukturu koja omogućava buduću policijsku državu“. Zašto? Zato što Obama, poput Džordža V. Buša (George W Bush), shvata da njegova uloga nije da povlađuje onima koji su glasali za njega već da proširi „najmoćniju instituciju u istoriji sveta, onu koja je od 1962. ubila, ranila ili ostavila bez krova nad glavom više od 20 miliona ljudi, većinom civila.“

U novoj američkoj kiber-vlasti, jedino su se promenila okretna vrata. Direktor Gugl ajdiasa, Džerad Koen (Jared Cohen), bio je savetnih Kondolize Rajs (Condoleezza Rice), bivše državne sekretarke u Bušovoj administraciji koja je lagala da bi Sadam Husein mogao da napadne SAD nuklearnim oružjem. Koen i Guglov izvršni predsednik, Erik Šmit (Eric Schmidt) – oni su se upoznali u ruševinama Iraka – zajedno su napisali knjigu, „Novo digitalno doba“, koju je kao vizionarsku podržao bivši direktor CIA-e Majkl Hajden (Michael Hayden) kao i ratni zločinci poput Henrija Kisindžera (Henry Kissinger) i Tonija Blera (Tony Blair). Autori ne spominju špijunski program Prizma, razoktiven od strane Edvarda Snoudena, koji omogućava NSA prisup svima nama koji koristimo Gugl.

Kontrola i dominacija su dve reči koje svemu ovome daju smisao. One se sprovode putem političkih, ekonomskih i vojnih projekata, čiji suštinski deo čini masovovno nadziranje, ali takođe i utiskivanje propagande u svest javnosti. O tome je govorio Edvard Bernajs. Njegove dve najuspešnje PR kampanje su bile ubeđivanje Amerikanaca/ki da treba da idu u rat 1917. i ubeđivanje žena da puše u javnosti; cigarete su bile „baklje slobode“ koje će ubrzati oslobođenje žena.

U popularnoj kulturi je lažni „ideal“ Amerike kao moralno superiorne, „lidera slobodnog sveta“, bio najuspešniji. Pa ipak, čak i tokom najdžingoističkijih perioda u Holivudu, postojali su izuzetni filmovi, poput onih prognanog Stenlija Kjubrika (Stanley Kubrick), i avanturistički evropski filmovi su bili distribuirani u SAD. Danas, nema Kjubrika, ni Strendžlova (Strangelove), a tržište SAD je maltene zatvoreno za strane filmove.

Kada sam prikazao svoj film, Rat protiv demokratije, uglavnom liberalno orijentisanom distributeru iz SAD, predat mi je spisak neophodnih promena, da bih bio „siguran da će film biti prihvatljiv“. U sklopu njegove nezaboravne standardne operativne procedure rečano mi je: „OK, možda bismo mogli da ubacimo Šona Pena (Sean Penn) kao naratora. Da li bi vas to zadovoljilo?“ Kasnije, film Katarine Biglov (Katherine Bigelow) Zero Dark Thirty koji je apologija mučenja i Mi krademo tajne Aleksa Gibnija (Alex Gibney), koji je filmsko masakriranje Džulijana Asanža (Julian Assange), napravljeni su uz izdašnu podršku Juniverzal studiosa, čija je roditeljska kompanija sve do nedavno bio Dženeral Elektrik (GE). GE proizvodi oružje, komponente za vojne avione i razvija tehnologiju nadziranja. Kompanija takođe ima lukrativne interese u „oslobođenom“ Iraku.

Moć istinozboraca poput Bredlija Meninga (Bradley Manning), Džulijana Asanža i Edvarda Snoudena je u tome što oni razvejavaju čitavu mitologiju koju pažljivo konstruišu korporativna kinematografija, korporativne visokoškolske institucije i korporativni mediji. Vikiliks je posebno opasan zato što istinozborcima obezbeđuje sredstva za saopštavanje istine. To je postiglo Kolateralno ubistvo, video snimak iz pilotske kabine američkog helikoptera tipa Apač koji je navodno „procureo“ Bredli Mening. Uticaj ovog videa je žigosao Meninga i Asanža za državnu osvetu. Na tom snimku su bili pripadnici ratnog vazduhoplovstva SAD koji ubijaju novinare i sakate decu u jednoj bagdadskoj ulici, očigledno uživajući u tome, i opisujući svoj zločin kao „lep“. Ipak, u suštinskom smislu, oni nisu uspeli da se izvuku; mi smo sada svedoci, i ostalo je na nama.

Izvor: 

Povezano