Dr. Vandana Šiva: Veza između globalne ekonomske politike i nasilja nad ženama Dr. Vandana Šiva: Veza između globalne ekonomske politike i nasilja nad ženama

Veza između globalne ekonomske politike i nasilja nad ženama

Hrabra i odvažna devojka iz Delhija koja je bila žrtva grupnog silovanja, izdahnula je 30. decembra 2012. Ovaj članak je napisan u počast njoj i svim drugim žrtvama nasilja nad ženama.

Dr. Vandana Šiva je fizičarka, ekofeministkinja, filozofkinja, aktivistkinja i autorka više od 20 knjiga i 500 članaka. Osnivačica je Istraživačke Fondacije za Nauku, Tehnologiju i Ekologiju i vodila je kampanje za biodiverzitet, očuvanje i prava poljoprivrednika – osvojila je i Right Livelihood Award (Alternativna Nobelova Nagrada) 1993.

Nasilje nad ženama je staro koliko i patrijarhat. Ali ono je intenzivirano i postalo sveprisutno tokom nedavne prošlosti. Poprimilo je brutalnije oblike, poput smrti žrtve grupnog silovanja u Delhiju i samoubistva 17-godišnje žrve silovanja u Čandigaru.

Sa godinama broj slučajeva silovanja i slučajeva nasilja nad ženama je porastao. Nacionalni zavod za evidenciju krivičnih dela (NCRB) je u svom izveštaju naveo 10.068 slučajeva silovanja iz 1990, koji su porasli na 16.496 u 2000. Sa 24.206 slučajeva u 2011, slučajevi silovanja su skočili za neverovatnih 873% od 1971, kada je NRCB počela da beleži slučajeve silovanja. A Nju Delhi je izrastao u silovateljsku prestonicu Indije, pošto na njega otpada 25% slučajeva.

Pokret za zaustavljanje ovog nasilja mora biti održan sve dok pravda ne bude zadovoljena za svaku od naših ćerki i sestara koje su silovane.

I dok pojačavamo našu borbu za pravdu za žene, mi takođe treba da se zapitamo zašto su slučajevi silovanja porasli za 240% od 1990-ih, kada su uvedene nove ekonomske mere? Mi treba da ispitamo korene rastućeg nasilja nad ženama.

Da li bi mogla da postoji veza između rasta nasilne, nedemokratski nametnute, nepravedne i nepoštene ekonomske politike i rasta krivičnih dela protiv žena?

Ja smatram da postoji.

Doprinos žena

Prvo, ekonomski model koji se kratkovido fokusira na „rast“ počinje sa nasiljem nad ženama tako što ne uzima u obzir njihov doprinos ekonomiji.

Što više vlada govori ad nauseam o „inkluzivnom rastu“ i „finansijskoj inkluziji“, to više isključuje doprinos žena ekonomiji i društvu. U skladu sa patrijarhalnim ekonomskim modelima, proizvodnja za prehranjivanje se računa kao „neproizvodnja“. Transformacija vrednosti u bezvrednost, rada u ne-rad, znanja u ne-znanje, ostvarena je putem najmoćnijeg broja koji upravlja našim životima, patrijarhalnim konstruktom BDP-a, bruto domaćim proizvodom, kojeg su komentatori počeli da nazivaju bruto domaćim problemom.

Sistemi nacionalnog knjigovodstva koji su korišćeni za računanje rasta BDP-a zasnovani su na pretpostavci da ukoliko proizvođači troše ono što proizvode, oni onda uopšte ni ne proizvode, jer ispadaju iz granica proizvodnje.

Grance proizvodnje su politička kreacija koja, svojim dejstvom, isključuje regenerativne i obnovljive proizvodne cikluse iz oblasti proizvodnje. Stoga, sve žene koje proizvode za svoje porodice, decu, zajednicu i društvo, tretiraju se kao „ne-produktivne“ i „ekonomski“ neaktivne. Kada su ekonomije ograničene na tržišta, ekonomska samodovoljnost se posmatra kao ekonomski nedostatak. Obezvređivanje rada žena – i rada koji se obavlja u ekonomijama Juga, koje su zasnovane na proizvodnji za sopstvene potrebe – prirodni je rezultat proizvodne granice koju je konstruisao kapitalisitčki patrijarhat.

Ograničavajući se na vrednosti tržišne ekonomije, koja je određena kapitalističkim patrijarhatom, proizvodna granica ignoriše ekonomsku vrednost u dve vitalne ekonomije koje su neophodne za ekološki i ljudski opstanak. To su oblasti ekonomije prirode i ekonomije preživljavanja. U ekonomiji prirode i ekonomiji preživljavanja, ekonomska vrednost je mera toga kako se štiti život Zemlje i ljudski život. Njena valuta su procesi koji daju život, a ne keš ili tržišna cena.

Drugo, model kapitalističkog patrijarhata, koji ne uzima u obzir rad žena i njihovo stvaranje bogatstva, produbljuje [to] nasilje uskraćivanjem ženama mogućnosti da pribave sredstava za život i otuđujući ih od prirodnih resursa od kojih ta sredstva zavise – njihove zemlje, njihovih šuma, njihove vode, njihovog semena i biodiverziteta. Ekonomske reforme zasnovane na ideji bezgraničnog rasta u ograničenom svetu mogu se održavati samo tako što će moćni otimati resurse onih koji su ranjivi. Otimanje resursa, koje je suštinski važno za „rast“, stvara kulturu silovanja – silovanja zemlje, lokalnih samodovoljnih ekonomija, silovanja žena. Jedini način na koji ovaj „rast“ jeste „inkluzivan“ je njegova inkluzija sve većeg broja ljudi u svoj krug nasilja.

Ja sam u više navrata isticala blisku povezanost silovanja Zemlje i silovanja žena, i metaforično – u oblikovanju pogleda na svet – i materijalno – u oblikovanju svakodnevnog života žena. Produbljivanje ekonomske ranjivosti žena čini ih ranjivijim na sve oblike nasilja, uključujući seksualne napade, što smo otkrili tokom niza javnih saslušanja na temu uticaja ekonomskih reformi na žene, koji su organizovale Nacionalna komisija za žene i Istraživačka fondacija za nauku, tehnologiju i ekologiju.

Podrivanje demokratije

Treće, ekonomske reforme dovode do podrivanja demokratije i privatizacije vlade. Ekonomski sistemi utiču na političke sisteme. Vlada govori o ekonomskim reformama kao da one nemaju nikakve veze sa politikom i moći. Oni govore o tome kako politika ne treba da se meša u ekonomiju, čak i onda kada nameću jedan ekonomski model koji je oblikovan politikom određenog roda i klase. Neoliberalne reforme rade protiv demokratije. Mi smo to nedavno videli u vladinom insistiranju na „reformama“ koje će putem FDI-a dovesti Walmart u maloprodaju. Reforme kojima upravljaju korporacije dovode do spajanja ekonomske i političke moći, produbljujući nejednakosti i povećavajući odvajanja političke klase od volje naroda, koju bi trebalo da predstavljaju. Ovo je u korenu odvajanja političara i javnosti, što smo imali prilike da vidimo tokom protesta koji su narasli nakon silovanja u Delhiju.

„Ekonomija komodifikacije stvara kulturu komodifikacije, gde sve ima cenu i ništa nema vrednost.“

Još gore, otuđena politička klasa se boji sopstvenih građana. Ovo objašnjava rastuću upotrebu policije u suzbijanju nenasilnih građanskih protesta, kao što smo imali prilike da vidimo u Nju Delhiju. Ili u torturi Soni Sori u Bastaru. Ili u hapšenju Dajamani Barlae u Džarkandu. Ili u hiljadama slučajeva tokom borbi zajednica protiv izgradnje nuklearne elektrane u Kudankulamu. Privatizovana korporativna država se mora brzo pretvoriti u policijsku državu.

Zbog toga političari moraju da se okružuju sve brojnijim VIP obezbeđenjem, odvraćajući [time] policiju od njene važne dužnosti zaštite žena i običnih građana.

Četvrto, ekonomski model koji je oblikovao kapitalistički patrijarhat zasniva se na komodifikaciji svega, uključujući i žena. Kada smo zaustavili održavanje samita STO-a u Sijetlu, naš slogan je glasio: "Naš svet nije na prodaju".

Ekonomske mere deregulacije trgovine, privatizacije i komodifikacije semena i hrane, zemlje i vode, žena i dece, koje je ekonomska liberalizacija pustila s lanca, degradiraju društvene vrednosti, produbljuju patrijarhat i intenziviraju nasilje nad ženama.

Ekonomski sistemi utiču na kulturu i društvene vrednosti. Ekonomske mere komodifikacije stvaraju kulturu komodifikacije, gde sve ima cenu i ništa nema vrednost.

Rastuća kultura silovanja je društvena posledica ekonomskih reformi. Mi treba da institucionalizujemo društvenu reviziju neoliberalnih mera, koje su centralni instrument patrijarhata našeg vremena. Da je postojala društvena revizija korporatizacije našeg sektora [za proizvodnju i distribuciju] semena, uvođenje novih ekonomskih mera ne bi nateralo 270.000 indijskih poljoprivrednika na samoubistvo. Da je postojala društvena revizija korporatizacije naše hrane i poljoprivrede, ne bismo imali svakog četvrtog Indijca gladnog, svaku treću ženu pothranjenu i svako drugo dete slabo i sitno kao posledicu teške neuhranjenosti. Indija danas ne bi bila Republika Gladi o kojoj je dr Utsa Patnaik pisao.

Žrtva grupnog silovanja u Delhiju je bila okidač za socijalnu revoluciju. Moramo je održati, produbiti, proširiti. Moramo zahtevati i dobiti brzu i efektivnu pravdu za žene. Moramo tražiti da ubrzanim postupkom osude one koji su odgovorni za zločine nad ženama. Moramo učiniti da zakoni budu promenjeni, kako pravda ne bi bila nedostižna za žrtve seksualnog nasilja. Moramo nastaviti da zahtevamo pravljenje crne liste za političare sa kriminalnim dosijeima.

I dok radimo sve ovo, moramo da promenimo vladajuću paradigmu koja nam je nametnuta u ime „rasta“ i koja podstiče povećanje zločina nad ženama. Okončavanje nasilja nad ženama podrazumeva pomeranje od nasilne ekonomije oblikovane od strane kapitalističkog patrijarhata, ka nenasilnim, miroljubivim ekonomijama koje iskazuju poštovanje prema ženama i Zemlji.

Izvor: Onebillionrising.org

Povezano