Džeremi Hamond (Jeremy Hammond)

Zašto mediji ignorišu Džeremija Hamonda a veličaju Edvarda Snoudena

Hamondovo hakovanje Strafora, korporativne obaveštajne agencije, kreiralo je globalnu solidarnost otkrivanjem načina na koji 1% targetira aktiviste širom sveta.

Originalni tekst, Why The Media Ignores Jeremy Hammond While Praising Edward Snowden, objavljen je na sajtu MintPress News-a 11. maja 2015.

Mejnstrim mediji su posvetili stotine članaka NSA zviždaču Edvardu Snoudenu (Edward Snowden), glavnom junaku Oskarom nagrađenog dokumentarca „Citizenfour“, ali nisu posvetili isti nivo pažnje mnogim drugim zviždačima i političkim zatvorenicima, poput Džeremija Hamonda (Jeremy Hammond), bez obzira na to koliko su bile senzacionalne činjenice koje su oni otkrili.

U novembru 2013, federalni sud SAD je osudio Hamonda na 10 godina zatvora zbog učešća u hakovanju Stratedžik Forkastinga (Strategic Forecasting), korporativne obaveštajne agencije, sa sedištem u Ostinu, Teksas, takođe poznate pod nazivom Strtfor. Radeći u okviru Lalzseka (Lulzsec), čuvene podgrupe Anonimusa, Hamond je procureo 5 miliona privatnih imejlova koji su prebačeni od Stratfora na Vikiliks, što je postalo poznato kao Globalni obaveštajni fajlovi, ili „GI Files“.

Ti imejlovi su otkrili da Stratfor prikuplja obaveštajne podatke u korist privatnih korporacija dok takođe deli osetljive informacije sa lokalnim i federalnim policijama. Na primer, ova kompanija je špijunirala The Yes Men za Dow Chemical, nakon što su aktivisti javno izblamirali tu kompaniju u ime žrtava katastrofe koja se desila 1984. u Bopalu, Indija, kada je nastradalo više hiljada ljudi. Istovremeno, Stratfor je sarađivao sa Teksaškom državnom policijom na infiltraciji u Okupiraj Ostin (Occupy Austin) tokom prvih meseci nakon formiranja te grupe u oktobru 2011.

U jednom od svojih tvitova @YourAnonNews, jedan od najvećih naloga na Tviteru koji su povezani sa pokretom Anonimus, otvoreno poredi Hamonda sa Snoudenom:

A lot of people don't even know who Jeremy Hammond is. He's the original Snowden. #TrapWire #Stratfor #Anonymous

— Anonymous (@YourAnonNews) April 20, 2015

Da bismo razumeli važnost Hamondovog haka, i da bismo razmotrili poređenje između ličnosti ta dva zviždača, MintPress je razgovarao sa dvoje ljudi koji su komunicirali sa Hamondom u zatvoru i takođe su imali koristi od njegovog rada.

Azura Krispino (Azzurra Crispino) je aktivistkinja grupe za Ukidanje zatvora i podršku zatvorenicima (Prison Abolition and Prison Support, PAPS). Ona je godinama pisala Hamondu, dok je njena grupa skretala pažnju na Hamondov slučaj kampanjama pisanja pisama i direktne akcije. Ona je bila članica Okupirajmo Ostin (Occupy Austin) u trenutku kada je Hamondov hak otkrio Stratforovo špijuniranje.

Daglas Lukas (Douglas Lucas) je slobodni pisac i novinar iz Fort Vorta, Teksas. On je imao rani pristup GI fajlovima zahvaljujući partnerstvu sa Vikiliksom. Obe strane su se pridružile MintPress-u u sredu u jednom kafiću u Ostonu.

„Prva i glavna razlika razlika je ta što Snouden nije u zatvoru a Džeremi jeste“, rekla je Krispino.

Dok Snouden može da komunicira iz Rusije putem video konferencija sa aktivistima, novinarima i kompjuterskim inženjerima, Hamond je ograničen na komuniciranje putem pisama koja mogu biti cenzurisana ili blokirana od strane zatvorskih zvaničnika. Razlika seže dublje, ipak, kao što je objasnila Krispino, zato što je Hamond nepomirljivi pobornik ukidanja zatvora.

„Snouden nam šalje reformističku poruku“, rekao je. „Mi možemo da poboljšamo ovu stvar i sve će ponovo biti u redu što se tiče korporativnog i vladinog nadziranja. Dok Džeremi kaže da je ovo nečuveno i da sve to mora da ode od početka do kraja.“

Ona je dodala da Hamond, poput njegovog zatvorenog brata Džejsona, ima istoriju učestvovanja u nasilnim akcijama protiv neonacista u Čikagu.

Lukas je istakao da su GI fajlovi razotkrili deo američke države nadziranja koja je inače kako nevidljiva tako i potpuno imuna na odgovornost. Kada mediji citiraju zaposlene u Stratforu, poput Freda Bartona (Fred Burton), podpredsednika obaveštajne službe, novinari retko dovode u pitanje tačnost njegovih reči.

Lukas je naveo primere ključnih detalja koji su često otkriveni u imejlovima: „Kome je Stratfor prodavao svoje obaveštajne podatke? Šta je Fred Barton još radio tog dana kada je razgovarao sa medijima?“

Curenje mu je omogućilo da uporedi Stratforove i vladine tvdnje sa činjenicama koje je saznao naknadno.

Prilikom poređenja Snoudena sa Hamondom, Lukas je istakao da su mejnstrim mediji možda suzdržaniji da izveštavaju o korporaciji poput Stratfora zato što Stratforovi klijenti mogu biti njihovi advertajzing sponzori:

„Novinari igraju veliku ulogu u kontrolisanju koje informacije će dospeti u javnost. Bezbednije je, za biznis i uredničko odobrenje, da se piše o zviždaču koji je procureo informacije iz federalne vlade, tradicionalnog neprijatelja uticajnih istraživačkih novinara, nego o zviždaču koji je izhakovao informaciju o saradnji lokalnih pandura sa korporativnim špijunima.“

Hamondovo curenje Stratforovih podataka iz 2011. desilo se u trenutku kada su društveni mediji bili korišćeni na do tad neviđene načine za pružanje podrške aktivističkim pokretima poput Okupirajmo Volstrit i arapsko proleće, i na vrhuncu moći Anonimusa kao kolektiva. Baš kad je Snouden upoznao svet sa masovnim nadziranjem od strane Sjedinjenih Država, Krispino je objasnila kako su imejlovi osnažili osećaj globalne solidarnosti koji je preovladavao u vreme objavljivanja GI fajlova.

„Mogli biste reći, šta ja imam zajedničkog sa ljudima iz Bopala koji se bore za pravdu i reparacije?“, pitala je ona retorički. „U početku, može se činiti kao da nemam ničeg zajedničkog sa njima.“

Nastavila je: „Ja mislim da je jedna od najjačih stvari koje su izašle iz Stratforovih otkrića to što su dala mogućnost aktivistima da se solidarišu sa drugim aktivistima širom sveta i da vide te veze na način na koji mislim da je stvarno važan za Borbu“.

I čak iako je u zatvoru, dodala je, Hammond je pozvao svoje pristalice da iskažu solidarnost sa drugim političkim zatvorenicima poput Alvara Lune.

Krispino je istakla poslednju razliku između Snoudena i Hamonda: dok se Snouden infiltrirao u državu nadziranja, Hamon je delovao otovoreno i drsko pod maskom Anonimusa.

„Džeremi se nije samo tihi infiltrirao u Stratfor. On je upao bučno i onda produžio dalje da razbije Stratfor na komade“, zaključia je. „Trebalo im je šest meseci da ponovo podignu svoje servere!“

Povezano