Piše: Tim Džons

Na početku nove godine, urednici Electronic Frontier Foundation-a (vodeće grupe za zaštitu građanskih sloboda u digitalnom svetu) sastavili su listu dvanaest važnih trenodova u zakonodavnoj, tehnološkoj i poslovnoj sferi koji će tokom 2010, po njihovom mišljenju, igrati značajnu ulogu u oblikovanju online prava.

1. Napad na kriptografiju: Novi pristupi u presretanju komunikacija

U 2010, nekoliko problema sa kriptografskim implementacijama trebalo bi da izbiju u prvi plan, pokazujući da čak i šifrovane komunikacije nisu tako bezbedne kao što to korisnici/e od njih očekuju. Dva među najbitnijim problemima koje očekujemo tiču se bezbednosti mobilnih telefona i bezbednosti veb brauzera.

GSM, tehnologija na kojoj počiva veći deo komunikacija mobilnih telefona širom sveta, koristi veoma lošu bezbednosnu tehnologiju. U 2010. uređaji koji presreću telefonske pozive biće sve jeftiniji. Očekujte javne demonstracije sposobnosti probijanja enkripcija GSM-a i presretanja poziva mobilnih telefona. Mi se nadamo da će ovo podstaći industriju mobilnih telefona da svoje zastarele sisteme zameni sa modernom kriptografijkom koja je jednostavna za upotrebu.

SSL (u verzijama koje su poznate kao TLS), osnovna beznednosna tehnologija interneta, pokazuje slične ozbiljne bezbednosne nedostatke. 2009. je objavljeno nekoliko moćnih praktičnih napada protiv postojećih SSL implementacija; još problema i briga će se ukrstiti tokom 2010. SSL bezbednost se mora unaprediti.

Uprkos nedostacima u načinima upotrebe SSL-a, to je još uvek najbolji sistem internet bezbednosti koji imamo, čiju upotebu istovremeno treba ga još više proširiti. Google je dao izvrstan primer ove nedelje kada je podesio GMail da po defaultu koristi SSL — u 2010. se nadamo da će drugi online provajderi slediti ovaj primer.

2. Knjige i novine: .TXT je novi .MP3

Od 2000, muzička industrija se najspektakularnije zaklela (i omanula) da će se boriti protiv uticaja interneta na njen poslovni model. Njihovi planovi da tuže, zatvore i izlobiraju izlazak iz problema u kome se nalaze nije uspeo da vrati sat unazad, ali je prouzrokovao ozbiljne štete slobodi govora, inovacija i fer upotrebi.

Ovih dana, knjige i novine na sličan način oplakuju uticaj interneta na njihovo stanje na računu. 2009. Rupert Mardok (Rupert Murdoch) je promenio ton debate kada je nazvao "lopovima" one koji na fer način koriste sadržaj njegovih novina. Mi smatramo da će u 2010. i nakon nje biti još onih iz sveta štampe koji će pokušati da isforsiraju takvo stanovište, i da slome doktrinu fer upotrebe lobiranjem u korist promene usvojenog zakona o zaštiti autorskih prava (copyright law), pokretanjem sudskih parnica, ili vršenjem drugih vidova pritiska na posrednike.

Skup sličnih bitaka u pogledu korisničke kontrole formira se takođe oko proizvoda kao što su Kindle i Google Book Search, od kojih mnogi menjaju pravila vlasništva nad knjigama i prvatnosti preprodaje.

Pa, u 2010, da li će štampana reč mudro stupiti u digitalnu budućnost, ili će nastaviti da bude zaglavljena u fazi poricanja i unosnog poslovanja koja je dominirala izgubljenom decenijom digitalne muzike?

3. Globalna cenzura interneta: bitka za legitimnost

Godinama unazad, očigledne koristi necenzurisanog interneta držale su u defanzivi one koji zagovaraju blokiranje Mreže. Ali nove inicijative za filtriranje koje dolaze iz Australije i Evrope zajedno sa rastućom retorikom u pogledu zaštite dece, kiberbezbednošću i  kontrolom IP adresa znači da blokiranje sajtova više nije samo za autoritarne režime.

To ne znači da tirani ne prate pomno šta rade novi cenzori sa Zapada. Kada se demokratske vlade 2010. budu žalile na policijsku kontrolu interneta u Iranu i Kini, očekujte odgovore poput "mi samo radimo ono što rade i svi ostali".

U 2010. ćemo videti objavljivanje Access Controlled, nove knjige Inicijative za otvoreni internet (OpenNet Initiative) koja prati globalizaciju cenzure interneta; mi je sa uzbuđenjem isčekujemo ali smo zabrinuti za načine na koje ograničenja [koja se uvode] u različitim zemljama jedna druge pojačavaju.

4. Hakovanje hardvera: otvaranje zatvorenih platformi i uređaja

Sve aktivnija hobistička zajednica pronalazi načine kako da širok raspon uređaja učini korisnijim i otvorenijim. Oni uče kako da instaliraju novi softver ili da samostalno proizvedeni delovi, uređaji, i servisi rade sa vlasničkim visoko-tehnološkim proizvodima poput konzola za video igre, printera, portabl audio plejera, uređaja za kućnu zabavu, čitača e-knjiga, mobilnih telefona, digitalnih kamera, pa čak i programabilnih kalkulatora. I, o da, kako da se bore sa restrikcijama kako i pogledu kola tako i garažnih vrata.

Sve češće, ogorčeni proizvođači prete pravnim sankcijama tim "majstor kvarišima". Često su ove pretnje zakonski neutemeljene — ali to nije sprečilo proizvođače da maltretiraju hobiste ne bi li ih naterali da ćute o svojim inovacijama.

To potvrđuje predviđanje člana EFF-ovog borda, Eda Feltena, iz 2006: da se obrazloženje koje je ponuđeno za "Upravljanje digitalnim pravima" (Digital Rights Management) menja od teško odbranjivih tvrdnji da bi DRM moglo da spreči kršenje autorskih prava, ka upotrebi DRM-a radi kontrole opšte funkcionalnosti objekta (često na načine koji su tek jedva povezani sa kopiranjem bilo čega).

U 2009, EFF je zatražila od Biroa za zaštitu autorskih prava (Copyright Office) da zaštiti hobiste koji otključavaju i probijaju zaštitne sisteme svojih smartfonova, i ustali smo u odbranu developera koji su smislili način za učitavanje novih operativnih sistema na TI programabilne kalkulatore. EFF-ina panel sudija takođe je odabrala da oda priznanje Limoru Fridu (Limor Fried) iz Adafruit Industries Pionirskom nagradom za njegovo delo, ali i da bi podstakli zajednicu hardverskih hakera da nastavi sa svojim dobrim radom.

U 2010, probijanje zaštitnih sistema telefona još više zaći u mejnstrim, i taj koncept će rutinski biti primenjivan na druge vrste uređaja. EFF-ovom Projektu prava kodera (Coders Rights Project) neće nedostajati posla u odbrani korisnika/ca i developera/ki koji/e žele da od svog harvedra naprave više nego što to omogućava njegov originalni dizajn.

5. Privatnost lokacije: Navigacioni transmiter za praćenje u vašem džepu

Lakše je i jeftinije nego ikada pre pratiti uz pomoć kompjutera gde se nalazite: toliko je mnogo potencijalnih izvora informacija o vašem kretanju, i tako mnogo razloga zbog kojih bi to moglo da bude korisno ili interesantno vama, vašim prijateljima, vašem šefu, ili vladi.

EFF se borila za prava na privatnost lokacije, uključujući provere vladine mogućnosti da koristi vaš mobilni telefon ne bi li vas našla i za pristup informacijama koje društvene mreže, operatori mobilne telefonije i transportni sistemi prikupljaju o tome gde se nalazite i kuda putujete.

U 2010, svest o privatnosti lokacije kao važno pitanje ući će u mejnstrim u SAD pošto kritična masa krajnjih korisnika/ca dobrovoljno bude usvojila tehnologije koje koriste ili drugima prenose informacije o svojoj fizičkoj lokaciji — i početi da se pita koji ima pristup tim informacijama. Puno više sudova će se ove godine uhvatiti u koštac sa ovim pitanjima, naslanjajući se na važne odluke koje su donete 2009. u slučaju  Konoli (Connolly) u Masačusetsu i slučaju Viver (Weaver) u Njujorku. EFF isčekuje odluku u sporu SAD protiv Džonsa (Jones) na okružnom apelacionom sudu Kolumbije, gde smo zatražili od suda da ograniči mogućnost upotrebe ovih uređaja od strane policije.

6. Neutralnost interneta: Brisač stupa na scenu

Bilo ko ko je gledao čuvene bobmastične priče Džona Hodžmana (John Hodgman's) u njegovom Dnevnom šou zna šta neutralnost interneta (Net Neutrality) znači kao apstraktna ideja. Ali šta će to značiti kada se od idealističkog principa bude transformisala u propise realnog sveta? 2010. će biti godina u kojoj ćemo to polako saznavati, pošto FCC pokuša da implementira plan koji je usvojila nakon podnošenja na razmatranje zahteva od 107 strana o tome kako da se osigura neoutralnost interneta.

Ali koliko se može imati poverenja u FCC? Istorijski gledano, FCC je ponekad pokazivala više brige za zahteve korporativnih lobista i pobornike "javne pristojnosti" nego što je to činila za individualne građanske slobode. Uzmite u obzir nastojanja FCC-e da zaštiti Amerikance i Amerikanke od "bezobraznih reči" u slučaju  FCC protiv Fondacije Pacifika (Pacifica Foundation), ili njenu puno kritikovanu deregulaciju medijske industrije, ili njen zamalo neuspeli pokušaj da osakati video inovacije sa Emiterskom zastavicom (Broadcast Flag).

Sa već postojećim obećanjima FCC-e da će biti izuzetaka od neutralnosti interneta zbog zaštite autorskih prava, mi se bojimo da bi 2010. mogla da bude godina u kojoj će se FCC-ina ideja "otvorenog interneta" pokazati prilično drugačijom od onog čemu se mnogi nadaju.

7. Online Video: Ko kontroliše vaš TV?

Kao i u slučaju štampanog biznisa, televizijski biznis je radikalno narušen od strane interneta. Različite i moćne industrije koje su pogođene — telefonske kompanije, kablovske, satelitske, ISP, softvesrke, i produkcijske kuće — angažovane su u bici za dominaciju. Ali dok veliki biznis bude nastojao da se izbori za to, postoji rizik da će potrošačka prava biti zanemarena.

Dve posebno loše inicijative koje treba pomno pratiti ove godine su: TV Everywhere, nov  DRM-ovski pokušaj mejnstrim televizijske industrije da sputa inovativne novajlije poput Boxee. Druga šema, Selektivna kontrola autputa (Selectable Output Control), predstavlja najnovije nastojanje Holivuda da započne gašenje analognih interfejsa u korist digitalnih interfejsa koji su ograničeni DRM-om — što znači da bi Holivud odlučivao o tome šta možete da snimite na svom DVR-u, a ne vi.

U 2010, očekujte da će industrija unaprediti te inicijative, ali i uvesti nove i na sličan način problematične šeme koje slede istu logiku. EFF će, kao i obično, biti tu da pokuša da ih zaustavi.

8. Kongres: Povratak odloženih loših zakona

Retrospektivno, 2009. nije bila katastrofalna za online građanske slobode shodno federalnom zakonu o tehnologiji. Pošto je Vašingtonu pažnja potpuno usmerena na reformu zdravstva, većina najproblematičnijih federalnih zakona o tehnologiji kasni sa donošenjem, odloženi su ili privremeno zaboravljeni.

U 2010, možda nećemo biti te sreće. Ključne odredbe Patritorksog zakona (Patriot Act), nedavno su dobile produženo tromesečno trajanje, i očekuje ih ponovna autorizacija pre 1. aprila. Snoui-Rokfelerov (Snowe-Rockefeller) Zakon o kiber bezbednosti (Cybersecurity Act), koji bi predsedniku dodelio moć da isključuje sa interneta, verovatno će se vratiti na raspravu negde tokom 2010. I, sa imigracionom reformom koja se smatra ovogodišnjim glavnim prioritetnom kongresa, možemo da očekujemo da ćemo se uskoro ponovo susreti sa planom za uvođenje ličnih karata REAL ID (ili njenog dvojnika, PASS ID).

9. Privatnost socijalnog umrežavanja: Something's Got To Give

Za neke, socijalno umrežavanje je internet. Facebook sada ima preko 350 miliona naloga — što je približno jednako ukupnom broju korisnika/ca interneta pre deset godina. To znači da će se loši momci koji su tokom protekle decenije eksploatisali slabosti bezbednosti na široj mreži sada svom snagom obrušiti na veće sajtove za umrežavanje. A pod lošim momcima mi mislio na sve od kriminalaca, do kompanija koje se bave neetičkim kopanjem podataka, do ISP-ova koji ne mogu da odole njuškanju po tim unosnim ličnim podacima koji prolaze kroz njihove cevi, do vlada koje tragaju za novim načinima da prate svoje građane/ke.

Da li će jedan ili dva velika skandala narušavanja privatnosti popraviti opušteni stav sajtova za društveno umrežavanje prema ličnim podacima njihovih mušterija? Da li će to učiniti novi zakoni? Ili će tehnolozi i sve osetljiviji/e internet korisnici/e pronaći sopstvene nečine za zaštitu svoje privatnosti?

10. Tri prekršaja: Istina i posledice

U zemljama širom planete, industrija zabave je forsirala donošenje zakona koji zahtevaju od ISP-ova da ukinu konekciju svojih korisnika/ca kad se to ćefne industriji zabave. U 2009. želja im se ostvarila — barem u Francuskoj i Južnoj Koreji. Ove godine ćemo imati prilike da vidimo bitku spinovanja oko toga šta se zapravo dešava u tim zemljama.

Očekujte da će izveštaji medijske industrije opisivati neverovatni pad u lokalnoj razmeni fajlova, s ciljem da utiču na kreatore politika u drugim nacijama koji bi trebalo da razmotre sprovođenje istih mera. I obratite pažnju na lokalne novinske izveštaje koji dolaze od onih kojima je cilj ostvarenje politike tri prekršaja (three strikes and you're out, tri prekršaja i letiš van, prim. prev.), koji će dukomentovati kobne posledice diskonekcija, manjka finansijskih isplata umetnicima/ama, i neželjene političke posledice po političare/ke koji/e su zastupali/e ove nepravedne zakone.

11. Fer upotreba zaštitnih znakova: Ismevanje sa rizikom

Parodija i ismevanje su dugo bili omiljena sredstva onlajn političkog izražavanja i aktivizma. Ali moćnim entitetima koji su ismevani ponekad nedostaje smisla za humor u pogledu date situacije. Sve više, oni se pozivaju na zakon o zaštitnim znakovima (trademark law) da bi na silu ućutkali tobožnje lakrdijaše.

Naravno, zloupotreba zakona o autorskim pravima (copyright law), koji reguliše vlasništvo nad sadržajem, nije ništa novo. Ali sve do nedavno, nismo imali prilike da vidimo toliko zloupotreba zakona o zaštitnom znaku (trademark law), koji reguliše vlasništvo nad imenima i logoima. Principi fer upotrebe, koji dopuštaju kreativnu preradu intelektualne svojine, primenjuju se na zaštitne znakove (trademarks) baš kao što se primenjuju na autorska prava (copyrights). U svakom slučaju, IP siledžije će rado ignorisati te principe i plasirati lažne pretnje pokretanja sudskih procesa.

Nedavno, pretnje zbog zaštitnih znakova su potegnute protiv aktivista poput The Yes Men, koji su ismevali privrednu komoru SAD. Oni su na meti imali NYTimes.se, koji je ismevao The New York Times i korporacije poput DeBeers. Oni su udarili na The South Butt, modnu liniju koja ismeva The North Face. I, pre samo nekoliko dana, oni su pretili eko aktivisti Brajanu DeSmetu (Brian DeSmet) zbog ismevanja Peabody Energy-a.

U 2010, očekujte da vidite mnoštvo sličnih lažnih pretnji. Neke od njih će dovesti do pokretanja sporova, i te bitke bi za uzvrat mogle da dovedu do važnih novih pravnih presedana koji će imati ozbiljne implikacije za slobodno izražavanje onlajn.

12. Privatnost veb brauzera: Ne radi se više samo o kolačićima

Krajem 1990-ih, kada su definisane konvencije za savremeni veb brauzer, određena očekivanja su ustanovljena u pogledu njegove internet privatnosti. Korisnici/e koji/e su želeli/e da preduzmu dodatne mere zaštite svoje privatnosti jednostavno su odabrali/e da deaktiviraju ili da ograniče upotrebu kolačića od strane svojih brauzera. To bi ih sačuvalo od većine najgorih onlajn praksi praćenja.

I tako je i bilo neko vreme. Ili je tako mislila većina internet korisnika i korisnica.

Kako se pokazalo, korporacije koje nastoje da prate način na koji pojedinci/ke koriste internet svojski su se potrudile da razviju nove i neočekivane metode profiliranja. Već dugo vreme, mnoge od tih metoda su ili ostale neistražene ili su jednostavno izvođene tajno i skriveno od očiju javnosti. Ali dok ulazimo u 2010, svest o njima i njihovo detaljnije ispitivanje su u porastu.

Pokušajte da surfujete mrežom koristeći alatku poput Firefoxove ekstenzije RequestPolicy, i videćete da mnogi veliki sajtovi razmenjuju podatke o vašoj aktivnosti na mreži sa desetinama oglašivača reklamnih mreža. Sa šačicom tehničkih ili zakonskih ograničenja na mogućnost praćenja po mreži, kompanije za koje možda nikada niste čuli imaju vaše profile koji uključuju stvari poput vaše upotrebe interneta koje se čak ni ne sećate.

Ove godine Federalna komisija za trgovinu će iz početka pregledati pitanje privatnosti i upotrebe profila radi ciljanog plasiranja reklama na osnovu ponašanja pojedinca/ke na mreži. Mi ćemo učestvovati u tom procesu tako što ćemo svedočiti pred FTC-om, ali i tako što ćemo pokretnuti sopstvenu studiju jednostavnosti praćenja pojedinačnih brauzera, i kako ih je moguće učiniti sigurnijim za privatnost.

Povezana pitanja: Analog Hole, Broadcast Flag, Cell Tracking, Coders' Rights Project, Digital Rights Management, Digital Video, DMCA, DMCA Rulemaking, Free Speech, Innovation, Intellectual Property, International, Locational Privacy, Privacy, Real ID, Search Engines

Povezani slučajevi: US v Jones

Izvor: Electronc Frontier Foundation
Prevod: KONTRAPUNKT