Pokret kanadskih urođenika dobija na zamahu

Pokret Idle No More je nastao kao mala kampanja na društvenim medijima - nisu imali ništa više sem haštaga i cilja.

Ali ubrzo je izrastao u veliki urođenički pokret, sa protestima i ceremonijalnim skupovima koji se održavaju gotovo svakog dana u mnogim velikim gradovima Kanade.

Na čelu pokreta je Tereza Spens (Teresa Spense), poglavica Atavapiskata, male urođeničke grupe iz severnog Ontarija.

Spens već 22 dana štrajkuje glađu na Viktorijinom ostrvu u Otavi, odmah preko puta parlamenta.

Spens i druge grupe Prvih nacija zahtevaju bolje uslove za život kanadskih starosedelaca. Oni su ljuti na kanadsku vladu, na čijem čelu je premijer Stiven Harper (Stephen Harper), kojeg optužuju da pokušava da im okrnji zemlju i pravo suvereniteta.

Siromaštvo kanadskih urođeničkih zajednica je dugo disproporcionalno u odnosu na ostale Kanađane.

Nedavno objavljena studija Kanadskog centra za političke alternative (Canadian Centre for Policy Alternatives) nalazi da je, 2006. prosečni prihod autohtonog naroda bio jedva preko 19.000 dolara, što je 30% manje od prosečne zarade ostalih Kanađana - 27.097 dolara.

Iako je to malo manji jaz od onog koji je postojao pre 10 godina, trebalo bi da prođe još 63 godine pre nego što bi ovim tempom bila ostvarena jednakost u prihodima.

Ista studija takođe nalazi da je godišnji dohodovni jaz između ostalih Kanađana i starosedelaca 7.083 dolara viši u urbanim naseljima, i 4.492 dolara viši u ruralnim naseljima.

"Važno je razumeti da Kanadom trenutno upravlja izrazito ekstremistička vlast ... Realnost Zakona C-45 i potpuno kasapljenje 30-godišnjeg sprovođenja regulatornih mehanizama [ono je što će] u velikoj meri otvoriti vrata za internacionalne investicije u naftni pesak i druge neodržive i štetne i pogubne ekstraktivne industrije, koje disproporcionalno utiču na naše urođeničke narode i naš način života ..."

- Klejton Tomas-Miler (Clayton Thomas-Muller), aktivista koji se bavi urođeničkim pravima.

Druga studija grupe Kampanja 2000 nalazi da jedno od četiri deteta u porodicama Prvih nacija u Kanadi živi u siromaštvu.

Pripadnici grupa Prvih nacija kažu da je Zakon C-45, koji ih najviše brine, samo najnoviji pokušaj vlade da promeni zakone koji štite prava urođeničkih naroda Kanade.

Promene ovog zakona pogađaju sve Kanađane, ne samo Prve nacije.

Predlog zakona donosi izmene zakona koji regulišu zaštitu vodnih tokova i životne sredine.

Kanadska vlada kaže da su promene neophodne da bi se počistila birokratija i zaštitila ekonomija.

Ali protestanti Prvih nacija kažu da im vlada narušava njihove zemlje, prava i suverenitet.

Oni kažu da nikada nisu bili konsultovani tokom razmatranja C-45, i da to predstavlja kršenje kanadskog zakona, čak iako su urođeničke grupe u više navrata tražile od Harpera da se sastane sa njima i da zajedno razmotre ono što ih brine.

Oni su takođe istakli da je vlada u više navrata podržala ograničenja vlasti Prvih nacija, uprkos obećanjima da neće dopustiti izmene Indijanskog zakona.

Spens kaže: "Vreme je da svi rade zajedno. To podrazumeva i vladu - da se prema nama odnosi sa uvažavanjem i da poštuje pakt. Svrha tog pakta je da budemo u miru i da se uzajamno uvažavamo i poštujemo i da zajedno idemo ka budućnosti, a ne da idemo odvojenim putevima. A upravo se to dešava kada je u pitanju vlada. Ona ne sluša niti uvažava naše starešine.

"Dakle to je bila svrha tog pakta - da budemo partneri. Ali mi smatramo da sada više ličimo na premijerove robove, a ne na njegove partnere."

Pa, da li su grupe kanadskih Prvih nacija na meti vlade? I koja su prava urođeničkih naroda?

Inside Story Americas, sa prezenterkom Kimberli Halket (Kimberly Halkett), razgovara sa dva gosta: Pamelom Palmater, advokatkinjom i predsednicom Urođeničke uprave na Univerzitetu Rajerson, Toronto, i Klejtonom Tomas-Milerom, aktivistom koji se bavi urođeničkim pravima i jednim od direktora kampanje protiv [ekstakcije] naftnog peska, pri Urođeničkoj environmentalnoj mreži.

Izvor: Al Jazeera