Černobilska bitka

Černobilska nesreća, odnosno katastrofalna nuklearna havarija u Nuklernoj elektrani Černobil u Ukrajini (tadašnji SSSR), koja je bila pod direktnom jurisdikcijom centralnih vlasti Sovjetskog Saveza, dogodila se 26. aprila 1986. Eksplozija i prateći požar oslobodili su u atmosferu ogromnu kloličinu radioaktivnih čestica, koje su se proširile po većem delu zapadnog SSSR-a i Evrope.

chernobyl-fall-out-mapa.jpg

Černobilska katastrofa se najčešće smatra najgorom havarijom nuklearne elektrane u istoriji (što, nakon Fukušime, po mišljenju mnogih stručnjaka više ne važi), i jedna je od dve katastrofe koje su dosegle maksimalni 7 nivo na međunarodnoj skali nuklearnih nesreća (2011. Černobilu se pridružila NE Fukušima Daiči, za koju, takođe, mnogi smatraju da predstavlja stepen za sebe i da bi međunarodnu skalu trebalo modifikovati i dodati joj još jedan - osmi nivo).

Bitka da se zaustavi kontaminacija i izbegne još veća katastrofa sveukupno je uključila 500.000 tzv. likvidatora (vojnici i radnici) a cena je procenjena na 18 milijardi rubalja. To je cena zbog koje Mihail Gorbačov smatra da je Černobil zadao konačni udarac SSSR-u. Zvanični broj žrtava (31) je doveden u pitanje, a dugoročne posledice poput raka i deformacija još uvek nisu precizno utvrđene.

Ovaj dokumentarac analizira događaje od 26. aprila 1986, kada je eksplodirao jedan od reaktora nukelarne elektrane u Černobilu, na severu Ukrajine. Bio je to najznačajniji kvar reaktora u istoriji nuklearne energije, tzv. maksimalno kredibilni akcident (MCA). Elektrana, koja se nalazila svega 20 km od centra grada, je imala četiri reaktorske jedinice od kojih je svaka proizvodila 1.000 megavata. Ključni reaktor je eksplodirao zbog operativnih grešaka i neadekvatnih bezbednosnih mera, a topljenje jezgra reaktora direktno je povezano sa rutinskim testiranjem turbinskih generatora te reaktorske jedinice.

Test je zahtevao da aktivnost reaktora i termalni učinak reaktora budu spušteni na niži nivo. Međutim, tokom te procedure, aktivnost reaktora je drasično opala do neočekivano niskog i nestabilnog nivoa. U tom trenutku, trebalo ga je ugasiti; operatori odlučili da nastave sa testom, a ono što je usledilo pokazalo je da je to bila katastrofalna greška.

Više od 200 ljudi je umrlo ili je ozbiljno povređeno zbog uticaja radijacije odmah nakon eksplozije. 161.000 ljudi je moralo biti evakuisano iz okoline reaktora (u radijusu od 30 km oko elektrane), a 25.000 kvadratnih kilometara zemlje je zagađeno. Sa protokom vremena porastao je broj obolelih od leukemije i raka štitaste žlezde, a oko 4.000 ljudi je umrlo od dugovorčnih posledica nesreće.

Niko nije bio spreman za takvu krizu. Tokom narednih sedam meseci, 500.000 ljudi će voditi borbu prsa u prsa sa nevidljivim neprijateljem -- nemilosrdnu borbu koja nije opevana, koja je odnela hiljade neznanih i gotovo zaboravljenih heroja. Ipak, zahvaljujući njima izbegnuto je najgore; druga eksplozija, deset puta jača od atomske bombe bačene na Hirošimu zbrisala bi više od pola Evrope. To je godinama držano u tajnosti kako od strane Sovjeta tako i od strane Zapada.