Hejmarketški mučenici - Poreklo Međunarodnog dana rada

Public Broadcasting Service (PBS) razmatra jedan od incidenata koji je doveo do Međunarodnog praznika rada – Prvog maja.

Ovaj video se bavi bombaškim napadom na policiju i sukobom do kog je došlo na trgu Hajmarket i njegovim posledicama. Osam radničkh lidera su optuženi za ubistvo. Četvorica su obešena, jedan je izvršio samoubistvo a trojici su kazne ublažene.

1. maja 1886. radnički organizatori su uputili poziv za održavanje nacionalnog štrajka za osmočasovni radni dan. U Čikagu, radnici su održali paradu i miting na kojem je učestvovalo više od 80.000 ljudi.

3. maja 1886, štrajkači i štrajkačice u fabrici „McCormick Reaper Works“ sukobljavaju se sa štrajkbrekerima. Policija je napala štrajkače/ice i ubila dvoje.

4. maja 1886, miting na čikaškom trgu Hajmarket na kome su se okupili anarhisti/kinje i radnički/e aktivisti/kinje u znak podrške štrajkačima/icama iz „McCormicka“ imao je smrtonosan ishod. U trenutku kada je odred specijalne policije za razbijanje demonstracija krenuo u pravcu mtinga, nepoznati napadač je bacio bombu na policajce, ubivši jednog od njih na licu mesta. U haosu koji je potom usledio, ubijeno je sedam policajaca, šezdeset je ranjeno, a broj civilnih žrtava je takođe bio veliki.

Policija je uhapsila osam anarhista i optužila ih za ubistvo na Hajmarketu. Iako su njih osmorica protivili čikaškim elitnim biznismenima, koji su za njih predstavljali „glad masa, privilegije i luksuz nekolicine“, uhapšeni anarhisti su imali veoma različite ideje o tome šta treba učiniti. Neki su zagovarali promene uz pomoć nasilja, dok su drugi verovali da će napredak biti ostvaren putem socijalnog inženjeringa. Uprkos donekle različitim uverenjima, zahvaljujući suđenju i svemu što ga je pratilo ostaće upamćeni kao „hajmarketška osmorka“.

1888. na konvenciji Američke federacije rada (AFL) sindikat je odlučio da ponovo pokrene kampanju za osmočasovno radno vreme. Dogovoreno je da 1. maj 1890. bude dan kada će radnici štrajkovati za osmočasovno radno vreme i prisetiti se prethodnih borbi za osmočasovni radni dan.

1889. predsednik AFL-a Samuel Gompers pismom se obratio prvom kongresu Druge internacionale, koji je održan u Parizu. On je obavestio socijaliste sveta o planovima AFL-a i predložio im da se povede međunarodna borba za univerzalno važeće osmočasovno radno vreme.

U odgovoru na Gompersovo pismo Druga internacionala je usvojila rezoluciju kojom je uputila poziv za održavanje „velikih međunarodnih demonstracija“ istog dana, kada bi radnici i radnice širom sveta mogli/e da zahtevaju osmočasovno radno vreme.

U skladu sa ovim planom Amerikanaca, Internacionala je usvojila 1. maj 1890. kao datum za održavanje tih demonstracija. Od tada se 1. maj slavi širom sveta kao Prvi maj – Međunarodni dan rada.